Gospođo Čomić, koliko ima vremena SRS?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 33 minuta.)
Neću da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli kao veliku primedbu. Bruka je za EU da se ovi evropski propisi donose u paketu. Nije lepo kada pet proevropskih i proNato zakona, s kojima se diči ovaj pištolj "TT" – Tadić – Tomislav, Štefanom Fileom, nije to lepo kada to ide ovako u masi, pa se brkaju svi pojmovi. Te izvršenja, te advokati, te beležnice, međunarodne konvencije itd.
Bolje je to jasno i glasno da se natenane lepo jedno po jedno savlada i da se obavi jedna edukativna funkcija u sali Narodne skupštine. Da jednostavno narod sazna za neke novosti koje se pripremaju, da jednostavno znaju ko je priredio to iznenađenje koje će da zapljusne. U očekivanju tog potpisa u oktobru, možda u novembru, ako ne u novembru, onda u decembru, predlažem vam, mogu da vam parafnem taj rebus, ako je stvar samo u potpisu, jer ništa se ne menja.
Mi živimo po evropskim standardima. Jedanaest godina samo evropske propise donosimo i menjamo te evropske propise novim standardima EU, koji možda još nisu ni zaživeli tamo u Briselu. Znači, potpis nije važan, važni su standardi. Oni se u punom kapacitetu kod nas primenjuju.
E sad, ovako, otkada je ljudi i pamtiveka, sva organizovana društva su nastojala da uspostave dva vrlo bitna, ako mogu tako da kažem, stanja. Prvo je stanje mira, a drugo je stanje odsustva siromaštva, nečega što liči na blagostanje. Sada smo zapljusnuti novim standardom koji kaže – to smo prevazišli, sada je važno da se poštuju demokratija, ljudska prava i, molim vas, tržišna ekonomija.
Vidim ovde u ovim predlozima zakona da u ovom vremenu promena mi, odnosno da nam vlast pokazuje demokratiju. Može i 25 tačaka u okviru jedne rasprave. To je vrhunsko demokratsko načelo. Poštovanje ljudskih prava, videli ste i sami, imaćemo privatne izvršitelje. Zašto bi to bilo čudno?
Evo, moram da vas pohvalim, vas iz Vlade. Ne znam zašto vas ovi kritikuju. Pa, izvršenje treba da bude na tržištu. Kod ovoga će da bude za pet dinara, a kod ovoga će biti za 17 dinara, kod ovoga će biti ispod cene, u zavisnosti od toga ko je poverilac, ko je dužnik, koja sredstva sve treba da se primene. Mogu mirnodopska, a mogu i ona koja imponuju sigurnošću države. Samo što tu sada sigurnost ne ide preko države i državnih službenika, nego preko poverenih poverenja.
Znači, imaćemo poverenje u nekoga i moguće je da se registruje neko. Evo, recimo, ove agencije za privatno obezbeđenje, one sve vrlo brzo mogu da se transformišu u agencije koje će da rade ovaj posao izvršenja. Jednostavno privatno obezbeđenje ima da izvrši zakonsko izvršenje, privatnik u ime države, jer država je privatizovana, vlast je privatizovana. Znači, oni slede tekovine EU, koračaju dignuta čela.
Mora svaki interes i zahtev Brisela da se ostvari u Srbiji. To nema alternative i to morate da trpite. Raste im popularnost, molim vas, svakim danom su sve popularniji i popularniji. Jedva narod čeka da se donese novi propis, recimo, o advokaturi.
Kada je u pitanju ovo beležništvo, to su pisari, notari, onda možete da zamislite prvih sto koje će neko iz ministarstva, možda i neka sekretarica, da imenuje. Pa, kada dođu tu advokati kao notari, recimo, Konstantinović, britka sablja, Boško Ristić ili Homen, dosadilo mu više ovo da bude, sada će on da bude lepo notar, ima svoju parohiju, ima svoju teritoriju i kada krene da radi posao, pa to je vrhunac demokratije.
Molim vas, ko sme da se buni u ovoj zemlji? Kori Udovički je rekla pre sedam godina – prodajte kuću, platite struju. Šta vam je ljudi? Potrošili ste struju, morate da platite. Ko vas pita da li imate ili nemate para? Vi ste dužni da platite. Prodaj kuću – plati struju. Zašto?
Građani su trošak, ovoj vlasti su građani trošak, a troškovi moraju da se smanje. Mogu i da se uklone, da se anuliraju, da se unište. Sve što je trošak mora pod restrikciju. To je ta poruka. Malopre smo čuli, za divno čudo, javili se advokati iz Skupštine, dobro je, progovorili, kažu – da nije bilo ove vlade, mi ne bismo znali šta je javni beležnik. Kao da to kod nas ne postoji.
Postoji kod nas, imate to i u opštini, imate i u sudu. Sada je pravo pitanje zašto to niste uredili u sudu i u opštini, da funkcioniše kako treba da funkcioniše? Ako kažete – ne možemo to da sredimo u opštini i u sudu, da se radi na kvalitetan način, onda vi pokazujete da ste nesposobna vlast.
Znači, vi poluge vlasti ne koristite na ispravan način. Niste mogli "Peru pisara" da sredite u opštinskom sudu, niste mogli da sredite "Đoku pisara" u opštini, niste mogli da sredite vanparnične sudije, koje po pravilu uzimaju ovakve izjave ili zaključuju ove stvari, i tu je skoro 70% posla kojim se ovim zakonom prenosi javnim beležnicima, posao koji se već radi kod nas.
Zašto to niste uspeli da organizujete? Niste hteli to da uradite, jer će i te usluge da budu na tržištu, ne u vidu takse nego će ta taksa da bude taksa plus. To će opet da se monopoliše, na neki način, preko komore i zatvoriće se sistem i više nećete da jurite vlast nego ćete da se obratite beležniku.
Onda ide velika priča, velike studije, plati se Hiberu da napravi zakon, on se muči tri godine kako da prepiše neki zakon iz Hrvatske ili Slovenije, pa onda imamo knjige, pa saznajemo preko knjiga da postoji taj anglosaksonski, da postoji latinski sistem, pa se veliča latinski sistem, pa je taj latinski sistem proširen nekim poslovima koje rade beležnici, u odnosu na ovaj državni koji kod nas postoji.
Ali ne, to njih ne interesuje, mora da bude kao što je, navodno, u Briselu. U obrazloženju Predloga zakona kažu da ne postoji jedinstveno rešenje ni u EU, ima nekih razlika, a kod nas EU nema alternativu. Vidi čuda velikoga, tri godine se advokati pripremaju da budu notari, obilaze pravne fakultete, polažu neke ispite, neke kurseve itd. Znači, sve se polako priprema i ide se ka tome, to će tako da bude.
