Dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, drago mi je što ste se vratili, pošto mislim da ne bi bilo fer da vodimo raspravu u vašem odsustvu jer, naravno, nije tajna da smo vas i do sada kritikovali, ali mislim da nas elementarna pristojnost obavezuje na jedan otvoren razgovor.
Pošto pitanje Koridora 10, Koridora 11, železnice, JAT-a, Prokopa, Luke Bar, svega onoga u čemu se vi i vaše ministarstvo pojavljujete kao akter, ukazuje na probleme koji su postojali i pre nego što ste vi bili ministar, nažalost, tokom vašeg mandata nisu rešeni, po našem mišljenju, samo su dodatno zakomplikovani, mislim da bi bilo važno da ovu priliku iskoristimo kako bi pojasnili situaciju u kojoj se nalazimo.
Nisu sporne ove izmene i dopune Zakona o drumskom saobraćaju. Mislim da nema nikakvih problema oko kredita koje Elektroprivreda uzima kako bi unapredila svoje tehničke sposobnosti, ali ako govorimo i o elektroprivredi ili ovde o Koridoru 10, o kreditiranju jedne deonice puta, apsolutno govorimo o nečemu što je naša potreba, moramo postaviti pitanje efikasnosti i sposobnosti onih koji dobijaju podršku ovde u parlamentu za svoj posao. Očekujem od vas da ovde mi o tome porazgovaramo, a ne da se sve svede na nekoliko sekundi, minuta ili rečenica u medijima.
Veoma je važno da znamo šta se dešava s Koridorom 10. To je veoma važno. Šta se dešava sa izvođačima radova koji su angažovani? Moramo da znamo šta se dešava s Koridorom 11, na toj deonici puta koja je svečano otvorena gotovo pre godinu dana, tokom 2010. godine, Ub-Lajkovac. Šta se dešava sa Prokopom? Kakvo je stanje s našim nacionalnim avioprevoznikom? Šta nam se dešava sa železnicom? Sve to zajedno treba da dobije jedan jasan odgovor.
Potreban nam je plan. Neću da citiram ovde sve vaše izjave i rokove koje ste pominjali. Mislim da to nije potrebno, kada i vi i ja, i poslanici ovde i javnost koja nas prati, svi vrlo dobro znamo da planovi nisu ostvareni. Moramo da dobijemo odgovor na pitanje – zašto je to tako? Uprkos velikoj kritici vas lično, kao ministra, ne verujem da postoji ijedan pojedinac koji sam svojom ulogom može da bude ključna prepreka na tom putu ostvarenja tako važnih projekata.
Šta se dešava s našim sistemom? Formirane su neke institucije, recimo Savet za infrastrukturu, predsednik države predsedava tim savetom. Doneti su neki planovi. Članovi tog saveta u međuvremenu pomeraju projektovane datume bez ikakvog pratećeg obrazloženja.
Pomenuli ste milijardu i 200 miliona evra kredita, ili dolara, koji nam stoje na raspolaganju ovog trenutka za taj posao. To je ravno prihodu koji očekujemo i više od prihoda koji očekujemo kroz privatizaciju "Telekoma", jer će deo novaca koji smo postavili kao obavezni limit od milijardu i 400 otići grčkim partnerima.
Nije svejedno za privredu ove zemlje, za ekonomiju, za stanje u društvu. Kada će biti povučena ta sredstva koja su nam odobrena i koja negde stoje. Ne znam kolika je kamata u ovom slučaju odobrena, a nerealizovana sredstva, ali se sigurno i ona plaća.
Šta je ono što treba parlament da uradi? Gde je prostor za nas kao parlamentarnu stranku, kako bi se taj haos u kome mi živimo nekako raščistio. Činjenica da danas voz od Beograda do Niša putuje duže nego kada je napravljena pruga pre više od sto godina. Činjenica je da je nekada prestižna nacionalna aviokompanija danas u praktično bezizlaznom položaju. Činjenica je da je taj Prokop, projekat koji se vezuje za našu generaciju tako što smo rođeni uz Prokop koji se pravi i evo rodila su se naša deca i odrasla, Prokop se i dalje pravi. Koridor 10 – auto-put, Koridor 11 – auto-put ka Crnoj Gori.
Da li možemo da dobijemo neki jasan plan na koji način će biti rešeni ti ozbiljni strukturni problemi? Kako će biti rađena ta deonica Koridora 10? Da li na isti način, kao što su rađene ove dosadašnje? Šta se dešava s projektnom dokumentacijom?
Kada razgovarate s onima koji danas pomeraju rokove, a prethodno su ih definisali na samo njima poznat način, oni recimo kažu da CIP nije uradio svoj posao. Da su stotine inženjera stručnjaka angažovani u CIP, zapravo mi smo prokockali naše vreme. Da li je to tačno ili nije tačno? Prvo pitanje.
Drugo pitanje, na koji način će, ako je tačno, tako nešto biti rešeno? Ako to nije uzrok nepostojanja projektne dokumentacije, šta je onda? Da li je to politički javašluk? Ako je politički javašluk, hajde tako nešto da kažemo. Nemojte da dolaze iz Brisela da nas tome uče.
U ovom trenutku nemaju ni neki poseban interes za nešto tako. Zbog čega? Zbog toga što dobijaju, što im plaćamo kamatu na sredstva koja inače ne povlačimo, istovremeno prave koridore preko nekih drugih država, tradicionalni transport koji je išao preko Srbije je sve manjeg obima.
Mi živimo u takvom svetu, to znamo i vi i ja, i zna svako ko se bavi politikom. Ako nismo u stanju da realizujemo svoje interese, a ne možemo da ih realizujemo ako ih prethodno ne definišemo, ne kažemo šta je cilj, kojim sredstvima će biti ostvareno, na koji način, niko drugi to neće učiniti umesto nas. Idealna je ovo prilika da 20 minuta iskoristimo kako bi se obračunali s vama lično. Mislim da tu priliku treba da ostavimo za neku drugu situaciju. Kad bude malo više politike.
Ako govorimo o putevima, o Železnici, o nacionalnom aviosaobraćaju i kompaniji, onda mislim da treba, pre svega, postaviti ono fundamentalno pitanje, na koji način ova zemlja treba da se organizuje da bi bili uspešni u tim poslovima. Može da propadne jedno ministarstvo i jedna vlada, može da bude smenjen jedan ministar, ali je neprihvatljivo da zbog političke nesposobnosti, nemoći i neiskrenosti da se kaže istina, propadaju sistemi koji su stvarani i koje generacije naše dece neće imati priliku da stvore. Zato je veoma važno da nam kažete šta se dešava.
