Reč dajem poslaniku Mirku Munjiću.

Dakle, svedoci smo u ovoj Narodnoj skupštini jedne uobičajene prakse od strane ove vlasti u ovih tri godine da se ovoj Narodnoj skupštini dostavljaju predlozi mnogih zakona i to sve sa obrazloženjem da je upravo taj predlog zakona najbolji, da je taj predlog zakona evropski, da je on u interesu građana Srbije i da su ti i takvi zakoni jedan od uslova za bolji život.
Godine 2006. nakon donošenja predloga ovog osnovnog zakona, čija se izmena i dopuna danas traži u ovom parlamentu, pričano je nešto slično. Dakle, i povodom ovog zakona je pričano da je on najbolji, da je evropski, da je u interesu građana i da je on jedan od uslova da bi sve ovo moglo bolje da funkcioniše.
Mi vam iz SRS redovno, i to jasno i argumentovano, pričamo u povodu podnošenja ovih zakonskih predloga, kritikujući ih da oni nisu dobri uglavnom, da oni nisu u interesu građana Srbije već, jednostavno, u interesu projekta EU i tog novog svetskog poretka kome vi stremite i tražimo uglavnom da vi te zakonske predloge ili poboljšate ili da ih povučete iz procedure. Praksa je da vi gotovo uvek ostajete nemi na sve ovo što mi tražimo.
Ispostavi se posle izvesnog vremena, kao što se ispostavilo i sa ovim zakonom o ličnim kartama, da on nije baš najbolji, da on nije baš najevropskiji, da ti zakoni nisu baš u najboljem interesu građana i onda tražite ovde da se vrše izmene i dopune tih zakona. Tako je i sa ovim zakonom o ličnim kartama.
U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama tražite promenu člana 8. osnovnog zakona i ta promena predviđa da obrazac lične karte sadrži mikrokontroler čip i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka. To se traži u stavu 1.
Svojevremeno je od strane jedne pametne glave izrečena jedna rečenica koja kaže da dolazi vreme kada će svako da bi izašao u svoje dvorište morati da ponese ili pasoš ili ličnu kartu. Ovo sve zbog toga što se svet zatvara u geto.
Dakle, posle mnogo godina, posle ovako izrečene rečenice taj nije mogao da pretpostavi šta će sadržati današnje lične karte, pogotovo ne činjenicu da će današnje lične karte u sebi sadržati te mikrokontrolere ili čipove, ali, evo, evropska praksa donosi nam i to, donosi nam i tu novinu, taj famozni čip.
Bilo bi zaista zanimljivo da smo od ministra čuli da nešto kaže o uporednoj praksi kada je u pitanju uvođenje ovih čipova, bar u zemljama EU kojoj tako zdušno vi stremite. Da li sve zemlje EU blagonaklono gledaju na ove mikrokontrolere ili čipove, ima li negde možda u zemljama i EU, a u ostalim znamo da sigurno ima, i otpora prema ovome, kao i po svim podacima koji se unose u lične karte i koliko je zemalja do sada uvelo ove čipove u svoje lične karte?
Šta se unosi u ovaj mikrokontroler? To je predviđeno u stavu 2. ovog člana, gde se kaže – ako obrazac sadrži mikrokontroler odnosno čip, u njega se unose svi vidljivi podaci na ličnoj karti, kao i podaci o državljanstvu, prebivalištu, odnosno o boravištu i adresi stana njenog imaoca, ime jednog roditelja, a može se uneti i jedinstveni matični broj roditelja i imaoca lične karte.
Nismo čuli od ministra kako je obezbeđenje konkretno predviđeno za potpunu i adekvatnu zaštitu ličnih podataka koji se unose u ove čipove. Ovo bi sigurno bilo jako zanimljivo ne samo narodnim poslanicima ovde, nego pogotovo građanima koji treba da se izjasne da li žele da se u njihovu ličnu kartu unesu podaci u ove čipove ili ne, dakle, da li žele ličnu kartu sa ili bez čipa.
Za one građane koji treba da se izjasne da li će u njihovu ličnu kartu biti upisan kvalifikovani elektronski sertifikat, a radi formiranja, kako ove izmene kažu, kvalifikovanog elektronskog potpisa. Kakva je zaštita ovde obezbeđena?