Slažem se da je taj posao sada organizovan i da se traljavo radi, ali nije kriv postojeći zakon, kriva je sudska vlast i ona vlast u upravi jedinica lokalne samouprave koja taj posao nije organizovala na kvalitetan način.
Da li je mogla da organizuje na kvalitetan način? Mogla je. Sada nas ova vlast ubeđuje da javni beležnik kao, da kažem preduzetnik, pa se još kaže "od javnog poverenja", izvinite, koje je to javno poverenje? Ko može da ima javno poverenje u neke advokate koje sam malo pre pobrojao? Lično nema poverenja u advokate koje sam malopre pobrojao.
Imamo, recimo, Zakon o overi potpisa, koji dozvoljava i sudu i opštinskoj upravi da vrše overu. Znate šta se dešava? Ne zato što rade ti ljudi, jer su oni krivi, nego zato što im je neko rekao, ko kontroliše sud, ko kontroliše opštinu, tako je bilo i sa onim izjavama i blanko ostavkama. Ljudi su promenili ugovore, zaključili ugovore u sudu, overili, a onda zloupotrebili pečat, otišli kod pisara u opštinu, tamo overili i odmah dočekalo njihovo sudstvo i kaže – to je sve u redu, zakon dozvoljava, može tamo, može ovamo.
Teško je pričati o zloupotrebama prava koje se vrše, pa na bazi toga izvesti zaključak kako je pravni sistem toliko loš da treba da pravimo nešto novo. To je nešto neverovatno. Šta imate kod advokata da radite, da propišete uslove i da obavežete Advokatsku komoru da ne vrši diskriminaciju kad se ljudi prijave za upis u advokatski imenik. Šta bi drugo bilo toliko bitno i interesantno? Ne, sada je veoma važno da se prave preduzeća, pa će biti specijalizovana preduzeća, pa da se napravi monopol, pa ako hoćeš da završiš u trgovinskom sudu, sada privrednom sudu, ideš kod toga, on odlazi tamo i tamo, završava se posao.
Znamo tačno koji advokat diktira kojim sudijama presude. To se zna. Vrtite glavom, možete da pričate šta hoćete, ali uvek kad zavrtite glavom, daću vam neki predmet. Evo vam krivična prijava protiv ovih iz "Zmaja", evo vam za preduzeće "Agrobačka" cela dokumentacija, evo vam za ovu gospođicu Lugonja Mirjanu, bila je kod stomatologa, polomio joj je zub, posle se pravi Toša, jedva je ostala živa, niko neće da je pogleda. Obraćala se sudu, tužilaštvu, njih to baš briga.
Kakve ovo veze ima s EU i s Briselom? Nema nikakve veze. U vašoj vizuri je Brisel-EU. Ovaj Jakovljević sad treba da izdržava ženu u Americi, koja nije došla pet godina ovde. Taj advokat i taj sudija se lepo dogovaraju. Znači, advokat i sudija sede u sudnici i dogovaraju se kako da maltretiraju čoveka i mi ćemo da menjamo zakon. Gde su ti atributi vlasti?
Zašto ne primenite ono što vam zakon nalaže ili što vam zakon dozvoljava? Ne, to vas ne interesuje. Vama je interes da se stavi crta. Da li imamo rebus sa 2000 pitanja? Imamo. E, rešeno, idemo ovo. Zna se, do jula mora ovih sedam-osam zakona. Mogli ste sve te zakone da strpate u jednu tačku dnevnog reda. To je demokratski. Najveći stepen demokratije se meri prema tome kojom brzinom treba da se ispune zahtevi.
Da li ste razmišljali o nečemu što može da se desi kao prirodna posledica ovakvih propisa? Znam šta će da se desi s ovim propisima, oni će da se menjaju ponovo, ponovo će da se usaglašavaju. Neko od poslanika vlasti je rekao da će prvih 100 notara da ode u zatvor, otići će i onih drugih 100, da znate, u to budite sigurni.
Ali, da li ste vi uopšte spremni kao vlast da organizujete pravosuđe na način kako je to propisano Ustavom, pa evo i vašim falš zakonima? Niste, jer ovde nema vladavine prava. Kada bi bilo vladavine prava, ne bi bilo ovih četiri-pet performansa svakoga dana ispred Ministarstva ekonomije.
Dolaze ljudi u grupicama, traže neka prava i neprekidno je tu gužva, isti policajci, isti protestanti. Tom ulicom prolaze nezainteresovani ljudi, naviklo se već na to – čekamo šta će da kaže Brisel, MMF, Svetska banka, NATO, EU, Vašington, London, da li će da se dobije neka pohvala i to je vizura, tu se mi krećemo, to nas interesuje. Ovi propisi, to uopšte nema veze.
Po ovom zakonu, navodno, overena izjava pojedinca pred notarom dobija neku svoju snagu, a ta ista izjava overena u sudu, pred sudskim pisarom, sada nema nikakvu snagu. Kako je to moguće? Evo, da vam dam primer: tužili smo jednog lopova što nas je zadužio za neki kredit, došli su svedoci, potpisali i sudski overili izjave da mu je bilo zabranjeno da podigne kredit, a sudija je jednostavno rekao da ga to ne interesuje. Naravno, sudija je napredovala, otišla je u Privredni apelacioni sud.
Veće Privrednog apelacionog suda reklo je – da, potvrđuje se presuda, ali da ste, kojim slučajem, imali neki dokaz da je bila zabrana, drugačije bi se odlučilo, a u sudskom spisu stoje izjave, a ona neće da sasluša svedoke. Sad mislite da će tu da pomogne neka promena propisa? Neće, problem je u ljudima, u toj vrsti samokontrole, u toj vrsti pritisaka.
Ovi što su izuzetno bogati, to nam je već poznato, mogu da kupe 129 u Skupštini uvek, začas naprave svoju većinu, mogu da izaberu predsednika Vlade i svoju vladu, trenutno im odgovara Mirko Cvetković kao predsednik Vlade. On je prvi direktor Agencije za privatizaciju i oni moraju da poštuju ono što je on uradio za njih. Ni krivi ni dužni postali su izuzetno bogati.
Sami znate da u svim ministarstvima sede ljudi koji rade za određeni interesne grupe i pre nego što napišete nacrt nekog zakona oni organizuju seminare, izdaju knjige, brošure, već pripreme teren. Znate, što bi rekao jedan odavno – pa, vi ste obični izviđači radova, vi ste obični izviđači radova.
