Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Činjenica da li je neko u ostavci ili ne proizvodi pravne posledice, i to je…

Narodni poslaniče, najozbiljnije podsećam na obavezu poštovanja odredbe 106. da se govori o temi dnevnog reda. Trenutno smo u raspravi o pojedinostima, amandman na član 1. Ako iko misli… (Poslanici dobacuju.)
Molim vas da ne dobacujete. Za sve važi. Poslovničke odredbe važe jednako i za ministra i za svakog učesnika na sednici.
Ukoliko želite da vam dam odgovor uz dobacivanja, rado ću. Dakle, ministru je dozvoljeno da govori tri minuta, pošto četvoro poslanika insistira na tome da on odgovori na neko pitanje. Staranje o dnevnom redu podrazumeva i da dopustim ministru da odgovori na pitanje.
To što vi dobacujete da li je odgovorio na pitanje, to je na vama. Dakle, ili ste slušali ili niste, da li ste dobili odgovor na pitanje ili niste, to je za svakog od poslanika kome se ministar obratio.
Trenutno je rasprava u pojedinostima, amandmani na Predlog zakona o Vladi. Po dnevnom redu, molim.
(Poslanici dobacuju: Vreme)
Molim vas da ne dobacujete ''vreme'', pošto nijednom poslaniku nije oduzimano vreme za objašnjenje koje daje predsedavajući. Narodnom poslaniku Ivanu Andriću je, za ukupne intervencije, ispisano da je iskoristio jedan minut vremena poslaničke grupe.
Nastavite, poslaniče, o dnevnom redu.

Upravo želim da govorim o dnevnom redu, jer dnevni red je Vlada i rasprava o Zakonu o Vladi. Vi sada mene sprečavate da dobijemo jednu informaciju od koje zavisi dalji rad Narodne skupštine.

Sad vas upozoravam. Dnevni red je rasprava u pojedinostima, amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Ili ćete govoriti o dnevnom redu, ili ćemo obezbediti dnevni red primenom svih odredaba Poslovnika Narodne skupštine.

Molio bih da dobijemo odgovor od ministra ili od vas, od koga zavise…

Narodni poslaniče, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. (Odustao je.)
Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođo Čomić, reklamiram član 107, dostojanstvo, koje ste vi povredili kao predsedavajuća. Obrazložiću to na vrlo jasan način.
Možemo se složiti, ja se slažem s vama da je neophodno uvođenje nekog normalnog načina u međusobnoj komunikaciji. Izvinite, gospođo Čomić, ali ne možemo graditi normalne odnose kroz nenormalne postupke. Pre dva dana predsednik Vlade nam je uputio pismo u kome nas obaveštava da, zbog toga što izuzetno ceni Parlament, u koji inače ne želi da dođe, neće ispuniti svoju zakonsku obavezu i predložiti Parlamentu ono što je dužan da uradi u skladu sa zakonom, a to su imena osoba koje će preuzeti funkcije ministara koji su podneli ostavke, jer bi time povredio naše dostojanstvo.
Ne može se, gospođo Čomić, dostojanstvo Parlamenta braniti tako što će se kršiti zakon. To je izgovor za aljkavost, nemoć i haos u kome se Vlada nalazi, pa je zbog toga bila nesposobna da u skladu sa zakonom uradi poslove koje je bila dužna da uradi u roku od dve nedelje.
Naravno da mi imamo razumevanja za pravo ministra da ima neku internu komunikaciju sa predsednikom Vlade, ali nemamo razumevanja za predsednika Vlade koji od nas, poslanika koji donosimo zakone, traži da se složimo s njegovom ambicijom da u ime našeg dostojanstva te iste zakone krši. Zbog toga ovde od ministra Markovića tražimo odgovore, jer je samo predsednik Vlade taj koji može ovde da brani zakon, u skladu sa zakonom koji smo mi prethodno doneli.
Vi zadržite svoj interni odnos sa predsednikom Vlade, ali u ovom trenutku ne postoji niko u državi ko može braniti ove zakone u skladu sa zakonom, osim predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića. U tome je naš problem. Jako je teško dubiti na glavi ovde čitav dan i pristati na tu količinu ludila sa kojim se suočavamo. Verujte, teško je vladajućoj koaliciji, ali je teško i nama.

Narodni poslaniče, niste nijednom rečenicom obrazložili u čemu se sastoji moja povreda člana 107. Smatrate da predsednik Vlade nije načinio dobar postupak, smatrate da prisutni ministar nije dao odgovarajući odgovor, ali je vaša obaveza, kada se pozivate na povredu Poslovnika, da kažete u čemu se sastoji moj prekršaj. To niste učinili, pa se onda slažemo da nema povrede člana 107.
Želite ponovo da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite.

Samo sam pokušao da vodim naš razgovor na takav način da makar u međusobnim odnosima ne pristanemo na ona pravila na koja su prinuđeni da pristanu članovi Vlade.
Gospođo Čomić, vi predsedavate ovom skupštinom, odgovorite nam vi da li je osoba koja je ovde došla, po pravu koje proizlazi iz obaveze ministra u Vladi da zastupa interese Vlade, osoba koja to radi u skladu sa zakonom ili je u konfliktu sa zakonom. Ako je u konfliktu sa zakonom, ne bi bilo prvi put u toku ove sednice, jer smo već bili suočeni sa pismom predsednika Vlade u kome nas pomirljivo obaveštava da nam štiti dostojanstvo tako što ne poštuje zakone koje smo mi kao Parlament doneli.
Tu su povređeni ugled i dostojanstvo Parlamenta i vi ste dužni da nam garantujete, preuzmite tu obavezu na sebe, da Milan Marković ovde nastupa u skladu sa pravom koje proizlazi iz zakona, i mi nećemo više imati nikakav problem. Niko od nas vam neće reći da govorite neistinu, jer nemamo argumente za nešto tako, ali naravno ne možemo da ignorišemo stvarnost u kojoj smo izloženi činjenicama koje nam nalažu da postavimo ovo pitanje.
Ne tražimo mi da nam opisujete svoj odnos sa predsednikom Vlade, ali ako su ministri potpisali ostavke, onda oni ne mogu, u skladu sa zakonom koji je na snazi, da se pozovu na pravo koje iz tog zakona proizlazi – da dođu ovde i zastupaju Vladu. Vi ste predsedavajuća, vi ste nam rekli da oni predstavljaju Vladu, vi ste uputili poziv Vladi da pošalje svog predsednika. Recite da li je to u skladu sa zakonom ili ne i jednostavno ćemo prekratiti ovu dilemu.