Amandman DSS jeste doprinos raspravi o ovom problemu koji je vrlo značajan i koji je izazvao dosta polemike među advokatima, ali ovo pitanje koje se tiče osiguranja treba vezati sa nizom drugih stvari koje se odnose na generalnu viziju Vlade prema razvoju advokature u Srbiji.
Pogledajte sada atmosferu koja se pravi ovim zakonom. S jedne strane se zabranjuje da neko ko se upiše u imenik advokata može da zasnuje radni odnos u advokatskom ortačkom društvu. S druge strane, uvodimo javno beležništvo koje će niz poslova, o tome ćemo tek da pričamo, u manjim mestima faktički, što bi narod rekao, izbiti iz ruku advokatima, recimo, zaključivanje ugovora o prometu nepokretnosti. U uslovima smanjenog obima posla mi sada namećemo advokatima obavezu da obavezno zaključe ovu vrstu ugovora o osiguranju od odgovornosti.
Naš amandman ide upravo u pravcu uvažavanja realnosti, a to je da se advokatima da mogućnost da mogu to da urade. Znate, u velikim advokatskim kancelarijama ovde u Beogradu, u Novom Sadu, gde je velik obim posla i gde su rizici po prouzrokovanju štete mnogo veći, i sami advokati će imati interes da ograniče ovu vrstu ugovora.
Ali, u malim mestima, gde su advokati opterećeni plaćanjem zakupnine, plaćanjem telefona, sekretarica, borbom na tržištu sa javnim beležnicima, putovanjem u sudove koje ste izmestili vašom reformom, još ova vrsta dodatnog problema može da im optereti poslovanje kancelarije.
Molim vas da uzmete u obzir tu činjenicu da ćemo doći u situaciju zbog ovakve vrste pritiska na advokaturu, da se advokatura izmesti u velike gradove i da će mala mesta ostati bez advokata. Gde je tu onda dostupnost pravdi? Ko će da otvori advokatsku kancelariju?
Pa, zamislite jedno mesto koje sada dobije javnog beležnika, čovek ima sve moguće poslove koji se rade u jednom malom mestu na raspolaganju. Zaključuju ugovore o prometu nepokretnosti, overava ugovore, pravi punomoćja. Advokat, koji nema sud, to mu je bio jedini izvor prihoda. Sad to neće moći da radi. Mi ćemo tek sad imati nova devastirana područja i nemogućnost da građani dođu do advokata da bi ostvarili svoja prava.
Ovo je jedna vrlo važna stvar. Odbijanjem našeg amandmana, sa obrazloženjem na standard koji postoji u većini evropskih zemalja, mi vrlo različito tumačimo tu vrstu standarda. Evo, sad smo polemisali oko prava zapošljavanja. Standard je EU, kad pričamo o EU i njihovim standardima, da advokat ima pravo da se zaposli u advokatskoj kancelariji. Kada pričamo o tom standardu, taj standard prećutimo. Kad pričamo o ovom standardu, taj standard ističemo. Molim vas, postoji dosta kontradiktornosti i nedoslednosti u ovoj situaciji.
Amandman koji je podnela poslanička grupa manjina je dobar. Ne znam zašto ga niste prihvatili? Kad već kažete, kad već izuzimate ortačko društvo iz opštih pravila Zakona o privrednim društvima, pa kažete - ovo je neka vrsta "leks specijalisa", evo ovaj zakon će tako urediti stvar da ne da advokatima da se zapošljavaju u jednom pravnom licu, što je neverovatno, jer svako može da se zaposli u jednom pravnom licu. Onda ste mogli tretirati i amandman koji je podnet od strane poslaničke grupe manjina kao neku vrstu "leks specijalisa".
Dajte da ne padnu advokati sad u kandže osiguravajućih kuća. Kolike će biti osigurane sume, premije? To je sada nešto što je velika magla. Kada osiguravajuće kuće to vide, kakvi će to tek ugovori biti? Jer znaju, ako to ne zaključite, gospodo, iz advokature možete da odete. To će biti jedna vrsta pritiska advokata od strane osiguravajućih društava i molim vas da vodite računa o toj realnosti.
Lako je napisati nešto - to je standard EU i propisati obavezu, bez sagledavanja posledica u stvarnom životu. One mogu da dovedu do toga da advokatura ostane otprilike u onom broju gradova gde postoje osnovni sudovi. To će, nažalost, biti posledica ovog što sada imamo sa ovakvim zakonom i kompletnom reformom pravosuđa.
