Dva minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Nisam odgovorio, izvinjavam se. Što se tiče "Železnice", naravno da je reforma "Železnica", opet pamtim to 40 godina, jedan važan segment.
Ona je dovedena do kraja. "Železnica" će biti reformisana. Kako? Tako. Podneo sam izveštaj Odboru za saobraćaj pre dve nedelje na tu temu, tako što će se ta infrastruktura, kao svuda u Evropi, odvojiti od transporta, pa će i infrastrukturu da preuzme država, a transport će dobiti maksimalnu liberalizaciju, da može svako ko želi da vozi po našoj zemlji vozi. Prema tome, to je privedeno kraju. I ta reforma, kažem, barem u pet sam učestvovao, evo ova je, ipak, završena do kraja.
Ista stvar je i sa JP "Putevi Srbije". I tu reformu smo doveli do kraja. Samo su potrebne odluke Vlade.
Što se tiče avioprevoznika, opet podsećam, prvo pitanje moje bilo je kada sam prihvatio mesto ministra – šta je sa preduzećima koja se privatizuju, ne volim reč prodaju? Kaže – ona su u domenu drugog ministarstva. Opet, žao mi je da govorim, JAT-om se nisam ni bavio sve dok su bila u domenu drugog ministarstva. Kada nismo našli partnera JAT-u, on je ponovo vraćen Ministarstvu infrastrukture.
Mi smo sada seli, doveli nove menadžere, s njima se dogovorili, to su ljudi iz samog JAT-a, dali im garanciju za kredit i vi ste doneli odluku o 50 miliona da ovu godinu završe tim novcem, a da do kraja godine obezbede partnera ili, ako ga ne obezbede i Vlada je već donela odluku, da idemo u stečaj i da napravimo novu kompaniju. Moje mišljenje je da moramo da imamo aviokompaniju.
Što se tiče ovog posla koji sada radi, izabran je i privatizacioni stručni savetnik i to smo platili. To je Dilojt i Tuš koji sada vodi tu aktivnost zajedno sa menadžmentom JAT-a. Zna se šta se hoće. Ipak mora neko vreme da prođe da bismo to završili.
Što se tiče subvencija "Železnici", svuda u svetu, gospodine Jovanoviću, znate to dobro kao i ja, sve se železnice subvencioniraju svuda. Nigde nema železnice koja se ne subvencioniše, ali smo pokušali drugu stvar, da i te subvencije smanjujemo baš zbog ovoga o čemu govorim, da pokažemo parlamentu i Skupštini kakve su unutrašnje rezerve na železnici.
Ako se subvencije smanje i hoćemo da damo i neke bonuse za neku milijardu, da vidimo šta treba da radimo. To je sada u procesu prestrukturiranja "Železnice" i to će biti usvojeno i biće na dnevnom redu. Imaćete tu informaciju vrlo brzo.
I to smo pitanje pokrenuli i pratili smo one zakone za koje ste me kritikovali i ako je negde neki zakon pomeren, nema to veze, prihvatam kritiku, on je uz dogovor sa kancelarijom gospođe Delević, ali do 15 aprila će svi zakoni iz oblasti saobraćaja biti pred vama. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, dva minuta.

Vrlo jasno, ako govorimo o projektima, niko od nas nema dilemu u sposobnost ljudi, ali imamo  ne dilemu, nego očigledne činjenice koje govore o nesposobnosti organizacija u kojima su ti ljudi angažovani. To su isti oni instituti koji su pravili puteve pre 30 ili 40 godina, mostove pre 30 ili 40 godina, pobeđivali na međunarodnim tenderima u najvećim svetskim projektima. To su isti ljudi.
Govorimo o organizaciji. Ako je Savet dobro radio, gde su rezultati? Nema rezultata, nema onih rezultata koje je Savet sam postavio kao svoj cilj.
