Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.  
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 94 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Dok traje utvrđivanje kvoruma, obaveštavam narodne poslanike da smo zamolili da zvuk koji čujete u sali koji potiče od radova na zgradi Narodne skupštine bude drugačijom organizacijom rada na drugom delu zgrade takav da ne ometa izlaganje narodnih poslanika. Imaćete strpljenja dok se to ne dogodi, molim vas.
Konstatujem da je u ovom momentu u sali 85 narodnih poslanika i da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže – da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, a iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koje su mu potrebne za obavljanje poslaničke funkcije.
Izuzetno, i to je drugi stav na osnovu kojeg trenutno teče sednica Narodne skupštine, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ili predsednik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštini, usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Prvi prijavljeni za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286. narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana i uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Čomić, u ime PUPS imam zadatak da postavim jedno pitanje ministru zdravlja gospodinu profesoru Zoranu.
Naime, o čemu se radi. Menadžment Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu ne može biti sutra kriv za ono što nije njegov posao ni odgovornost da radi i za stanje u kojem se našla kraljevačka bolnica, odnosno interna bolnica, pogođena zemljotresom, kako je svim građanima Srbije poznato, 3. novembra 2010. godine.
O čemu se radi? Pomenuta bolnica prinuđena je da oko 200 bolničkih kreveta sa bolesnicima evakuiše odmah posle zemljotresa, što je i učinjeno. Zgrada interne bolnice ostala je pusta, prazna, razrušena.
Naime, menadžment Zdravstvenog centra Studenice nije toliko stručan, ali ni zakonski obavezan da radi na rekonstrukciji iste bolnice. Naime, zakon kaže – mora prvo statički da se izmeri izdržljivost objekta, pa onda projekat restauracije, pa posle toga odgovarajuća služba ili nadzorni organ Ministarstva zdravlja ili koga ono odredi da sve to pregleda, pa zatim izbor izvršioca posla koji bi radio na tome, i to je sve jedno duže vreme.
Briga grada Kraljeva i samog menadžmenta je u sledećem. Sreća što nije došlo do epidemije u ovom vremenu za ovih pet i po meseci, a nesreća je što je neko zatajio u ovih pet i po meseci, ne dolazeći da uradi ono što se oko ove projektne dokumentacije do sada moralo uraditi.
Odbor za zdravlje ove skupštine je bio pre neki dan tamo, uvideo je ovo i stoji iza ovih mojih reči i Odbor za zdravlje. Nisam ovlašćen u ime Odbora, već u ime moje partije. U Ministarstvu zdravlja postoji odgovarajući odsek za implementaciju takvih poslova, ko je to priveo kraju ili nije počeo, zaista ne znam.
Iz tih razloga, bez ovih projekata oni u Kraljevu ne mogu raditi ništa, 200 bolesnika su nestrpljivi, a kao što znate 165 dana je od zemljotresa prošlo. Valjda je i to neko razumno vreme da se tako nešto i uradi. Ako ovome dodamo da je u Kraljevu i Zavod za javno zdravlje srušen do temelja i sad je to samo ravna dolina, poljana, i tu se još nije došlo do projekta niti do početka izgradnje novog zavoda.
S tim u vezi, svesno prozivam jedinicu za implementaciju Ministarstva zdravlja i gospodina ministra Zorana Stankovića, da mi pisanim putem odgovori, i to ne samo meni, već i građanima Kraljeva, kad će biti gotova ova dokumentacija za jedan i za drugi objekat.
U nadi to očekujem, a još više bolesnici Kraljeva koji su prinuđeni da sad budu evakuisani neko u Kragujevac, neko u Čačak, neko u Kruševac, što izaziva dodatnu pometnju rodbine bolesnika koji treba da ih posete, a i sve druge, a naročito zaposlene u Zdravstvenom centru Studenica. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zbog kritične nestašice robe i potrebe za urednim snabdevanjem domaćeg tržišta, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o privremenom izvozu i upućivanju određenih roba u druge države.
