Želim da pozdravim sve narodne poslanike i guvernera. Drago mi je što ste danas ovde i što ste izašli sa jednim zakonom, koji je izuzetno zakasnio; sada ispada da dajemo infuziju nekome ko maltene umire, mi mu dajemo infuziju, a on je na samrti, a moglo je to znatno ranije da se spreči.
Gospodine guverneru, vi ste na čelu jedne institucije koja je godinama plutala bez ikakvog cilja i bez ikakvih obaveza da bilo kome podnosi izveštaj, bila je potpuno autonomna i radila je bukvalno šta je htela. Očekivao sam da će se vašim dolaskom pokrenuti mnogi problemi koji su se tamo javili, ali vi niste imali snage da dotaknete te probleme i da ih pokrenete, da se reše, već, naravno, nastavljate jednu ublaženu politiku davanja nade, volje narodu – evo, donosimo zakon, biće bolje. To što slušamo svaki dan – biće bolje, biće super za koji dan, evo, krajem godine će sve biti odlično, a početkom iduće godine će biti fantastično. To slušamo već godinama.
Šta je problem? Problem je što smo u periodu o kome govorite, od 1990. godine prethodnog veka, imali velike sankcije. Veliki deo novca je iznesen iz zemlje da bi država funkcionisala. To je bila štednja građana. Pare su izbačene napolje, a vi znate kako preko kojih banaka ljudi itd, da vam to sada ne ponavljam. Te su pare izbačene van zemlje da bi se na crno kupovala nafta, finansiralo štošta i da bi se održale vitalne funkcije države.
Godine 2000. dolazi demokratska vlada. Sada se o tome priča, da mi postajemo otvoreni za svet, nema sankcija, dolazi neko bolje vreme i nada u investicije, Evropska unija, vraćaju se sredstva, ono opljačkano vratiće se narodu itd. Tu je sad kvaka. Tadašnja vlada, gospodine Šoškiću, mene je ovlastila, bio sam šef tima za kiparske pare. Došli smo na Kipar, vaš predstavnik Narodne banke, predstavnik MUP-a Srbije, ja sam bio šef tog tima, i primio nas je predsednik Kipra, koji nam je i rukama i nogama pomagao da se te pare vrate u Srbiju. Radilo se o jedanaest milijardi maraka.
Gospođa Borka Vučić nas je primila tamo, pomagala tehnički sve što je trebalo, ali tamo su se našli i srpski tajkuni u istom hotelu gde smo mi bili, koji su užurbano prebacivali, čistili račune, radili na tome intenzivno. Nama je rečeno da donesemo sve te papire i predamo ovde prvom čoveku Narodne banke i prvom čoveku Vlade. Mi smo to i uradili. Šta se dogodilo? Napravio se „dil“ i te su pare nestale. Te pare se više ne pominju.
Tadašnji guverner je odmah otišao na Kipar, napravio „dil“ sa budućim predsednikom, koji je pobedio na izborima, a to je bio advokat gospodina Miloševića, i pare su nestale. Vaš ekspert iz Narodne banke je izbačen iz banke jer nije hteo da ćuti.
Onda je tadašnji ministar pravde Vladan Batić podneo krivičnu prijavu na osnovu svih dokumenata koje je i on video, jer sam mu pokazao pre nego što sam predao, i Vuk Obradović koji je bio zadužen u tadašnjoj Vladi Republike Srbije za borbu protiv korupcije. Tada počinju moje muke.
Svi svedoci iz te tužbe, koja stoji u nečijoj fioci, a imam je u originalu, mogu da vam je dam, pokojni su; jedino sam ja još živ. Pokojni je Badža, koji je tovario novac, vozio tamo, pakovao na aerodrom, Vlahović koji je pomagao, njegov kum. Pokojni je Žika Petrović, koji je bio direktor JAT-a, koji je pilotirao, prevozio pare. Pokojna je Borka, koja je primala novac, odnosila u banku itd. Pokojni je Vladan Batić, koji je video papire, podneo krivičnu prijavu itd. Pokojni je Vuk Obradović, koji je kao potpredsednik Vlade zadužen za korupciju bio zadužen za to. Naravno, jedini je Spasić avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. I on je ćutao. On me je najviše proganjao zbog toga što se nismo uklapali nas dvojica u tom problemu koji se pojavio.