Zašto ne valjaju ovi propisi kojima na ovaj način i izvršenje i ovo beležništvo predajete privatnicima? Zato što na ovaj način pokazujete i šaljete poruku da država nije dobra, da država ne valja, da je država nesposobna da vrši ono što je autentična nadležnost države i to samo zahvaljujući tome što ste vi vlast. Vi kao vlast kažete - državi nije potreban izvršitelj u sudu, već treba da bude privatni preduzetnik. On će biti efikasniji.
Pa znate, civilizacija odavno vaga između potrebe da se obezbedi sigurnost, stabilnost u jednoj državi i potrebe da se poštuju ljudska prava demokratije, da se omogući ljudima da iskažu sebe. I kako se menja situacija, tako se menja i taj tas. Vi do 2000. godine ste mnogo više pričali o ljudskim pravima i demokratiji, došli ste na vlast, sad kažete - važnija je sigurnost, stabilnost.
Radi sigurnosti i stabilnosti moguće je da dođu i ovi sa čarapama na glavi da budu izvršitelji. Već su osposobljeni, to moram da vam kažem, Vilijam Montgomeri je već suvlasnik u nekoliko agencija za privatno obezbeđenje, to znate valjda. Nije valjda da niste znali? Nije valjda da opozicija više zna nego vlast.
Odite u ono ATP, registar. Videćete sve, sve će vam biti jasno, i s kim su zaključili ugovore, koga obezbeđuju, zašto obezbeđuju, koliko naplaćuju, koga zastupaju, gde zastupaju.
Možete i vi da zaključite ugovor sa Vilijamom Montgomerijem. On je vrlo pouzdan. On bi mogao da zastupa interese Vlade Republike Srbije u Vašingtonu, da znate. Možete i sa Solanom, možete i sa Štefanom Fileom. Doduše, kod Štefana Filea bi već bio sukob interesa, ali možete da zaključite da zastupaju, to je lobiranje, to je potpuno normalno. To je dozvoljeno.
Mi smo imali lobiranje za ove predloge zakona. Ovde ste se malo odali ko je pisao ovaj zakon o javnom beležništvu, znam čoveka i znam sve što napiše da ima rupa, i vrlina i mana. Ali, ne rešavate problem, ne odlažete čak rešavanje problema, a ono što možemo svi da budemo sigurni, ljudima činite život svakim danom sve skuplji i skuplji i oko nekih elementarnih stvari.
Ova vrsta odricanja države, odnosno vlasti, da ne treba da bude državni posao, ovo beležništvo, bez obzira na onih šest grupa poslova koji se rade. Prenošenje poslova izvršenja na privatnike, ova vlast kaže – ljudi, nama nije potrebna država. Država ne zna to da radi.
Kako je to moguće da država ne zna da radi? Kad je to država zaboravila ovaj posao? Da li država može da zaboravi ovaj posao? Da li država uopšte može da dođe u situaciju da ne radi ovaj posao, da ne sme da radi ovaj posao? Naša država se diče time i kaže – državni službenici uopšte su tromi, spori, ne mogu da rade na ovim overama, to će privatnik mnogo bolje da uradi.
Sud je zatrpan. Ovo čak i nisu sudski predmeti, to moram da vam kažem. Ima nešto malo oko ovih zapisnika i ono što u vanparničnom postupku sudije rade, pretežno je tu ostavina i nešto što je nesporno oko imovine, ali nećete taj deo da razvijete. Ne, beležnici neka taj posao završe i to ide na tržište.
Kažete – oni su od javnog poverenja. Kojeg poverenja? Mislite da je dovoljno što vi napišete u zakonu da će notar da ima javno poverenje? Javno poverenje treba da se zasluži, i poštovanje Ustava i zakona i drugih standarda koji obavezuju. Ali ne, ovde je važno zbog potpisa, ovde je važno da se do jula završi ova, ako mogu tako da kažem, zakonska transformacija ili zakonsko usaglašavanje propisa iz oblasti pravosuđa, pa ćemo da vidimo u drugoj polovini šta treba još.
Jer tamo u oktobru treba da se da neki paraf, u novembru, i onda su svi naši problemi rešeni, preko noći. Neće više biti zastoja u sudovima, sve će izjave da se uzimaju kako treba. Izvršenje neće biti problem uopšte. Biće vrlo efikasni, neki put sa čarapom, neki put bez čarape. Oni će da vode postupak.
Imali ste prilike jutros, na početku ove rasprave, Judita Popović pripada drugoj poslaničkoj grupi, dala jednu vrlo interesantnu i zanimljivu ideju, da praktično izvršni postupak bude prirodna posledica parničnog, bez obaveze otvaranja tog postupka, nego kao prirodni nastavak. Ideja izuzetno dobra. Naravno, verovatno je potrebna još neka razrada te ideje, i daleko efikasnija nego ovo što predlažete preko ovih privatnih izvršitelja itd.
Samo vam skrećem pažnju da veliki broj građana s pravom prigovara na to kako su ih neki advokati zastupali. To donekle i jeste privatni odnos između klijenta i advokata, ali nije samo privatni odnos. Malo puta se Advokatska komora oglasila s nekim svojim disciplinskim postupkom, da bi zaštitila ugled komore, kao što i znate sami, postoji solidarnost između zdravstvenih radnika i drugih esnafa, postoji neka solidarnost, ali to vlast ne želi da reguliše.
Regulisala je izbor Advokatske komore i te stvari, da se ne bi pojavilo kao sa stomatološkom i nekim drugim komorama, a pri tom ste zaboravili jednu stvar, da advokati imaju neki svoj specifični položaj koji je u nekim detaljima izjednačen sa specifičnim položajem koji se po prirodnim zakonima priznaje svešteniku i lekaru.
Sveštenik, lekar i advokat su izvan onih, ako mogu tako da kažem, redovnih profesija i to ima razloga zašto je, jer ulazi u ono najintimnije i u ono, što se kaže, dušu čoveka i u njegove porodične odnose i zato ima i neke svoje posebne obaveze.
Imamo situaciju da su ljudi nezadovoljni svojim advokatima. Kaže – advokat je radio za protivnu stranu od početka postupka, ali je neuka stranka to shvatila tek 20 dana pre pravnosnažnosti presude. Takvim ljudima nismo pružili zaštitu.
