Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, vi ste danas pokazali da u Srbiji ništa nije tako loše da ne može biti još gore. Znam da besposlenog čoveka upošljava đavo, ali vi ste izgleda bili mnogo dokoni prethodne tri godine. Vi kao da ste sinoć potpisali koalicioni sporazum, kao da ste prvi put danas izašli pred narodne poslanike, a ne da ste imali ekspoze 2008. godine, koji se maltene ni u čemu ne razlikuje od onoga što ste danas izneli.
Vi se danas bavite nekakvom rekonstrukcijom, redizajniranjem, retuširanjem, restartovanjem, renoviranjem, ali čega, gospodine Mirko? Ne može se od jednog velikog ništa napraviti nešto. Znam da nula iza broja predstavlja određenu vrednost, ali vama fali ta prva cifra.
Vi ste, gospodine Cvetkoviću, rekli da razlog rekonstrukcije Vlade nije loš rad pojedinih ministara, već potreba da se napravi Vlada koja bi bila u skladu sa evropskim kriterijumima. Odlično. Prošle nedelje u petak vi ste doneli Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi. Mi vam se u taj posao nismo mešali.
Otklonili ste probleme, uveli ste zavet ćutanja za ministre, tako da danas slobodno možete da se birate, da se lažete, u narednom periodu da se vređate, da iznosite jedni o drugima raznorazna mišljenja, ali možete da se punite i novom energijom.
Gospodine Cvetkoviću, vi kao novi ministar finansija, već sutra ćete sedeti na tom mestu i sutra ćete pokušati da nam obrazložite sve razloge zašto je to dobro za Srbiju da se zaduži za novih 200 miliona evra. Gospođa Diana Dragutinović očigledno to nije znala da radi u prethodnom periodu, pa je zbog toga i smenjena.
Ne očekujte da vam damo 100 dana da pokažete kako radite vi i vaša nova Vlada. Nema toga, gospodine Cvetkoviću. Za 100 dana mi ćemo završiti rad ovde. Do juna će se usvojiti neki potrebni zakoni, a onda se ide na pauzu. Možda još jedna ili dve sednice i ide se na izbore.
Vaša je rečenica, gospodine Cvetkoviću – nema više Dinkićeve niti moje politike, postojaće samo politika Vlade koju ćemo da sprovodimo. Pa šta ste čekali, predsedniče? Kako da vam verujemo? U toj priči više ne mogu da vam pomognu ni ovi žuti medijski baroni. Verujte, vama više niko ništa ne veruje.
Redefinisani ekonomski ciljevi koje se pomenuli, povećanje životnog standarda, zaustavljanje nezaposlenosti, ubrzani rast privredne aktivnosti, stabilnost cena, to samo postoji u TV dnevniku i na sednicama Vlade, toga nema u realnom životu.
Gledao sam danas neke kolege koje su klimale glavom kada ste vi govorili. Prosto ne mogu da verujem. Građani Srbije pogledaju svako jutro u svoj novčanik i u svoj frižider. Nije mi jasno da poslanici vladajuće većine neće pogledati u svoje srce i reći – da li je moguće da ćemo podržati ovu i ovakvu vladu?
Boris Tadić je još 10. decembra 2008. godine doneo odluku o tri kriterijuma po kojima će procenjivati rad ministara – javnost, struka i politički kriterijumi, odnosno ispunjavanje predizbornih obećanja. Da li su to bili kriterijumi zbog kojih ste smenili ove ministri? Mislim da nisu.
Inženjer Mrkonjić je u februaru 2009. godine rekao – Vlada je stabilna kao Ludolfov broj, pa je posle dva meseca shvatio da konstanta Pi je iracionalan broj, pa ste onda rekli, gospodine Mrkonjiću, da ćete napustiti Vladu zato što niste zadovoljni iznosom sredstava koji ste dobili od ministarke Dragutinović. Gospodine Mirko, vi ste tada ćutali.