Postoji li, pored teorijske, i praktična mogućnost da neko zloupotrebi ove podatke? To nismo čuli od ministra. Kako je moguće napraviti adekvatnu i potpunu zaštitu ovih podataka? Koliko će ljudi imati dostup ovim podacima? Da li su ti ljudi edukovani za takav posao i da li im je predočeno kakve posledice sve mogu proizaći iz ovoga.
Osvrnuo bih se na dve stvari koje ministar kaže u vezi sa ovim čipovima. U jednom momentu obrazlažući bezazlenost i ovih podataka koji se unose u te čipove, ministar se osvrnuo na to da svaki pasoš sadrži taj čip pa se niko zbog toga ne buni. Tačno je to da svaki pasoš sadrži taj čip, ali voleo bih da pitam ministra koliko to ljudi izlazi iz zemlje, koliko ljudi poseduje pasoš sa ovim čipom i ako ga poseduje da li je ikad izašlo iz zemlje. Naravno, pasoš, ukoliko ne izlazite iz zemlje, nije obavezan dokument, a lična karta jeste.
Ministar dalje kaže da čak i u kreditnim karticama koje pominje banke traže mnogo više podataka nego što se unosi u lične karte. I to je tačno, ali sigurno znate koliko u Srbiji ima stanovništva ispod granice siromaštva, koliko u Srbiji ima ljudi koji su blizu te granice siromaštva. Ispade u stvari da je najveće dostignuće ove vlade nekoliko stotina hiljada onih koji su izgubili posao i jedno od najvećih dostignuća jesu u stvari kontejneri sa pet zvezdica.
Nažalost, ovo bi, da nije tragično i žalosno, bilo zaista smešno. Ali, takva je naša sudbina s ovom Vladom. Ovi građani koji uzimaju ove kreditne kartice od banaka, a ove im opet traže one podatke za koje ministar kaže da su mnogo sveobuhvatniji nego što su na ličnim kartama, pa oni se snalaze na sve moguće načine. U svom siromaštvu, ta kreditna kartica njima je jedini način za preživljavanje u ovim uslovima.
Znate, jedini način za preživljavanje siromašnom, kao onom detetu koje po onoj narodnoj "samo sebi vezuje pupak", ono siromašno dete, tako i ovim ljudima je možda jedini način da prežive ova kreditna kartica, pa dobrovoljno pristaju da im banke traže sve ove podatke.

Narodni poslanik Velimir Ilić, reklamirate Poslovnik? (Ne.) Ne, vi ste se prijavili, ali ne možete sada, nego kad završe govornici koji su na listi prijavljenih kandidata. Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o ličnoj karti jeste zakon koji u sebi ne bi trebalo da sadrži političku dimenziju i, kako reče ministar, nije političke prirode.
Međutim, uz ono što su poslanici SRS govorili u prilog ove diskusije mogu da kažem još nekoliko stvari - pokušao sam najpre da sebi objasnim zbog čega se pristupa izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti. Ministar je to rekao i prethodnih dana se moglo čuti da je osnovni razlog i produženje roka važenja lične karte, kako za decu, tako i za odrasle, i zbog toga što veliki broj imalaca lične karte, a građana Republike Srbije, državljana Republike Srbije, nisu ili sigurno neće stići do 27. jula ove godine da zamene svoje lične karte.
Razlozi za promenu Zakona o ličnim kartama mogu se svrstati u tri grupe sa aspekta nas iz SRS. Prvi je usavršavanje čipa, načina na koji ćemo mi da znamo tačno, što kolega Jojić reče, i kakva su nam krvna zrnca, i kad je on u svojoj diskusiji kao ovlašćeni predstavnik SRS na ovu temu kazao da će biti brojne zloupotrebe, ministar je odgovarajući na tu primedbu, istakao - ako neko iz MUP koristi podatke, pa makar to bio i ja, on Ivica Dačić, to mora da ostane evidentirano.
Mi znamo da bi valjda trebalo da bude evidentirano, ali poznato nam je da su službenici MUP i svih državni organi, prilikom pisanja službenih zabeleški ili preduzimanja bilo kakvih službenih radnji, morali da ostave pisani trag o tome, odnosno neki dokaz da je to činjeno.
Svedoci ste, pre nekoliko meseci najveći broj službenika Ministarstva policije u Nišu i u drugim mestima Srbije šta je uradio. Ko može garantovati građanima Srbije, ovde uopšte ne optužujem ni ovog ministra, ni bilo kojeg konkretno zaposlenog u MUP, ali to će sigurno biti rađeno i niko to neće sprečiti. To je znači bio jedan od razloga.