Da li je moguće da vi kao guverner i dalje dozvolite da stoji u fioci jedna krivična prijava od jedanaest milijardi maraka?
Da li je moguće, gospodine guverneru, da vi pričate o našim bankama koje je država finansirala? Jeste ih finansirala, jer su održavale velike sisteme. „Jugobanka“, koja je osnivač „Zagrebačke banke“, gde se radilo o ulogu od oko dve milijarde evra... U privatizaciji „Zagrebačke banke“ Vlada Republike Hrvatske i „Zagrebačka banka“ su se obratile Srbiji i tražile šta će da radi sa ulogom Srbije u „Zagrebačku banku“. Imam original dopis i mogu vam pokloniti, gospodine guverneru. Kada god hoćete, pozovite da vam donesem papire. Tadašnji zamenik pravobranioca Republike Srbije napisao je da nismo zainteresovani za ta sredstva u „Zagrebačkoj banci“. Da li znate da je čovek napisao i potpisao? Te pare su prebačene na privatne šifrovane račune. Mislim da imam i te šifre i sve to, mogu vam dati.
Šta se događa? Događa se da je jedna pljačka koja je izvedena legalizovana, izbačene su pare napolje i na privatne račune. Sada imamo velike finansijske moćnike koji, kaže, urgiraju kredit čas posla. Da li su oni te svoje pare vratili kroz ove strane banke, kao učesnici sa svojim kapitalom u njima, i pogasili naše domaće banke? To vi treba da utvrdite.
Zamolio bih vas još nešto. U Narodnu banku Republike Srbije stigla su donatorska sredstva Bundes kase iz Nemačke. Ta su sredstva oprana u Narodnoj banci. Postoji krivična prijava, ja sam kopiju predao i ministarki Malović. Ona ima kopiju krivične prijave, koja stoji u fioci. Utrošeno je u kampanju jednog političara, oprana su preko Segedinske banke. Ima tamo sve u krivičnoj prijavi, piše. Sada Narodna banka ćuti, ne reaguje. Nemci se javljaju. Pre neki dan je ovde bila njihova policija, ne znam kako se zovu oni, ali su istraživali to što je dala Bundes kasa i što ćuti Narodna banka i što se to stavilo pod tepih.
To su sve veliki problemi koji su se javljali, i zato je država opljačkana, zato su naše banke uništene. Kolika je sada stečajna masa „Beobanke“, „Jugobanke“, „Investbanke“ koja se rentira? Sećam se da je svojevremeno bila 203.000.000 evra. Rentira se ovim tajkunima i ovim bankama i uzimaju se od toga velike provizije.
Pričamo o pranju para. Država je oprala kiparske pare i vratila u regularne tokove, u privatizaciju u Srbiji. Gospodine Šoškiću, da li je pranje para kada su sredstva „Metals banke“ iz Novog Sada, koja je Šarićeva banka, oprana? Ko je oprao te pare? Vlada Vojvodine. Kako ih je oprala? Kupila je „Metals banku“, sada je to njena banka. Otkud „Metals banka“, gde su neki ljudi pohapšeni, da bude „Razvojna banka Vojvodine“? Postoji niz drugih problema koji su se javljali u ovom periodu.
Mi smo uništeni. Našu privredu, naše privrednike svakim danom sve više uništavamo; uništavamo izvoznike veštačkim održavanjem kursa evra; uništavamo zapošljavanje zato što strance koji dolaze stimulišemo sa 5.000 - 10.000 evra, a naše globimo čim otvore firmu. Da li znate da ako otvorite firmu dve godine ne možete da dobijete kredit jer ste novootvorena firma? To vam u svakoj banci danas kažu. Kako će mlad privrednik da krene? Od čega?