Da li je država vratila dugove putarima? Da li jeste ili nije? Da li smo raščistili s načinom na koji su ti dugovi nastali? Mi se sećamo perioda od pre dve godine kad je pogodbom između kompanije kojoj je država najviše dugovala i Vlade taj dugo gotovo prepolovljen, nije tako, ali sa 300 na 170 miliona.
Kako je moguće da država prvo potpiše ugovor u vrednosti od 300 miliona, a onda se ispostavi da to može da bude i 170 miliona. To je ono što je problem. Koje kompanije to rade? Verujte mi da više niko od nas to ne zna, da li su to Putevi Srbije, da li je koridor, da li je CIP, da li je neko privatno preduzeće, to više niko ne zna.
Sad je promenjen nosilac radova na koridoru 11, Preduzeće za puteve, pa umesto Preduzeća za puteve, Putevi Užice su preuzeli na sebe taj deo posla, a sad Putevi Užice traže izmenu projekta. Kako? Ako traže izmenu projekta, da li je projekat bio loš? Ako je bio loš, hajde da vidimo ko je za to odgovoran i kako će se te greške anulirati u vremenu koje je pred nama. Da ovde razgovaramo o ukupno oko 250 miliona evra kredita koji uzimamo.
Kakvo nam je stanje u EPS? Isto kao i u svakom drugom javnom preduzeću, a to vrlo dobro znamo, prosečna plata je 60 hiljada. Da li struja mora da poskupi? Struja treba svoju cenu da formira na tržištu. Ako cena nije tržišna, urušava se čitav privredni sistem ove zemlje.
Pre nego što se ispostavi račun društvu, mislim da vlada koja je odgovorna za svoje javno preduzeće treba da postavi pitanje efikasnosti sistema kojim upravlja. Da li s njim upravlja na najefikasniji način ili mi treba da čekamo neke TV emisije da bi videli šta je moguće sve uraditi u jednom tako velikom sistemu, kao što je EPS.
Dokle će nas to dovesti? Pa, propašće. Propašće taj sistem, kao što su propali neki koji su nas učinili neuništivim. Mi smo u 21. veku, govorimo o Železnici, svaki put vas kritikujemo kad ovde dolazite po 100 ili 120 miliona evra, da bi na nivou od godinu dana isplaćivali plate zaposlenima u Železnici i mi vas zbog toga kritikujemo, a 3000 km pruga, a većina pruga je napravljena u 19. veku.
Hajde jednom da imamo realnu sliku. Iskoristite ovu i kad ćete vi opet doći u Skupštinu, a recite nam istinu. Nemojte da vam sad čitam kad ste rekli kad će biti Beška u maju, šta ste u januaru rekli za mart, to više nema nikakvog smisla.
Kad ćemo dobiti put kroz Vojvodinu? Šta treba da se desi, da li mi treba da idemo da radimo? To je za nas zajednički problem. Isfrustrirana zemlja, društvo bez vizije, tumaramo od danas do sutra, spletkarimo o intrigama i uništavamo ono što je najbolje među nama.
Da li smo imali dobru građevinsku industriju? Imali smo dobru građevinsku industriju. Da li je nosila privredni razvoj ove zemlje od 2000. do 2008, jeste nosila. Doneli smo katastrofalan zakon, svako zna da je katastrofalan. Sedamdeset hiljada ljudi je ostalo bez posla.
Nema snage unutar vaše vladajuće koalicije da se promeni nešto što je neodrživo. Potpuno smo nekonkurentni. Da li hoće Turci da rade s nama? Hoće Turci da rade s nama. Da li hoće Kinezi? Hoće Kinezi. Kad razgovarate s tim istim Turcima i Kinezima, koji hoće ovde da rade, koji donose svoj novac, vi se zapravo suočavate sa partnerima kojima nije jasno što ste ih zvali, kad sve činite protiv njihovih interesa i njihove inicijative.
Šta je problem s mostom kod Borče? Ministarstvo jedno je upoznato s projektom, a drugo nije upoznato s projektom. Ne zna se šta radi grad, a šta radi ministarstvo koje smo u međuvremenu ukinuli. A 195 miliona traži jasan plan, a da li Vlada zna ko će raditi tu deonicu. Da li ima ideju na koji način će se doći do efikasnog izvođenja radova?
Da li postoji projekat? Ako ne postoji, kad će biti napravljen? Uzimamo i znamo rokove i znamo kad počinje otplata, za šest godina, znamo kako se povlače sredstva, po 10 miliona u 20 tranši, znamo kad možemo da pozovemo, najkasnije 15 dana pre isteka roka za tranše. Da li imamo projekat? Ko je pravio projekat? Šta nam garantuje da će onaj ko je pravio taj projekat biti sposoban da po tom projektu dovrši posao? Ili su pravili oni koji sad treba da se menjaju?
Vama su uneli u vaše ministarstvo, koje je iovako preopterećeno, vama je potrebna filigranska efikasnost i preciznost. Nema šablona. Znamo koji su naši prioriteti i tako moramo da postavimo vladu. Vi ste ministar za infrastrukturu, a nisu kod vas telekomunikacije. Nije kod vas prostorno planiranje. Vi sve svoje vreme izgubite u dogovoru s onima koji su vam uzeli instrumente kojima treba da vodite svoje ministarstvo. Kakva je to efikasnost? Šanse nema da se bilo šta od toga uradi, ako je Vlada pomerila na 2013. godinu.
To znači da će neka druga Vlada morati da nastavi da radi te poslove. Šta nas uči naša istorija? Da nova Vlada dođe i pola svog mandata potroši u podeli vlasti i obračunu s onima koji su prethodno vodili zemlju.
Prvo je vaša vlada poništila tender i raskinula ugovor koji smo imali sa stranim kompanijama za izradu tog istog Koridora 10, deo kroz Vojvodinu. Šta buduću Vladu obavezuje da nastavi na tragu onoga što vi sada radite? Samo jedan jasan plan i dogovor koji je svima poznat. Kad se vozimo putem rupe su iste i za vas iz SPS i za nas iz LDP. Mi insistiramo na tom jasnom planu.