Uredbom, broj 110-1986/2011, uvodi se privremeno ograničenje izvoza, odnosno upućivanje u druge države, odnosno carinske teritorije, a uredba se odnosi na pšenicu i brašno. Sasvim bi bilo u redu i verovatno je potreba Vlade za takvim ograničenjem i zabranom, ali Uprava carina svojim aktom, broj 148-0303004/2011. od 17. marta, donosi akt u kome kaže – ova mera odnosi se i na upućivanje navedene robe na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohiju. To je akt Ministarstva finansija i Uprave carina.
Vlada Republike Srbije je automatski ovim aktom ostavila sve one na KiM koji priznaju Republiku Srbiju i zakone Republike Srbije, doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju državu. Reagovao sam nakon najave da brašna nema na KiM i da je stvorena nestašica. Reagovali su i predsednici opština sa KiM. Reagovali su i načelnici okruga. Reagovalo je i Ministarstvo za KiM. Tome nema spora.
Posle te reakcije, s obzirom da je KiM i dan-danas bez brašna, posle mesec dana, gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije donosi izmenu i dopunu Uredbe, gde odobrava 11.000 tona brašna i dalje ostavlja da je KiM jedinstvena carinska isprava i druga država. Traži se fotokopija ugovora sa stranim partnerom o izvozu brašna za ulazak brašna na KiM. S obzirom da kao takva nije bila dobronamerna i valjana uredba, donosi drugu izmenu i dopunu uredbe, po kojoj jedinstvena carinska isprava se zamenjuje deklaracijom, a podnosioci deklaracije nadležnom organu prilažu fotokopiju ugovora sa stranim partnerom.
Gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je u "Službenom glasniku", jasno i glasno, navedenom uredbom objavila da je AP KiM za Republiku Srbiju strani partner, carinska teritorija i druga država. O tom sramnom i nezakonitom i neustavnom aktu dva puta sam na Odboru za KiM upozoravao i javnost i vlast. Niko nije reagovao, a akt Vlade Republike Srbije o kome sam govorio, gospodo, duboko je smišljen i izdajnički, a aktere ovog akta uskoro ćemo nazvati pravim imenom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani zameniče predsednika Skupštine, poštovani zameniče generalnog sekretara, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, ovih pet minuta iskoristiću i postaviti dva pitanja.
Prvo pitanje je za ministra Rasima Ljajića, ministra za socijalnu politiku. Dakle, želim odgovor od gospodina Ljajića, to bi trebalo pre svega da bude njegov komentar na ponudu građanima Srbije datu s najvišeg mesta u ovoj državi Srbiji. Doduše, sa stranačkog skupa, sa Glavnog odbora, gde se građanima posle 11 godina raznoraznih reformi, tranzicija i evropskog puta nudi zaštitna cena hleba od 54,22 dinara.
Dakle, zamrznuta cena hleba. Prvo što građani kažu, da obavestim sve kolege narodne poslanike, onako narodski – gde ga nađe, ovih zarez 22. To je jedno.
Da neko ne pomisli da je ova cena hleba, s obzirom kako naš narod živi, niska i zaštitna, ona je naprotiv. Kada 365 puta pomnožite sa 54,22 dinara dobijete blizu 20.000 dinara. Mislim da ne moram sve ovde prisutne da podsećam da u našoj zemlji, nažalost, preko 300.000 penzionera ima penziju manju od 14.000. Kad se na ovih 20.000, koje sam malopre pomenuo, doda samo TV pretplata, koja je 6.000 godišnje, i pretplata za telefonske usluge, bez ijednog impulsa upotrebe, to je novih 12.000 - to je 32.000.
