Gospodine Martinoviću, imate reč.

Ako ste se, gospodine Šutanovac,  obratili lično meni, moram da vam kažem da nikada nisam rukovodio Srbijom, a da vi danas rukovodite Srbijom.
U vreme kada vi rukovodite Srbijom, ljudi seku prste, skaču kroz prozor, bacaju se sa zgrada, prinuđeni su da leže na železničkim šinama ne bi li ih neki ministar pogledao i pokušao da reši njihove ekonomske i socijalne probleme.
To je realnost Srbije, deset godina nakon ”buldožer revolucije” od 5. oktobra 2000. godine, nakon deset godina ispunjavanja svih mogućih i nemogućih stvarnih i izmaštanih standarda EU i NATO-a.
Radujem se uspesima naše namenske industrije. Što se mene tiče, daj bože da izvozimo u sve zemlje NATO-a, ali vi ste propustili da pomenete one ključne zemlje. Nemojte da mi kažete da je Bugarska ključna zemlja NATO-a.
Postavljaju se pitanja – kako to Srbija iz godine u godinu ima sve veći spoljnotrgovinski deficit? Kako to da je inflacija za prvih nekoliko meseci ove godine veća od projektovane? Kako to da vam je taj isti Štefan File jasno stavlja do znanja – nemojte da računate sa gotovom stvari, da ćete u oktobru dobiti kandidaturu za EU.
Da je to sve tako kao što vi kažete, voleo bih da jeste, ali nažalost nije. Realnost je u Srbiji nešto mnogo gore i mnogo teže od onoga što ste vi pokušali da prezentujete.
Ono što SRS smatra i ne možete da nas ubedite u suprotno, to je država Srbija, bolje rečeno Vlada Republike Srbije, vodi politiku dvostrukog koloseka. Jedno je politika za javnost, jedno je politika za medije, jedno je politika za parlament, a nešto sasvim drugo je stvarna politika koja se vodi. Stvarna politika koja se vodi je tajna politika, arkanska politika, politika čiju sadržinu najveći deo građana Srbije ne zna.
Pitam vas – da li ijedan poslanik vladajuće koalicije, nemojte da računata nas iz SRS…
(Predsednik: Vreme. Hoćete li još da govorite od vremena grupe?)
… Evo, završavam.
Da li jedan poslanik vladajuće koalicije zna kakva je stvarna sadržina razgovora sa Albancima na KiM? O čemu se tamo razgovara, sem što dobijamo frizirane izveštaje na državnim medijima kako razgovori teku uspešno, kako samo što se nismo dogovorili? Isto je tako i kada je reč o EU, i ista je situacija kada je reč o NATO-u.
Dakle, tajna politika, mali broj ljudi je upućen u tu politiku i najveći broj građana Srbije, u stvari, ne zna kakav je zvaničan stav Vlade Republike Srbije.

Izvolite, gospodine Šutanovac.

Izvinite, ali malopre sam pomenuo da je najveći izvoz posle Iraka, pojedinačno, upravo u SAD. Ako vam to nije relevantna zemlja, onda ne znam na koju ste mislili.
Ono što je činjenica je da ste rekli neistinu. Vi ste rukovodili Srbijom u najgorem vremenu za Srbiju. Vlada Mirka Marjanovića je bila većinska Vlada SRS. On je bio taj koji je prebacivao više, a s druge strane su bili koalicija SPS i JUL. Najveći broj ministara u toj Vladi je bio upravo iz SRS, u vremenu kada su decu izbacivali iz vrtića, iz škola, a ljudi iseljavali iz svojih stanova. Tada ste vi rukovodili Srbijom.
Nemojte se kriti iza toga da niste vi bili. Možda niste bili lično, ali ste podržavali i zdušno podržavate i priželjkujete da se upravo to vreme vrati. Vreme u kome ste vi nas učili kako treba da se sprovodi demokratija u Srbiji, sa pištoljem u Skupštini, sa pištoljem na ulici. Slažem se potpuno da ne treba da otvaramo teme koje nisu na dnevnom redu. Po pitanju trgovinske razmene i spoljnotrgovinskom deficitu će vam reći ministar za ekonomiju. Sve što ste rekli, apsolutno sve je neistina.