Nešto što je veoma važno, gospodine Mrkonjiću, vi sami govorite o tome da nema takvog ministarstva kakvo je vaše. Pominjete Ministarstvo saobraćaja i transporta, recimo, kao nešto što je logično. Imali smo rekonstrukciju Vlade, pa što to nije promenjeno? Imali smo rekonstrukciju Vlade da bi Vlada samu sebe kroz rekonstrukciju strovalila. Evo nas danas – društvo demotivisano, ljudi bez perspektive, kompanije ugrožene, ne mogu treću godinu pod vodom da ostanu. To je problem za državu.
Šta će biti posle izbora? Dobro, doći ćemo mi na vlast. Šta ćemo dobiti na toj vlasti? Ruševine opet.
Stojim iza onoga što smo uradili do 2003. godine. Novac koji je tada ušao u zemlju je novac koji je menjao ovu zemlju. Milijarde koje vi pominjete su milijarde koje su prokockane u periodu nakon ubistva predsednika Vlade, koji nije imao onu vrstu dileme koja je pratila mnoge nakon njega u ovoj zemlji.
On je bio spreman da reformiše zemlju i da je menja i tada je bilo rezultata. Tada su napravljeni putevi po kojima se i danas vozimo, regionalni, magistralni. Tada su započeti ti projekti, uspostavljen kontakt sa svetom.
Odgovornost, naravno, uvek je prvo lična, ali u ovom slučaju, ovo je odgovornost čitave Vlade. Nije sposobna da uradi ovaj posao, a to što bi oni da se sakriju iza vas, kao što se kriju iza Tadića, to ovog puta ne može da bude za nas prihvatljivo.
Prvo, predsednik Vlade, on je vodio vaš tim. On je ovde branio rekonstrukciju Vlade koja je nefunkcionalna u najvažnijem Vladinom privrednom poslu, u kome je angažovano milijardu i 200 miliona. To razumem kao epilog ove naše diskusije.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zbog toga ne možemo da podržimo ovakav pristup, ne zato što želimo da Srbija završi u blatnjavom sokaku, nego zato što je jasno da ćemo se taljigati i dalje. Cvetković ovde treba da dođe, pa da kaže na koji način će biti urađeno ono što do sada nije urađeno.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem. Ministar želi reč. Izvolite.

Uvažavam vaš stav, ali se ne slažem s vama. Ovaj posao koji radim, sada vodim i odgovaram za njega i apsolutno se zalažem za ličnu odgovornost, ali na svim segmentima, pa i poslaničkom.
Tvrdim da je za nas od izuzetnog značaja, a videćete to po zadnjim listama procene evropskih komisija gde se nalazi danas naša infrastruktura, samo zato što smo počeli realizaciju tih projekata.
I ta poštapalica – mi ne trebamo u Evropu. Ne, mi gradimo našu zemlju da bi mi bolje živeli. Nikad nisam ni govorio o tome, što opet ne znači da nisam za Evropu. Mi treba ovde da napravimo puteve i železnicu da budu kako valja, a tvrdim da je pokretačka snaga, i kada govorimo o investicijama, ovo o čemu vi sada govorite, tih milijardu i 200 miliona evra koji ulaze u našu zemlju.
Naravno, to treba reći, da naša preduzeća, nažalost, nisu u većini sposobna da sve te tendere isprate, ali ću se truditi do kraja mandata ili dok ne bude smenjen da naša preduzeća rade na većini tih poslova i to će biti projekat kojim ćete se i vi ponositi, gospodine Jovanoviću, i zato predlažem da glasate za ovaj zakon i da pokažete vašom energijom, vašom mladošću da stojite iza Koridora kao projekta, a mene predlažete za smenu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

U okviru ove rasprave, pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, imamo i dva zakona koji se odnose na kreditna zaduženja. Jedan se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u iznosu od 40 miliona evra. Sredstva zajma se koriste za zamene postojećih zastarelih brojila. Ovom zamenom u okviru projekta, čija je vrednost 83 miliona i 700.000 evra, zameniće se oko 200.000 brojila.