To znači da praktično za upotrebu samo javnog servisa kroz plaćanje TV pretplate i telefonske pretplate i jedne vekne hleba 300.000 ljudi, ne treba da vas podsećam da su to nemoćni ljudi koji nisu u stanju da naprave dodatni prihod, treba da daju 32.000 dinara. Kako će oni da žive i kakva je ovo ponuda?
Ovo je sramota svih nas ovde, i države, i državnih organa i toga koji je to rekao. Mislim da je on došao na tu sednicu nepripremljen i da je neko njemu to iz marketinškog tima poturio - da je to dobro reći građanima Srbije.
Da li ti ljudi treba da kupe i litar mleka još samo? Da li treba da plate struju, da se obuku, znamo kako penzioneri žive, ali da jedu, da se hrane ljudi. Da ne pričam o lekovima. Mnogi vrlo važni lekovi nisu na tzv. pozitivnoj listi.
Prema tome, postavljam gospodinu Rasimu Ljajiću pitanje, odnosno njegov komentar šta on misli o ovakvoj vrsti ponude građanima, kojima su poniženi, kao i mi kao država, Skupština, Vlada i sve institucije, a naravno posebno građani koji žive kako žive – veoma teško?
Imam drugo pitanje za predsednika Upravnog odbora tzv. Javnog servisa Srbije. Pošto vidim da oni ovih dana imaju mnogo posla, a nema nikakve reakcije povodom skidanja emisija sa Radio Beograda 2, to znači da su oni u dubokoumnom poslu, da imaju mnogo posla, pa me interesuje, s obzirom da je prošle godine na moje pitanje direktor Javnog sektora odgovorio pismeno kolika mu je plata, nadoknada za taj njegov rad, ne vidim razlog zašto ne bi i članovi Upravnog odbora tzv. Javnog servisa, odnosno Radio-televizije Srbije odgovorili koliku imaju mesečnu nadoknadu, platu ili nadoknadu, kako se to već zove, za taj teški rad koji oni rade u ime građana Srbije, koji plaćaju TV pretplatu?
Dakle, jedan sam od njih. Želim da znam koliko članova Upravnog odbora ima, kolika im je mesečna naknada i koliko su primili za prošlu godinu ukupno svaki od njih pojedinačno?
Pitam ministra Predraga Markovića, koji je nadležan za tu oblast, i pitam direktora Javnog servisa gospodina Tijanića, da odgovore i meni i građanima Srbije, onima naravno koji plaćaju redovno još uvek, jedan sam od njih, TV pretplatu i imaju program kakav imaju, o tome može da se razgovara, ali ovog puta insistiram na tome da se odmah odgovori, jer to ne može da bude nikakva tajna – koliko članovi Upravnog odbora RTS imaju naknadu za svoj mesečni rad? Hvala lepo.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Pitanje ću da postavim, u ime SRS, predsedniku Vlade iz čisto formalno-pravnih razloga, ali bilo bi dobro da mu pomognu svi koji su za EU i NATO pakt, da što kvalitetnije odgovori na to pitanje.
Naravno, pre godinu dana sam otvorio temu carinskog pečata i carinske deklaracije nezavisne države Kosovo. Imali ste prilike malopre da čujete gospodina Milentijevića. Vi ste pre nego što je Brisel i namignuo to već završili. Ovamo se u medijima borite za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
U ime 75% građana Republike Srbije postavljam pitanje predsedniku Vlade – da li će da se prekine više s ponižavanjem ovog naroda i rušenjem ugleda Republike Srbije?
O čemu se radi? Kada pravosudni organi Republike Srbije raspišu poternicu ili podignu optužnicu protiv nekoga koji nije Srbin, onda na scenu stupaju neki drugi kriterijumi, onda se ne poštuje Evropska konvencija o ekstradiciji, onda Interpol nije Interpol, onda Ejup Ganić može da obavi performans u Londonu i da dođe kao heroj što je u centru Sarajeva komandovao, a televizija direktno prenosila, ubistvima desetine pripadnika JNA.