Drugi razlog su po nama podaci izvan člana 10. Ustava Republike Srbije. Član 10. Ustava Republike Srbije propisuje koji jezik je službeni. Naravno, u stavu 2. tog člana 10. Ustava Republike Srbije kaže se – da može i drugi jezik, pod uslovom da je to predviđeno zakonom.
Mi ovde imamo jednu ponuđenu situaciju na osnovu zakona, da se može koristiti drugi jezik ili drugo pismo, ali bih zamolio da to u praksi ne bude shvaćeno i tumačeno ekstenzivno, nego samo u slučajevima kad je to neophodno.
Kad kažete da građani nisu stigli da promene ili zasigurno neće stići da promene do jula ove godine, onda tu morate da napravite jednu analizu, da vidite koliko građana Srbije, postoje tu objektivni razlozi i ono malo takse koju treba uplatiti, neki građani u Srbiji nisu u situaciji da to urade, a neki nisu iz razloga što ne žele više da poštuju pozitivne propise u državi Srbiji.
Ko da ih i natera, kad to ne poštuje vladajuća koalicija, kad to ne poštuje Vlada, kad mi donosimo zakone upodobljene samo jednom, dvojici ili trojici gradonačelnika u Srbiji, da bi istovremeno mogli da budu i poslanici i gradonačelnici u svojim opštinama. Kako i na koji način, a odakle i moralno pravo bilo kome u Srbiji, da od građana Srbije traže da poštuju zakone, a trebalo bi i moralo bi?
SRS se zalaže za poštovanje zakona. Mislim da bi na taj način naše odnose uredili mnogo bolje i drugačije i da bi život u Srbiji sasvim sigurno bio bolji.
Zakon o ličnim kartama je rekao i definisao šta je to lična karta, ko ima pravo, a ko obaveze i dužnosti da nosi i šta se dešava, koja su prava i ovlašćenja zvaničnih državnih organa, ukoliko neko to ne radi i ne čini.
Mi smo 2006. godine na to ukazivali ovde gospodinu Miloradu Todoroviću, sekretaru MUP, koji je na istoj poziciji bio i 2006. godine, kao što je i danas. Mogao je tada da čuje argumente SRS, koji su bili skoro kao i danas, i argumente nekih drugih poslanika političkih stranaka koji su onda bili u vlasti, pa su upravo predlagali ovako nešto, a neki koji su tada podržavali vlast koja je bila, a nisu bili zvanično skupštinska većina, ali su podržavali vlast i svi su menjali odnos prema ovom zakonom, jedino SRS ostaje na istim pozicijama.
Kada se ministar potrudio da objasni kolegi Jojiću da je čip uveden 2006. godine, mi smo i tada tu iznosili priču i iste argumente kao što ih i danas iznosimo. Smatramo da to nije dobro. Ima još jedna činjenica, ako je dva miliona ličnih karti izdato sa čipom, a 800 hiljada bez čipa, ne ukazuje li to gospodinu ministru i drugim u MUP da bi trebalo napraviti neku analizu? To nije 1% ili 2%, to je veliki i značajan procenat onih građana Srbije koji nisu želeli lične karte sa čipom.
Sadašnji ministar MUP je bio odličan student, ali izgleda nije imao matematiku. Nije matematika ni moja jača strana, po profesiji sam diplomirani pravnik, ali on kaže da je njegov uticaj 7,6% u vlasti Republike Srbije. Ne tvrdim da sam nešto bolji matematičar od ministra unutrašnjih poslova, ali kažem da je njegov uticaj, a kad kažem njegov uticaj, mislim na SPS, njegov uticaj je 23,18%.
Kada je on imao 7,60%, SRS je imala 30%, ali do danas nije valorizovano u ovoj skupštini, nije valorizovano u Vladi. Naprotiv, ova Vlada je SRS i građanima Srbije ukrala njihovu izbornu volju, a poslanicima SRS ukrala mandate.
Ako se tako radi u Parlamentu, ako se tako radi u Vladi, niste valjda očekivali da će građani u Srbiji da zamene lične karte u roku. Šta oni koji imaju ove lične karte i promeniće ih, biće u obavezi da ih promene 2014. godine, jer su 2009. godine došli u posed ovakvih ličnih karti, a oni koji imaju stare obrasce moći će to još da koriste do 2016. godine.