Onda ove priče o osiguranju, da notar treba da osigura svoje poslovanje da bi odgovarao za pričinjenu štetu, to su bajke o kojima ne vredi ni komentarisati, jer to ničemu ne vodi. Ovde je važno ovo, zbog toga što treba da se ispune briselski uslovi ovde u Beogradu i u Srbiji, zbrda-zdola se gura po pet-šest zakona u okviru jedne rasprave. Ne moraju ti zakoni čak ni da imaju neku prirodnu vezu. Oni hitno treba da se donesu, kako bi neko konstatovao – ispunjen je taj uslov, idemo na sledeću etapu.
Ako se kojim slučajem ukaže na neku primedbu ili kasnije se ukaže potreba da treba nešto da se promeni, nikakav problem nije, većina postoji, promeniće se, sve u dobroj veri da se ispunjavaju briselski uslovi, a mi živimo po evropskim standardima. Na priči o evropskim standardima ljudi su dobijali izbore, glasali su za to dok su vam verovali.
Danas se to promenilo, neću da pričam u kom procentu, neka svako licitira svoj procenat, ali ta priča više ne prolazi iz prostog razloga što evropska perspektiva ili evropska budućnost je nešto u vazduhu što se ne vidi i ne oseća, a pričom o evropskoj perspektivi i budućnosti mnogo lepo prolaze neki. Koji? Oni koji su blizu.
Znate i sami da 35% od odobrenih kredita nikada ne ulazi u Srbiju. To su konsalting usluge, a znate i sami da 20% samo kod javnih nabavki nestane. Na četiri milijarde, koliko vrede javne nabavke, 800 miliona evra nestane. Vlast kaže da ne zna, ovi vaši posmatrači kažu da ne znaju.
Pre nekoliko dana ste izglasali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju, videćete koji će problemi da budu sa konverzijom. Neko je pripremio teren za konverziju. Videćete koji će problemi da budu. Pazite, ne može ovo više da se krije. To građani osećaju i taj osećaj jednostavno tera da u ovom trenutku ćute, a kada će to da eksplodira, da li će da eksplodira, kako će da eksplodira, nemojte mene da pitate.
Ta vrsta osionosti s kojom gurate ''Evropa nema alternativu'', pa makar i da se gazi po ljudima, pa makar i da se izbacuju iz stana, iz kuća, zbog struje, vode, telefona, zapamtite, ima ljudi koji to ne mogu da vam oproste.
Ovo je svojevrsni skandal sa Vučurevićem u Šapcu. Još veći skandal je ovo maltretiranje Bosiljke Mladić danas u sudnici, jednu gospođu od sedamdeset godina da tretirate na takav način zato što Evropa nema alternativu.
Vodite računa, ljudi, šta radite. Kažite da Srbija nema alternativu, da građani Srbije nemaju alternativu. Manite se od te floskule Evropa nema alternativu.
Napokon, ako možete, okrenite se. Evo, upozoravam vas, obaveštavam svestan toga da pričam broju od 126, koji verovatno to ne čuje, pa možda i nema dušu. Milion puta sam vam u ovoj skupštini rekao koji propis ne valja. SRS je iznela brojne razloge, pa ste posle dva, tri, četiri, pet meseci ili godinu dana na neki način priznali to, izmenili to, promenili na drugi način ili nešto drugo uradili.
Izbacite tu vrstu tvrdoglavosti iz politike, a od EU i od Brisela, vežite to mački o rep, od toga nema ništa, to svi znaju, čak i oni u Briselu, čak i ovi ovde u Srbiji. Zapamtite, Belgija još nema Vladu. Vrlo rado bih Belgiji poslao ove naše proevropske kadrove da tamo srede na evropski način Belgiju, da naprave tamo Vladu, da zaoru tamo svim snagama, da ovako naoružani evropskim standardima rasture i Belgiju kao što su rasturali Srbiju.

Iskorišćeno je 29 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Govoriću u okviru vremena za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i govoriću o zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
Razumem da je cilj vlasti da u što kraćem roku, bez prethodnih iscrpljujućih parnica, poverilac naplati svoje dospelo potraživanje i to zaista jeste poželjan cilj. Pitanje je da li je ovaj cilj ostvaren i u kojoj meri predlogom zakona koji je pred nama.
Mislim da je nesporno da postupak izvršenja i obezbeđenja u sadašnjoj praksi jeste nedopustivo dug i da su za to odgovorna i loša zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast. Mislim da je nesporno i da zbog promene onog što ne valja sigurno ne treba menjati ono što je dobro.
To je na primer upravo urađeno u članu 13. predloženog zakona, gde je izmenjeno jedno dobro rešenje, a dobro je rešenje bilo da organ koji donosi odluku izdaje i potvrdu izvršnosti i time su se u samom izvršnom postupku izbegavale potencijalno sporne situacije, tako da rešenja koja ste vi predložili, šta se smatra pravosnažnom, a šta izvršnom, odnosno konačnom presudom, zaista treba izbaciti i ne dovoditi do ovakvog zaplitanja.
Sledeća primedba odnosi se na rok za dobrovoljno ispunjenje i smatramo da početak i završetak roka za dobrovoljno ispunjenje potraživanja se određuje sudskom odlukom. Vi to dobro znate da se ono ne može određivati ovim zakonom. To što kao ekonomista predstavljam rad pravnog tima SNS molim vas da uvažite kao argumente sruke koja se ovim ozbiljno bavi i da zaista, donoseći nove zakone, ne donosimo u stvari nove zabune.
Znači, osim kada su u pitanju privremene mere, uvek i po pravilu se zna da to u stvari nije dan kada je odluka uručena izvršnom dužniku, nego je to dan isteka roka za žalbu, morate se složiti sa mnom, ili dan donošenja drugostepene odluke povodom žalbe.
Tvrdim vam da ukoliko bi ostalo ovakvo rešenje kako ste dali u predlogu zakona, onda bi se na posredan način ukinulo suspenzivno dejstvo žalbe u sudskom postupku, a i dvostepenost postupka koji prethodi izvršnom postupku. Nije to slučaj samo ovde, u mnogim stvarima slične prirode kada smo ovde donosili zakone ta dvostepenost, prava žalbe, prigovori i revizija jesu generalno loša rešenja.
Evo, da vam odmah pokažem, a da ne idem redom po zakonu, reći ću vam, na primer, da u članu 39. imate predlog gde u stvari nije dozvoljeno ponavljanje postupka. Pogrešno bi bilo da se usvoji rešenje koje ste dali u članu 39, da protiv pravosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja nije dozvoljeno ponavljanje postupka. Sada ću da vam obrazložim i zašto.