Ministar Dačić je u decembru 2009. godine rekao – siguran sam da je rekonstrukcija Vlade potrebna. Pre godinu i po dana. Pa šta se čekalo, ako je potpredsednik Vlade i prvi zamenik i ministar unutrašnjih poslova rekao da je siguran da treba da se radi rekonstrukcija? Vi ste i tada ćutali.
Gospodin Ljajić je pominjao rekonstrukciju u istom periodu. I tada ste ćutali. Predsednik Boris Tadić je 4. januara ove godine rekao da treba izvršiti izmene političkog sistema u zemlji i da nije siguran da će biti rekonstrukcije. Vi ste i tada ćutali.
Gospodine Cvetkoviću, vas je petardirao Mlađan Dinkić kada je pre mesec dana rekao da Srbiji treba novi premijer i da treba da bude smenjen gospodin Cvetković jer je nesposoban. Tada Mirko postaje nemirko i vi onda odlučno udarate pesnicom o sto i kažete – ne može to više tako, ja ću ukinuti sedam ministarstava, odnosno spojiću dva u jedno. Napravili ste instant Vladu, tri u jedan - ministarstvo DS, ministarstvo G17 plus i ministarstvo SPS.
Zaista ne znam dokle ide ova vaša inventivnost. Kakva je politika ove vlade prema KiM, prema EU, prema NATO paktu? Imamo nemuštu spoljnu politiku, razorenu privredu, uhapšene medije, ojađene građane, sprženo pravosuđe.
Gospodine Cvetkoviću, vi niste smenili ministra pravde koji je uspeo za tri godine da se posvađa sa sudijama, tužiocima, advokatima, građanima, Evropskom komisijom. Ne, gospodine Cvetkoviću, vi ste gospodina Petrovića, advokata i bivšeg ministra pravde, postavili da vodi Ministarstvo poljoprivrede i trgovine.
Pa zašto niste urednika emisije "Znanje imanje" doveli da sprovodi reformu pravosuđa? Zašto niste aleksinačke rudare, sa sve šlemom i lampom na čelu, doveli da vode Ministarstvo zdravlja? Mislim da bi beli mantili bili oduševljeni takvim rešenjem. Nego ste ortopedu poverili da se brine o rudarstvu. Isto moram o ministru koji nas je ubeđivao da treba kad kuvamo ručak da stavimo poklopac da bi se tako štedela energija, a onda je dao 20 miliona za neke besmislene kampanje.
U Vladi će biti i treći Marković, gospodin Marković koji je napisao da je po zanimanju državnik. Mislite da će ta Vlada imati sad nešto više autoriteta zbog toga? Vi ste, gospodine Cvetkoviću, rekli – čuo sam da će Ćirić biti predložen za ministra. Kako ste čuli? Od koga? Od deda Mraza? Pa vi držite i perorez i kajzericu, a ne nož i pogaču, očigledno.
Vi ste, gospodine Mirko, izjavili da koalicioni partneri ministarstva spajaju i ministre biraju. Ovo je jasan dokaz da u Vladi postoji onoliko politika koliko stranaka čini ovu vladu. Vi ne tražite rešenje za probleme građana, za probleme države, vi tražite rešenje za kadrove vaših koalicionih partnera. Vi ste ušli u jedno minsko polje i to sad prašti na sve strane, ali vi nećete da kažete dosta, nego zamahujete rukom i kažete – hajdete braćo sa mnom još godinu dana. Treba imati hrabrosti da se kaže dosta.
Mi očigledno ne živimo u istom vremenu, gospodine Cvetkoviću. Vaše vreme, vaš sat ide unazad. Bez obzira šta mislite i kako ste se danas ponašali u Narodnoj skupštini kroz vaše izlaganje, budite sigurni, još se ne zna šta je centar univerzuma, ali to sigurno niste ni vi, ni ova vaša rekonstruisana Vlada.