Gospodine Martinoviću, još sada i završavamo sa replikama.
Izvinite, najpre ministar. Da li se slažete da čujete ministra Ćirića? (Da)

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, samo da odgovorim, vezano za ono što je uvaženi kolega spomenuo, a tiče se trgovinskog deficita. Trgovinski deficit je problem i srpski i bivši jugoslovenski, koliko god hoćete, decenijama problem.
Ono što su egzaktni podaci jeste da je taj trgovinski deficit, koji ste spomenuli, u padu od 2008. godine, od početka ekonomske krize. On je prošle godine, ako ne grešim, iznosio negde oko pet milijardi evra. Pre krize je on bio na nivou, nemam tačne pokazatelje, ali otprilike, negde preko sedam milijardi evra. Znači, došlo je do pada trgovinskog deficita.
U svakom slučaju, slažem se sa vama da je problem srpske privrede sistemski u smislu trgovinskog deficita. Samo nekoliko pokazatelja: prošle godine, u 2010. u odnosu na 2009. godinu, imali smo rast izvoza, samo ako dozvolite, od 24% u evrima; za januar i februar ove godine, u odnosu na januar i februar 2010. godine, rast izvoza je 36, odnosno 37%, što su dobri pokazatelji.
Industrijska proizvodnja raste, to ni na koji način ne znači da smo mi sada zemlja blagostanja, ali čisto radi diskusije i zbog ostalih kolega narodnih poslanika, ali i zbog drugih stvari, još jedan pokazatelj.
Mi smo uspeli u 2010. godini da pokrivenost uvoza izvozom značajno povećamo, i to ponajviše sa zemljama EU. Podsetiću vas, EU najveći trgovinski partner na mestu broj jedan Republike Srbije sa recimo Italijom, sa Austrijom, sa Slovenijom smo zaista za po pet, deset i 20% povećali pokrivenost uvoza izvozom, što je dobar pokazatelj. U tom pravcu treba da idemo, ali trgovinski deficit kao takav se u poslednje dve godine kontinuirano smanjuje, tj. ide u korist srpske privrede. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodine Martinoviću izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministar Šutanovac je izgleda propustio da kaže, da li slučajno ili namerno, da srpska namenska industrija i kada izvozi na tržište zemalja NATO-a, izvozi uz posredništvo američkih trgovaca, i oni zarađuju na izvozu naše vojne opreme, i to je takođe jedna velika istina.
Što se tiče političke reminiscencije i vraćanja u prošlost, mi to možemo da radimo, nije ništa sporno, samo očekujem da mi ministar Šutanovac kaže koliko to vekova treba da prođe od te famozne 2000. godine, pa da konačno vi iz DS kažete – evo sad samo od nas zavisi kakva je politička i ekonomska situacija u Srbiji. Mi 10 godina slušamo kako je situacija teška zbog prethodnih 10 godina. Da li treba da prođe 100 godina, 200, 500 godina, pa da kažete – evo samo smo mi odgovorni zbog situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Meni spočitavate, koji niti sam ikada bio ministar, za razliku od vas koji sada jeste, nisam ošišao nijedno dete zato što je ono bilo, ili njegovi roditelji, član SPS. Nijedan srpski radikal nije upao u tadašnju Saveznu skupštinu sa mitraljezom. Kažite mi da li je jedan poslanik SRS zapalio bilo kakav izborni materijal, a to ste uradili vi iz DS, i onda se vi nalazite pozvani da nekome spočitavate nekakve evropske i demokratske standarde.
