Da li još neko od šefova poslaničkih grupa ili predstavnika želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Boško Ristić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Visokog saveta i Kasacionog suda, poštovani narodni poslanici, mi smo došli u fazu tranzicije društva u kojoj pokušavamo da izgradimo kapacitet institucija koje treba da obezbede i društvene stubove integriteta koji bi garantovali zaštitu prava građana, odnosno vladavinu prava.

Visoki savet sudstva je Ustavom utvrđen državni organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. To je veoma značajan organ u jednom demokratskom društvu koje se trudi da obezbedi vladavinu prava. Trenutno smo u izbornoj proceduri za izbor šest članova Visokog saveta sudstva, izbornih članova, u skladu sa zakonom, koji u suštini predstavljaju većinu članova Visokog saveta sudstva i koji obezbeđuju princip da sudije biraju svoje kolege za pravosudne funkcije i da sudije odlučuju o tome da li se neko od nosilaca pravosudnih funkcija ogrešio o zakon ili etički kodeks.

Isto tako, veoma značajna uloga Visokog saveta je i u tome što obezbeđuje reformu pravosuđa u celini. Vrlo često se u javnosti čuje da je reforma pravosuđa ocenjena samo na osnovu jednog jedinog segmenta, a to je opšti izbor sudija. Prilika je sada da dobijemo Visoki savet sudstva u stalnom sazivu, gde su članovi iz reda sudija birani na neposrednim i tajnim izborima.

Želim da ukažem javnosti da je na ove izbore izašlo preko 90% sudija koji su imali aktivno biračko pravo. Samo pasivno biračko pravo, dakle, da neko bude predložen za kandidata za Visoki savet sudstva, bilo je potpuno olakšano, tako da je demokratska procedura prilikom predlaganja kandidata bila takva da je gotovo svaki sudija mogao da obezbedi podršku za sopstvenu kandidaturu.

Pitanje javnosti i transparentnosti ovog procesa takođe pokazuje visoke vrednosti u organizaciji samog procesa. Kandidature su bile objavljivane na sajtu Visokog saveta sudstva, obezbeđena je dostupnost svačije biografije svakom zainteresovanom licu, i onima koji imaju aktivno i pasivno biračko pravo u ovom procesu, ali isto tako i građanima Srbije koji su zainteresovani da prate ovaj proces u celosti.

Izbornu komisiju sačinjavaju članovi iz reda sudija. To takođe garantuje da su nosioci pravosudnih funkcija u celosti pratili ovaj proces. Želim da podvučem i to da nije bilo nijednog prigovora na sam proces izbora. To sve govori o tome da je sam proces bio demokratski. Ovaj proces je bio organizovan po ugledu na opšte državne izbore. Glasalo se u kutijama, neposredno i tajno, iza paravana. Svako je mogao da izabere vreme, u određenom periodu, kada želi da izađe i da glasa, tako da ne stoje primedbe da je bilo ko mogao direktno da utiče na nečiji stav prilikom glasanja. Dakle izbori su, podvlačim, bili slobodni.

Ceo proces je bio transparentan i u smislu da su ga pratile međunarodne institucije i organizacije. Nakon okončanog izbornog procesa dobili smo veoma visoku ocenu Evropske komisije, koja kaže da su svi evropski standardi o izboru nosilaca pravosudnih funkcija bili ispoštovani.

Sigurno da u javnosti ima i polemike. Bilo je i poziva strukovnih udruženja da nosioci pravosudnih funkcija, sudije, izađu na glasanje kako se ne bi ofirali pred nekim navodnim autoritetom da bojkotuju izbore i glasanje, već da izbor sprovedu tako što bi precrtali svoj glasački listić. Želim i na to da ukažem kao na posebnu činjenicu, veoma značajnu za legitimitet i legalitet ovog procesa, da je veoma mali broj glasačkih listića bio poništen na ovakav način. Najveći broj glasačkih listića je bio ispravan. Prema broju kandidata koji su učestvovali u ovom postupku vidi se da je postupak bio u potpunosti slobodan i otvoren.

Ovo jesu pretpostavke za izgradnju integriteta pravosuđa kao institucije, da će sudovi zaista biti samostalni, a sudije nezavisne u svom sudovanju, radu i donošenju odluka. U maksimalnoj mogućoj meri je obezbeđena depolitizacija pravosuđa kao institucije i obezbeđena je depolitizacija procesa koji se vode pred tako depolitizovanim institucijama. Za takvu nameru, za takvo postupanje dobijamo podršku i međunarodnih institucija, ali isto tako dobijamo ocenu da su dosadašnji rezultati zavidni u odnosu na zemlje u okruženju, kako one koje su mlade članice EU, tako i one koje žele da budu kandidati u tom procesu.

Evidentan je veoma dobar rezultat reformisanog pravosuđa u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, u procesuiranju ratnih zločina. To pokazuje da smo mi kao društvo spremni da se suočimo sa prošlošću, da se suočimo sa odgovornošću onih pojedinaca koji su delovali samostalno ili kroz organizovane grupe, da oni budu procesuirani kako bi žrtve krivičnih dela dobile adekvatnu satisfakciju. Svi su jednaki pred zakonom.

Naši sudovi dobijaju garanciju samostalnosti tako što će imati sudsku vlast koja će biti kontrolisana većinom članova iz reda sudija. Doneti su planovi integriteta ove institucije, što znači planovi rada, strategija koja obuhvata plan rada Visokog saveta sudstva sa gotovo svakodnevnim planom aktivnosti do 2013. godine. Ovu strategiju predlaže Visoki savet sudstva u prvom sastavu, ali će tu strategiju potvrditi i Visoki savet sudstva u stalnom sazivu.

Postupak preispitivanja odluka Visokog saveta sudstva u prvom sastavu biće sproveden od strane Visokog saveta sudstva u punom sastavu.

Doneta je odluka da članovi Visokog saveta sudstva po položaju, a to su ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, ne učestvuju u postupku razgovora sa kandidatima, tako da će se članovi Visokog saveta sudstva po funkciji uzdržati od odlučivanja u procesu izbora, odnosno u procesu revizije odluka u opštem izboru.

To govori u prilog činjenici da želimo da stvorimo instituciju koja će biti snažnog kapaciteta i koja će moći brzo i efikasno u narednom periodu, do oktobra meseca, da preispita sve odluke i sve kandidate, kako one izabrane, tako i one koji nisu imali priliku da budu birani.

Želim da kažem i to da Visoki savet sudstva procenjuje ne samo kvalitet pojedinaca, on procenjuje i potrebnu mrežu sudova. Utvrdio je potreban broj nosilaca pravosudnih funkcija koji bi najefikasnije i najkvalitetnije mogli da procesuiraju i savladaju priliv predmeta koji dolaze u sudove. Izveštaj o godišnjem radu sudova u Srbiji za prošlu godinu govori o tome da je Visoki savet sudstva dobro procenio potreban broj izvršilaca imajući u vidu i to da će jedan broj izvršilaca biti naknadno biran od strane Visokog saveta sudstva u stalnom sazivu.

