Uvažena gospođo Tabaković, da pokušam da odgovorim na neka od vaših pitanja. Ponoviću, pa me vi ispravite ako nisam stigao da zapišem. Prvo pitanje je da li možete da dobijete spisak preduzeća koja su otišla u stečaj i da se na to nadoveže spisak preduzeća koja su privatizovana. Pretpostavljam da se pitanje odnosi na prodaju pravnog lica ili imovine iz stečaja. Ne vidim problem, evo tretiraćemo to kao poslaničko pitanje, lično ću vam dostaviti taj spisak.
Broj dva je spisak poništenih privatizacija. To takođe možete da dobijete s moje strane. Ako treba to da uvežemo s tim kad je ko bio direktor Agencije za privatizaciju, lično ću vam reći, nije problem – nije ih bilo tako puno. Ako ne grešim, bilo ih je negde oko 5-6.
Što se tiče trećeg pitanja, koje se odnosi na to gde su bivši direktori Agencije za privatizaciju i direktori sektora trenutno zaposleni, na to pitanje, uz dužno poštovanje, ne moram da vam odgovorim. Odgovor na to ćete da zatražite od nekog drugog.
Da li Poreska uprava može da ukrsti podatke, vezano za poništene, odnosno neuspešne privatizacije, i da li se neko od bivših direktora Agencije za privatizaciju javljao kao kupac u privatizaciji – molim vas da to pojasnite, taj deo pitanja nisam razumeo.
Što se tiče poništavanja, odnosno prekida privatizacije, nemam konkretne podatke kod sebe. Ako ne grešim, u poslednje dve godine je najveći broj poništenih privatizacija jednim delom zbog svetske ekonomske krize, ali moram da kažem i zbog izuzetno pooštrene kontrole Agencije za privatizaciju, s primarnim fokusom na poštovanju odredaba kupoprodajnih ugovora koji se odnose na poštovanje socijalnog programa – na isplatu zarada, odnosno na redovnost isplate zarada, poreza i doprinosa.
To kako neko može da plati ratu od 500.000 evra, mislim da takođe nije pitanje za mene. Odgovoriću na svako pitanje koje mi postavite, ali je ovo pitanje za Upravu za sprečavanje pranja novca, Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala i ostale državne institucije. Mislim da nije pitanje za Ministarstvo ekonomije i mene kao ministra ekonomije.
Što se tiče Telekoma, mislim da ste juče imali priliku da budete detaljno informisani od strane predsednika Vlade o tom procesu. Zašto je od pet zainteresovanih na kraju samo jedan podneo ponudu, to je više pitanje za te investitore, ne za mene. Ono što ću vam reći je moj lični i profesionalni stav, ali to je stav i čitave vlade – da Telekom neće biti privatizovan, odnosno prodat za ispod 1,4 milijarde evra.
Da li postoji zakonsko utemeljenje, odnosno legitimno pravo radne grupe, odnosno Vlade da dozvoli, odnosno zatraži i da dodatni rok za poboljšanje ponude, mislim da sam pre mesec dana, kada su predstavnici Vlade takođe bili ovde, i ja sam bio ovde, odgovorio da je, u principu, u svakoj privatizaciji svaka ponuda uslovna. Treba da se dobije odobrenje Antimonopolske komisije, odnosno Komisije za zaštitu konkurencije itd.
Ako ste prodavac, vi imate legitimno pravo da tražite od zainteresovanog, potencijalnog kupca povećanje. Da li ćete ga dobiti, ne mora da znači. Ne vidim šta je loše u tome što je radna grupa rekla – molim vas, ponuda od 950 miliona za 51% kapitala nije prihvatljiva, povećajte ponudu na 1,4 milijardi.
Znam da ste vi, odnosno da je vaša stranka podnela krivične prijave, između ostalih, i protiv mene, na čemu vam zahvaljujem. U radu radne grupe ne učestvujem 3-4 meseca, ali za sve što sam radio, uključujući i participaciju u radnoj grupi prošle godine, apsolutno snosim i profesionalnu i ličnu odgovornost. Spreman sam da se suočim sa svim što ste rekli, ali kažem – zašto je neko dao nižu ponudu, a nije dao veću, to je pitanje za te kupce, a na nama je, kao državi, ako tako mogu da kažem, da donesemo odluku da li ćemo ga prodati ukoliko taj kupac podigne cenu.
