Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov člana 7. i član 7. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.

Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč.

Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, na naslov i samu sadržinu ovog člana podneli smo amandman u skladu s amandmanom koji smo poneli i na član 2. Jer, sam član 2. menja suštinu čitavog pristupa u Predlogu zakona pa je, shodno tome, potrebna promena naslova člana i same sadržine člana koji se tiče Ministarstva pravde.
Napraviću malu digresiju, uz osvrt na jučerašnju raspravu i naše istupanje u toku te rasprave. Pored lične povređenosti, želim da istaknem i svoju zapanjenost, i ne samo svoju nego i svih nas, onim što je bio odnos prema profesiji, prema struci, prema pravu, prema primeni prava i prema svemu što se tiče svih ovih stvari o kojima sam do sada govorio. No, kako kažu drevni Latini, inscitia mater arrogantiae, pa, shodno tome, i ono što se juče dogodilo prihvatam kao jednu nužnost naše nedovršene političke scene. Da je meni neko sasuo ovu latinsku mudrost u lice, ja bih se postideo, uz sve argumente koje sam naveo.
Da se sada vratim na samu suštinu našeg amandmana. Već sam naveo da je amandman posledica amandmana na član 2. Predloga zakona, odnosno drugačije organizacije i broja ministara. Radi se o tome da je Ministarstvu pravde dodat i resor javne uprave.
LDP smatra da je postojeći okvir postavljen Zakonom o ministarstvima neprihvatljiv i da je na osnovu njega kreirana Vlada koja ima enorman broj ministarstava, odnosno ministara i članova, a da su nadležnosti pojedinih ministarstava nejasne i da se u velikoj meri preklapaju. Time se dodatno usporava i poskupljuje inače neefikasna i neracionalna javna uprava, o čemu smo juče detaljno govorili.
Ovakva situacija je naročito neprihvatljiva u uslovima opšte ekonomske i finansijske krize i najavljene kampanje smanjivanja ukupne potrošnje. Ukoliko se odmah ne izvrši drastično smanjenje broja ministarstava, sve mere štednje će se uglavnom svesti na smanjivanje privatne potrošnje, uz kozmetička smanjivanja mnogo opasnije javne potrošnje.
Iz ovih razloga predlažemo da se ovim zakonom odmah smanji broj postojećih ministarstava tako da Vlada ima svega 12 ministarstava, a u sklopu toga je i naš amandman koji se tiče Ministarstva pravde, odnosno promene naziva i same sadržine ovog člana. Zahvaljujem.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća većina je, što kroz amandmane pojedinih poslanika, što kroz amandmane Odbora za pravosuđe i upravu, podnela petnaestak amandmana koji će očigledno biti prihvaćeni i koji će u dobroj meri izmeniti ovaj tekst zakona o ministarstvima.
Očigledno je da kompletan koncept zakona o ministarstvima nije stigao u skupštinsku proceduru, ali mi je žao što i u ovoj oblasti makar nije reagovala, jer ovde je očigledan previd i veliku štetu će ovaj član zakona ovim predlogom, spajanjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Ministarstvom trgovine, da učini privredi i standardu svih građana u Srbiji danas.
To što su ministri Dragin i Milosavljević u nemilosti predsednika Vlade nikako nije moglo da bude argument da dođe do spajanja Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo za trgovinu nema šta da traži uz Ministarstvo poljoprivrede, ti poslovi su sasvim različiti, a predlog SNS je bio da se tu nađe Ministarstvo životne sredine, taj deo koji se odnosi na životnu sredinu, što je sasvim prirodno.
Kada je u pitanju trgovina i dosadašnji rad Ministarstva trgovine, SNS je i te kako nezadovoljan. Mislimo da zbog tog rada ili, tačnije nerada, Ministarstva trgovine, danas imamo jako velike probleme u oblasti cena, u oblasti monopolizacije tržišta, i da je neophodno izvršiti spajanje poslova koji se obavljaju u Ministarstvu trgovine sa poslovima ministarstva za privredu.