Donet je i kodeks po kome će se vladati sudije, uspostavljen je i disciplinski sud, tako da će građani imati prilike da se pored pritužbi predsednicima sudova obrate i Visokom savetu sudstva, odnosno disciplinskom sudu, sa prijavama protiv onih nosilaca pravosudnih funkcija za koje posumnjaju ili za koje imaju dokaze, bolje bi se reklo, i argumente da sudijsku funkciju ne obavljaju na pravi način.

Postoji i proces utvrđivanja težine predmeta, koja će se izražavati u numeričkom iznosu, tako da će svaki sudija u Srbiji imati jednak broj predmeta, po težini, koje će morati da reši u odgovarajućem periodu. Neće biti moguće da jedan sudija radi duplo više ili tri puta više u nekom većem sudu u odnosu na neke male sudove, kako je to bila praksa u ranijoj mreži sudova. Sudije će biti ravnomerno opterećene. Isto tako, pratiće se i njihov rad.

Sve ovo što radimo danas, a to je rasprava o kandidatima koje su nam predložile same sudije, jeste korak napred u demokratizaciji institucija. Mi smo po zakonu u obavezi da razmotrimo predlog kandidata, i to prema broju glasova koje su dobili od svojih kolega. Samo oni koji su dobili najveći broj glasova su predloženi od strane Visokog saveta sudstva Skupštini za razmatranje njihove kandidature.

Lično smatram da su sudije znale da predlože kandidate i da su odgovorno zaokruživale one kandidate za koje veruju da će se boriti za samostalnost i nezavisnost njihove profesije, da će umeti da zaštite njihove interese u toj sudskoj vlasti, da će umeti da se izbore za nezavisni pravosudni, sudski budžet, kojim će upravljati Visoki savet sudstva, nezavisno od izvršnih organa vlasti, da će samostalno utvrđivati i prioritete i strategiju rada Visokog saveta sudstva i pravosuđa u celini, da će umeti da ta sredstva utroše i za edukaciju nosilaca pravosudnih funkcija, ali isto tako i za izgradnju mladih kadrova koji tek pretenduju da budu nosioci pravosudnih funkcija.

Želim da ceo ovaj proces stavim u kontekst još jedne činjenice, a to je da postoji institucija Pravosudna akademija, koja je takođe garant depolitizacije pravosuđa, jer će najbolji polaznici Pravosudne akademije biti primani u pravosuđe i imati prioritet. To obezbeđuje da će građani Srbije imati otvoren pristup pravdi i da će nosioci pravosudnih funkcija biti odgovorni, savesni i stručni u vršenju svoje funkcije, da će obezbediti vladavinu prava i jednak tretman svih lica u procesu pred srpskim pravosuđem.

Duboko verujem da smo na pragu da dobijemo potpuno nezavisno i samostalno sudstvo, nezavisno od izvršne vlasti, pod budnom pažnjom parlamenta, koji je dužan da prati rad svih institucija pa i pravosuđa. Želimo otvoreno da kritikujemo nedostatke, ali nikako nemamo prava da se mešamo u predmete. O predmetima odlučuju samo sudije na osnovu svog znanja, na osnovu zakona, na osnovu dokaza i niko nema pravo da im sugeriše kako će se o nekom predmetu odlučivati.

Zato želim još jednom lično da podržim ovaj proces. Tu ste vi da kontrolišete i rad predsednika Odbora za pravosuđe, kao člana Visokog saveta sudstva po funkciji, da tražite češće sednice i kontakte sa predstavnicima sudske vlasti, ali i sa Ministarstvom pravde i sa tužiocima, tako da ćemo na taj način svi zajedno podneti odgovornost vršenja javne funkcije, u cilju zaštite interesa građana i ostvarenja principa vladavine prava. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko od šefova poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Prelazimo na učešće narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Ima reč narodna poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mesarović, danas raspravljamo o spisku kandidata za stalni sastav Visokog saveta sudstva, tela koje bi trebalo da ima nesumnjivo najveću odgovornost u pogledu otklanjanja svih nedostataka reizbora sudija, a da pri tom nismo sigurni da li su oni predloženi na osnovu onih zakona koji su prethodili današnjoj raspravi i uopšte procesu samog izbora, u tom smislu što ne znamo da li su ti zakoni u skladu sa samim Ustavom.

Ovo govorim zbog toga što se pred Ustavnim sudom nalazi nekoliko inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti. Ustavni sud još uvek nije doneo odluku o tome da li je ovaj novi set pravosudnih zakona iz septembra 2010. godine u skladu sa Ustavom. Ne samo da nije doneo tu odluku, nego nije doneo odluku ni o tome da li je Zakon o sudijama iz 2009. godine, prema kojem je došlo do prekida stalnosti sudijske funkcije, u skladu sa Ustavom.

Kada je situacija u pravosuđu već takva, onda se kao logično nameće pitanje – zar nije bilo logično na neki način odložiti primenu Zakona o sudijama na neko određeno vreme, dok Ustavni sud ne donese odluku o njegovoj ustavnosti? Kad ovo kažem nemam nikakvu nameru, a ponajmanje ambiciju da se mešam u rad Ustavnog suda, ali govorim zbog toga što je stanje u pravosuđu više nego ozbiljno i što se evidentne greške, do kojih je došlo u samom postupku reizbora, ne mogu otkloniti time što će se na jedan problem kalemiti drugi problem. Mislim da možemo da dođemo do rešenja samo ukoliko se prvenstveno jedan problem evidentira i tek nakon toga, ukoliko imamo snage, svi zajedno uđemo u rešavanje tog istog problema.

Na to koliko je Zakon o sudijama loš mi smo u načelnoj raspravi kao poslanička grupa ukazivali, maltene napadajući svaki njegov član. Podsetiću da smo najviše napadali član 5. kojim je predviđeno da stalni sastav Visokog saveta sudstva preispituje odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva. Ovako kako je napisano ne bi bilo sporno, bilo bi apsolutno prihvatljivo za nas, da celokupan postupak predlaganja i odlučivanja prvog sastava VSS nije bio pun nepravilnosti.

Kada VSS odlučuje u nepotpunom sastavu, kada je u VSS nekoliko članova u direktnom sukobu interesa, kada VSS, mimo zakona i mimo Ustava, donosi odluku o tome da svoj rad proglasi tajnim, kada VSS ne primenjuje načelno raspravnosti, a to je bio u obavezi, kada nije formirao rang-listu kandidata za sudije, onda se da zaključiti da je taj postupak otišao toliko daleko u pogledu nepravilnosti da mu nikakvo preispitivanje tih odluka neće pomoći, već je bilo neophodno da se izvrši kompletna revizija postupka reizbora neizabranih sudija.