Da li verujete da stimulišemo „Gorenje“ sa 5.000 - 10.000 evra da dođu, da otvore, da prave belu tehniku, a „Slobodu“ iz Čačka, koja je bila pionir u jugoistočnoj Evropi i najveći izvoznik na rusko tržište, uništili smo jer joj je trebao jedan kreditić, od bombardovanja, a taj kredit je bio vrlo mali, da se pokrene. Bio sam tamo u Upravnom odboru i zato to odlično znam. Odbijen je kredit, a dovodimo novog i dajemo mu ogromna sredstva po zaposlenom radniku.
Da li je to ispravna politika? Da li je po vama ispravna politika ovo sve što se događa sa „Fijatom“, gde se baca u rupu bez dna, a niko nikada nije podneo ovde izveštaj u kojoj je fazi to i gde je to došlo? Da li će biti tih 200.000 automobila koji su obećani 2010. godine? Kuda ćemo mi u Srbiji sa 200.000 automobila, ako su naši maksimalni kapaciteti i kupovna moć našeg stanovništva 25.000 automobila godišnje? Rečeno je da to ide na rusko tržište. Sećam se odlično nedavne posete Putina, koji je rekao da od toga nema ništa, da su oni napravili „Fijatovu“ fabriku u Rusiji, koja proizvodi 300.000 automobila, i da nemaju nikakav razlog za uvoz automobila. Čovek je lepo rekao da uvoz u Rusiju ne može. To je i Šojgu više puta ponovio.
Šta ćemo sa 200.000 automobila, ako i napravimo nekad 200.000 automobila? Da li je to propast za srpsku privredu? Kako ćemo se izvući iz tih problema koje će Srbija imati?
Prema tome, želeo bih da vi kao novi guverner počnete da sarađujete sa ovim parlamentom i da ovde nekada čujemo izveštaj, jednom godišnje, od Narodne banke Srbije i da čujemo kakvo je stanje. Nikada nismo dobili informaciju o stanju deviznih rezervi, gde se one nalaze, u kojim bankama i pod kojim uslovima. To je tabu tema i to niko nije smeo da pita.
Da li ste vi u stanju da pokrenete postupak da se sredstva koja su iznesena iz Srbije vrate, da se vidi gde su, kako su plasirana, kod koga i na koji način? Mi vam u tome možemo pomoći i dati puno papirologije, u koju su neki ljudi imali uvid, ali to nisu hteli da urade.
Ove banke koje se sad nalaze tu, naše domaće banke, to su stranačke banke. Znate dobro koja stranka drži „Komercijalnu banku“. U „Komercijalnoj banci“, šta god hoćete da uradite, znate li koliko se tamo pita direktor? Kao što se pita baba Simana, neka tamo, iz nekog sela. Tako i taj direktor. Njega neko okrene i kaže – daj kredit Žiki. Tako je dobio kredit, gospodine guverneru, jedan Lale Sekulić koji je kupovao lekove iz Kine u kontejnerima, pakovao i prodavao Tomici Milosavljeviću. Kada ga okrene jedan vaš prethodnik, on kaže – pusti Laletu petsto miliona. Lale uzme petsto miliona i ode kući, bez ikakve garancije da će vratiti. Sada je Lale dobio amneziju mozga, razdužio se, podneo ostavku kao gradonačelnik i samo giška, kupa se u bazenu, uživa, šepuri po gradu, a privrednici u „Čačanskoj banci“ grcaju, jer im je on uzeo pare. Pare su otišle na nečiji telefonski poziv. I druge banke je opljačkao za preko milijardu, na sličan način, jer je dovoljan telefonski poziv čoveka koji je držao pre vas sve finansije u ovoj državi i kome niko nikada nije smeo ništa da kaže, koji i danas drži sve finansije.