To je taj preokret o kome pričam. Došli ste u Skupštinu, recite nam to. Šta vas je sprečilo da uradite te poslove? Odnosi u vašoj koaliciji? To nije argument, gospodine Mrkonjiću. To nije argument, ali to može da bude tema za razgovor. Da kažemo – ne prihvatamo to, za to se snosi politička odgovornost, ali smo spremni da na osnovu vašeg iskustva nešto promenimo. Hajde to da promenimo.
Ko nam je predsednik Saveta? Predsednik države. Kakve veze on ima sa infrastrukturom? Da li to znači da je on svoj autoritet preneo na tu instituciju? Ako je preneo autoritet na tu instituciju, onda je on kompromitovan u tom poslu. Nema ništa od tog saveta, ništa ozbiljno.
Nije nam valjda interes da kompromitujemo predsednika države? Možemo da ga kritikujemo i da tražimo da bude bolji do narednog mandata, a onda da se kandidujemo pa da tražimo podršku za sebe, a građanima ispostavimo račun za njegove greške. Ali, nemamo pravo da svoju poziciju gradimo tako što ćemo mi rušiti sve oko sebe.
Dajte nam argumente. Traži se 195 miliona. Ko radi projekat? Kada će projekat biti završen? Ko će biti nosioci posla? Da li su uvažena iskustva na ovoj deonici, koja moraju biti uvažena, da bi ona bila drugačije završena od svih ovih prethodnih koje taljigamo otkad ste došli na čelo tog ministarstva, od pre dve i po-tri godine?
Imamo ovde, ali bilo bi nepristojno da uopšte pomislimo da kažemo kako je to vaš interes. Mislim da ste vi više nego bilo ko drugi bili zainteresovani da se to završite pre roka. Je li tako? Niko s tom činjenicom ne bi imao problem.
Ali, nismo to uradili. Probili smo sve planove. Zašto? Putari nam protestuju. Strovalili smo putnu privredu, uništili smo je. Drugi problem – uništili građevinsku industriju. To nije samo posledica svetske ekonomske krize, to je posledica i unutrašnje nesposobnosti da se napusti politika demagogije, populizma, kupovine glasova.
Zna se koliko košta kilometar auto-puta. Niko ne putuje zemljom koja se nalazi na kraju sveta, a to polako postaje Srbija. Kad u kampanji u kojoj se svi nalazimo odete do opština koje se graniče sa Bosnom, Crnom Gorom ili sa Kosovom, onda vam narod tamo kaže – nema ovde sreće jer se ovde autobus okreće i vraća nazad. To polako postaje naša zemlja.
Mi 11 godina pravimo puteve. One firme koje su u tome bile dobre smo uništili. Ljude koji su u tome bili sposobni smo potrošili. Naravno i novac nije nešto čime možemo da se ponosimo, nemamo ga uopšte, moramo da se zadužujemo.
Ako moramo da se zadužujemo, kako ćemo to da vraćamo? Danas 250 miliona za EPS i za deo Koridora 10. To sutra treba neko da vrati. EPS treba da se dovede u red. Pre nego što počne struja da poskupljuje, da vidimo šta se dešava u Kolubari. Ne da to bude politikantstvo.
Zbog toga imamo problem s Evropom. Kada govore o borbi protiv korupcije, oni ne misle na privođenje pojedinaca koji su radili kao portiri na kapiji, nego misle na sistemske mere kojima će se država i politika distancirati od onih poslova u kojima je neuspešna. Osim ukoliko nije cilj da se uzurpira moć, koja je nesporna, pa onda završi nešto za sebe.
Mislim da je to tema o kojoj moramo da razgovaramo. Prihvatite taj dijalog. Ne bih da trošim preostalo vreme, prihvatite dijalog i odgovoriću vam u replici. To je, što se tiče mene, dovoljno za ovaj deo rasprave. Ali, samo istinu – što niste bili uspešni u svom poslu i šta je sistemska prepreka?
Nije dovoljno samo nešto želeti. Šta na osnovu tih iskustava koje imate vi mislite da promenite, da bi ovo bilo drugačije od svega što ste do sada radili?

Gospodine ministre, pre nego što vam dam reč, imam zadovoljstvo da vas, dame i gospodo narodni poslanici, obavestim da je grupa srednjoškolaca, članova delegacije đačkog parlamenta zrenjaninske gimnazije, upravo na galeriji i da prisustvuje delu sednice. Dozvolite da pročitam njihova imena.
Prisutni su: Srđan Balać, Katarina Bošković, Dalibor Vasić, Aleksandar Grgur, Predrag Grujić, Ivana Grunčić, Aleksandra Dronjak, Sanja Dukić, Nataša Dukuljev, Ognjen Dulović, Gordana Dunai, Aleksandar Đukanov, Katarina Đukić, Lena Ilić, Dejana Ilić, Nebojša Jankov, Nenad Kvrgić, Aleksandra Knežević, Aleksandar Kovačević, Andrea Kočiš, Đorđe Lazić, Karolina Lodi, Sara Lošonc, Maksimilijan Majer, Ognjen Mečkić, Zorana Milojević, Miloš Mirković, Dragan Paskaš, Jovana Pižurica, Ivana Podunavac, Milan Radaković, Miljana Radivojević, Vladeta Radić, Ivan Radovančev, Ervin Roža, Dejan Rudnički, Tamara Stajić, Tanja Milojević, Rako Tomović, Kristijan Tot, Maja Ubović, Nevena Cvetić, Jovana Češljarev, Nikola Čolić i Luna Šalamon.
Pozdravimo ih aplauzom.
Gospodine ministre, imate reč.

Pozdravljam naše mlade građane. Biću malo obazriviji, inače bih gospodinu Jovanoviću odgovarao malo žustrije, a to možemo i kasnije.
Lepo pitanje ste mi postavili, posebno mi je zadovoljstvo. Jedino jedna ispravka, ova deca gore su mlada, ali većina poslanika ovde zna da se ni u mnogo gore vreme nisam krio iza autoriteta bilo čijeg, pa ni predsednika države, i sve što sam radio, radio sam samo profesionalno i onako kako sam smatrao da treba. Tako radim i danas. Dakle, gospodin Boris Tadić je predsednik države i nikada ne bih dozvolio da ono što ja radim njega dovede u pitanje.