Jer, naš privredni rast danas umnogome zavisi od usluga, a i ova vlada se opredeljuje da u nekom narednom periodu vodi mnogo više računa o realnom sektoru, pa je bilo sasvim prirodno i normalno da trgovina bude u sklopu ministarstva za privredu.
Rekao bih da smo samo u maloprodaji izgubili na desetine, ako ne i stotine radnih mesta, da je sitna trgovina, zahvaljujući ovim monopolima koje je omogućilo Ministarstvo za trgovinu u prethodnom periodu, upropašćena, da je u velikim gubicima.
Stanje i rad Ministarstva trgovine može najlakše kroz neke statističke podatke da se sagleda. Recimo, u trgovini na malo nespecijalizovanom robom, to su maloprodajni lanci, deset najvećih preduzeća kontroliše 70% tržišta; "Delta", uz "Ce market" i "Pekabetu", drži oko 38% našeg tržišta; u trgovini na malo specijalizovanom robom deset najvećih preduzeća imaju promet oko 58%, došlo je do jako ozbiljne koncentracije, a u delu gde su kozmetika i farmaceutski proizvodi čak desetak preduzeća, koja imaju najveći obim, imaju koncentraciju 88%.
Znači, sasvim je sigurno da su problemi u trgovini jako ozbiljni, da je politika koja je vođena u Ministarstvu trgovine u prethodnom periodu uticala da se dobar deo likvidnih sredstava iz privrede, iz malih i srednjih preduzeća, usisa u trgovinu, da je to razlog što imamo izuzetno malu industrijsku proizvodnju i da će šteta koja će ovim predlogom, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, ako bude prihvaćen ovakav član zakona, biti velika i u narednom periodu.
Zahvaljujem vam i nadam se da će za ove argumentacije i ove probleme u oblasti monopola, nedostatka konkurencije na našem tržištu, biti mnogo više razumevanja od strane vladajuće većine. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Đuriću.

Poštovana predsednice, koristiću, osim ova dva minuta, i deo vremena poslaničke grupe.
LDP je podneo ovaj amandman vodeći računa i o svom predlogu zakona o ministarstvima i vođen idejom da je, pre svega sadašnja organizacija, s jedne strane Ministarstva poljoprivrede, a s druge strane onog ministarstva koje u sadašnjem opisu resora obuhvata i temu zaštite životne sredine, do sada proizvelo dosta štetnih efekata, pre svega u ovom drugom delu, sektoru zaštite životne sredine, koji je do sada bio objedinjen sa sektorom urbanizma i građevine, a najnovijim izmenama zakona biće im pridodat i sektor rudarstva.
Pre nekoliko godina je čitava tadašnja opozicija, među kojima su i mnoge stranke koje danas čine vlast, strašno prigovarala pa i na neki posprdan način govorila o ministarstvu koje je tada vodio gospodin Velimir Ilić, koje se zvalo Ministarstvo za kapitalne investicije, da bismo u narednih nekoliko godina, pogotovo kroz ove najnovije izmene zakona koje se predlažu, praktično dobili ministarstvo koje je po svojim ovlašćenjima, po svojim resursima, po novcu koji kontroliše, još veće od tog ministarstva, a vidite šta se dešava kada postoje takva ministarstva. Jedan ili nekoliko spornih ugovora ili spornih potpisa mogu da dovedu do vrlo teških posledica.
Videćemo kako će se razvijati ti pravni ili sudski postupci, ali ne bismo voleli da neki od današnjih ministara, pre svega zbog loše organizacije Vlade i ministarstva ili zbog preteranog broja i opsega ovlašćenja, budu dovedeni u sličnu situaciju, pogotovo s obzirom na sve ovo što se u javnosti pojavljivalo proteklih meseci, pre svega kada je u pitanju funkcionisanje sektora za zaštitu životne sredine, akcije "Očistimo Srbiju" itd. U zemlji u kojoj između 600 miliona i milijardu evra godišnje ''iscuri'', ili ''prođe kroz prste'', kako se to slikovito kaže, kroz postupke javnih nabavki, takva koncentracija moći i ovlašćenja u rukama jednog ministra je vrlo problematična.