Ne verujem da će se građani baš obradovati ovome, jer samo pre par dana, 1. aprila, nije li namerno izabran ovaj datum, jer i ova vlada i sve ono što radi izgleda kao prvoaprilska šala, povećana je cena električne energije za 13,5%. Ako se na ovu osnovicu od 13,5% doda i PDV, u suštini to povećanje je negde oko 15%. Toliko je cena električne energije poskupela za građane Srbije.
U vreme velike krize i pada životnog standarda, povećanjem cene električne energije ste još više otežali ionako težak život građana. U suštini veoma mali broj ili praktično, gospodine Mrkonjiću, zanemarljiv, a to ste i čuli u izjavama na većini elektronskih medija, mali je broj građana koji kaže, pa čak i oni najsiromašniji, da ne troše 350 kilovata električne energije.
Drugi kredit se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Koridor 10 autoput E-80 između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Iznos kredita je 195 miliona evra s rokom otplate od 30 godina, maksimalnim počekom od šest godina i isplatom maksimalno u 20 tranši.
Ovaj kredit je namenjen za projekat, odnosno izgradnju deonice Prosek – Ćiflik u dužini od 36 kilometra u putnom pravcu Niš – Dimitrovgrad. Ukupna vrednost ovog projekta je 391 milion i 200 hiljada evra, s tim što pored Evropske investicione banke koja daje 195 miliona i 200 hiljada evra, ostala sredstva su sredstva zajmoprimca od 72 miliona i 500 hiljada evra, Evropske banke za obnovu i razvoj od 120 miliona evra i sredstva od donacija od 3,7 miliona evra. Uslov da bi se dobio ovaj kredit je da kreditor, Evropska investiciona banka, maksimalno može da učestvuje u kreditiranju ovog projekta sa 50%.
Do sada za potrebe izgradnje Koridora 10 obezbeđena su sredstva od Evropske investicione banke u iznosu od 600 miliona evra, Svetske banke 275 miliona evra, Grčke vlade 100 miliona evra, Evropske banke za obnovu i razvoj od 150 miliona evra. Inače od strane Evropske investicione banke je već odobren zajam Republici Srbiji u iznosu od 384 miliona evra za izgradnju autoputa na pravcu Grabovnica – Levosoje u dužini od 75 kilometara, i to još 23. oktobra 2009. godine, a da taj putni pravac još uvek nije završen.
Gospodine Mrkonjiću, još 2009. godine, kada smo ovde vodili raspravu o kreditima za Koridor 10, izjavili ste, podsetiću vas, citiraću ono što ste izjavili: "Obezbedili smo 1,125 milijardi evra za finansiranje izgradnje Koridora 10 kroz našu zemlju. To ni ja kao najveći optimista i zaljubljenik u Koridor 10, veći nego Boris Tadić, nisam verovao. Danas sam ponosan sa novom obavezom da se organizujemo."
Malopre ste nam u suštini rekli ko je najodgovorniji za izgradnju Koridora 10, vi prihvatate krivicu na sebe, ali u suštini najodgovorniji je predsednik Saveta za infrastrukturu, gospodin Boris Tadić, koga ste i naveli u ovoj vašoj izjavi kada se vodila rasprava u Skupštini 2009. godine.
Kao poslanici DSS nismo osporili kredite koji se odnose na izgradnju Koridora 10 i potrebu da se što pre završi. Uostalom, u ekonomskom programu DSS jedan od stubova razvoja Srbije je upravo razvoj infrastrukture i izgradnja Koridora 10. Nisu zato ni sporna finansijska sredstva da se ostvari taj cilj.
Za nas je sporno nešto drugo, a to je neorganizovanost i neodgovornost da se taj cilj, kao i mnogi drugi, i ostvare. To je karakteristika rada ove vlade – mnogo obećanja koja se daju građanima, a građani svojim odnosom prema ovoj vlasti pokazuju koliko veruju i koliko su zadovoljni ispunjenjem tih obećanja.