Gospodo iz Vlade, moraćete malo ozbiljnije da povedete računa u čije ime se zaklinjete, od koga tražite pomoć samo kada su izbori, a pre i u toku vaše vladavine o njima uopšte ne razmišljate.
Nije istina, gospođo predsedniče Skupštine, da ministar unutrašnjih poslova nema drugog mesta i druge mogućnosti da kaže ono što je kazivao ničim izazvan, a vezano za ono što je on izjavio skoro. Mislim da mu se to možda i omaklo, ali bilo što i bilo pod kojim uslovima, ono što je izgovorio vezano za podelu KiM, to je najgrublja povreda Ustava Republike Srbije, ne samo zato što je on ministar unutrašnjih poslova, što je zamenik premijera, što je prvi zamenik premijera, nego to ne bi trebalo i ne bi smeo nijedan građanin Srbije da kaže.
Čini mi se da ministar nesmotreno kaže da Srbija mora da vodi računa o Srbima na KiM i tu je stao. Apsolutno mi to u SRS podržavamo. Mora da vodi računa pre svega o Srbima na KiM, ali bi trebalo da vodi računa i o drugim građanima KiM, jer su to građani Srbije.
Ako se ovako bude govorilo i kazivalo, kao što je počeo ministar unutrašnjih poslova, mi ćemo zaista imati dodatni problem. Mislim da to tako ne bi trebalo da se radi, jer on ima prilike izvan ovog parlamenta i da ne povezujemo ove dve teme, jer smo svedoci da prilikom sletanja možda nekog insekta na rame nekog činovnika u MUP, pa ako ga poseti ministar, to bude objavljeno. Prema tome, može ponekad i o tome da priča.
Ali, trebalo je možda na vreme, a ministar unutrašnjih poslova je imao mogućnosti i da je jedno vreme podržavao Vladu, a već tri godine jeste u Vladi, da odlučnije, energičnije traži primenu Rezolucije 1244. Sada više uopšte nije ni važno ko je bio za Rezoluciju, a ko je bio protiv nje.
Važno je da je imamo i važno je da je mi držimo na snazi i da zahtevamo da se ona primenjuje, a ne da potpuno odustajemo od toga i da idemo u neke druge ekskurzije, da idemo u nešto drugo što je potpuno neprihvatljivo sa stanovišta Ustava i sigurno i želje ljudi koji žive u Srbiji i koji nemaju drugu otadžbinu i koji samo žele da su tu.
Mnogo više ozbiljnosti treba kod ove Vlade, ministar nije tu, on bi možda mogao da da i odgovor na jedno pitanje, kada bude komentarisao izbeglice. Najveći broj građana iz Hrvatske, odnosno iz Republike Srpske Krajine, imao je status izbeglice. U Komesarijatu dobijaju pravo na produženje. U MUP, to se može videti, čini mi se, iz izmena i dopuna ovog zakona o ličnim kartama, ako to nije član 9a ili neki drugi, sada ne mogu na brzinu da ga pronađem, kad odu u MUP ne žele više da im produže izbegličku legitimaciju, to reguliše ovaj član koji kaže da može dobiti ličnu kartu i onaj koji ima boravište u Srbiji, ali najduže na dve godine.
U toj grupaciji lica koja mogu da dobiju ličnu kartu vidim izbeglice koje su imale izbeglički status, a sada to je politika Vlade, to nije politika MUP, pretpostavljam da gospoda i gospodin Todorović znaju, nego je to politika Vlade da se status izbeglica ne reši ni na jedan način, da odnos Republike Hrvatske prema građanima, prema Srbima koji su izbegli da bi sačuvali svoju glavu nije rešen i da Srbija ni najmanje ili ne ozbiljno ne čini ništa da bi se taj problem rešio.
Mislim da je ovde otvoreno nekoliko pitanja koja, ukoliko se ministar bude vratio, vi ćete mu preneti, pa bi bilo dobro da da odgovor, ne poslanicima SRS, nego građanima Srbije, koji bi morali da na vreme i blagovremeno budu obavešteni i kako danas voditelj u jednoj emisiji u kojoj je učestvovao ministar kaže – a do pre nekoliko dana ste pričali nešto drugo o statusu Kosova, a sada drugo, da li ste vi bili cinični onda ili su ovi drugi sada?