Najdrastičnija povreda Ustava, po našem mišljenju, učinjena je onda kada je rečeno da se postupci po žalbama i postupci po ustavnim žalbama koje su sudije koje nisu reizabrane podnele Ustavnom sudu obustavljaju stupanjem na snagu ovog zakona i da se ti predmeti imaju dostaviti na razmatranje, od sada, Visokom savetu sudstva, a sve uz onaj dodatak da se žalbe i žalbe koje su podnete Ustavnom sudu od sada imaju smatrati prigovorom.

Po našem mišljenju, to je suprotno svakoj ideji prava, to je suprotno osnovnoj pravnoj sigurnosti i ideji o podeli vlasti. Ovim se direktno negira osnovno individualno pravo, između ostalog, pravo na efektivni pravni lek. U ovoj odredbi je u najboljem prikazano kolika je samovolja zakonodavca koji je usvojio i ovaj predlog zakona koji je sada na snazi. To nas, duboko sam uverena u to, mnogo udaljuje od pravne države i vladavine prava.

Da konačno kažem nešto o ovome o čemu danas raspravljamo, ali argumentovano i sa osvrtom na nedostatke koje smo mi kao poslanici imali mogućnost da uočimo.

Pre nego što se krenulo u sam izbor stalnog sastava VSS, mislim da je bilo neophodno rešiti i otkloniti neka prethodna pitanja koja su se pojavila kao takva, ali ne na način kako je to od onih koji danas vode pravosuđe očekivano, znači ne arbitrarno, već isključivo na osnovu određene pravne logike i na osnovu činjenica.

Reći ću da nije jasno kako je moguće da 840, ako baratam pravilno brojem, reizabranih sudija nije bilo u mogućnosti da učestvuje u izbornom procesu VSS, ukoliko je jasno da odluka o njihovom statusu još uvek nije doneta. Zamolila bih vas da mi odgovorite na to pitanje.

Dalje, ako je sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to ne za stalno nego na period od tri godine, onemogućeno da učestvuju u izbornom postupku za stalni sastav VSS, postavlja se pitanje kako je moguće da to pravo imaju sudije prekršajnih sudova, koje se, da podsetim, prvi put biraju na sudsku funkciju, i ne za stalno nego na period od tri godine? Znači, ovde je u pitanju primena istog principa na dva različita načina. Ovde se govori o donošenju odluka na osnovu dvostrukih aršina.

Naravno, ovo govorim tim pre što Ustavni sud, i pored predloga sudije izvestioca da se ova odredba proglasi neustavnom, još uvek nije doneo odluku o tome da li je ova odluka u skladu sa Ustavom.

Dalje, postavlja se pitanje zašto izborna kampanja nije bila organizovana i uređena na taj način da su sami kandidati za članove VSS imali mogućnost da se predstave kolegama u svojim sudovima? Nije dovoljno da njima dajete mogućnost da par dana pre samog izbora imaju pravo da svoje biografije istaknu na sajtu VSS. Bilo je neophodno da se sudije upoznaju sa njihovim viđenjima stvari u VSS i zbog toga je bilo važno da se oni, na osnovu određenog oblika njihovog organizovanja, predstave svojim sudijama.

Podsetiću na činjenicu da, recimo, Prvi osnovni sud u Beogradu, ako se ne varam, ima 192 sudija i da je vrlo moguće da se mnogi od njih između sebe ne poznaju i da je bilo neophodno organizovati, kroz određene skupove, tribine ili na bilo koji način, što je u interesu, nadam se, i VSS i same sudske struke, da se predstave oni kandidati koji su imali pravo i mogućnost da se kandiduju za VSS.

Takođe je loše i to što nije obezbeđeno predstavljanje sudija u pogledu stepena, vrste i broja sudija i sudova iz kojih dolaze. Ovo govorim prvenstveno zbog toga što nije dobro da među kandidatima za sudije VSS imamo tri kandidata iz AP Vojvodina (naravno, ti kandidati su kasnije prošli kao predlog za članove VSS), tim pre što znamo da je na teritoriji AP Vojvodina jedna četvrtina od ukupnog broja sudija u Srbiji.

Šta se onda dešava kao posledica toga? Kao posledicu toga imamo situaciju da uopšte nismo imali mogućnost da vidimo kandidate sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu, ni Apelacionog suda u Nišu. Mislim da to nije dobro za pravosuđe i nadam se da se sa mnom u ovome slažete.

Ono što ostavljam za kraj i što mislim da je vrlo važno i što na neki način odskače od jednog pravilnog izbornog ciklusa, to je što na biračkim mestima nisu istaknuti zapisnici koji bi govorili koliko je sudija iz tog suda imalo biračko pravo, koliko je izašlo sudija. Tačno je da su, ukoliko se ne varam, istaknuta samo imena, odnosno prezimena i sud iz kog dolazi sudija koji je dobio najveći broj glasova, i drugi kandidati za članove Visokog saveta sudstva, ali nemamo informaciju o tome koliko je sudija izašlo na izbore i koliko je sudija imalo biračko pravo.

Zbog svih tih proceduralnih stvari koje sam ovde navela, a nadam se da se većina slaže sa ovim što sam iznela, jedino ukoliko ne želi da bude pristrasna, mislim da je bilo neophodno to otkloniti pre nego što ste ušli u postupak predlaganja kandidata za Visoki savet sudstva. Zbog svih tih proceduralnih razloga ne možemo da podržimo ovakav predlog za stalni sastav Visokog saveta sudstva. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Petru Jojiću.

Gospođo predsednice, gospođo predsednice Vrhovnog kasacionog suda, predlog ove odluke formalno-pravno gledano ispunjava uslove. Međutim, ono što se po Poslovniku (član 151) traži, to je da li je usklađen sa standardima EU. Mada kao srpski radikal to ne prihvatam, ali sa formalno-pravne tačke gledišta to se po novom Poslovniku sada traži. Sada, da zbog toga ne gubimo vreme, za očekivati je da će kandidati koji su predloženi učiniti nešto delotvorno da bi pravosuđe u Srbiji bilo efikasnije, celishodnije i ekonomičnije.

Imao sam priliku da upoznam sudiju Milimira Lukića. Iz njegovih kvaliteta ovde se vidi da je prošao jedan put kandidata, kroz pravosudne organe. Ali, kada se biraju najbolji u ove organe, najbolje bih birao da budu sudije i tužioci, da rešavaju predmete u praksi. Ovo je jedna administrativna stvar, ovo je personalno pitanje, kratkoročno.

Kada je u pitanju izbor, dobro znate, gospođo Mesarović, da je na terenu lako izlobirati. Ako imate na području jednog višeg suda, recimo, deset sudova, nije teško izlobirati da se dobiju glasovi.

Sećam se izbora, kako su godinama sudije predlagane i kako su birane. Predlagane su kad predsednik suda sazove sednicu kolega sudija tog suda i uz poznate metode i načine ubedi da neko prođe za sudiju, neko za tužioca, a neko da bude i predsednik suda.