Sličnu ili istu vrstu problema će proizvesti i objedinjavanje ministarstava poljoprivrede i trgovine, kako je predložila Vlada. Zbog toga je naš predlog bio da se objedine resori poljoprivrede i zaštite životne sredine, kako je to uobičajeno i u velikoj većini drugih zemalja, da to ministarstvo bude zaista fokusirano na sektor poljoprivrede, ali na jedan ozbiljan način.
U prethodne dve i po godine smo, koliko traje kriza, od izjave ministarke Diane Dragutinović na samom početku te krize da je agrar, da je poljoprivreda naša šansa i sasvim izvesno opravdanog očekivanja javnosti i uverenja građana u Srbiji koji danas agrar prepoznaju kao najveću šansu, došli do toga da smo u drugoj polovini 2010. godine bili suočeni sa zaista ozbiljnim nestašicama.
Vlada je ostala gluva čak i na neke vrlo konkretne predloge, koji su dolazili između ostalog iz LDP, kako da se kroz drugačije upravljanje poreskom politikom, kroz politiku kontrolisanih trgovinskih marži, demonopolizaciju, neka od tih pitanja reše, i to ne demagogijom, kako se to, na kraju, u dobroj meri završilo, i ispraznom pričom o monopolima i monopolistima, nego na način da budu zaštićeni interesi i onih koji su neposredni proizvođači i onih koji kroz svoje prerađivačke kapacitete ključno utiču na finalni proizvod i na njegovu distribuciju i dolazak u trgovine.
To se očigledno nije dogodilo i, kako obično biva, čitava priča je svedena na neka imena i spekulacije o tome ko štiti čije interese. To je nekad interesantno javnosti, ali to nema nikakve veze s ozbiljnim rešenjem problema na onaj način na koji očekujemo.
Dakle, naš predlog je da rasteretite ministra Dulića, da izuzmete iz njegove nadležnosti ovaj deo resora zaštite životne sredine, kako bi mogao, ako ste već odlučili da ga, uz ministra Mrkonjića i drugog ministra koji se ističe po svojoj neefikasnosti ili čak problemima koji je proizveo, zadržite u Vladi, da mu omogućite da bude koncentrisan recimo na sektor urbanizma i građevine, koji je u našem predlogu poseban resor, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da 20 meseci nakon usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji menjamo 90 njegovih odredaba, a da, kako ministar sam priznaje, građevinske dozvole za milion kvadrata stambenog i komercijalnog prostora stoji neiskorišćeno zbog toga što je građevinska industrija u međuvremenu potpuno uništena.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 8. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Gospodin Zoran Babić ima reč. Izvolite

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodina Markovića nema u sali, nažalost. Stav SNS o sastavu i funkcionalnosti Vlade Republike Srbije je pretočen u predloge zakona o ministarstvima i Vladi. Vi ste, nažalost, te predloge zakona ''po difoltu'' odbacili jer su predloženi od strane najjače političke partije u Srbiji.        
Ti predlozi zakona nisu predizborni pamflet, nisu samo mrtva slova na papiru, već obaveza data građanima Srbije da će nakon vanrednih parlamentarnih izbora Vladu Republike Srbije činiti 12 ministarstava. Među tih 12 ministarstava nema Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jer je za SNS postojanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja neodrživo.
Pošto je predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković označio bivšeg ministra, sada našeg kolegu narodnog poslanika Mlađana Dinkića, kao najodgovornijeg za veliku nezaposlenost u Srbiji, smatramo da i ministarstvo koje je vodio takođe treba da snosi određenu odgovornost i deli sudbinu ministra, jer je ekonomsko stanje u Srbiji više nego teško, a nezaposlenost ogromna.