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je još jedan kozmetički zakon koji ne rešava suštinu stvari. Šta je suština stvari? Suština stvari je pojednostavljenje i pojeftinjenje postupka dobijanja ličnih dokumenata.
Ovim zakonom nijednim slovom ne govorite o pojednostavljenju postupka, niti o pojeftinjenju postupka. Postupak dobijanja ličnih dokumenata je skup i preskup za građane koji se nalaze u socijalnoj bedi, u problemima, nezaposleni itd. Prevashodni zadatak je da radite na tome. Ne radite. Ovaj zakon to potvrđuje.
Sada ću vam kroz nekoliko primera navesti zašto je ovaj zakon nepotreban i zašto, sa finansijskog aspekta, moramo razgovarati o ovome. Moj kolega Perić je pre nekoliko minuta govorio o problemima određenih kategorija ljudi, ja ću to i dalje nastaviti i reći ću s kojim problemima se oni suočavaju. SRS je to ovde govorila i govori godinama.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je svim državnim organima u Republici Srbiji napisala više mejlova, više dopisa, obraćala se, ukazivala na ovaj problem, međutim, pomoći nema, a to je jako jednostavno, čak bih rekao i zakonski moguće i zakonski obavezujuće za vas, i po odredbama međunarodnog prava i prema odredbama važećih zakonskih propisa u Republici Srbiji.
Konvencija o statusu izbeglica državne organe prihvatnih država, mi smo prihvatna država, mislim na Republiku Srbiju, nalaže blagonaklon odnos, pojednostavljenje postupka i prihvat dokumenata koje taj koji je proteran, u ovom slučaju genocidnom politikom, i u BiH, i u Hrvatskoj i na KiM, etničkim čišćenjem itd, ta međunarodna konvencija vas obavezuje na blagonaklon odnos, prihvatanje dokumenata koji su važeći.
Onog trenutka kad smo dolazili, a to činite i dan-danas, ne prihvatate dokumenta koja dobija građanin, nego ih šaljete u Hrvatsku, Bosnu, na Kosovo itd.
Domaći Zakon o opštem upravnom postupku vas obavezuje da koristite dokumentaciju koju ima organ koji izdaje dokumenta i sve ostale službene evidencije koje postoje u Republici Srbiji. To ne koristite. Šta radite? Šaljete čoveka u Hrvatsku da izvadi dokument, a vi već imate dva dokumenta u vlastitoj evidenciji i na ekranu vaš službenik u MUP ili u nekom drugom državnom organu ima u vlastitoj dokumentaciji taj dokument, ima sve pred sobom, ali šta ga briga. Zakon je naložio – idite u Hrvatsku, dajte Hrvatima, hrvatskoj državi, BiH i drugim državama, platite taksu, platite prevoz, platite tamo hranu i piće.
Evo vam računice. Svake godine, od egzodusa i genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini, najmanje sto hiljada Srba je išlo po dokumenta. Ako je prosečni odlazak do tamo, koji traje dva-tri dana, uz najjeftiniji prevoz, koji košta od 100 do 150, pa i 200 evra

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Imate 22 minuta.

Na početku bih morao malo da podsetim građane, sad se nalazimo u eri hapšenja. Malo-malo pa istrči neka mafija. Te indeks, putna, te ova, te ona. Verovatno će na kraju neka za papire itd.
Samo je problem što se preko dana to hapsi, uredno objavljuje u Dnevniku, a verovatno preko noći, ne možda istog dana, nego kroz nekoliko dana, ljudi puštaju kući, tako da to održava neku tenziju, ima tu puno potencijalnih kandidata za hapšenje, svi koji rade u Agenciji za privatizaciju, i oni koji su napustili Agenciju pre dve godine, i da ne ređam dalje sve redom.
Da se sada vratimo na lične karate, zato što postoji neka veza između izmena ovog zakona o ličnim kartama i ovih tekućih stvari koje se dešavaju u našem društvu. Da krenemo redom.
Mi smo godinama u oktobru, novembru ili decembru donosili zakon koji smo menjali Zakon o putnim ispravama. Zašto? Nesavršen sistem. Ne mogu ljudi da izvade nove pasoše, pa se važnost starih produžava za godinu dana i to je tako išlo redom.
