Zahvaljujem na pitanju. Samo da budem vrlo jasan. Što se tiče podrške privatnom sektoru, subvencionisani krediti za investicije i likvidnost su krediti koje odobravaju banke. Mi smo namerno to prebacili na banke, upravo da bismo sprečili bilo kakvu mogućnost da neko sa strane države neku firmu tretira na privilegovani način, a neku na diskriminišući način.
Broj jedan, ovo što sam vam rekao za reprogram, to će biti preporuka Vlade, nadam se uz pomoć Narodne banke. Takođe, banke treba svojim klijentima da odobre reprogram, uz određeni grejs period.
Ovo što ste rekli za određene poreske olakšice, poreski sistem Republike Srbije je, za firme koje posluju, u smislu poreza za dobit, jedan od najkonkurentnijih u Evropi. Mislim da samo Bugarska ili Crna Gora imaju 9% poreza na dobit, primera radi, a mi imamo 10%. Sve ostale zemlje imaju viši od nas.
Ali zato sam i malopre rekao, da bismo pomogli poslodavcima da deo svojih radnika koje drže u sivoj zoni prebace u legalne tokove, a s druge strane, i da ljudima koji sada ne rade ili su u sivoj zoni, ne mogu da uzmu kredite, nemaju povezan radni staž, zdravstveno osiguranje... Zato smo i rekli da ćemo, mislim za otprilike dve nedelje, imati konkretan program kojim ćemo upravo, da kažemo kroz poreske olakšice, ali da budem precizniji, kroz umanjivanje za 50%, ako ne i više, možda i 60 i nešto posto određenih poreza i doprinosa koji padaju na teret poslodavca ili zaposlenih, da omogućimo veće zapošljavanje ljudi u Srbiji.
Što se tiče redovnosti, odnosno neredovnosti plaćanja od strane određenih državnih organa i nekih javnih preduzeća, to je, takođe, jedna od stvari za koju razmatramo kako, da li da to bude u formi zakona, uredbe, na koji način da se to reguliše. Ta problematika je samo pojačana uslovima ekonomske krize 2009, 2010. ili 2011. godine, ali je taj problem nelikvidnosti koji se prenosi, a on je izuzetno prisutan i u odnosima između privatnih kompanija, jako komplikovan, i nadam se da ćemo u toku ove godine uspeti da na zakonski način rešimo tu redovnost plaćanja.
Podsetiću vas da se Vlada nekoliko puta do sada angažovala da bi probala da ublaži taj problem, pogotovo, primera radi, između velikih trgovačkih lanaca i određenih kompanija kad se radilo o određenim kašnjenjima.
Još jednom napominjem, to je zaista veliki problem. Neko moje iskustvo iz kontakata s nekim mojim kolegama govori da i Crna Gora, Hrvatska, Bugarska i Rumunija imaju taj problem nelikvidnosti i neredovnosti u plaćanju. Primera radi, u Hrvatskoj imaju još izraženiju, odnosno rokovi plaćanja preko valute su još duži nego kod nas.
Ali, slažem se potpuno s vama da je to problem na koji moramo da obratimo pažnju. To nije nešto što možete jednim aktom Vlade, uredbom ili zakonom da rešite. To je sistemska stvar, koja mora da se rešava u nekom srednjoročnom, pre nego u dugoročnom periodu. Hvala još jednom.