Ovih 800 sudija koji nisu izabrani, tu ste napravili jedan formalno-pravni problem. Koje prirode? U Ustavu Republike Srbije dozvoljeno je pravo žalbe na svaku odluku državnog organa. Drugo, trebalo je sa ljudima koji nisu izabrani obaviti razgovore, transparentno i otvoreno. Sećam se da je bilo ovde govora o tome, kada su se neki pobunili, da je bilo govora – dobro, oni što stavljaju primedbe i nas prozivaju, objavićemo to sutra, ako se oni slažu.

Još nešto. Ne mogu da tvrdim, ali u ovim postupcima ne sme se dozvoliti da se prikupljaju podaci od obaveštajnih službi. Pravosuđe na ovom intelektualnom nivou i struktura pravosuđa od osnovnog do Vrhovnog kasacionog suda ima mogućnosti da sagleda i kroz sito i rešeto svakog pojedinca koji je kandidat za sudiju, koji je sudija i koji je predsednik suda.

Gospođo Mesarović, bilo je slučajeva presude po narudžbini – za jedan dan presuda pada i za jedan dan bude pravosnažna. Nema protokola. Za to je kriv predsednik suda, što je po poslovniku dozvolio da mu sudije i administracija vršljaju sa advokatima i da ne sprečavaju korupciju pravosuđa.

Posle zemljotresa, bombardovanja, posle ove teške ekonomske krize, najveće zlo zadesilo građane Srbije – loš rad pravosudnih organa. Veliki je broj primedaba, veliki je broj žalbi. Vidim da se vi zalažete u tom pravcu da se efikasnost podigne na viši nivo.

Depolitizacija sudstva. Da li ste videli ovih 800 koji nisu imali prilike da budu izabrani, da su u javnost izlazili i da idu u neku političku stranku da nađu uhleblje ili da nađu buduće zaposlenje ili buduće izbore za pravosudne funkcije? Znate li šta to znači? To je postupak iz navike. Sećam se, vi niste bili predsednik suda, kada su u Ministarstvo pravde dolazili ljudi sa memorandumom političke stranke i tražili da određeni broj sudija bude izabran, jer predlaže ta i ta politička stranka, čemu sam se energično suprotstavio.

Gospođo Mesarović, kada je u pitanju rad sudija i tužilaštava, sećate se koji skandal su naši državni organi napravili, da je pušteno 1.300 šiptarskih terorista iz zatvora u Požarevcu, da je puštena iz zatvora osuđena Fljora Brovina. Od mene se tražilo da sprovedem postupak pomilovanja i amnestije, što sam odbio, ali je tadašnja vlada odlučila da iz zatvora u Požarevcu bude oslobođeno 1.300 najokorelijih šiptarskih terorista. Zato su šiptarski teroristi iskoristili priliku, a moj auto, koji je bio u Saveznom ministarstvu pravde, po nalogu iz Predsedništva tadašnje SRJ odvezao je Fljoru Brovinu iz požarevačkog zatvora u Prištinu, a bila je osuđena na dugogodišnju kaznu zatvora.

Kada se biraju nosioci pravosudnih funkcija u Nemačkoj je propisano razrešenje, premeštaj; disciplinski postupak mora biti okončan samo pred sudom, ako je u pitanju status sudija.

Nas ništa ne obavezuje, gospođo Mesarović, da sada donosimo zakone i propise po uzoru na EU. To je jedna izmišljotina, obmana i prevara. Mi nemamo tu obavezu zbog toga što nismo članovi Evropske unije. Gospođo Mesarović, dobili ste brojna pitanja na koja treba naša vlada da odgovori, kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, u čiji sastav ulazi i izbor, trajanje funkcije i materijalni položaj. Ni na jedno pitanje ne dajte odgovor. Nikad Evropskoj uniji, takvoj kakva jeste, ne treba da dajemo nikakve odgovore, ne moramo da budemo njihovi izvršioci, a oni nalogodavci.

Istorija srpskog pravosuđa je od moderne Srbije do današnjeg dana prošla dug put i može da parira, po pitanju intelektualnog statusa naših pravnika, svakoj državi EU. Izmišljeno je da je Engleska kao kolevka prava i pravde... Ali, mi smo usklađivali sve standarde, bez obzira na to da li smo želeli da idemo u EU ili ne, sa međunarodnim pravom i trudili se da zakone donosimo na jedan demokratski način. Jedan od tih zakona jeste, sećate se, Zakonik o krivičnom postupku, koji je bio predlog i projekat SRS. Do današnjeg dana su neke male kozmetičke izmene i dopune bile, taj zakon je na snazi. Sada se priprema novi zakon, u predlogu je, koliko znam.

Vidite gde se stvara još jedan ozbiljan problem kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih ljudskih prava naših građana. Zakon o izvršnom postupku, kako će sudije da primenjuju ovo što se predlaže? Privatnu agenciju sada angažujemo da preuzima sudsku vlast. Uvodimo da sudski izvršitelj izvršava neke sitne izvršne radnje, a da izvršitelj odlučuje i donosi zaključke i odluke o vrednosti potraživanja, koje će se kretati i oko stotinu milijardi dinara u nekim složenim predmetima, a on neće da odgovara za štetu nanetu građanima, jer država ne odgovara. On kaže – odgovaraće svojom imovinom, a taj imovine nema. Šta ćemo sad?

Dakle, kada su u pitanju zakoni, imate pravo i obavezu, konkretno kažem, napisao sam oko 200 amandmana da se onaj virus iz tog predloga izbaci u svakom članu. To je nemoguće prihvatiti. Ne može niko pisati zakone bez dugogodišnje sudske prakse. Vi možete kvalifikovano, i sudije koje su prešle preko dvadeset i trideset godina iskustva, da budete u grupama i da pišete i da predlažete zakone, ali ovako kako zakoni dolaze pred ovaj parlament uveren sam da ti zakoni nisu konzistentni, jer su u protivurečnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Gospođo Mesarović, evo vam nekoliko primera maratonskih sporova koji se vode u Republici Srbiji. Borivoje Jeremić 1969. godine podneo je tužbu radi ostvarivanja prava na svome placu. Još ta parnica nije okončana, prošlo je 40 godina. On je umro, a umrla su i četiri advokata koja su ga zastupala, a da li je umrlo i koliko sudija ili koliko se sudija promenilo, to je sada stvar da se proveri. Dakle, ta njegova parnica je trajala i u 20. veku, a traje i u 21. veku.

Imate još jedan drastičan slučaj dugogodišnje more, muke i nevolje i troškova koji se izazivaju našim građanima. Zato je pravosuđe bitan činilac u pravnom sistemu i u pravnom poretku, kao jedan od organa vlasti.