Mi smo uvek ukazivali – nemojte to da radite, odredite jedanput jedan ozbiljan rok i završite posao, nemojte ovako da dovodite ljude u neprijatnu situaciju, naročito ove iz inostranstva, kada treba da dođu ovde da posete familiju, jer ukoliko se to ne uradi, moguće je da sa pasošem dođu, a da već ne mogu da izađu, jer istekao je pasoš 31. decembra.
Naravno, osmeh, onaj kez, kako kažu deca, idemo prema Evropi, šta nas briga za pasoše. Tako smo jedno sedam-osam puta menjali, te na šest meseci, te na godinu dana. Krenuli smo sa ličnim kartama i odmah su se pojavili problemi. Mi nećemo sada da ponavljamo našu diskusiju iz 2006. godine. Tada je neko drugi bio na vlasti, a gospodin Dačić je zdušno podržavao tu vlast, bio je manjinski partner koji je davao veliku podršku.
No, idemo redom. Došlo je vreme da se menjaju registarske tablice i saobraćajne dozvole. Opet liči na lične karte. I to je moralo sa problemima da bude i evo, problemi, problemi, problemi. Verovatno će opet nešto da se menja, neki pravilnik itd.
Samo da vas podsetim kod pasoša šta je bilo. Napokon izašlo je na videlo da se pojavila i velika kriminalna afera u Zavodu za izdavanje novčanica i Kovnici itd, pa je onda bio problem da li je uzeo Mlađa, da li je uzeo ovaj, da li je uzeo onaj, neće MUP da njima komanduje tamo neki direktor te kovnice itd, pa je "Kurir" u serijama objavljivao i ugovore, upoređivao cene ko je koliko dobio, ko se koliko ugradio itd. Interesantne stvari.
Sve je krenulo sa Dušanom Mihajlovićem zvanim Lutra. Beše ni kriv, ni dužan, čovek ministar, da se završe neki prljavi poslovi, kupio neku mašinu iz Izraela koja radi lične karte i sve ove stvari po najmodernijim standardima itd. Godinama ta mašina, da ne bi zvrjala prazna, da ne bi propala, dosetili se – ajde da vatamo priključak sa Evropom, pa ćemo onda sve po evropskim standardima. Te čipovani, te nečipovani, te sa minđušom, te bez minđuše, te ovakvi, te onakvi itd.
Naravno, velika je tragedija kada banka koja izdaje kreditnu karticu, ili platnu karticu ima više podataka o klijentu, nego država u zvaničnoj evidenciji MUP, gde se izdaju lične karte, kao dokaz na osnovu koga se utvrđuje identitet, to je u osnovi, a iz toga se izvlače neke druge oblasti gde lična karta predstavlja dokaz, prebivalište itd.
Kad smo već kod lične karte, mi danas moramo da objasnimo neke stvari. Ko ima pravo na ličnu kartu? Građanin Republike Srbije. Gde se nalaze građani Republike Srbije? Na celoj teritoriji Republike Srbije. Koja je ta teritorija Republike Srbije? Ona teritorija definisana Ustavom Republike Srbije. Ko je to uradio? Građani Republike Srbije na referendumu.
Da li svi građani Republike Srbije imaju lične karte Republike Srbije? Nemaju. Zašto nemaju? Ko nema ličnu kartu Republike Srbije, ne može da uživa ona prava o kojima govori Ustav Republike Srbije.
Dalje, drugi kriterijum, imamo državljanstvo, samo da vas podsetim šta je rekao Milorad Buha, neću ništa da dodajem – kakav je odnos, znači odnos prema ljudima koji treba da dokažu naše državljanstvo i da reše pitanje državljanstva je u najblažu ruku rečeno nehuman u odnosu na neke koji imaju status građanina ni krivi ni dužni, pošto status građanina malo i prevazilazi ono što je državljanin.
Hajde da vidimo, kako je po pitanju teritorije? Po pitanju teritorije je šareno. Zašto je šareno? Verovatno ovi iz MUP znaju to najbolje, pošto hapse svoje ljude, hapse se policajci. Te ne znam Merošina, te Niš, te ovamo, te onamo. Ako krenete sa registarskim tablicama, onda možete i Rumu i da ne ređam dalje.
Onda se postavlja pitanje – ko to primenjuje zakone, zašto ih tako primenjuje na način da se zloupotrebljava to i ko to vlada iz senke? Očigledno mi prozivamo pogrešne ljude, uvek prozivamo pijune, sredstva. Glavne vladare ne prozivamo, oni su daleko ušuškani, niko njih ne pominje, niko i ne zna.