Kada Srbija podigne optužnicu protiv Čekua, on se zadrži na nekom aerodromu, popije kaficu, a ako je u Skoplju na aerodromu, onda u susretu s Borisom Tadićem se razmene i lepi pozdravi i naravno Tadić ga pozdravlja kao vojnika. Slično je i sa Tačijem. Slično je sa svima onima koji su na neki način odgovorni za stradanje Srba. Vas u inostranstvu niko ne zarezuje, ne mogu da kažem poštuje, nego ne zarezuje. O čemu se onda radi? Kako vi zastupate te interese Republike Srbije?
Međutim, kada neko ustane na levu nogu u Zagrebu, inače prestonici hrvatske ustaške države, sastavi neki papir protiv nekoga ko je Srbin i, gle slučaja, ako se nađe u Srbiji, odmah nastupa petooktobarska kolona, hapsi čoveka, sprovode neke kvazipostupke i jedva čeka da isporuči, samo ne znamo koliko će para po kilogramu mesa da se dobije.
Neću vas da pozivam da dođete danas u 18.00 časova u Šabac, gde ćemo da držimo jedan veliki protestni miting protiv vašeg režima, protiv ove vlasti. Vi ste sada malo u konfuziji zato što je padala kiša, pa je ušla voda u koaksijalne kablove, pa ste izgubili vezu sa Briselom, jer vam je mozak tamo, odatle dobijate stavove i mišljenja.
Poznato vam je, a to je bila vaša logika, isporučimo čoveka za Vidovdan, biće nam svima bolje. Onda, isporučimo 16 ljudi, navodno dobrovoljno, pa će nam biti bolje. I nikako bolje.
Koliko će srpskom narodu i Srbiji biti bolje ukoliko sud u Šapcu odluči da se Božidar Vučurević isporuči hrvatskoj ustaškoj državi? Hoćete li biti zadovoljni? Odmah sutradan ima građanima da bude podnošljivo i poskupljenje hleba, i struje, i gasa, svi ćemo biti radosniji, a vama će da skače popularnost, neverovatno ima da vam skoči popularnost, na 160%. Naravno, Brisel će da vas pohvali. Zašto vas ne bi pohvalio? On vam je takvu ulogu i namenio.
Šta će Republika Srbija da uradi i da prekine više sa služenjem interesima zapada i isporučivanjem naših ljudi neprijateljskim sudovima, za koje znamo da ne poštuju nijedno pravo, apsolutno nijedno pravo? Da li ćete da pozovete na odgovornost nekoga iz tužilaštva zbog slučaja Purda, Vesna Bosanac i redom? Hvala što mi niste dali opomenu.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč, da koristi svoje pravo iz člana 286? Narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ovo je pitanje upućeno vama. Opet pitam da li je korišćenje prava iz Poslovnika da se postavi pitanje i pravo i mogućnost da se vređa, dakle, da se iznose uvrede na račun drugih država, na račun predsednika država, na račun državnih institucija, na račun same Srbije?
Nema nikakve sumnje da je Srbija teškom mukom nakon 2000. godine povratila međunarodno poštovanje, povratila međunarodni ugled, da je uspela da se predstavi kao demokratska zemlja koja poštuje demokratske vrednosti savremenog sveta.
To što neko misli, ima pravo da misli da je haos, rat, da je nered, nezakonje, da je autokratski sistem bolji sistem, to je njihovo pravo, ali nema pravo, mislim da na to kao predsedavajuća treba da reagujete, da vređa sve one, na kraju krajeva, da vređa građane Srbije koji se na izborima izjašnjavaju za demokratsku, međunarodno uvaženu i priznatu Srbiju, dakle, da nema prava da, koristiće pravo da postavi pitanje, vređa i samu zemlju, sve njene građane. Možda ne vređa 3% onih koji stoje iza ovakvog stava i ovako uvredljivih poruka koje su upućene kome god padne na pamet da upućuju.