Gospodine Šutanovac, istina i realna situacija u Srbiji su nešto sasvim drugo u odnosu na ono kako vi predstavljate. Ako je to tako kao što kažete vi i kao što kaže vaš uvažen kolega, a to znači da će DS na sledećim izborima da osvoji 250 mandata u Narodnoj skupštini, vi ćete ubedljivo da pobedite. Sjajna je situacija u Srbiji, nema nikakvih problema. Kakav spoljnotrgovinski deficit? Kakva inflacija? Kakva nemaština? Kakva beda? Kakva nezaposlenost? Toga nema…
(Predsednik: Vreme za repliku je isteklo.)
Sad ćemo da izvozimo u Ameriku našu vojnu opremu, naše tenkove, kamione i metke, i sada ćemo super da živimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Đukić Dejanović, koliko imamo vremena mi kao poslanička grupa? (Predsednik: Trideset devet minuta.) Hvala.
Samo bih podsetio na neku hronologiju. Sećate se 1999. godine, skakali su od sreće neki što je prihvaćen plan Ahtisari-Černomirdin, prijatelji dolaze na KiM, biće NATO, oni će da čuvaju Srbe. Podsetio bih i na činjenicu da je pre nekoliko godina ratifikovan jedan sporazum, o tom sporazumu Srbija omogućava SAD da svojim trupama krstari kroz Srbiju, a tada je neki drugi ministar objašnjavao to činjenicom da postoji velika opasnost da teroristi na KiM napadnu pripadnike UN, pa oni nemaju gde da se izvlače, najbolji im je put preko Srbije, jer je tu sigurno. Na drugim mestima ne bi moglo. Pa dobro, može ova rasprava da traje, navikli smo mi na ovu situaciju.
Uzmite onu otpremninu gospodine Šutanovac, po drugi put. Biće neke vajde za državu. Šta da radim. Uvek beži kad nešto pričam. Kamo sreće da se danas priča o ISO standardima, ili da se priča o ovim IEN standardima. Međutim, priča se o NATO standardima.
Šta kaže NATO povodom standardizacije i kodifikacije, a to se u slovo poklapa sa stavom Ministarstva odbrane i, gle čuda, SDPR-a. Prošli put sam rekao da se ne zna gde počinje, a gde završava SDPR, i gde počinje i gde završava Ministarstvo odbrane. Ali ono što sigurno znamo, vojsku nemamo, a ministarstvo imamo, po standardima. Šta kaže NATO?
NATO je 2000. godine doneo odluku po kojoj standardizacija postaje glavna poluga jačanja unutrašnje organizacije članica NATO-a. Gospođo Đukić Dejanović, znači, pričamo o vrlo važnom kohezionom faktoru koji zalazi u pitanje strukture NATO-a.
Šta kažu ovi iz NATO-a – Standardizacija u NATO-u je proces razvoja i uvođenja koncepta, doktrina i postupaka sa ciljem da se dostigne, održava i poboljšava zahtevni nivo kompatibilnosti, izmenjivosti i savezništva, na planu operacija, postupaka, tehnike, administracije i sredstava za ostvarivanje interoperabilnosti.
Znači, ne priča se o tome treba neki broj da se udari na zatvarač puške, pa sa tim brojem bolje će da se prodaje puška, nego se ulazi u samu suštinu NATO-a i postojanja NATO-a. Vi morate da znate, NATO se hvali. Zašto?
Godine 1990. oni nisu znali da se definišu, ni ko su ni šta su, nestao vojni Varšavski pakt, i šta da rade jadni oni. Onda se desila BiH, i oni na svakom mestu kažu – hvala BiH. Zahvaljujući BiH oni su se definisali, zahvaljujući tome što je poginulo 100 hiljada ljudi oni su pronašli modus vivendi za NATO.
Nama dođu ovako neki, pa nam veličaju NATO. Odite malo do Varvarina, do Grdelice, u Batajnicu, pa veličajte NATO kod porodica poginulih. Šta kaže dalje taj vaš NATO – Strateški koncept upotrebe NATO snaga promenjen je u leto 99. godine u skladu sa odlukama Vojnog komiteta Alijanse, usvojenom na sastanku u Vašingtonu.
Prema članu 5. Vašingtonskog sporazuma, NATO stavlja akcenat na interoperabilnost, razvoj i održavanje vojnih snaga.