Naravno da ima problema o kojima sada ovde želim da govorim, ali ima i stvari koje nisu za ovaj sastav ovde. Vlada radi jedinstveno, radi onako kako radi. Ja sam ministar za infrastrukturu i energetiku trenutno. U Ministarstvu za energetiku i infrastrukturu ima samo jedan građevinski inženjer. Gospodine Jovanoviću, to sam ja.
Ministarstvo nije koncipirano i kamo sreće da se u narednoj Vladi ono zove ministarstvo saobraćaja i transporta, kao u svim zemljama sveta. Građenje infrastrukturnih projekata posebno ide drugim putem ili ovako kao što smo to danas uradili - formiraju se posebna preduzeća, a uvek su i bila. Profesor Mićunović se toga seća, isto kao i ja, direkcija za izgradnju ove pruge, one pruge, Đerdapa itd.
Zahvaljujući tome što je ova koalicija, i to je jedina politička rečenica koju ću reći, u svom startu u program ekonomskog razvoja kao prioritete stavila koridore, pre svega Koridor 10, putni i železnički, prihvatio sam da taj posao nosim. Apsolutnu odgovornost nosim samo ja i niko drugi iz Vlade Republike Srbije, gospodine Jovanoviću.
Šta smo uradili do sada? Lično smatram, to ostavljam stručnjacima da procene i vama da me ponovo kritikujete, da je prava stvar ako iza takvog jednog velikog projekta stane cela država. To govori moje iskustvo od 40 godina. Neću spominjati obnovu zemlje, gde sam apsolutnu podršku imao od svih i zato je dala rezultate, ne zato što sam mnogo pametan.
Moj predlog je bio da se formira Savet. Formiran je ovakav kakav jeste. Savet je dobro radio, dobre ocene je donosio, a to ko je kakve izjave davao stvar je našeg političkog vaspitanja. Molim da od danas kada se govori o Koridoru 10 informacije osnovne tražite od mene. Ne komentarišem dalje ko je šta govorio.
Dakle, formiranjem Saveta samo smo potvrdili opredeljenje da infrastruktura, koja je na svim lestvicama evropskih kriterijuma bila najgora, to svi znamo, jer je godinama pre toga loše rađeno, nije rađeno, u to neću da ulazim, nije valjala i mi smo se opredelili za to.
Nikada u svojim istupima nisam koristio reč kriza. Jedini projekti za koje kao inženjer građevine smatram da su u oblasti infrastrukture pozitivni su projekti Koridor 10, putni i železnički, Koridor 11 do Čačka, pozitivni.
Odmah da odgovorim gospodinu Jovanoviću, a gospodin Šami neka proveri – šta to znači neto devizni priliv od saobraćaja? U svetu je najjeftiniji, ali država mora da napravi objekte, prugu, da bi međunarodni vozovi mogli da prođu, pa se onda to u Evropi lako sabere, mogu da naprave put da kola prođu, aerodrom da avioni slete, da uzmemo pare i da odlete. Uslov je taj.
Nažalost, naša infrastruktura, iz mog vremena, iz vašeg vremena, ovakva je kakva jeste, kakvu smo je zatekli pre četiri godine. Uopšte ne ulazim u to ko je kriv i ne bih to komentarisao.
Dakle, ako znamo sve to, onda neto devizni priliv po osnovu Koridora 10, koji je sada negde oko 120 miliona, u narednih 10 godina uvećaće se za novih 120 miliona. Projekat je isplativ i uvek ističem činjenicu da je opozicija uvek bila na poziciji da glasa za sve zakone vezane za Koridor 10, da je to možda jedna od tačaka na kojoj treba da tražimo apsolutnost zajedništva. Mislim da ga već i imamo.
Naravno, računajući na objektivnu teškoću u kojoj se država nalazi. Ne govorim uopšte o krizi – krize nema. Ni ja nisam verovao da će doći svetske pare i pare evropskih banaka. Kad su te pare došle, od tog momenta sam počeo da dajem rokove i da teram ljude da rade.
Naravno, znam da je divlja privatizacija odnela danak kod naših preduzeća. Nije bitno ko je to uradio. Naravno, znao sam da naša preduzeća ne mogu da donesu milion kubika šljunka iz centralne Srbije na sever za godinu dana, kao i to da naša nafta ne valja, a naša je. NIS je naš, pa kad god naši građevinari kupe naftu napolju, onda dođe intervencija, mene Dačić zove, pa ja jurim itd. Ali, da ne pričam o tome. To su objektivne teškoće koje sam sagledavao. Nikakvih drugih teškoća nije bilo.
Znači, gospodine Jovanoviću, završili smo sve glavne projekte. Ne bih ulazio u detalje, ali ti glavni projekti su izdeljeni po preduzećima koja su kod nas radila i uvek je osnovni parametar bio da moramo da zapošljavamo naša preduzeća. Tvrdim da su naši stručnjaci u oblasti projektovanja saobraćajne infrastrukture vrhunski i dalje, bez obzira na CIP. O CIP-u možemo i kasnije da govorimo. U CIP-u nisam bio 12 godina i to dobro znate. Ali, tamo su dobri stručnjaci.
Dakle, glavni projekti su urađeni. Eksproprijacija je urađena delimično, ali se nadam da je već pri kraju tamo gde je trebala da bude, da ne čekaju svetske pare, jer eksproprijaciju i projekte ne plaćaju svetske banke, a eksproprijacija nas košta negde oko 130 miliona evra i projektovanje negde oko 50, za glavne projekte na Koridoru 10, koji su danas svi završeni.
Izvinite ako negde neki most nije završen, ali toga će uvek biti, takav je proces promena i dozvolite mi da nekad mora da bude i tako, ali bar da me novinari ne proglašavaju za najvećeg lažova. Ali, da nije bilo tih mojih rokova, ni danas ne bi bilo ni kilometra urađeno. Znači, projekte i potrebnu eksproprijaciju smo završili i obezbedili milijardu i 195 miliona svetskih para, a i izdvojili smo 35 milijardi u dinarima iz našeg budžeta.
Skupština Republike Srbije je uradila sve. Što se toga tiče, vi ne treba više ništa da uradite. Vi tražite rezultate i to je u redu. Gde smo danas? Da bismo postigli cilj da dobijemo pare svetskih banaka, prvo smo morali da pokažemo da kao zemlja u te projekte idemo i zato smo počeli tamo na deonicama koje su bile projektovane, a nisu bili glavni projekti urađeni ni za kilometar auto-puta.