Kuzeljević Milorad iz sela Stublo ispod Tornika na Zlatiboru, opština Čajetina, pokrenuo je postupak i podneo tužbu 1991. godine pod brojem P 250/91, da bi se odluke donosile i ukidale, suđenje razvlačilo, sudije dobijale nove predmete, rešavale nove predmete, udarale recke i rekle – evo, rešili smo. Na jednoj parnici ima osam predmeta, osam brojeva su dobili, i to po sledećim brojevima: P 492/91, P 118/91, P 466/91, P 71/05, P 105/07, P 231/08 i P 250/09, koji se trenutno nalaze u Osnovnom sudu u Užicu. Ovom parničnom postupku, gospođo Mesarović, ne zna se kraj i okončanje ovog predmeta. Ko je učestvovao i ko je zadužen, kada će da presudi? Ovaj građanin, koji je ugledan čovek, domaćin, koji je u godinama, postavlja pitanje meni – da li ću doživeti, jer sam u odmaklim godinama, da se ovaj predmet završi i da dobijem sudsku presudu, makar kakva ona bila?

Gospođo Mesarović, imali smo skoro jedan primer iz sela Nikojevića, gde je roditeljima poginuo sin u kamionu, deset dana pre povratka iz armije; 33 godine beogradski sud je vodio postupak radi nematerijalne štete!

Ovo su drastični primeri. Građani u vas gledaju i čekaju da se pravosuđe probudi.

Drugo, zašto, gospođo Mesarović, nije transparentan disciplinski postupak koji se vodi protiv sudija? Vi možete podneti disciplinsku prijavu, ali ako građanin podnese disciplinsku prijavu on ne može da učestvuje u postupku, prema odredbi člana 94. Zakona o sudijama. Zašto nemamo poseban zakon o disciplinskom postupku? Građani od vas čekaju, u vas gledaju.

Srpska radikalna stranka smatra da je krajnje vreme da političke stranke ne predlažu. Ovde nije isključena politizacija. U tom pravcu, podižimo efikasnost pravosuđa na viši nivo, odgovornost i da što manje, gospođo Mesarović, mediji sude, elektronski i štampani. Često se objavljuje protiv koga se vodi krivični postupak, ko će biti saslušan, ko će biti uhapšen. Ne, to je stvar suda i sudije. Hoćemo tu nezavisnost sudije. Tu ne treba ići u te vode, jer je to zaista nedelotvorno i šteti sudu, ali šteti i strankama. Hvala vam.

Narodni poslanik Sreto Perić ima reč.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, voleo bih da vam postavim jedno pitanje. Da date odgovor i da znate unapred da to neće biti javno objavljeno, verovatno bi odgovor bio onakav kakav mislim i kako ću pokušati svoje izlaganje otprilike da uklopim.

Još jednom moram da pomenem, kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS svakako jeste za reformu pravosuđa, ali cilj svake države, dobro uređene, pa i one koja nastoji da to postane, jeste vladavina prava. Znači, mi smo to postavili čak i kao ustavni princip ili načelo. Ona može da se obezbedi slobodnim, neposrednim izborima, jemstvom ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, onakvom kakvu mi imamo: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, nezavisnom sudskom vlašću (to je ono o čemu ćemo mi malo više govoriti) i svakako povinovanjem vlasti pre svega Ustavu, pa onda i zakonu.

Kad bismo slušali kolegu Boška Ristića kako je urađen izbor članova Visokog saveta sudstva, onda bismo pomislili da tu nema nikakvih problema. Kolega Ristiću, vi nas ubeđujete, ne vašom pričom, nego sa 126 narodnih poslanika. Ali, šta se dešava kada dođu iz Evropske komisije i ukažu vam na određene propuste i pitaju vas – kako ste vi to uradili? Onda vi vrlo brzo predložite neke izmene i dopune i Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama i sl.

Godine 2008, kada se pristupilo donošenju zakonskih propisa vezanih za reformu sudstva, mi smo vam ukazivali da je to loše, da to nije dobro. Ne osporavamo mi vašu želju, a pre svega, gospođo Mesarović, vašu, da vi imate dobru nameru. Trebalo bi kao neko ko je profesionalac i kao neko ko je na čelu najviše sudske institucije kod nas da želite to, i neću ulaziti u to da vam to osporavam, ali način na koji se to izvodi, način na koji se pristupilo tome nije dobar.

Najpre, a vi to uviđate, i ne očekujem da vi to ovde priznate i da bilo gde javno o tome progovorite, bar ne dok ste na tom mestu, problem jeste mreža sudova i javnih tužilaštva.

Vi ste mogli da uočite za godinu i nešto koji su sve problemi. Vi nećete to nikada da kažete. Ne tvrdim, i Srpska radikalna stranka nije kazala da je ono što je bilo do 2009. godine, sa onom mrežom, dobro, jer smo u to vreme imali opštinske sudove koji su imali predsednika i još jednog sudiju i kada je trebalo veće nije moglo da se napravi u tom sudu. To su zaista bili veliki problemi. Ali, sigurno bez dovoljno kritike, bez dovoljno procena za koju državu mi to sprovodimo reformu pravosuđa... To nije urađeno. Možda bi ovakva reforma pravosuđa bila dobra za Švajcarsku, ali za Srbiju to nije u redu.

Sada imamo situaciju da u manjim opštinskim mestima, gde je sud bio jedna državna institucija koja je pomagala održavanju nivoa, ako hoćete, obrazovanosti, ako hoćete i kulture, sada kada toga nema preti opasnost da te male opštine dobiju status mesnih zajednica. To nije dobro. Znali ste da će se to desiti, ali ste prešli preko toga. To sada više nije ni bitno, to je već poodmaklo i poprilično otišlo od početka i teško je ispraviti.

Kada god pokušate da se vratite na pravi put prilikom sprovođenja reforme pravosuđa vi napravite još veće greške, a to samo iz razloga što nećete ni sebi, ni stručnoj javnosti, a ni narodnim poslanicima da priznate gde su napravljene greške i da zajednički probamo da to otklonimo.

Evo jedne sfere u kojoj bi Srpska radikalna stranka bila zainteresovana da da svoj doprinos, ali kako? Tako što biste vi poslušali naše sugestije, što biste u vreme kada je to bilo na dnevnom redu prihvatili i amandmane koje smo vam mi predlagali, ne vodeći računa ni o kakvim političkim konsekvencama, nego samo o onome što je struka i što je potrebno. Ako smo se malopre saglasili da nezavisnost sudstva i poštovanje sudske vlasti dovode do vladavine prava, onda moramo da budemo svesni toga.

Posebno je naglašeno u članu 3. Ustava – nezavisnost sudske vlasti. Ako je to posebno naglašeno, onda to moramo imati u vidu. Ali, nikada neću biti saglasan ni sa vama, ni sa bilo kojim članom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji je tu po funkciji kaže da nije bilo mešanja politike prilikom izbora i imenovanja sudija i svakako javnih tužilaca. Ne očekujem od vas, ni od kolege Boška Ristića da to potvrdite.