Slušajte gospodo u uniformama – buduće operacije Saveza karakterisaće učešće više zemalja, akacije će trajati duže vreme, izvodiće se na rubnim područjima Saveza, biće mobilnije, a glavninu snaga činiće manji višenacionalni sastavi. Sve to se ostvaruje i putem standardizacije i kodifikacije.
Samo mogu to da okarakterišem stanjem mozga koje je u „alfi”, kada neko nalazi argumentaciju što Rusija ima tu standardizaciju i kodifikaciju. Ova Rusija ima 25 svetski poznatih firmi vojne i kosmičke industrije, i naravno da želi da se bori za svoje tržište, i naš je problem što mi nismo veliki kao Rusija. Rusija je pregazila NATO i sa standardima i sa kodifikacijom, a kako stvari stoje i Kina je daleko otišla, šezdeset posto čelika u svetu proizvodi sama Kina, za neku količinu čelika se zna gde je, za neku se pretpostavlja da je u razvoju vojne industrije.
Pre nekoliko godina vaši prijatelji Amerikanci popadali su u nesvest kada su čuli da postoji raketa koja, tamo negde iz Kine, pogađa njihov meteorološki satelit, koji je stradao i raznet je u paramparčad, jer danas niko ne raspolaže tom tehnologijom. Malo spustite tu loptu kada pričate, kada nešto veličate.
Šta se dalje tvrdi? Planeri NATO tvrde da standardizacija nije sama sebi cilj, već sredstvo kojim se ostvaruju određeni politički ciljevi saveza. Znači, kada 126 bude glasalo za ratifikaciju ovog ugovora, vi glasate za ostvarivanje političkih ciljeva NATO saveza. Jedan od političkih ciljeva NATO saveza jeste i da završi proces formiranja vojske nezavisne države Kosovo.
Znači, vi koji budete digli ruku, vi ste za okončanje procesa formiranja vojske Kosova. NATO kaže da Kosovo nema neprijatelje, osim što je Srbija veliki izazov. Znači, kada dignete ruku, vi ste digli ruku za Tačija, vi ste digli ruku da odavde oružje ode na Kosovo, i da se sutra sa teritorije Kosova gađa Kuršumlija, Leskovac, Medveđa, Bujanovac. Vi uživate da ostvarite NATO interese i da ostvarite sve briselske zahteve na teritoriji Republike Srbije.
Zato nije ni čudo što se sada smanjuje. Više nije 25% građana koji dele lepo mišljenje o NATO-u i EU, nego se to smanjuje. Zbog onih 75 koji su protivnici NATO-a i ovakvog strmoglavog puta u ambis, zvani Evropska unija, evo, gospodine Raduloviću, pozivam vas da pozovete gospodina Šutanovca u ponedeljak, u opštini Rakovica, prikazaću vam nemački film o NATO-u i NATO agresiji, i sve vas pozivam da vidite.
Vi koji imate stanje mozga „alfa”, to je ona meditacija, samo se čuje – Evropska unija, NATO, EU-NATO, i to u ritmu muzike za ples, kao u Africi, bum-ba-bum-ba tehno. To je ta politika danas. To je danas tehno politika – EU, EU, EU nema alternativu, NATO, NATO, NATO. Ima li nešto treće? Nema. Idemo dalje.
Koji su ti standardi kodifikacije obavezujući? Vidite, obavezujuća je standardizacija zajedničke doktrine, taktike i postupaka, kako za sadašnje tako i za buduće akcije saveznika. Znači, kada se neko u Srbiji hvali kako je naša vojska osvojila sve NATO standarde, onda se hvali da je u funkciji NATO-a.
Vi za koji dan možete da organizujete ovde i mobilizaciju. Imate maraton – Beograd je svet, možete da pozovete sve koji su zastupnici NATO-a, Šutanovac može odmah da ih regrutuje da se pridruže NATO trupama protiv Libije. Nema veze što je Tadić pre dva meseca dobio najveće odlikovanje libijskog naroda. Šta to vas briga. Vi poslujete po sistemu koristi. To pričam da bi građani shvatili o čemu se radi. E sada, hajde malo da preskočim, pošto ovo vreme prolazi.