Idejni jesu i prostorni plan jeste, ali glavni projekti nisu bili urađeni i paralelno smo radili taj segment, pa smo na severu krenuli 20 km, na jugu 20 km, obilaznicu smo dovršavali, ono što je radila prethodna vlada i obilaznicu oko Novog Sada, koja je već bila načeta i završavamo most Beška.
Time smo pokazali svim svetskim bankama, imate kontakte sa njima i pitajte ih, da smo zainteresovani. Onda su došle pare o kojima sada govorimo. Danas apsolutno, ovo što vi tražite, možemo da kažemo: plus-minus neki mesec. Moram da vas podsetim, od 750 km auto-puta na Koridoru 10, nemojte da me hvatate za reč, mi smo ušli u dogradnju.
Dakle, nije svuda dupla traka, imamo negde jednu, pola, imamo negde ceo auto-put. Ušli smo u završetak 330 km auto-puta. Izvinite, to je jedan projekat koji ipak traži neko vreme. Pošto imate komunikaciju, proverite u Hrvatskoj kako je to rađeno.
Naravno, mi smo dosta vremena, tu ste potpuno u pravu, izgubili u organizaciji, ne zbog toga što je koalicija ovakva kakva jeste. Pošto vidim da meni verujete, verovatno ima boljih stručnjaka od mene, ali taj posao sam znao da radim.
Jednostavno smo tražili model kako to da izvedemo do kraja, a da nas ne košta mnogo, pa smo kazali – JP "Putevi Srbije" održava regionalne i magistralne puteve, a "Koridori Srbije" ili Koridor 10 će, kako je bilo u startu, da gradi. To je za sada najbolja, najefikasnija varijanta.
Ponavljam, Ministarstvo nema te prerogative. Mi smo upotrebili samo deo budžetskih sredstava, koji je išao iz NIP, tu je bilo dosta zastoja, slažem se, preko NIP-a i preko mene, to je bilo negde oko šest milijardi, išlo je preko budžeta i to su naša domaća sredstva. Ostalo su sve krediti svetskih banaka.
Mi smo zatekli negde oko 250 miliona kredita oko Beograda: most Gazela, obilaznica, kružni put itd. I ti krediti su danas aktivirani. Danas u putnoj privredi nema nijednog kredita Svetske banke ili evropskih banaka koji nije u funkciji. Kako radimo, to je posebna priča, ali su svi aktivirani, to je bio stav Vlade, da kažemo da imamo mogućnosti da radimo i da, što je bilo najteže, zapošljavamo naša preduzeća.
Nemojte se ljutiti, ima tu dosta različitih mišljenja, dužan sam, kao ministar u republičkoj Vladi, da zapošljavam naše radnike. To ste već nekoliko puta čuli, to nije bila moja politička parola, nisam hteo ni da otpuštam radnike u Vladi. Jednostavno je moj zadatak da te ljude zaposlim.
To je slučaj i sa ovim ljudima koji su juče bili kod mene. Oni se bune protiv divlje privatizacije, a ne protiv toga što nemaju posao, jer privatizacija nije bila dobra, menadžment, otvoreno kažem, ne valja, ali u tom preduzeću ima 5.200 naših radnika. Dakle, to su moji radnici, oni juče nisu bili kod mene, ali sam ja išao dole i primio ih.
Prema tome, problema u toj organizaciji ima, rekao sam dva vezana za transport i za NIS. To nisu problemi, to govorim da bih opravdao, gospodine Jovanoviću, teškoće koje sam imao, ali koje smo savladali.
Dakle, danas nije potrebna moja garancija. "Koridori Srbije", kao DOO sa 25 inženjera, nema ih više, koje vodi gospodin Mišić, koji ima svoj upravni odbor, u kome se nalazi pet stručnjaka, nisu političari, gde nije nijedan član SPS, što mi stalno zameraju moji drugovi sa leve strane, to preduzeće vodi Koridor 10, na njega su krediti i odgovara za realizaciju tog posla.
Ministarstvo ima, kako to ona prva rečenica kaže, kontrolu nad tim poslom, a "Putevi Srbije", kao javno preduzeće, ima zadatak da održava regionalne i magistralne puteve. I ono ima svoj upravni odbor, gde takođe nema nijednog socijaliste. Ukupan budžet "Puteva Srbije" je negde oko 300 i nešto miliona evra. To nije mnogo, ali nije bitno, da ne govorim o tome. To je stanje danas.
Još jedanput, danas radimo na 170 km auto-puta. Gde, gospodine Jovanoviću? Na severu 120 km, tu je "ipsilon krak". Jednu stvar moramo da se razumemo, da malo olakšam sebi dušu, a vidim da i gospodina Jovanovića to interesuje, "ipsilon krak" nije bio uopšte isprojektovan, tu ste u pravu, nije bio ni planiran, ali kada se uđe u jednu takvu investiciju i kad znate da je to početo pre 10-20 godina, vidim da sve znate i to me raduje, voleo bih da zajedno sa mnom jednom pođete tim putem.
Građani su predložili da i taj "ipsilon krak" završimo kao pola auto-puta. Da ne bi posle ponovo tražili pare, kao što sad jurimo pare za obilaznicu oko Beograda od svetskih i evropskih banaka, jer to su teški putevi, mi smo rekli – u redu, idemo 23 km i taj "ipsilon krak", pa ćemo doprojektovati. To nije tajna, od toga ne treba praviti politički marketing. I Subotica će dobiti dva kraka, obilaznicu, izbacujemo teretni saobraćaj iz Subotice i građani Subotice će imati taj deo puta. To je jedino što je bilo nepoznato.
To danas isto pravi probleme, jer tu treba izmeštati dalekovode itd, ali zakasnićemo malo, pa neće biti 1. jula, više rokove ne dajem, ali na severu ćemo završiti 120 km, od Horgoša do Novog Sada 88 km, tih 23 km vezano za "ipsilon krak" i 10 km ispred i iza mosta Beška, to je sa mostom Beška negde 9-10 km i 2,5 km obilaznice tamo gde naftovod prelazi, jer to nije bilo rešeno, sad ga rešavamo.