Malo mi nije bilo jasno, odnosno ne znam o čemu se radi kada je kolega Ristić rekao – mi smo se dogovorili da se članovi Visokog saveta sudstva po funkciji, a to ste pre svih vi, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za poslove pravde i kolega Boško Ristić kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu... Kao, vi zbog objektivnosti, možda se nismo dobro razumeli, zbog objektivnosti i zbog želje da ovo protekne u najboljem redu nećete da glasate ili nećete uzeti aktivno učešće u nečemu.

Ako je zakon predvideo da vi, bez obzira na to šta mi mislili o tome što su pojedina lica po funkciji članovi Visokog saveta sudstva, onda ne možete da izbegavate to, jer to je sada zakonska obaveza, a nije volja ili želja nekog pojedinca, člana Visokog saveta sudstva.

Prvi put se pokušalo doći do sastava Visokog saveta sudstva koji odgovara i Ustavu i zakonskoj proceduri. Sećate se da smo duži vremenski period, iako vi kažete da to nije tako, više puta ste govorili... U dužem vremenskom periodu Visoki savet sudstva je radio, a da nije bio u svom punom sastavu. Ovaj put ćemo, posle glasanja o ovom vašem predlogu, dobiti šest članova Visokog saveta sudstva koji se biraju iz reda sudija. Tri će biti po funkciji, ostala su dva i jedan predstavnik sa pravnog fakulteta, a jedan ispred Advokatske komore.

Ne verujem, kolega Ristiću, da Pravosudna akademija treba da obezbedi neku visoku profesionalizaciju, da se izbegne depolitizacija. Znate li zbog čega ne verujem? Čini mi se da ova prva generacija koja se školuje na Pravosudnoj akademiji… a bili ste spremni da primite mnogo više kandidata nego što se sada prijavilo. Tu se može postaviti pitanje zbog čega u prvoj generaciji polaznika Pravosudne akademije nije primljen onaj broj o kojem je bilo govora da će toliko biti primljeno? Verovatno ste nekom analizom koja izlazi iz domena struke mogli da vidite i da pretpostavite. Ne znam koji je pojedinac sa toliko snage i toliko pravosudne moći mogao da utiče na to. A onda ste izbegli i smanjili ste. Čini mi se da postoji 20 ili 22 polaznika Pravosudne akademije.

Šta to zapravo znači? Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da Pravosudna akademija nije neophodna za dobre sudije. Ako imamo izvanredne, dobre studente, a njih nije mali broj, time se ponosimo, studenti čiji je prosek, ako ne 10, a ono blizu 10, ako polažu pravosudni ispit sa odlikom, ako pored sebe imaju vrlo iskusne i dobre sudije, a Srbija ih ima, čemu još i Pravosudna akademija? Opravdano sumnjamo da kroz Pravosudnu akademiju... Ne tvrdim da neki polaznici neće steći i dodatna znanja, ali čemu dodatno i Pravosudna akademija, ako nema za cilj da izvrši trijažu na poželjne i nepoželjne u našem pravosuđu?

Ako ste to već uveli, trudite se da... Sada postoji neka obaveza, nakon završetka Pravosudne akademije, prijema po prioritetima u pravosuđe ili možda u tužilaštvo. Ako ste već... Taj zakon je već stupio na snagu i ne možemo tu ništa, ma koliko se protivili kada je on bio na dnevnom redu. Onda vodite računa o tome da polaznici koji su savladali taj kurs ili tu nastavu na najbolji način imaju prioritet. Vi to tvrdite, ja nisam siguran. Možda je neko danas simpatizer ili pristalica određene političke stranke, kao polaznik Pravosudne akademije, a kada se to bude okončalo možda će se stranke na vlasti promeniti i onda zabadava njegovo školovanje, kao što mu je bio i pravni fakultet i položen pravosudni ispit i slično.

Kada smo kod pravosudnog ispita, gospođo Mesarović, znam da vi o tome ne odlučujete, ali biste mogli malo da se potrudite, pa da program za polaganje pravosudnog ispita bude prilagođen trenutku. Lično mislim da jedna komisija za dva sata, ali, eto, da ne relativizujem, za dva dana, pa i za dva meseca neka uradi taj posao, da oni koji polažu nemaju potrebe da lutaju, da se ne snalaze. To vrlo jednostavno i lako može da se reši.

Zbog čega su predstavnici, odnosno vršioci dužnosti predsednika sudova tako dugo u v.d. stanju? Kada mislite to da rešavate? Ovo je dobra prilika, kada budete uzeli, pretpostavljam, posle nas reč, da kažete kada mogu... Ne samo zbog nas, nego i zbog onih koji obavljaju tu funkciju, da bi znali kada će to stanje biti pretvoreno u redovno stanje.

Vaš predlog članova Visokog saveta sudstva, na bazi onog što je možda statistički podatak i što su njihove biografije, više mi se dopada nego što smo... Mi smo pre ovog dela sednice, odnosno pre ove tačke dnevnog reda takođe imali izbor, odnosno razmatranje predloga odluke, vezano za izbor članova Državnog veća tužilaca, i ovo je nešto kvalitetnije. Tamo su njihove biografije, doduše, kod pojedinih kandidata na dve stranice, na tri stranice pobrojano je koje su sve kurseve završili. Za jednog od kandidata, koji je polaznik postdiplomskih studija, piše da je položio metodologiju društvenih i pravnih nauka, rekao sam – trebalo je da mu stoji koje je sve ispite na redovnim studijama na Pravnom fakultetu položio, ako već idemo dotle.

Vi ste ovde na jedan drugačiji način... Doduše, za jednog od kandidata se kaže da je od 2001. godine bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD. Možda se ona ponosi, ali mi smatramo da je ovo potpuno bespredmetno. Ne kažem da gospođu treba kazniti zato što je sarađivala sa američkom ambasadom, možda je ona nešto i naučila, ali nama ovaj pokazatelj prilikom donošenja odluke da li da damo nekome podršku ili ne, da li da damo svoj glas, ništa ne znači. Vi pretpostavljate šta znači, da može čak da odbije, iako se radi o dobrom kvalitetu, ali ovo nam ne treba ni za šta, zaista nema potrebe da pišete ovo.

Vi ste, verovatno da biste odagnali neke sumnje, a da bi ona priča koju je kolega Boško Ristić pričao bila što uverljivija, ovde pokušali da kod ovih šest kandidata (doduše, ne kod svih) navedete koliko su oni dobili glasova u određenim sudovima, a koliko je drugoplasirani kandidat. Negde su razlike veoma značajne. Ako je procedura bila ispoštovana, ako je sve bilo u redu, onda je nebitno, jedan glas više nekog kvalifikuje da bude predloženi kandidat. Neki kandidati su iza sebe drugoplasiranog ostavili za značajniji broj, ali mi je malo nejasno, pomenuću jedno ime, ovde bar tako piše – gospođa Sonja Vidanović je dobila određen broj glasova kao drugoplasirana, sa ukupno 172 glasa. Da li je to neka greška ili nije greška, ne znam. Svi ostali kandidati su bili prvoplasirani, tako sam mogao da razumem iz ovog predloga koji ste nam dostavili. Jedino je kod gospođe Sonje Vidanović, da ne shvati …

(Nata Mesarović, s mesta: Valjda je Jakšić ispred nje na toj listi.)