Znači, u cilju zaštite prava stranaka ne sme se isključiti pravo na ulaganje ovog vanrednog pravnog leka u slučajevima kada bi moglo da se ponavlja i parnični postupak, naravno, ako je to u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Međutim, da li mislite da stranku treba da lišite prava da uloži ovaj pravni lek ako je, na primer, do odluke suda došlo krivičnim delom sudije ili je to nemoguće da se desi ili je, naprotiv, ne samo hipotetički, nego vrlo mogući slučaj ili krivično delo privatnog izvršitelja sada, kada se svi bune zašto postoje privatni izvršitelji.
Pa, ako smo napravili ketering usluge u svemu, neka postoji specijalizovano najjeftinije i privatno izvršenje, ali nemojte ukidati pravo na ponavljanje postupka ako je do ovakve situacije došlo krivičnim delom privatnog izvršitelja.
Ili, na primer, što nije moguće da se izvršenje zasnuje na falsifikovanoj ispravi? Mi imamo hiljade poništenih procesa privatizacije zato što su falsifikovane isprave u bilansima stanja, u prospektu privatizacije, gde su sakriveni hektari zemljišta, koji nisu mogli da ispare, kao što su zalihe mogle da budu potrošene, a neprikazane, gde su stotine i hiljade kvadrata poslovnog prostora neprikazane u prospektima za privatizaciju.
Nije to moja sumnja, to je stvarnost koja se dešava u ovoj zemlji. Znači, kada dođe do izvršenja na osnovu falsifikovane isprave vi ne dozvoljavate mogućnost ponavljanja postupka.
Molim vas, iako je 18.00 časova, iako smo umorni, iako nas sedi ovde tridesetak, shvatite ozbiljnost primedbe koju vam iznosim. Znači, moguće je da se zaista desi da se rešenje zasnuje na nekoj odluci suda ili nekog drugog organa, a da ta odluka bude čak i pravosnažno ukinuta. Šta ćete onda da radite, ako ste onemogućili ovu vrstu pravne zaštite?
Znači, vi znate da je u nekim slučajevima, koje predviđa član 422. Zakona o parničnom postupku, dozvoljeno i moguće da se ova situacija desi, a vi isključujete mogućnost ispravljanja nepravde. Čemu služi zakon? Čemu služi donošenje ovakvog zakona, ovog doma ovde i reči svih nas? Ukoliko isključite, zakonom, pravo stranaka da traže ponavljanje postupka, nećete vi ništa dobiti na efikasnosti, ali ćete dovesti u pitanje zaštitu prava učesnika u ovom postupku.
Zašto kažem da nećete izgubiti na efikasnosti? Zato što se ne odlaže izvršenje. Znači, nijednim detaljem se proces ne čini sporijim, kao ni mogućnošću za izuzećem sudije, kao ni propuštanjem nekih rokova koje niste naveli u zakonu, jer nijedno od njih ne zadržava izvršenje. Postupak teče, ali nemojte u cilju skraćivanja vremena u stvari dovoditi u pitanje zaštitu prava učesnika u ovom postupku.
Imam i neke sasvim osnovane primedbe i u koliziji su članovi jedan s drugim, na primer, tiču se predloga o izvršenju, gde se ostavlja dužniku dodatni rok od tri dana da dobrovoljno ispuni potraživanje, što smatramo da je potpuno necelishodno i to nije sada u skladu sa onim što se zove hitnost postupka, koji je osnovni cilj donošenja zakona. Znači, tamo gde uskraćujete pravo na ponavljanje postupka, besmisleno je pozivati se na hitnost jer se ne odlaže sam postupak i ne zaustavlja ga zahtev za ponavljanjem.
Ovde bespotrebno dajete dopunski rok za dobrovoljno izvršenje, jer onaj ko nije izvršio svoju dospelu obavezu u redovnom roku, teško da će to učiniti u ovom dodatnom od još tri dana. Znate šta činite? U trenutku kada želimo da sud oslobodimo suvišnih poslova, mi u stvari sudu namećemo dodatnu obavezu da prati ovaj rok od tri dana dodatnih za ispunjenje obaveze, što u stvari jeste, priznaćete, neka dodatna potvrda izvršnosti. Šta je rok od tri dana, sem posla za sud i dodatne potvrde izvršnosti?
Kao ekonomisti koji zakon o čeku i zakon o menici jeste učio još na fakultetu, rado se vraća toj materiji, zaista mi smeta da ste jedino protest menice definisali članom 18. Znači, protest je samo jedan od niza meničnih, odnosno čekovnih radnji koje je detaljno regulisano Zakonom o menici ili Zakonom o čeku, pa je tako i regulisano kada je protest obavezan.
Sada mi objasnite - zašto ste ovim zakonom posebno naglasili da menica i ček moraju biti sa protestom, kada je to potrebno za zasnivanje potraživanja? Jer ako istaknete protest, kao važan, poseban i bitan, proizilazi da su ostale odredbe Zakona o menici i čeku, kao i ostale radnje, regres, avaliranje, notifikacija, indosament, cesija i mnoge druge, manje važne, pa možda čak na neki način i dezavuisane ovim ovakvim rešenjem u odredbi člana 18.
Šta još nije dobro u ovom zakonu? U članu 21, molim vas, obratite pažnju, nije celishodno davanje mogućnosti da se pokrene postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom. U tom slučaju, o priznanju te isprave sud mora da odluči kao prethodnom postupku.
Znači, ne spori se mogućnost da se ta isprava prizna. Ali, ne može na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred našim sudom da se pokreće postupak izvršenja. Vi znate da je to suprotno i haškoj konvenciji o oslobađanju od legalizacije stranih javnih isprava iz 1961. godine i konvenciji o oslobađanju od legalizacije određenih isprava.
Vrši se puna legalizacija, ali morate da uzmete u obzir da postoji pravo države nastanka isprave, pravo te države znači da je isprava nastala, da proverite da li postoji reciprocitet između država i koje vrste reciprociteta, odnosno u kojem obimu reciprocitet postoji, da bi mogli o tome da razgovaramo u domaćem pravosuđu, na način da takva isprava postane opterećujući elemenat postupka izvršenja.
Naročito je bitno u ovom delu, znači, govorim o članu 21, stavovima 4. i 5, da je nedefinisano pitanje plaćanje sudske takse za priznanje strane isprave, ako se to vrši u postupku izvršenja. Nigde to niste definisali, a naročito kako će se i od koga naplaćivati taksa za ovaj deo postupka koji je neophodno sprovesti.
