Gospodine Andriću, daleko od toga da ja želim na bilo koji način da budem bahat ili da se nekome smejem. Toliko ljudi ovde poznajem i imamo redovnu komunikaciju pa se i nasmejemo jedan drugome po tom osnovu, i žao mi je, znam da ne spadam u krug ljudi sa kojima vi imate takvu vrstu komunikacije, ali ja se vama nisam ni smejao ni obratio. Prosto, nemojte se ljutiti. Ali poslednja stvar koju bih uradio, zbog toga što sam toliko godina bio poslanik, jeste da budem arogantan.
Drugo, vi ste jako ostrašćeni, što je opet stvar vašeg temperamenta, ali ja ne mogu da diskutujem na toj relaciji.
Što se tiče moje korespondencije s predsednikom Vlade, o toj korespondenciji ja ne mogu javno da govorim. Molim vas da to bude potpuno jasno. Pitanje odnosa unutar jedne vlade, razgovora između ministara i razgovora na relaciji ministar – predsednik Vlade, to je nešto što će se iznositi na način kako to odredi predsednik Vlade.
Drugo, sve i da je predsednik Vlade obavestio Narodnu skupštinu da je neki ministar podneo ostavku, što, koliko ja znam, predsednik Vlade nije učinio, niti je bilo kakva ostavka stigla u Skupštinu, izuzev, ako se ne varam, za ministre iz G17, to je potpuno irelevantno za ovu diskusiju.
Dakle, i ministar u ostavci može da obavlja tekuće poslove. Ministar u ostavci čak može da donosi propise, što je jedna od najvećih inokosnih ovlašćenja ministra, dozvolite mi. Žao mi je što zakone ovde stvarno svako tumači prema svojoj potrebi. Ovo je potpuno eksplicitno, potpuno jasno. Znači, čak može da donosi i propise kada to zahtevaju određeni razlozi. Ako treba da vas podsetim, imali smo ministre koji su devet meseci bili u ostavci, pa to nije bio nikakav problem.
Ali, ponavljam, da li sam imao korespondenciju s predsednikom Vlade i kakvu sam korespondenciju imao, o tome nemam nameru da govorim javno, niti je to od značaja za rad Narodne skupštine. Ako, pak, Narodna skupština, zbog sumnji u novinskom članku tumači zakon na način na koji ga tumači (tumačite vi), onda neka Narodna skupština odluči da ja ne prisustvujem sednici.
Uopšte ne znam zašto vi mene na neki način pokušavate da isprovocirate i zašto ste toliko besni. Uopšte ne vidim razlog za toliku ogorčenost. Vi možete da kažete tako, ako ovde odluči Narodna skupština da kaže – pročitali smo u novinama, eto mi sumnjamo, ne želimo da vi sedite ovde, to je opet vaše pravo.
Prema tome, da li jesam ili nisam imao korespondenciju s predsednikom Vlade, ja o tome neću da govorim, a sve i da je ovde stigla ostavka ministra, to ne znači da ministar ne može da sedi i zastupa stav Vlade, posebno u situaciji u kojoj se sada nalazimo, kada je u pitanju zakon o Vladi i zakon o ministarstvima.
Vaše tumačenje je potpuno pogrešno, ali eto, bože moj, kod nas svako tumači zakon kako voli, na svoj način. Postoje ovde i nadležni odbori, neka se, na kraju krajeva, oni izjasne o tome. Postoji i predsednik Narodne skupštine, predsedavajuća koja vodi računa o redu u Narodnoj skupštini, ja u to ne mogu da se mešam.
Mislite da je meni lako? Sedim malopre, postavlja se pitanje, iznosi se gomila neistina, insinuira se čak da je neko izazvao požar da bi se spalila, da bi nestala dokumenta o plaćanjima u Kraljevu, ja hoću da odgovorim, a predsedavajuća kaže – ne možete da odgovorite, nije po Poslovniku. Dura lex, sed lex. Loš zakon, ali zakon.
Tako da, ukoliko ste raspoloženi da pričamo o zakonima i amandmanima, ja sam raspoložen. Ukoliko niste, tu sam, sedeću i biću na raspolaganju svakome ko želi da pita nešto u vezi sa zakonom.
Pitanje koje vi postavljate, apsolutno ne može dobiti odgovor na način kako vi želite, niti ima ikakvog uticaja na tok diskusije i rad Narodne skupštine povodom ove tačke dnevnog reda.