Blagoje Jakšić, koji je takođe predložen ovde … Dobro, onda je to taj razlog. I kod ostalih vidimo da je ispoštovan taj redosled. To je možda želja da se dođe do dobrih kandidata, mada ono što su mnogi pre vas, a jednim delom i vi, da ne kažem „zakuvali“ (ako kažem zakuvali, to stavljam pod znake navoda), teško da i ovi zajedno s vama, jer ste i vi član i predsednik Visokog saveta sudstva, mogu ispraviti u narednom periodu. Kako možete? Teško je, preko 800 sudija koje nisu izabrane, rešiti te probleme na dobar način.

Mi smo ukazivali u decembru 2009. godine da vi ovaj posao nećete moći kvalitetno da završite. Verovatno ste u određenom broju slučajeva pogrešili, odnosno Visoki savet sudstva, ali na štetu neizabranih sudija, zato što niste mogli dovoljno pažnje da posvetite tome. Dalo se tada i matematički izračunati, ako je bilo preko 5.000 kandidata, a jedan dan je vremenski ograničen, radno vreme u toku jednog dana takođe je ograničeno, onda se postavlja pitanje koliko ste vi objektivno mogli da sagledate sve elemente koje je trebalo imati u vidu prilikom izbora sudija?

Drugo, po meni, mislim da podela nije gruba, ali se može napraviti takva podela da svi kandidati koji nisu izabrani mogu da se svrstaju u dve grupe. U prvoj grupi neizabranih sudija ostali su oni koji zaista nisu zaslužili da budu izabrani jer su bili skloni onom čemu nosilac pravosudne funkcije ne bi smeo da bude sklon. Druga grupa su oni koji vam nisu davali šansu i nadu da će moći na njih da se utiče. Meni je mnogo više stalo do takvih koji su profesionalci, koji će ostati, kako Šojić reče, u „sudiću“ ili uopšte neće biti primljeni u „sudić“, samo zbog toga što nisu spremni da svoju čast, ugled i struku daju za novac nekome ko bi želeo da upravlja u oblasti pravosuđa.

Svakako mislim da vi to ne želite. Vi i po definiciji morate da imate ponajviše prava, ali oni koji se bave politikom, a sigurno su kreirali pravosudnu sliku u Srbiji, protiv tih ćemo se mi uvek boriti tako što nećemo davati svoju saglasnost i nećemo dati svoj glas za izbor takvih nosilaca pravosudnih funkcija, pa makar se oni birali i za članove Visokog saveta sudstva. Hvala vam.

Dajem reč narodnom poslaniku Mirku Munjiću.

Nekada je, gospođo Mesarović, nadam se da se i vi sećate tog vremena, srpski građanin, a posebno onaj sa sela, ulazio u sud sa velikom dozom poštovanja prema toj instituciji, rekao bih i sa jednom višom dozom poštovanja, koja se može meriti i sa nekim strahopoštovanjem prema toj instituciji. Zašto je to tako? Zbog toga što je taj sud, dakle, taj organ koji mu je dostavio poziv da dođe, da se pojavi pred sudom, za njega bila institucija u koju je on imao puno poverenje, institucija u kojoj je on očekivao da nađe pravdu, poštenje, pravičnost i istinu za sebe.

Kakva je situacija danas? Visoki savet sudstva, hteli vi to da priznate ili ne, u toku izbora sudija, takoreći preko noći, jednim potezom pera učinio je nešto što je okrenulo sudbinu mnogih sudija, mnogih dotadašnjih sudija. Uspeo je da pogazi mnoge koje zaista nije smeo da pogazi, da pogazi mnoge sudije koje su godinama, pa i decenijama vredno gradile svoju sudijsku karijeru, da pogazi njihovu stručnost, da pogazi njihovu dostojnost da vrše sudijsku funkciju. Šta dalje biva? Vrlo često, to je praksa pokazala, od izbora pa do danas, na njihova mesta u mnogo slučajeva postavlja kumove, prijatelje, poslušnike, večite studente, neke „dobre stručnjake“ iz zemljoradničkih zadruga itd. Šta je za pravosudni sistem značilo ovo i šta će značiti u budućnosti, to će nam tek vreme pokazati.

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ, koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Dakle, što se tiče nadležnosti Visokog saveta sudstva, zarad javnosti ću samo reći nekoliko, mada i ove koje neću pročitati nisu manje važne. Dakle, on bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Skupštini kandidata za izbor sudija prilikom prvog izbora, predlaže Skupštini izbor ili razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda, imenuje sudije porotnike, odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija, odlučuje o postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda. Kažem, to su neke nadležnosti koje su tamo pobrojane, mada i ove ostale nisu ništa manje važne. Ne treba, dakle, biti pravnik da bi se moglo jasno videti iz ovih nadležnosti koje sam pročitao, da bi se moglo zaključiti šta je Visoki savet sudstva i kako je ogromna njegova uloga u našem pravosudnom sistemu.

Umesto da izbor svakog sudije, pa i izbor svakog člana Visokog saveta sudstva prođe kroz, da uslovno kažem, tri sita i šest rešeta, vrlo često se olako pristupa ovom problemu. Hoće li današnji predloženi izbor kandidata, ovih šest kandidata za Visoki savet sudstva, koji imamo pred sobom doneti jedan viši stepen poverenja u Visoki savet sudstva?

Evo, sada ću reći nekoliko rečenica o tom poverenju. Mislim da je to nešto što zaista zavređuje dosta pažnje. Gospođo Mesarović, poverenje u pravosudni sistem je nešto što pretpostavlja i uzrokuje poverenje u jednu državu. Nadam se da ćete se složiti sa mnom u ovome. Poverenje u institucije pravosudnog sistema od strane struke, dakle, od strane pravnika, od strane profesora pravnog fakulteta, od strane akademika, od strane pravnih analitičara, jeste nešto što bi po prirodi stvari u jednoj pravnoj i pravno uređenoj državi trebalo da se pretpostavlja. Mislim da u državi Srbiji u ovom trenutku, nakon vaše reforme sudstva, to nije slučaj.

Najvažniji oblik poverenja, pored ovoga za koji kažem da bi trebalo pretpostaviti da imamo od strane struke, jeste poverenje „krajnjih korisnika“, dakle građana. To je poverenje koje treba negovati. To je poverenje o kojem svaka pravna država, država koja preferira da bude zasnovana zaista na poštovanju prava, mora u svakom momentu da vodi računa.

Kakvo je poverenje građana u naš pravni sistem? Kakvo je poverenje građana, na kraju, u pravosudni sistem, u institucije pravosudnog sistema, u Visoki savet sudstva, u sudove, tužilaštva itd? Poverenje građana u ove institucije je zaista uslov svih uslova. To je jednostavno conditio sine qua non za temelje jedne države. To je isto nešto oko čega se, pretpostavljam, moramo složiti svi.