Da se vratimo Koridoru 10 i ostalim putnim pravcima i svim obećanjima koje je dala ova vaša vlada. Prosto, da vidimo šta je Vlada do danas uradila. Još jednom ću vas podsetiti na diskusiju i na ono što ste izjavili prilikom rasprave na toj sednici 2009. godine. "Ove godine smo uradili samo ono što smo uradili, da kompletiramo 20 kilometara na jugu, da kompletiramo i uradimo samo drugu traku. Ne hvalimo se onim što nije urađeno na severu i da završimo obilaznicu oko Beograda, to je tih 48,5 kilometara.
Takođe smo ove godine izvršili sve potrebne pripreme da iduća godina i ona tamo budu udarne. Dakle, iduće 2010. godine možemo realizovati 100 ili 200 kilometara auto-puta i one tamo, 2011. godine, još toliko. Onda bi Koridor 10 bio završen. Cilj je da se Koridor 10 završi do nove Vlade 2012. godine i mi ćemo to da uradimo. Koridor će biti završen." Gospodine Mrkonjiću, to su vaše reči ovde u ovoj skupštini.
Još jedna stvar, tada ste rekli da su sredstva od milijardu i 125 miliona za izgradnju Koridora 10 obezbeđena i da je to veština koju je pokazala ova vlada da u vreme krize uspe da obezbedi preko potrebna sredstva. Problem je što za ta preko potrebna sredstva mi plaćamo kamatu, a sredstva se ne koriste tamo gde treba. Od tog vašeg obećanja koje ste dali u Skupštini malo toga je ispunjeno. Očigledno je da od tog zacrtanog cilja o završetku radova na Koridoru 10 do 2012. godine neće biti ništa.
Gospodine Mrkonjiću, da vidimo šta se uopšte uradilo za vreme mandata ove vlade za tri godine uopšte na Koridoru 10 - godine 2008. je urađena deonica Ostružnica – Orlovača, obilaznica oko Beograda, polu auto-put u dužini od 7,7 kilometara; godine 2009. deonica Levosoje – Preševo, polu auto-put u dužini od 21 kilometar; godine 2009. Horgoš – Novi Sad, dve deonice polu auto-puta u dužini od po 10 kilometara; godine 2010. obilaznica oko Novog Sada, pun profil, svaka čast, u dužini od 12,5 kilometara.
Za skoro tri godine, gospodine Mrkonjiću, ova vlada je završila svega 12,5 kilometara auto-puta. Započeli ste radove na 150 kilometara auto-puta, što je skoro polovina od ukupne trase, ali ništa niste završili.
Gospodin Milan Kovačević je izjavio, ne znam da li ste čitali tu njegovu izjavu: "To je zato što se ne zna ko pije, a ko plaća, što su tri ministarstva i dva preduzeća pokrivali radove na auto-putu i što je svako u svom resoru gledao samo svoj interes, i Ministarstvo za životnu sredinu, i za infrastrukturu, i Ministarstvo za NIP i dva preduzeća, Preduzeće za puteve i Koridor 10".
Kao što narod kaže – mala bara a mnogo krokodila.
Obećali ste poslove za 100.000 radnika na Koridoru 10 prilikom njegove izgradnje, veće prihode od putarina – za 100 miliona evra, nova gradilišta, nove putne pravce. Sada se krivci za probijene rokove i neispunjena obećanja traže svugde – u ministarstvima i među izvođačima radova.
Jedno od obećanja ove Vlade je i izgradnja auto-puta Pojate-Kruševac-Kraljevo-Čačak i to do oktobra 2011. godine. To je samo ostalo obećanje. Ni projektna dokumentacija nije urađena. Raspisan je tender za izradu projektne dokumentacije, izabrani su izvođači, da bi onda po rečima potpredsednika Vlade tada, ministra za Nacionalni investicioni plan, Verice Kalanović, tender bio poništen zbog toga što nema novca.