Mi ne želimo da zatvaramo oči pred tim problemima i tim činjenicama. Umesto Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja SNS predlaže formiranje ministarstva privrede i rada, u kojem bi se spojile nadležnosti više sadašnjih ministarstava koja su nadležna za pojedine oblasti privrede, čime se postiže bolje obavljanje poslova i koordinacija planova. Ovo ministarstvo bi, takođe, bilo nadležno za celu oblast radnih odnosa i zapošljavanja. Ti poslovi su i po starom ali i po ovom vašem predlogu zakona o ministarstvima na jedan relativno nejasan način bili podeljeni između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Poslovi koji se odnose na NIP takođe ne treba da stoje u ovom predlogu zakona o ministarstvima, jer je u dosadašnjoj praksi Ministarstvo za NIP vršilo ulaganje u projekte koji su u nadležnosti drugih ministarstava, čime se direktno mešalo u njihovu nadležnost i otežavalo rad tih ministarstava.
Tako smo imali vrlo nejasnu situaciju u Srbiji – da li je neki put asfaltiran sredstvima NIP-a ili Ministarstva za infrastrukturu, da li je neka škola u Srbiji građena preko Ministarstva prosvete ili Ministarstva za NIP, da li je neka školska fiskulturna sala pored te škole građena sredstvima Ministarstva prosvete, NIP-a ili Ministarstva za sport. Uglavnom, Ministarstvo za NIP je, prosto, bilo svuda prisutno.
S druge strane, ukoliko pogledamo odluku o raspodeli sredstava NIP-a za 2010. i 2011. godinu, vidimo da je to ministarstvo i postojalo i trošilo velike količine državnog novca, budžetskih sredstava, u cilju formiranja i afirmisanja jedne političke partije.
Takođe se analizom ovih odluka može videti velika nesrazmera u teritorijalnoj raspoređenosti tih sredstava po opštinama i gradovima u Srbiji i iz te nesrazmere se zaista ne vidi politika ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, za koju se ta politička partija zalaže.
Pošto ste amandman odbili, neću vas pozvati da još jednom razmislite o tom amandmanu. Pozivam vas na vanredne parlamentarne izbore, pa neka građani Srbije odluče čijem konceptu više veruju. Hvala.

Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala, predsednice. Predlog LDP-a je bio da imamo klasično ministarstvo privrede i trgovine, ali ovaj naš amandman ima i širi kontekst. Povezan je i sa čitavim nizom drugih ministarstava, odnosno osnovama i konceptom politike Vlade.
Mislim da je jedino ministarstvo o kome se nije ozbiljno razgovaralo tokom čitave ove, da još jednom ponovim - sapunice o rekonstrukciji, Ministarstvo spoljnih poslova. Većina ministarstava u našem, vašem predlogu, ministarstava koja danas postoje, ne može na normalan način da radi dok je na čelu Ministarstva spoljnih poslova osoba koja zatvara sva tržišta i sve političke puteve u ovoj zemlji, i u regionu, i u Evropi i van nje.
Ako govorimo o ministarstvu privrede, pogotovo o ministarstvu trgovine, onda je pravo pitanje koja su tržišta na kojima bi ovakva privreda ovakve Srbije bilo šta mogla da prodaje, a da ne govorim o tome kako bi bili loši potencijali čak i u situaciji da ovde postoje ozbiljniji proizvodni kapaciteti. Jedino objedinjeno tržište na kom imamo suficit je tržište Cefte, pogotovo na nekim njegovim teritorijama, koje obuhvataju Crnu Goru, Kosovo, BiH. Ono što je šansa je EU. Ni na jednom od tih polja nije moguće načiniti ozbiljniji prodor bez nekakve političke inicijative ili političke prethodnice.
Kakva je perspektiva bilo kakvog ministarstva koje bi se bavilo ovim pitanjima kada moramo da dolazimo u situaciju da imamo, da još jednom ponovim, predsednika koji je u poseti Japanu, ministra spoljnih poslova koji ga prati i potpredsednika za evropske integracije koji ide za njim kako bi umanjio potencijalnu štetu? Hvala.