Ne znam da li smatrate da je dovoljno što se definisali da u redovnom postupku priznanja strane sudske isprave za takvo priznanje sudsku taksu plaća ona strana koja traži priznanje, odnosno stranka, ali u izvršnom postupku troškovi postupka uvek padaju na teret izvršnog dužnika. Mislim da bi ovo moralo da se precizira, tako što bi jednostavno bili obrisani stavovi koje sam vam navela.
Svojstvo izvršnog poverioca se stiče rešenjem o izvršenju. Molim vas, ne znam kako je moglo da dođe do tog propusta. Znači, član 23, ne možete da kažete da je postojanje izvršne isprave trenutak započinjanja postupka, ni uslov za sticanje. Jednostavno, svojstvo izvršnog poverioca se stiče jedino kad se donese rešenje o izvršenju. Nečija izvršna isprava može da stoji u fioci, ali kada se ona potvrdi rešenjem, tada neko može da stekne svojstvo izvršnog poverioca.
Član 24, imate rešenje koje nije usklađeno sa članom 329. Zakona o obligacionim odnosima, koji važi za jedan od boljih zakona i trajnijih kojim ova država raspolaže u bogatstvu pravnog sistema. Propisuje se da se u slučaju obaveza iz ugovora o privredi predaja stvari javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca tretira na takav način da ona proizvodi isto dejstvo kao da se te stvari čuvaju kod suda, znači da javno skladište ima istu prirodu i sigurnost čuvanja kao kod suda.
Smatramo da je potrebno da se to rešenje unese i u ovaj zakon o izvršenju i obezbeđenju, jer vaša formulacija predloga - u istom cilju postupio na drugi pogodan način, šta vam to znači? Zašto, ako je već član 329. Zakona o obligacijama propisao šta javno skladište mora da obezbedi da bi bilo tretirano isto kao i sud? Zašto ta maglovita odredba u istom cilju, a na drugi pogodan način? Znači, podrazumeva način koji je zakonodavcu u ovom momentu poznat i mislim da takva rešenja treba primenjivati.
S obzirom na to da je zakon obiman, da nema vremena mnogo, na brzinu ću preći ostatak odredbi. Isticanje pismena na oglasnoj tabli suda, član 29. to reguliše, uvek je imalo više formalni nego obaveštavajući karakter, da ne kažem čak ono – okačite na dnu hodnika blizu toaleta, da niko ne bi ni video šta je. Malo je verovatno da će neko, gospođo Malović, otići u zgradu suda da bi se na oglasnoj tabli obavestio da li mu je neko pismeno upućeno, tako što je istaknuto na oglasnoj tabli, ali zato u eri digitalizacije i postojanja Interneta, vrlo je moguće da ono bude istaknuto na Internet prezentaciji i kao takvo ono će omogućiti zaista poštovanje osnovnog cilja zakona, da se u što kraćem roku, bez iscrpljujućih parnica, naplati dospelo potraživanje za poverioca.
Neko je danas spominjao kao dobro rešenje vraćanje u pređašnje stanje, član 30. S tim se ne slažem. U svim procesnim zakonima je dozvoljena mogućnost vraćanja u pređašnje stanje, ako za to postoje opravdani razlozi, koji su propušteni da se neka radnja izvrši.
Ovim zakonom je to prosto neophodno, jer Predlog zakona ne propisuje obavezu suda da izvršnom dužniku dostavi pismeno, već samo da pokuša uručenje, a to je velika razlika i vi bi morali da je znate. Zašto isključujete članom 31. mogućnost izuzeća postupajućeg sudije, sudskog izvršitelja, predsednika suda? Ako neko smatra da članom 31. bukvalno utvrđujete rok za podnošenje zahteva za izuzetak postupajućeg sudije, niti je dopušteno da isključite mogućnost ako neko smatra da su ta lica prepreka objektivnom postupanju, a moguće da ih smatra preprekom za objektivno postupanje. Zar nam nije cilj da postupanje bude objektivno? Stranka mora da ima mogućnost da traži izuzeće svih onih lica koja sam nabrojala.
Zahtev za izuzeće, pomenula sam već, ne odlaže izvršenje. Zašto isključujete mogućnost zloupotrebe ovog instituta, pozivajući se na mogućnost da stranka zloupotrebljava mogućnost izuzeća? Znači, ne možete kršenjem nekih normi da sprečavate zloupotrebe nekog pravnog instituta. To je prosto dokaz nemoći. Vi treba da ostavite mogućnost da neko ostvari pravo, ali da definišete pravne institute koji neće zadržavati postupak, a upravo rešenje koje smo vam dali u članu 31. stav 1. i 2. da se brišu, mi ćemo to postići.
Šta još želim da vam kažem? Propustili ste da definišete ono što Zakon o sudskim taksama izričito i precizno rešava, a to je da neko može da bude oslobođen sudske takse, pa i u ovom postupku. Propušteno je da uzmete u obzir Zakon o sudskim taksama koji neka lica oslobađa s obzirom za ove slučajeve, s obzirom na imovno stanje i to bez njihovog zahteva, kao npr. izdržavana lica, strane državljane pod uslovima reciprociteta, državne organe i druge.
Smatramo da mora da postoji formulacija u članu 34. zakona, gde se definiše da izvršni poverilac može da bude oslobođen obaveze da položi predujam na ime troškova izvršenja i obezbeđenja, znači na osnovu odluke suda i na osnovu zakona. Verujem da je to propust, zakon je obiman, dešava se.
U članu 52. u cilju postizanja efikasnog postupka izvršenja vi ste u predlogu definisali mnogo novih rešenja, ali i neke koji ne samo da onemogućavaju stranke učesnike da odugovlače postupak, nego veoma je bilo važno u tom zahtevu da postupak ide brzo i da ga ništa ne usporava, da napravite jedan neophodan balans, da ne dozvolite da se krše zajamčena ljudska prava koja se jamče i Ustavom i međunarodnim konvencijama.
Članom 52. stavom 5. vi ste to učinili i nije ustavno da uskratite dužniku pravo na pravni lek, a i poveriocu se mora pružiti mogućnost da protiv rešenja kojim se usvaja ili odbija zahtev za plaćanje sudskih penala ulože prigovori.
Ne razumem šta znači nedopuštanje ulaganja prigovora na sudske penale?
Prigovor prema opštim rešenjima u ovom predlogu ne odlaže izvršenje, hitnost postupka se ne dovodi u pitanje, ali dovodite u pitanje prigovor da ovim zakonom kršite određena ljudska prava.

