Govoriću u okviru vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i pokušaću da uozbiljim ovu priču. Možda bi neko želeo da se priča o uštedama u Vladi izmenama Zakona o Vladi i ministarstvima prevede na teren duhovitosti, dosetki i nadgornjavanja tog tipa, ali građanima Srbije nije nimalo do duhovitosti i smeha, njima je do poboljšanja života, i koliko o tome govori predlog Vlade, a koliko u tom smeru ide predlog koji je SNS predao 16. decembra prošle godine, govore predlozi zakona sami za sebe.
Prevedeno na brojke, to ovako izgleda. Na primer, mi smo predložili da postojećih dosadašnjih 60 državnih sekretara našim zakonskim rešenjima bude zamenjeno u najviše 12 zamenika ministara. Toliko o preciznoj računici koliko ko ima kvalitetna rešenja i koliko ko želi da uštedi.
Znam da ovde ima dobrih đaka, koji nekad namerno neće da čuju dobro rešenje, i to je politički dopustivo, ali logika i odgovoran odnos prema građanima ne dopušta da vi prećutkujete ono što ste, u stvari, razumeli. Još juče smo rekli – nije dopustivo, po Ustavu, da predsednik Vlade bude istovremeno i ministar, jer ne može da vrši, ni po Ustavu, dve javne funkcije, za to treba da traži dozvolu od agencije, niti je moguće da koordinira rad sa samim sobom.
S druge strane, stav 2, koji u četvrtoj godini mandata, predsednik Vlade propisuje da su sekretari, članovi Vlade i direktori posebnih organizacija dužni da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i zaduženja koja im predsednik Vlade, shodno politici, dodeli, zaista je suvišno. Mi smo amandmanom tražili brisanje, jer je imperativna odredba, nalog da se poštuje politika Vlade, a da za to nije propisana sankcija, uvredljiva. Znate li zašto? Kada su članovi Vlade zloupotrebljavali poverljive informacije o stanju duga, o finansijskim podacima ove države i na račun toga sticali milione evra, postajali predsednici upravnih odbora banaka, uzimali avanse za to ili kasnije bili isplaćivani, nisu kažnjavani čak ni po Zakonu o radu, po članu 182, klauzuli o zaštiti konkurencije.
Prodavac iz prodavnice boja ne može da ide da se zaposli kod drugog poslodavca i da poziva svoje kupce iz one prodavnice jer je to zloupotreba informacija koje je stekao u prethodnoj prodavnici, ali u državi Srbiji može prethodni ministar da osnuje i lažno nazove investicionom bankom konsultantsku kuću koja se zove "Altis", a njegovo je ime bilo i ostalo Božidar Đelić, i da šest meseci posluje ne otvarajući žiro-račun te organizacije i da se hvali koliko je prihodovao, dajući i baveći se uslugama finansijskog konsaltinga.
Takvim ponašanjem se preporučio za sledeću vladu. I takav odnos prema korišćenju informacija, poštovanju politike Vlade ili poštovanju građana danas je doveden do apsurda stavom 2. člana 1, gde se nalaže ministrima da poštuju i izvršavaju uputstva. Ne bih da citiram, kako to novinari rade, na ružan način, šta se to, u stvari, zahteva.
Sloboda mišljenja i izražavanje stavova, zajamčeno Ustavom, ovde se dovodi u pitanje. Znači, možete da zloupotrebljavate novac građana, da zloupotrebljavate ovlašćenja i funkcije, kako sam u poslaničkom pitanju rekla – i sredstva za zdravlje građana, ali samo nemojte da dovodite u pitanje opstanak Vlade.
To je za one koji nisu razumeli suštinu člana 1, odnosno našeg amandmana, ili za one koji kažu da SNS nema program ili nema rešenja. Hvala.