Međutim, kako da imamo poverenje u taj sistem, od Visokog saveta sudstva pa sve do osnovnih sudova, kada vam ja, na primer, mogu reći samo jedan slučaj koji će, mene sigurno, a i one koji to čuju, a nadam se i vas, uveriti da tu nešto ne štima?

Gospođo Mesarović, da li se vama desilo, kao iskusnom pravniku i sudiji, tokom vaše dugogodišnje karijere (i uspešne, vidimo) da ste doneli sudsku odluku a da niste održali postupak? Mislim da je ovo pomalo neobično pitanje, je li tako? Normalno da niste. To ne bi trebalo da bude ni normalno, ni moguće, da jedan nosilac sudijske funkcije donese odluku mimo svih zakonskih regulativa i normi, da donese odluku a da ni ne pozove stranke. To je nešto strašno, ali se desilo – sudija jednog suda donese odluku, a da nije ni pozvao stranke, da nije pozvao čak ni predstavnike organa na čijem je čelu bio. Nije pozvao predstavnike Izborne komisije, a donese odluku, potpiše onako kako su mu poturili da potpiše; on potpiše, ta odluka se donese i to aplicira dalje neke druge itd.

Sad pazite, deset svedoka, gospođo Mesarović, pismeno potvrdi ovo što ja vama pričam; deset svedoka to potvrdi i u krivičnom postupku koji je poveden po krivičnoj prijavi, dakle, potvrdi i usmeno, prvo pismeno, pa usmeno, i – ništa. Da li je to nezavisno sudstvo? Da li je to sudstvo kome težimo svi?

Ali, pazite novi biser, gospođo Mesarović: ta gospođa sudija avanzuje posle toga u osnovnog tužioca. Da šlag na torti bude zaista kompletan, drugi osnovni javni tužilac koji je postupao u ovom predmetu odbaci krivičnu prijavu, nema mesta odgovornosti ni njoj, ni ostalima koji su bili u tom lancu itd. Zaista strašno! Voleo bih da, pošto je taj postupak već okončan, vama dostavim kompletan ovaj predmet, samo da ga pogledate, u prilog mojoj tvrdnji o poštovanju ili nepoštovanju, o pravnom sistemu ovakvom i onakvom, pa da vidite da li je tačno ovo što sam vam rekao.

Dalje, o kakvom poverenju može da se priča kada provejava okolnost da je Visoki savet sudstva tokom izbora sudija koristio neke neprimerene metode, da je koristio podatke BIA? Znate, mnogi su to demantovali, međutim, crv sumnje se probudio, pa sad taj crv gricka li gricka, ali postoji. Mislim da je to trebalo na drugačiji način demantovati i prezentovati javnosti.

Dalje, o kakvom poverenju, gospođo Mesarović, pričamo i možemo govoriti kada jedna strukovna organizacija sudija priprema, ili već jeste pripremila, krivičnu prijavu protiv vas zbog, kako oni kažu, neprimerenih optužbi na račun pojedinih sudija koje nisu izabrane?

O kakvom poverenju možemo govoriti kad strukovno udruženje takođe tvrdi ono što smo mi nekad govorili, da je sudijama koje nisu izabrane uskraćeno pravo, pod jedan, a to je ustavno i zakonsko pravo, da se izjasne o svim primedbama na njihovu stručnost i dostojnost vršenja sudijske funkcije i, pod dva, da im nije dostavljena konkretna odluka sa obrazloženjem, posebno za svakog neizabranog sudiju?

(Predsednik: Ipak ću vas zamoliti da se držite današnjeg dnevnog reda. Prosto, mi danas govorimo o vrlo konkretnim imenima. Da li se među pomenutim imenima nalaze takvi?)

Evo, sad ću da vam kažem, gospođo predsedniče. Pokušajte da uhvatite nit sa ovim što sam rekao. Pitao sam, ako ste me pažljivo slušali, samo ću u jednoj rečenici to da kažem, da li će izbor ovih šest predstavnika Visokog saveta sudstva poboljšati rad Visokog saveta sudstva u ovim slučajevima koje sam nabrojao? Prema tome, to je ta nit koja vezuje današnju raspravu sa ovim.

Dalje, o kakvom poverenju u Visoki savet sudstva govorite, i u kompletnom sastavu, sa ovih šest kandidata, koje ćete sigurno izabrati, u čiju stručnost posebno ne bih ulazio, kad vama kao predsedniku Visokog saveta sudstva u jednom momentu nisu bile jasne neke stvari vezane za postupak pred Ustavnim sudom? Nadam se da se sećate toga, kao i odluke Ustavnog suda koju ste dobili. Naime, tvrdili ste da se postupak sprovodi neosnovano, je li tako, kao i da takav postupak nije bio predviđen u vreme izbora. Pa je, dalje, Ustavni sud doneo jednu odluku u kojoj obrazlaže da je nadležnost Ustavnog suda izričito utvrđena Zakonom o Ustavnom sudu, kao i da je ovim istim članom, dakle članom 100, utvrđeno načelo raspravnosti. Mislim da se sećate ovoga, pa me interesuje kako će se odrediti Visoki savet sudstva, i u ovom obliku kada bude izabran, a verovatno će biti izabran, po ovim pitanjima?

Dalje, kakva je situacija, gospođo Mesarović, po osnovu krivičnih prijava koje neizabrane sudije podnose protiv Visokog saveta sudstva? Valjalo bi nešto da kažete i o tome. Bez obzira na to što ćemo dobiti Visoki savet sudstva, da kažem u punom obimu, ovo je nešto što proizilazi iz nekog ranijeg perioda, pa bi valjalo da se malo osvrnete i na to. S obzirom na to da su, kako oni kažu, svesno korišćeni neki neistiniti podaci Ministarstva pravde, pa je ovaj predmet dat Specijalnom sudu, voleo bih da se osvrnete i na podatak zašto Specijalnom sudu. Dakle, građani Srbije treba da znaju, kakva god odluka da se donosi po ovome, tu nešto nije u redu. Jasno je svima da se tu nešto iza brda valja.

Na mogućnost nastanka prilično velikog haosa u pravosudnom sistemu mi smo ukazivali i na početku vaših tzv. reformi pravosudnog sistema. Vi nas niste slušali. Pretpostavljam da nas nećete slušati ni dalje, međutim, pretpostavljam još nešto – tako ćete i proći, jasno je da ćete sami, uslovno rečeno, pokusati ono što ste zakuvali, pa kako bude.

Mi ćemo i dalje, u svakom momentu i svakoj prilici, kritikovati ono što smatramo da nije dobro u našem pravosudnom sistemu. Vaše je da to prihvatite ili ne. Ukoliko ne prihvatite, normalno je, potpuna odgovornost biće na vama. Hvala.