Da li još neko želi reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Poslanička grupa PUPS ima svo vreme koje je na raspolaganje predsedniku, kao i poslaničkoj grupi, s tim što poslanička grupa više ne može da koristi zbog toga što nisu prijavljeni.

Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Ovom prilikom želela bih da podsetim šta je cilj reforme pravosuđa, koji smo sami sebi postavili kada smo krenuli u ovaj proces. Na prvom mestu, to je podizanje efikasnosti sudskog postupka, intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i kriminala uopšte i korupcije i, naravno, jačanje investicija kroz privredno sudstvo.
Tokom reforme pravosuđa odredili smo i njene faze. Na prvom mestu, to je pitanje opšteg izbora kao preduslov za dalje sprovođenje reforme, izmena procedure, izmena organizacije rada i izmena svesti.
Rekla bih da smo ovim zakonom nastavili dalji put reforme pravosuđa.
Pre nego što se osvrnem na određene primedbe iz konkretnih zakona, želela bih da odgovorim i na neke načelne primedbe koje su stavljene u današnjoj diskusiji.
Takođe, neću da kažem da sam bila prozvana, ali ću reći da sam bila pozvana da odgovorim na određena pitanja i diskusije narodnih poslanika, tako da ću ovom prilikom pokušati da iznesem svoje stavove. Rekla bih da su zlonamerne i netačne tvrdnje određenih narodnih poslanika koji su rekli da u srpskom pravosuđu postoje montirani procesi. Oni taj svoj stav izvlače iz načina postupanja dok je njihova stranka bila na čelu Ministarstva pravde ili dok je participirala u Vladi.
Takođe, želela bih da se osvrnem i na stav u pogledu ustavnosti pravosudnih zakona, na osnovu čega je izvršena reforma pravosuđa. Svaka tvrdnja da su ti zakoni neustavni nije prosto tačna, i to nije moje mišljenje, već mišljenje Ustavnog suda Srbije, koji je pre nego što je započet proces reforme pravosuđa i proces opšteg izbora izašao sa svojim stavom u julu 2009. godine, gde su ocenili da su pravosudni zakoni u skladu sa Ustavom i da je procedura opšteg izbora u skladu sa Ustavom.
Složiću se da su ovo sistemski zakoni, zakoni koji doprinose daljem razvoju reforme pravosuđa, afirmaciji našeg pravosuđa.
Mi smo dosta vremena uložili u pripremanje ovih zakona, a videli ste da su neki zakoni pripremani i duže godina, neki i po tri godine, jer smo želeli da predstavimo svim poslaničkim grupama, i u tome smo uspeli, i ocenila bih da je raspravu koju smo imali, ne samo tokom ove sednice, nego i prilikom predstavljanja poslaničkim grupama, zaista bila konstruktivna i verujem da će doprineti da tekst ovog zakona bude što bolji.
Što se tiče Zakona o advokaturi, želim da odbacim sve stavove koji se tiču toga da smo želeli da izvršimo politizaciju advokature i to prosto nije tačno, jer su ovaj zakon radili advokati, u radnoj grupi je bilo šest advokata, a da li ih je imenovao Upravni odbor Advokatske komore ili Skupština Advokatske komore, u to ne ulazimo, mi smo poslali dopis Advokatskoj komori Srbije, a na njima je na koji način će odrediti svoje predstavnike.
Takođe, određene poslaničke grupe su diskutovale na tu temu da treba povući zakone. Neki članovi te partije su i javno iznosili da je zakon u 95% odredaba dobar, da se amandmanima može popraviti, pa prosto izaziva konfuziju u javnosti šta je stav.
Prepušteno je Advokatskoj komori da uredi svoj status, svoja prava, svoje obaveze, način funkcionisanja. Ministarstvo pravde je tu u radnoj grupi funkcionisalo u vidu tehničkog organa, u pogledu svojih predstavnika koji su služili prvenstveno da te odredbe pravno-tehnički srede. Organizovane su javne rasprave, okrugli stolovi, predstavljeno je svim regionalnim komorama i Advokatskoj komori Beograda, takođe i u okviru te komore je bila rasprava i mislim da nismo mogli više da predstavimo zakon nego što smo to učinili.
Zakon jeste uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zbog načina uređivanja i liberalizacije usluga, ali i ovog puta, kao i u odnosu na ostale zakone koji jesu uslov za pristupanje Srbije EU i evropskim integracijama, mi smo odredbe zakona pokušali da prilagodimo našoj pravnoj tradiciji i našoj pravnoj praksi, a da ne narušimo sistem koji postoji u ovoj zemlji.
Slažem se s diskusijama narodnih poslanika da se kasni za zakonom. Jesmo predvideli u nacionalnom planu integracije da zakon bude usvojen još prošle godine, a zašto nije usvojen – prosto zato što nismo želeli da forsiramo predstavnike Advokatske komore, članove radne grupe da što pre pripreme zakon. Bilo nam je stalo do toga da zakon bude kvalitetan, a ne da bude brz.
Postoje novine u zakonu i to je istaknuto i u mom jutrošnjem kazivanju, ali i u stavovima narodnih poslanika. Ustanovljava se advokatska akademija i verujem da će ona doprineti još većoj afirmaciji advokatske profesije. Zaista advokaturu smatram delom pravosuđa i mi ne možemo da imamo u pravom smislu reformu pravosuđa ukoliko nemamo saradnju advokature. Ministarstvo pravde je bilo uvek partner advokature i to ćemo činiti i dalje.
Što se tiče zakona o javnim beležnicima, kada sam tragala za tim kada je počeo rad na ovom zakonu, utvrdila sam da je on počeo pre 13 godina, tako da se ne bih složila s tim da je trebalo da sačekamo. Znači, ako je izrada zakona trajala 13 godina, prosto mislim da Srbija nema vremena više da čeka.
Mi jesmo poslednja zemlja u regionu koja nije usvojila ovaj zakon. Nismo ga brzo uradili, ali sagledali smo iskustva drugih zemalja, naročito zemalja u regionu i ovom prilikom ću vam reći da je na odredbe zakona mišljenje dao i uvaženi profesor iz Hrvatske, prof. Dika, koji je jedan od najpozvanijih stručnjaka u ovoj oblasti. Upravo zbog toga što to predstavlja novinu u našoj pravnoj praksi, pokušali smo da pažljivo osmislimo odredbe zakona. Naročito nam je bila intencija da ni u kom slučaju ne ugrozimo poslove advokature.