Gospodine Mrkonjiću, koliko dugo traje rekonstrukcija mosta na putnom pravcu Pojate-Kruševac kod Stalaća? Prošlo je skoro godinu dana, rekonstrukcija nije završena i pitanje je kada. I uopšte, šta je razlog da se ne završi rekonstrukcija tog mosta? Ako ne može da se izvrši u nekim razumnim rokovima rekonstrukcija mosta, šta onda pričati o nekim velikim projektima?
Za ovu godinu ste najavili radove i rokove za njihov završetak na Koridoru 10. Podsetiću vas – Horgoš - Novi Sad 87 km, rok jul; Kelebija – Subotica 24 km, rok oktobar; obilaznica oko Dimitrovgrad 8,7 km, rok maj; Pirot – Dimitrovgrad 14,3 km, rok maj; Vladičin Han – Gornji Neradovac 26,3 km, rok decembar; Donji Neradovac – Levosoje 15,8 km, rok decembar; Grabovac – Grdelica 5,6 km, a ne 8 km, rok jul. Sada je april, mislite da više iko veruje u vaše rokove, u vaše putne pravce?
U maju, tačnije 11. maja 2009. godine, premijer Mirko Cvetković je izjavio – za mesec dana počinju radovi na južnom koridoru i time će biti ispunjen ovogodišnji plan za završetak 40 km. Žao mi je što u proteklim godinama nije urađeno bar po toliko auto-puta godišnje, jer bi u tom slučaju, veliki deo Koridora 10 već bio završen.
Prošlo je dve godine od te njegove izjave, a od južnog koridora bar za sada nema ništa. Započeti su kao neki radovi na putnom pravcu u Lajkovcu. Dovezene su mašine. Slikali ste se. Mašine su pomerene. Sada se kaže da se radi u Nepričavi.
Vi ste u maju 2007. godine izjavili – stvari držim pod kontrolom. Radove više ništa neće zaustaviti. Ne osećam se krivim za kašnjenje Koridora 10, jer kašnjenja nema. Radove neće ništa zaustaviti. Ako u tome ne uspem, podneću ostavku. Tvrdim, Koridor će biti završen do 1. maja 2012. godine.
Ova Vlada neće ni dočekati 1. maj 2012. godine. Da je imalo odgovorna, svi iz ove Vlade na čelu sa premijerom bi podneli ostavke. Šta će ostati iza ove Vlade? Nedovršeni putevi, nezapočeti projekti, najveća stopa nezaposlenosti u Evropi, 400.000 ljudi koji su izgubili posao za vreme ove Vlade, najniže plate u Evrope, najveća inflacija, preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Znači, samo velika obećanja i velike obmane.
Šta još možemo da očekujemo? Još 200.000 se najavljuje da će ostati bez posla, još veće poskupljenje životnih namirnica, još gori ionako loš životni standard i veći dugovi. Samo od početka godine ste se zadužili blizu dve milijarde evra. Za pokriće budžetskog deficita 500 miliona evra. Ove godine samo za kamate na uzete kredite treba da platimo 230 miliona evra. Do 2013. godine treba da se plati milijardu evra. Spoljni dug je, kao i javni dug, toliko narastao da podaci o dugovima ukazuju da državi i njenim građanima s ovom Vladom preti bankrot i dužničko ropstvo.
Na kraju, da zaključim. Strateški ciljevi ove Vlade su razvoj infrastrukture i poljoprivrede. To stoji u svim izjavama vlasnih ljudi u ovoj Vladi, premijera, predsednika države i ekonomskih timova.