Vi ste tamo samo figura. To vam ja garantujem. Finansije su u tuđim rukama. Želim vam da budete pravi guverner, to od vas očekujem. Bilo bi mi puno srce da osetim da se to promenilo, ali još uvek nije. Slušam sada, u nekim kampanjama koje se uveliko vode pojavili su se ljudi i kažu – šta vam treba? Trista miliona? Sutra dolazi, dobijate.
Pitam vas prvenstveno kao finansijskog stručnjaka – kako sada koristite sredstva ovih ministarstava koja su ugašena, podeljena, bez rebalansa budžeta? Ko je taj ko okrene Trezor i kaže kome da se daju pare? Ko je u NIP-u? Tamo nema ministra, nema pečata, nema ničeg, šta se tu događa? Kako ste u rudarstvu i energetici, gde su velika ulaganja, podelili tu gomilu para? Koliko je kome pripalo?
Gospodine Šoškiću, kako može da funkcioniše država dva meseca bez rebalansa budžeta? Tačno je da postoji neka budžetska rezerva i tačno je da može preko budžetske rezerve, ali to može do 4% budžeta. Za šta mi postojimo ovde? Doneli smo Zakon o budžetu koji se krši svakog dana. Svakog dana se on krši. Ko je taj ko okrene telefonom i kaže?
Molim vas, nemojte mi sad objašnjavati da možete da trošite sredstva bez rebalansa budžeta, ako su ministarstva smanjena i Vlada rekonstruisana. Zašto ne uđete u rebalans budžeta? Zato što se u mutnom riba lovi. Para nema. Kada neko dođe, vi kažete – nemamo rebalans budžeta. Izvinite, biće ovo, biće ono. Naravno, onda to sve funkcioniše zamagljeno, a ova grupacija iz vladajuće koalicije će, kada to dođe u parlament, retroaktivno da prihvati sve, kao i prethodne godine. Reći će – u redu je, to što ste potrošili, neka vam je sa srećom; svi ste pošteni ljudi i sve je to u redu, mi ćemo to sve izglasati, sve će se dogoditi kako treba.
Prema tome, imate puno posla. Nisam primetio da se nešto promenilo nabolje u odnosu na ove probleme, koji su izuzetno važni. Nisam primetio da se u bankama nešto promenilo. Šta se događalo sa tom „Deltom“, „Intezom“, pa su pare uplaćene na Kipar...? Čija je bila „Delta“? Gde je bilo sedište „Delte“? Gde je sedište „Inteze“? Ko je sada gazda „Inteze“? Kakva je uloga gospodina Miškovića u celoj priči? To je tabu tema. Koliki je on akcionar u „Intezi“? Šta se tu događa? Gde se drže državni depoziti? Te banke, naravno, napreduju.
Zašto Srbija nema svoju razvojnu banku, srpsku razvojnu banku? Zašto naša javna preduzeća, a dnevne naplate su ogromne, imajući „Poštansku štedionicu“, preko koje idu penzije, koja je u sastavu PTT-a, direktno i u sastavu „Telekoma“, a „Telekom“ i PTT drže pare kod „Inteze“... O čemu se tu zapravo radi? Znam da sam više puta postavljao to pitanje Vladi. Kako može javno preduzeće koje u svom sistemu ima banku koja ima najmoćniju klijentelu da drži depozite kod strane banke? Kakva je to politika Vlade i politika države? Zašto se to radi?
Prema tome, problema ima jako puno. Nadam se, vi ste mlad čovek, perspektivan i pun energije, da ćete pomoći da se to razreši. Meni je drago što je jedna žabokrečina, koja je bila u instituciji koja se zove, nažalost, Narodna banka i godinama je držana pod stranačkim patronatom, sada pukla, ali vi sada to treba da stavite na noge i postavite zdrave temelje srpskog bankarstva. U tome vam želim puno uspeha. Imaćete podršku i pozicije i opozicije, ali napravite taj mali pomak. Nabrojao sam neke prijave. Pokrenite bar jednu, baš me interesuje šta će da se desi. Hvala vam.