Videla sam da postoje jako dobri amandmani. Ministarstvo pravde nikada nije imalo problem da usvoji amandmane, nevezano da li dolaze iz opozicionih ili pozicionih stranaka.
Naša intencija je bila da u okviru suda ostaju poslovi koji predstavljaju suđenje u užem smislu reči, znači, gde ne postoji načelo raspravnosti da ta javna ovlašćenja prenesemo na javne beležnike. Naravno, oni neće moći da rade to potpuno van kontrole. Postoji jaka kontrola, kako u Ministarstvu pravde – jer smo mi ti koji prenosimo ta javna ovlašćenja i odatle možda i toliki upliv Ministarstva pravde, što naravno nije vezano samo za naš sistem, već se nalazi u svim uporednim pravnim sistemima – i, naravno, preko Komore javnih beležnika.
Bila su postavljena pitanja vezana za ispit, zašto se ne priznaje ispit ili kurs koji je polagan na određenim fakultetima ili na određenim mestima, pošto su razne institucije organizovale kurseve za edukaciju budućih javnih beležnika. To nismo učinili iz prostog razloga što bi takva odredba bila protivustavna. Vi ne možete da favorizujete te ljude u odnosu na neke druge i zbog toga je potrebno da se formira komisija koja će ispitivati buduće javne beležnike.
Odbacujem kao netačne i zlonamerne svake insinuacije po pitanju sastava komisije, da bi u tu komisiju mogli da uđu nekompetentni ljudi. Kao što sam rekla u prethodnom izlaganju, tako i sada kažem da prosto takvi ljudi možda izvlače takve zaključke iz načina na koji su navikli da postupaju.
Ocenjujem kao vrlo kvalitetne predloge da postoji pozitivna diskriminacija ako govorimo o nacionalnim manjinama, to smo učinili i u Zakonu o sudijama i smatram da ćemo moći takve amandmane da prihvatimo.
Takođe, ovde su izneti stavovi i iskustva nekih zemalja u regionu, gde je došlo do pritvaranja, hapšenja ili nekih krivičnih postupaka javnih beležnika, ali prosto niko nije amnestiran od kršenja zakona. Svako ko prekrši zakon biće procesuiran. Mislim da smo dosadašnjim rezultatima i dosadašnjim radom pokazali da nema amnestiranih. Kao što sam rekla, nad javnim beležnicima će postojati kontrola Ministarstva pravde i njihove komore. Ako dođe do kršenja zakona, postoji zakonom i Ustavom utvrđena procedura.
Što se tiče zakona o izvršenju i obezbeđenju, slažem se s diskusijama narodnih poslanika da je dosadašnji zakon više pogodovao dužniku nego što je pogodovao poveriocu. Čini mi se da je u fokus pažnje više bio stavljen dužnik i njegova prava, a da je negde poverilac bio zanemaren. Ne smemo dozvoliti da postupak izvršenja nekada traje i duže nego sam parnični postupak.
Evo, baš i u ovom uvaženom domu sam imala pitanja gde je parnični postupak završen za tri meseca, a da izvršenje traje četiri godine. Prosto, na takve stvari nemam odgovor i zato je ovaj predlog zakona i rešenje koje se našlo u ovom predlogu zakona usmereno na to da takve slučajeve isključimo.
Kao što sam rekla, kod nas negde postupak izvršenja traje oko 260 dana, a standard u EU je da traje 60 dana. Ukoliko se predvide striktne zakonske odredbe, on može trajati i kraće. Moje iskustvo iz primene zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, gde se pitanje izvršenja gotovo i ne postavlja, ukazuje na to da ukoliko pažljivo osmislite i imate dovoljno hrabrosti da neka rešenja uvedete, onda možete i dovesti do toga da naš izvršni postupak bude efikasan, da pogoduje poveriocu i da predstavlja snagu države.
Kao što sam rekla, naša želja je da se izvršni postupak ne pretvori u parnicu. Mi smo za neka rešenja koja su ovde ocenjena kao revolucionarna dobili potvrdu Saveta Evrope. Videli smo i da su neke zemlje EU nedavno uvele takva rešenja. Duboko sam uverena da ona mogu da doprinesu, kao što sam rekla, efikasnosti postupka.
Što se tiče privatnih izvršitelja, postoji dosta kritika vezano za to koje su iznete u ovom uvaženom domu. Prosto želim za neupućene da kažem, vezano uopšte za donošenje zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ministarstvo pravde je još krajem 2006. godine, a početkom 2007. godine, kada je ministar pravde bio iz sada opozicione stranke, zaključilo jedan projekat sa USAID, međunarodnom organizacijom, gde je osnova tog projekta bila uvođenje privatnih izvršitelja.
Žao mi je što predstavnici te poslaničke grupe nisu ovde da to čuju, ali ću to ponoviti i u raspravi u pojedinostima, pa mislim da će im onda biti jasniji i kontinuitet koje je sadašnje Ministarstvo pravde nastavilo, vezano za uvođenje ovog instituta.
Privatni izvršitelji ne mogu samostalno da funkcionišu, isto je kao i kod javnog beležnika. Postoji kontrola kako suda, tako i Ministarstva pravde i njihove komore. Insinuacije su da će budući privatni izvršitelji biti pripadnici agencije za obezbeđenje. Zna se način na koji se privatni izvršitelji imenuju, uslovi koje moraju da ispune i, u krajnjem slučaju, kao što sam rekla, nad njima postoji striktna kontrola.
Izvršenje sudskih odluka je centralno pitanje moći države u obezbeđivanju prava građana. Nema pravde bez izvršenja sudskih odluka i zato je od suštinskog značaja reforma izvršenja za ekonomski razvoj Srbije. Duboko sam uverena u tačnost mojih reči. Želimo da Srbija zauzme mesto konkurentnog igrača na svetskom tržištu. Želim takođe da ukažem na činjenicu da strani investitori neće uložiti novac ako nisu ispunjene sve pretpostavke za njihovo poslovanje.
Kao što sam rekla, nadam se da će biti još pitanja koja su vezana za konkretne odredbe svih ovih zakona koja će biti postavljena u raspravi u pojedinostima, tako da ćemo imati više vremena da pričamo o svemu tome.

Da li ima još nekog ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine, pre zaključivanja načelnog i jedinstvenog pretresa? (Ne)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o advokaturi, Predlogu zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda.
Hvala svim učesnicima današnje sednice. Zahvaljujem ministarki.
Ovim završavamo rad za danas.
Rad nastavljamo sutra, 6. aprila, u 10.00 časova. Hvala vam.