Dakle, ukupno ćemo na severu zatvoriti tih 150 km i više, severni krak Koridora 10 od Batajnice, koja je juče takođe počela da se radi, do Horgoša, auto-put će biti gotov, s tim kod mosta Beška, juče sam bio na mostu, možda pomerimo mesec-dva dana, izvinite, stvarno nisam silovao rokove, jer ipak je most u pitanju, nekada su tu poginuli ljudi, biće gotov, s radnjama koje moraju da se obave posle toga, možda avgusta, ali mislim da 1. jula možemo da imamo ceo sever završen.
U mandatu je Vlade, dakle biće završeno tih 150 kilometara. Ponavljam još jedanput, to je pola auto-puta. To će biti završeno u julu. Što se tiče juga, radi se na dva mesta, jedan se odnosi na granicu prema Dimitrovgradu, gde Alpina izvodi radove dužine negde oko 20 kilometara, finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka, pola-pola, to mogu da vam dam tačno specifikaciju i napamet je znam. Poslovi idu po dinamici koja je zacrtana, deo poslova, polovina ono oko Dimitrovgrada, treba da bude gotova do kraja ove godine, ugovori svi postoje tamo u Direkciji, a ovaj drugi deo do maja iduće godine.
Na jugu se radi jedna deonica od Neradovca do Levosoja, polovina deonice koju su dobili Grci, negde 10 kilometara, koja je počela da se radi i rok završetka je maj iduće godine. Dakle, to je ono što se radi, to je tih 170 kilometara.
Podsećam da se i na deonici od Bubanj Potoka do Orlovače radi na tri velika objekta, to su tri mosta i u takvim projektima mora da bude i fazne izgradnje, tuneli i mostovi su najteži. Oni prvi počinju. Radi se i tunel Straževica, to se radi još iz prethodnog vremena i to treba da bude gotovo ove godine. Dakle, Dobanovci-Batajnica i taj deo oko Beograda treba da bude završen do kraja ove godine, a drugi deo do maja iduće godine. Sve je to još uvek u dvanaestoj godini.
Što se tiče tendera Svetske banke za deonicu od Grabovnice do Grdelice, to je negde osam kilometara, 36-37 miliona evra, on je raspisan, 12. aprila ćemo imati izvođača, znači, molim vas, gospodin Jovanović je preko toga prešao, možda to i nije njegovo, ne mora ni da zna kada, zašto, gde se često ne složim i s medijima, a želim stvarno da ubrzam.
Kada uđe u proceduru realizacije ugovora svetskih banaka i Evropske banke i svake banke, onda mora se poštuje njihova procedura. To znači, svaki potez koji vučemo šaljemo u banku, banka šalje odgovor, ali tamo nema moje intervencije, mada sam već negde počeo i tu da se mešam, nema moje intervencije, onda dolazi to 15 dana, mesec dana itd.
Dakle, onog momenta kada je završen tender, kažem 20. april će biti dva tendera za Neraodovac, Vladičin Han, 26 kilometara i Grabovnica - Grdelica 8 kilometara, to su pare Svetske banke, 12. aprila se završava tender, znači treba očekivati u toku maja početak radova i na tim deonicama.
Onda ostaje samo deo kroz Grdeličku klisuru, najteži deo, tu su i Predejane, znam šta je naredno pitanje, verovatno, to je najteža deonica, za nju ne mogu da garantujem, ali ako raspišemo tender, raspisaćemo ga sigurno do kraja avgusta ove godine, videćemo onda ćemo se boriti da i to završimo.
Što se tiče deonice od Niša ka Pirotu, deonica od Proseka do Crvene Reke se sada priprema za tender. To su pare Evropske investicione banke i deonica od Pirota do Ćiflika je već raspisan tender i u toku aprila će početi radovi. Dakle, ostaje samo 26 kilometara oko Pirota.
Da skratim priču, od tih 330 kilometara o kojima govorimo, 24 kilometara kroz Grdelicu, najteža deonica, i 26 kilometara oko Pirota, relativno teške deonice, te dve deonice, znači negde oko 50 kilometara, nisam siguran, ali očekujem da ćemo raspisati tendere do kraja avgusta.
Dakle, nemam lično razloga, to ste potpuno u pravu, da budem zadovoljan, ali u uslovima u kojima smo radili i s obzirom da smo taj posao najzad pokrenuli, zadovoljan sam. Ove godine, hajde i to da kažem, vezano za koridore biće završeno tih 150 kilometara na severu potpuno i ovo što sam rekao oko ovih deonica koje su počele sa radom, samo što tu treba uvek voditi računa, tuneli, ima tu građevinskih, pa retko ko je davao, gospodine Jovanoviću, rokove, retko ko, tu se slažem s vama. Ne znam šta bi bilo, i lično, kada mene pitate, sada neću da kažem, lično bih bio zadovoljan da u pola mandata iduće Vlade mi to završimo.
Sada kakvo je stanje mi to možemo da uradimo, verujte, uz sve ove bolesti za koje apsolutno odgovornost snosim sam. Niko u Vladi nije kriv, bez obzira na konsultacije, mogao sam da dam ostavku i da se sklonim prvi put kada sam video da nisam sam, naravno. Ali, nema velikih priča o korupciji, jer poštujemo sve normative, sve, koje sam često lomio u svojoj karijeri, da se razumemo.
Tako veliki projekti, hajde ova rečenica verovatno će ići u medije, traže improvizaciju onoga koji vodi i rizike. Sada sam rekao – spreman sam da rizikujem da se posao završi. Naravno, i da odem u zatvor ako treba. Zato mi je vaša podrška potrebna baš u ovom smislu o kome vi sada govorite. Jedino me nemojte kritikovati da stojim iza nečijih leđa, to nemojte molim vas, tu ste me uvredili, a ovo ste sve u pravu.
Dakle, Skupština, parlament Republike Srbije, učinio je, ovo nije fraza, sve, i to stalno ističem, potpuni konsenzus na značenju realizacije tih projekata, sada na Vladi ostaje, ovoj ili budućoj, da to završi.
Što se tiče železnice, naravno nisam, kao čovek koji je proveo 40 godina u toj zgradi, dozvolio da u improvizaciji uđemo i u taj projekat, jer to je mnogo teži projekat i mnogo značajniji za našu zemlju jer je vredan četiri milijarde. Znači, šta je železnica, šta je program železnice? Da se na našim prugama, na Koridoru 10, ide tom famoznom brzinom, za koju me često kritikujete, od 160 pa naviše, da svuda bude dvokolosečna pruga, a podsećam da mi danas od Niša do Dimitrovgrada imamo jednokolosečnu, neelektrificiranu, to nema ni u Teksasu, staru prugu, i da, to je Koridor 10, to je najslabije mesto Koridora 10, da elektrificirana pruga bude po celoj dužini i da bude za mešoviti saobraćaj.
