Gospođo Đukić Dejanović, žao mi je što gospođa ministar nije tu. Nema problema, vi ćete da me saslušate. U svakom slučaju, smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman, iako se slažem sa vama. U obrazloženju ste rekli da je ova oblast, koju je gospodin Jeremić predložio, a to je da se prilikom izdavanja dozvola za sezonu na nacionalnim ligaškim sportskim takmičenjima i profesionalnim sportskim takmičenjima uzme u obzir i oblast bezbednosti, pa da to bude, pored ispunjenosti sportskih, infrastrukturnih, personalnih, pravnih i finansijskih kriterijuma, tačka 6) - i bezbednost...
Tačno je da u članu 157. zakona regulišete sektor bezbednosti na samom događaju, kada se već dešava sportska manifestacija. To je i moralo da se inkorporiše u ovaj zakon zbog drugog zakona koji imamo, Zakona o sprečavanju nereda na sportskim priredbama i manifestacijama. Mi srpski radikali mislimo da je ovde trebalo da stoji da je i to jedan od faktora koji treba da se uzmu u obzir prilikom izdavanja dozvole.
Veliki sportski klubovi u našoj zemlji, sportska društva „Partizan“, „Zvezda“, „Radnički“ itd., svi oni imaju osobe koje brinu o bezbednosti, a to su komesari za bezbednost na tim stadionima i u tim objektima. Obično su to lica koja su bila ranije zaposlena i imaju činove u MUP-u.
Vi ste ovde u sledećem stavu rekli da sportska organizacija treba da ima jedno lice koje je angažovano, ali za bezbednost učesnika sportskog takmičenja, a to su dve odvojene stvari. Ovi komesari za bezbednost, kako se zovu ta lica, da ne govorim imena pojedinih, iako znam za pomenute klubove, nemaju samo odgovornost prema učesnicima takmičenja, već i prema svima koji su tu prisutni. Ne samo to, oni se staraju o kompletnom redu, od dolaska navijača, prilaska, oni su ti koji su šefovi redarskih službi na tim manifestacijama. Oni vode računa o učesnicima sportskih takmičenja, odnosno igračima u klubovima, ne samo kada se održavaju sportski događaji na domaćem terenu, već putuju sa njima, komesar za bezbednost i ljudi koje on izabere.
Prema tome, mislimo da je bilo mesta za to ovde, jer tačno se i lepo nadovezuje ovaj sledeći stav koji govori o bezbednosti učesnika. Jednostavno, ne vidimo zašto se nije prihvatio amandman Srpske radikalne stranke, jer on baš jeste u korelaciji sa članom 157, koji reguliše precizno šta treba da se dešava, po ovom drugom zakonu koji sam malopre pomenula. Hvala.