Dolazimo do sledeće oblasti. Kakav je postupak izdavanja? Vidimo da ima elemenata i organizovanog kriminala u MUP, kao instituciji koja je na prvom mestu koja se bori protiv organizovanog kriminala. Izvinite, molim vas, kakva je onda to poruka?
Da li kada građanin ode do policijske uprave, do šaltera, treba da veruje ili da izražava sumnju za koga taj radi tamo. Kao što kad idete Ibarskom magistralom, pa vas zaustavi policija, vi niste sigurni da li je ta policijska uniforma sa buvljaka ili je to ovlašćeno službeno lice? Zašto?
Zato što neki put se ne plaća kazna i za 200 dinara. Moj komšija Aca kaže – Miro, daj mu 200 dinara, a ovaj kaže – daj mu makar 400 da ima i kolega za turu pića. Ovaj kaže, ne, nemam više, ja sam penzioner. Doviđenja.
To je samo dokaz kako se primenjuju zakoni, kako se dosledno primenjuju zakoni, kako ljudi izgaraju. Jer imate, recimo, slučaj prijavi se nešto što je kriminal policijskom službeniku i očekujete od njega da će elementarne stvari da reši. A on kaže – za 32.000 da ti radim, ma baš me briga, što da radim za 32.000 dinara. To je nešto ispod neto prosečne plate po građaninu iz marta 2011. godine.
Možete vi sad da se zaklinjete ovde, Evropa vas voli, obožava, zbog proevropskih zakona, skače vam popularnost itd. Znam da vam sve skače, popularnost pogotovo. Ali, objasnite mi jednu stvar – dokle? Da li više neko može da bude toliko naivan da prihvati sve to?
Hajde dalje da vidimo kako se koristi lična karta, pošto je ona i dokaz. Da li postoje zloupotrebe u korišćenju? Postoje. Ali, da bi se zloupotreba ostvarila korišćenjem lične karte, u zloupotrebi mora da učestvuje druga strana. Ko se pojavljuje kao druga strana? Državne institucije, po pravilu. Da li je ovo stvarno ostvaren san EU o kriminalizovanoj administraciji?
Dalje, upotreba. Ko upotrebljava ličnu kartu? Za šta se ona upotrebljava? Da li tu postoji mogućnost neke zloupotrebe? Postoji, i te kako da postoji.
Pošto je sada priča o čipovanju, nečipovanju, sećate se u onoj istorijskoj akciji "Sablja", kada ste na desetine hiljade ljudi priveli, sa papirima, bez papirima, sa krivičnim prijavama, bez krivičnih prijava, sa zahtevima za sprovođenje istrage, bez zahteva za sprovođenje istrage, sa optužnicama, bez optužnica itd – odrali su državu koja je platila naknadu štete zbog nezakonitog hapšenja i lišavanja slobode.
Ali, svi su ostali u kompjuteru. Kada sada uzme ličnu kartu i legitimiše ga policajac zbog nečega, da bi izvršio promenu, njemu kompjuter kaže – ima ga tamo u evidenciji. Nadogradili ste kaznenu evidenciju, pa ste čak i prevazišli odredbe o rehabilitaciji Zakonika o krivičnom postupku.
Nešto radite, reče mi neki čovek koji se razume u te stvari, nešto suprotno sa članom 89. Zakona o policiji. Ali, to je normalno. Zbog toga skače popularnost. To se podrazumeva. Izuzetno skače popularnost ovima koji su za Evropu po svaku cenu.
Lična karta kao putna isprava. Izvinite, lična karta kao putna isprava se koristila, nije to nešto epohalno. Ne pričam o korišćenju lične karte kao putne isprave na teritoriji Republike Srbije, sa naglaskom na KiM, koja je pod kontrolom UN.
Ali, imali ste situaciju kada se organizuje vašar u Dimitrovgradu, Bosilegradu, ljudi su prelazili sa ličnom kartom preko granice, iz Bugarske, sa ličnom kartom iz Srbije i tu nema ništa epohalno. Pretpostavljam da je to slično i u Subotici, tamo gde se organizuju ti vašarski dani itd. Znači, nema tu ništa epohalno. Jedino ako ste smatrali da ste sad izmislili drugu rupu na saksiji. A da znate, saksija vrlo pristojno funkcioniše i sa jednom rupom.