To je cilj, gospodine Jovanoviću, to je cilj za železnicu i to košta četiri milijarde i 600, i taj projekat je star 18 godina tačno, ja sam ga nosio 1993. godine. Podsećam vas da smo i tada imali sa Francuzima, pre tih sankcija, dogovor da u tu prugu oni uđu i realizuju.
To je velika šansa srpske privrede. Tu nećemo ući ovako, nego ćemo ići onako kako to stvarno treba. Radimo tamo gde smo spremni da radimo i realizujemo one projekte koji su od prvenstvenog značaja. Još jedanput podsećam, jedna Vlada ne može da uzme sama sebi zadatak da realizuje tako velike projekte.
Što se tiče Prokopa, vi znate da smo i sada pokušavali, ima kredita i nekoliko puta sam o tome govorio. Nisam bio pristalica komercijalnih kredita koji se daju eto tako da bi posao dobio neko drugi, taj koji daje pare, što je i logično na neki način, dobro, mi vraćamo pare. Sada nije fer da kažem, kineski most, nisam u toku, ne mogu da govorim, da se razumemo, ali vi to dobro znate.
Dakle, Prokop je sada u takvoj fazi i bio je pre dve godine u takvoj fazi da je teško naći investitora koji može da se snađe šta smo sve tamo radili, i ja naravno. Onda smo se opredelili za tu rusku varijantu, ne zato što volim Ruse, nego zato što na železnici ima opreme koju daju Rusi, koju mi nemamo.
Opet da zadržimo deo posla za nas, a deo posla neka uzmu Rusi i tu smo tih 800 miliona podelili pola-pola, recimo 400 miliona mogu da rade naši građevinari, a ostalih 400 miliona je oprema i za barsku prugu, za rekonstrukciju barske pruge i za Valjevo-Loznica, oprema i mašine koje mi iovako nemamo, to je suština. Zato je taj aranžman dobar, pod uslovom da kamate, gospodin Ćirović taj posao vodi, budu naravno onakve kakve su u Evropskoj banci.
To čeka Prokop, prvi termin je, nemojte opet da me hvatate za reč, 15. april kada dolazi taj glavni Rus, pa ćemo videti šta ćemo uraditi. Projekte smo završili. Ne znam odakle ideja da naši projektanti nisu dobri, ali dobro, to možete da mi kažete. Oni možda nisu organizovani na pravi način, a to su naša preduzeća Institut za puteve i Saobraćajni institut CIP, oni imaju 1.500 ljudi, ima još tri-četiri firme, Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada, on radi dosta projekata tu, tako da su naši projektanti dobri.
Sada se izvinjavam, ne znam šta ste me još pitali, ovo su ključne stvari. Bilo bi mi drago da Koridor 10 skinemo kao hipoteku. Sve se danas zna, nema tajni, a meni dajte odgovornost, napišite predlog da me smenite, evo, odmah se slažem. Sada napišite predlog – Mrka kriv za Koridor 10.
Neću da se vraćam nazad, jer 65 milijardi, hajde da kažem, od 5. oktobra ušlo u zemlju. Pa, gde su? Nemojte da se mešate i vi nemoj da me branite, nema potrebe. Kada mi jedan od čelnika Vlade kaže – pitam što niste to kada je bilo para, šta je milijardu i po za auto-put i zaposlite naša preduzeća? Kaže da nije imao ko da gura, dve milijarde smo imali 2006. godine, pa nismo to izgurali.
Izvinite, to neću da vas pitam, gospodine Jovanoviću, ali odgovaram na ovo što ste vi rekli. Voleo bih da budete moj gost i da vam sve ovo pokažem još jedanput. Molim vas još jedanput, organizacija u realizaciji tih velikih projekata, to treba da bude dobro iskustvo, jeste ovakva: Koridori Srbije vode posao, Putevi Srbije održavaju puteve i to je danas takva organizacija. Dakle, nemojte tvrditi da je haos, haosa nema. Malo smo se dugo dogovarali, ali smo se dogovorili. Hvala najlepše.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku. Dva minuta.

Biće mi dovoljno dva minuta nakon vaših 23. Gospodine Mrkonjiću, nije to pitanje lične odgovornosti. Pa šta, vi podnesete ostavku i šta onda? Nas interesuje Vlada, ne interesuje nas Savet. Vi i  kada bi hteli da se sakrijete iza predsednikovih leđa, mislim da ne bi bili u tome previše uspešni, jer su se svi nabili iza njega.  
Ali, nešto drugo je tema. Je l' imamo Savet za infrastrukturu? Pa, taj savet treba to što ste vi sad rekli. Više ne mogu ni da pobrojim te deonice, avguste, kad će šta biti, a to je najkonkretniji posao, o tome ova zemlja treba sve da zna.
Pomenuli ste ime čoveka o kome ništa ne znamo. Najznačajniji čovek, ako se govori o privredi ove zemlje, jeste taj čovek koji upravlja poslom u kom se obrće milijardu i 200 miliona evra. Mi ne znamo ko je on, on ne postoji u našem javnom životu. Zašto? To je tema.
Da li vi znate između sebe šta se radi, šta su problemi, to je drugo pitanje? Nema vizije, nema onog magnetizma koji pokreće društvo. U tim projektima ljudi ne vide svoju šansu. Domaće firme su propale u državnim projektima.
Je l' "Planum" propao na obilaznici oko Beograda? Propao. Je l' "Mostogradnja" propala u poslovima u kojima je bila od države angažovana? Propala je. Pa i "PZP" je propao u poslovima sa državom, nije propao u Libiji. "Trudbenik" u poslovima sa državom. Država je najveći dužnik u ovom trenutku, ne kažem vaše ministarstvo, država. EPS, "Železnice", ne valja naša nafta. Pa, znate šta, mi to govorimo tri godine.
Znači, ono što od vas očekujemo je nešto što je potpuno drugačije od ovog što ste vi ponudili. Najlakše ćemo mi s vašom ostavkom, ali to je previše jeftino za ovo o čemu pričamo. Ova zemlja je infrastrukturni bogalj, bogalj.