Vidite, tu postoji čitav sistem koji se krije iza pojmova standardizacije i kodifikacije. Imamo – Konferencija nacionalnih direktora za naoružanje, pa Vojni komitet, pa Savetovanje komandanata i kontrolora, pa Konferencija logističara, Agenciju NATO za standardizaciju, četiri komiteta, svaki ima svoje pododbore itd.
Dalje, imamo i ovaj Saveznički odbor 135, koji nije tako bezazlena institucija. Evo šta je još u njihovoj funkciji – unapređenje upotrebe sistema kodifikacije u državama članicama i raznim agencijama, sprečavanje nepotrebnog dupliranja u procesu kodifikacija, povećanje efikasnosti snaga NATO, povećanje efikasnosti službe veze NATO.
Vi koji glasate, vi ste za povećanje efikasnosti službe NATO-a. Dalje – izrada i objavljivanje pravila i postupaka za obezbeđivanje maksimalne efikasnosti u upotrebi sistema kodifikacije, vođenje brige o njegovom širenju među državama nečlanicama NATO-a. Jedan od ciljeva još da se standardizuje i usavrši logistički proces, nabavka opreme, upravljanje zalihama, skladištenje, distribucija, stavljanje van upotrebe, uništavanje sredstava.
Kad uđete u ovaj sistem, neki dasa tamo će u Belgiji da otkuca na kompjuteru i sve će da se zna. Nema vojne tajne. Uostalom, NATO vam je i u svim strukturama postojećeg Ministarstva odbrane i vojske. Pa i Duća vam je otišao, napredovao, od državnog sekretara, sad je ambasador, sad je glavni za vezu tamo u Istanbulu. Da vam ne čitam ove druge stvari.
Evo kako su uradili Đetići, pošto su to oni već ratifikovali, oni su dobili nacionalni broj 77 i slovo „VH”, a njihovi proizvođači dobili su „A”, tri broja i „W”. Ako se to u Srbiji desi, onda će naša slova da budu „BT” – Boris Tadić, 77 neće biti, biće neki drugi broj, a što se tiče kodifikacije proizvođača, to će biti „D”, tri broja, „Š” – Dragan Šutanovac.
Biće poznati po tome za vjeki vjekova, da ih svi pamtimo po velikim doprinosima koje su dali rasturanju tkiva Republike Srbije i ugrožavanju nacionalnih interesa ovoga naroda. Naravno da je ovo pitanje gde treba da se kaže šta mislimo o NATO-u.
Meni je izuzetno drago kada gospodin Šutanovac obrazlaže NATO. Onda ćemo sa 75% da skočimo verovatno na 99%. On to tako uverljivo radi, i mene uopšte ne čudi što je NATO odavno doneo odluku da Srbija neće nikada biti član NATO-a, zapamtite, kao što je doneta odluka da Srbija neće nikada biti član Evropske unije. Nikada. Zapamtite. Smanjite sa tim iluzijama i sa tim pričicama. Počeo je da radi i taj „beta” deo mozga u Srbiji, ne samo „alfa”, ne samo zumba-zumba – EU –
NATO.
Što se pre, dragi građani, otrgnemo od ovakvog načina razmišljanja, pre ćemo da vidimo oko sebe kakav je pustoš ostavila ova jedanaestogodišnja vlast EU, u Srbiji. Mi živimo po NATO standardima i po standardima EU i zato nam je toliko surov ovaj život. Zato dobijamo packe iz inostranstva sa svih strana – o organizovanom kriminalu, o korupciji itd. Da ne ređam dalje. Svi to vrlo dobro znate. Bežite dalje od NATO-a i EU, ne verujte Zapadu. Ko god je verovao Zapadu, ili je u zatvoru ili je pokojnik. Hvala gospođo Čomić što me niste kaznili.