Koliko ova Vlada vodi računa o strateškim ciljevima i odgovornoj politici prema građanima najbolje pokazuje nestašica brašna, njegova cena i cena hleba. Hleb "sava" je 55 dinara. Porodični je 100 dinara. Ovakve priče o Koridoru 10 najbolje pokazuje jedan naslov u novinama – auto-put, tri tačke, nastavlja se, kao Julija Džons. Hvala.

Iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika 17 minuta i 45 sekundi. Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Neću da ponavljam ono što sam već rekao. Razumem opozicionu borbu u parlamentu, ali mislim da jedna ozbiljna stranka ne bi trebalo tako neozbiljno da nastupa.
Šta ste vi uradili pre mene? Što to ne kažete, ako ste fer? Kažite šta ste uradili pre mene? Niste znali ni gde je Koridor 10. Ne ljutim se. Niste znali šta je Koridor 10. Sada ćete vi da držite predavanja.
Ne, moramo da se objasnimo jedanput. Vodili ste državu, što niste napravili Koridor 10. U vaše vreme su dve milijarde ostale 2006. godine, pa ništa niste uradili. Niste ni znali šta je Koridor 10. Budite barem toliko fer, pa podržite projekat.
Žao mi je što nema gospodina Popovića, da njega pitam neke stvari. Podržite projekat, a mene smenite. Rekao sam, imate prava kao poslanik i predložite da se smenim. Operišete lažnim činjenicama. Vi ste iz tog kraja pa obiđite, idite i vidite šta se tu radilo.
Pitam – zašto nije urađen Koridor 10 pre mene? Toliko fer budite. Nisam u godinama da mogu tako da pljujem bilo koga, a da ne stojim iza toga. Šta ste vi uradili kao poslanik da bude bolje?
Ako kritikujete Vladu, slažem se, prihvatam tu kritiku, ali na mene lično ne dozvoljavam da se tako ponašate i da pričate ono što nije istina. Neću da demantujem, jer sam već tri puta rekao, barem tri puta sam sve to ovde rekao. Sve sam rekao to što ste rekli, naravno, i šta nisam uradio. Je l' urađeno 100.000 prošle godine? Rađeno je. Pa niste čovek koji je pao s Marsa, barem ste neki privrednik, barem ste važili za privrednika. Pa šta, da se napravi 100.000 kilometara auto-puta za dva dana? To ste valjda znali, barem budite fer. Napravićemo.
Zakasnili smo tri meseca, pa šta je strašno? Šta smo mi to još uradili revolucionarno, pa da kažemo – pomozite malo. Danas kažem i sve što ste rekli u tom delu je tačno. Naravno. Uradićemo 120.000 ove godine, pokušaćemo još 20 ili 30 da završimo ove godine. Pokušaćemo da dođemo do famozne cifre 200 ove godine, ali ne mogu da garantujem, u Grdelici gde ne znam šta nas još čeka, da će biti gotovo do 1. maja 2011. godine.
Molim vas, kada operišete, tri puta sam to rekao, kažite činjenice. Vi ste uzeli Koridor 10 kao etalon sada, ali nije to dobro. Nije dobro, jer će vas sačekati to posle toga. Isto. Vi ćete biti ministar iza mene, verovatno. Pa? Ali, nikada tako neću da nastupam, nego ću ceniti teškoće u kojima se nalazite.
Rekao sam i malopre, lepo govorimo o tome, šta se i u kojim uslovima radilo. Ponavljam, što se tiče novca, naravno da je to velika stvar, da imamo milijardu i 200 miliona za konkretne, realne i dobrostojeće projekte, da ima država, a ne ja.
To je velika stvar bila i to me najviše i tera da poginem da to završimo. Vaše kritike će me mnogo pogoditi gde nisu realne, gde su realne, znam gde sam pogrešio. Molim vas, od vas tražim podršku. Nemojte sada voditi oprečnu borbu i preko Koridora. Kažite – Koridor jeste taj projekat, ali ti, Mrko, nisi za to. Uopšte se ne ljutim. Uopšte mi to ne treba. Hvala najlepše.