U vašem mandatu propada naš nacionalni avioprevoznik, u vašem mandatu je nacionalna železnica na nivou istorijskog fakta. Ona može da ide u neki tehnološki muzej. Aerodrom u Nišu propao, je l' tako? Ne može da se održi komercijalno.

Dva minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Nisam odgovorio, izvinjavam se. Što se tiče "Železnice", naravno da je reforma "Železnica", opet pamtim to 40 godina, jedan važan segment.
Ona je dovedena do kraja. "Železnica" će biti reformisana. Kako? Tako. Podneo sam izveštaj Odboru za saobraćaj pre dve nedelje na tu temu, tako što će se ta infrastruktura, kao svuda u Evropi, odvojiti od transporta, pa će i infrastrukturu da preuzme država, a transport će dobiti maksimalnu liberalizaciju, da može svako ko želi da vozi po našoj zemlji vozi. Prema tome, to je privedeno kraju. I ta reforma, kažem, barem u pet sam učestvovao, evo ova je, ipak, završena do kraja.
Ista stvar je i sa JP "Putevi Srbije". I tu reformu smo doveli do kraja. Samo su potrebne odluke Vlade.
Što se tiče avioprevoznika, opet podsećam, prvo pitanje moje bilo je kada sam prihvatio mesto ministra – šta je sa preduzećima koja se privatizuju, ne volim reč prodaju? Kaže – ona su u domenu drugog ministarstva. Opet, žao mi je da govorim, JAT-om se nisam ni bavio sve dok su bila u domenu drugog ministarstva. Kada nismo našli partnera JAT-u, on je ponovo vraćen Ministarstvu infrastrukture.
Mi smo sada seli, doveli nove menadžere, s njima se dogovorili, to su ljudi iz samog JAT-a, dali im garanciju za kredit i vi ste doneli odluku o 50 miliona da ovu godinu završe tim novcem, a da do kraja godine obezbede partnera ili, ako ga ne obezbede i Vlada je već donela odluku, da idemo u stečaj i da napravimo novu kompaniju. Moje mišljenje je da moramo da imamo aviokompaniju.
Što se tiče ovog posla koji sada radi, izabran je i privatizacioni stručni savetnik i to smo platili. To je Dilojt i Tuš koji sada vodi tu aktivnost zajedno sa menadžmentom JAT-a. Zna se šta se hoće. Ipak mora neko vreme da prođe da bismo to završili.
Što se tiče subvencija "Železnici", svuda u svetu, gospodine Jovanoviću, znate to dobro kao i ja, sve se železnice subvencioniraju svuda. Nigde nema železnice koja se ne subvencioniše, ali smo pokušali drugu stvar, da i te subvencije smanjujemo baš zbog ovoga o čemu govorim, da pokažemo parlamentu i Skupštini kakve su unutrašnje rezerve na železnici.
Ako se subvencije smanje i hoćemo da damo i neke bonuse za neku milijardu, da vidimo šta treba da radimo. To je sada u procesu prestrukturiranja "Železnice" i to će biti usvojeno i biće na dnevnom redu. Imaćete tu informaciju vrlo brzo.
I to smo pitanje pokrenuli i pratili smo one zakone za koje ste me kritikovali i ako je negde neki zakon pomeren, nema to veze, prihvatam kritiku, on je uz dogovor sa kancelarijom gospođe Delević, ali do 15 aprila će svi zakoni iz oblasti saobraćaja biti pred vama. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, dva minuta.

Vrlo jasno, ako govorimo o projektima, niko od nas nema dilemu u sposobnost ljudi, ali imamo  ne dilemu, nego očigledne činjenice koje govore o nesposobnosti organizacija u kojima su ti ljudi angažovani. To su isti oni instituti koji su pravili puteve pre 30 ili 40 godina, mostove pre 30 ili 40 godina, pobeđivali na međunarodnim tenderima u najvećim svetskim projektima. To su isti ljudi.
Govorimo o organizaciji. Ako je Savet dobro radio, gde su rezultati? Nema rezultata, nema onih rezultata koje je Savet sam postavio kao svoj cilj.
Nešto što je veoma važno, gospodine Mrkonjiću, vi sami govorite o tome da nema takvog ministarstva kakvo je vaše. Pominjete Ministarstvo saobraćaja i transporta, recimo, kao nešto što je logično. Imali smo rekonstrukciju Vlade, pa što to nije promenjeno? Imali smo rekonstrukciju Vlade da bi Vlada samu sebe kroz rekonstrukciju strovalila. Evo nas danas – društvo demotivisano, ljudi bez perspektive, kompanije ugrožene, ne mogu treću godinu pod vodom da ostanu. To je problem za državu.
Šta će biti posle izbora? Dobro, doći ćemo mi na vlast. Šta ćemo dobiti na toj vlasti? Ruševine opet.
Stojim iza onoga što smo uradili do 2003. godine. Novac koji je tada ušao u zemlju je novac koji je menjao ovu zemlju. Milijarde koje vi pominjete su milijarde koje su prokockane u periodu nakon ubistva predsednika Vlade, koji nije imao onu vrstu dileme koja je pratila mnoge nakon njega u ovoj zemlji.
On je bio spreman da reformiše zemlju i da je menja i tada je bilo rezultata. Tada su napravljeni putevi po kojima se i danas vozimo, regionalni, magistralni. Tada su započeti ti projekti, uspostavljen kontakt sa svetom.
Odgovornost, naravno, uvek je prvo lična, ali u ovom slučaju, ovo je odgovornost čitave Vlade. Nije sposobna da uradi ovaj posao, a to što bi oni da se sakriju iza vas, kao što se kriju iza Tadića, to ovog puta ne može da bude za nas prihvatljivo.
Prvo, predsednik Vlade, on je vodio vaš tim. On je ovde branio rekonstrukciju Vlade koja je nefunkcionalna u najvažnijem Vladinom privrednom poslu, u kome je angažovano milijardu i 200 miliona. To razumem kao epilog ove naše diskusije.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zbog toga ne možemo da podržimo ovakav pristup, ne zato što želimo da Srbija završi u blatnjavom sokaku, nego zato što je jasno da ćemo se taljigati i dalje. Cvetković ovde treba da dođe, pa da kaže na koji način će biti urađeno ono što do sada nije urađeno.