Pa onda imamo lep odnos sa Republikom Srpskom. Idete sa ličnom kartom i nemate nikakvih problema. Uđete u Republiku Srpsku, odmah ste ušli u MH Federaciju, nastavite tamo i do Knina, nema potrebe da vas neko zadržava. Zašto? Sve je to teritorija Republike Srbije. To vas hvalim. To je lepo teritorija Republike Srbije, lična karta Republike Srbije važi na celoj teritoriji velike Srbije, to je dobro i fino. Znači, ništa epohalno danas niste izmislili. To odavno postoji.
Malo priče je bilo oko ovih isprava, ko to može da dobije, kako da dobije, pa je malo akcenat dat na teritoriju KiM. Moram da vas podsetim da su se u Leposaviću delile žute ovce za vreme izbora, a u Gračanici, malopre je kmečao ovde jedan, oni su otvarali kafiće da bi završili izbore.
Nemojte sad da mi kukate kako Amerikanci ne žele da čuju, pogotovo kad kukaju oni koji su išli da zoblju za onaj Molitveni doručak, pa ih skupe tamo i daju im zobene pahuljice, oni se nazoblju tamo i to je glavna stvar. U Srbiji se svima tresu gaće. Zamisli koja je to faca, bio je u Vašingtonu, sa suprugom, pozvan na doručak, Obama. Otprilike to je isto kao kada su Borisu Tadiću dali počasnu kartu člana biblioteke u engleskom domu ovde. Član biblioteke Boris Tadić, ljudi, engleske biblioteke. Oduševljenje u narodu. Ima li boljeg dokaza prijateljstva, odlaska u EU. Jedva nas čekaju.
Sad čujemo ma nije samo problem KiM, hoće da pocepaju celu Srbiju. Zamislite. Fluid proradio, odozdo krenuo na gore. Neverovatne stvari se dešavaju. Pazite, 2006. godine je donet zakon i zna se da u julu 2011. godine dolazi vreme kada treba ponovo da se vade lične karte.
Sada se unapred kaže – nećemo to nego idemo na 2016. godinu, da važi do 2016. godine. Gde se setiste toga, bre? Znači, kada državna administracija neće da radi svoj posao, ona lepo obezbedi većinu, promeni se zakon i onda se kaže – i to je evropski standard.
Molim vas, od 25. januara 2001. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije donet nijedan propis, zakon, plan, odluka, bilo šta, rezolucija, deklaracija, koji nisu po najvišim standardima razvijene EU. Svi dolaze iz Brisela, a Belgija još uvek nema vladu. Građani su oduševljeni, oni žive po evropskim standardima.
Vi uopšte nemate potrebe da kažete ovo menjamo zbog Venecijanske komisije, zbog Evrope, zbog Solane, zbog Šeja, zbog onog, zbog ovog. Ne. To se zna. Ništa nije problem.
Samo ima jedan mali problem, znate. Vi ste mnogo lepo izreklamirali EU i građani su svesni činjenice da kada su u Srbiji, ovde se živi po evropskim standardima, ali da su ti evropski standardi ekonomski mnogo prihvatljiviji, recimo, u Belgiji.
Onda kažu – beli šengen je dobijen da bismo mi otišli u Belgiju, da bi rešili svoje socijalno-ekonomske probleme. A onda ta humanitarna organizacija zvana EU kaže – molim vas, zamislite, oni dođu kod nas pa traže azil. Koliko ih ima koji ne traže azil? Šta mislite?
A neki potpuno neobavešteni iz Avganistana dođu u Srbiju i traže azil od Srbije. Možete zamisliti? Znači, ima i gorih od nas. Nismo mi prvi na top listi. I ta EU nije humana institucija. Oni su lepo rekli – svi morate da živite po našim standardima. Ljudi koji smatraju da ovaj režim njima ne dozvoljava pristojan život ili elementarne uslove za život, lepo skupe pare za kartu, odu u Brisel, u Minhen, snalaze se tamo, 90 dana turistički, 120 dana porodično, a ostatak ako ih uhvate.
Vidite kako je čudna ta stvar sa EU. Jeste li ste videli – Sarkozi izbacuje ljude sa pasošem države koja je članica EU? Izbacuje Rumune, Bugare, koji su debelo u EU. Znači, oni sprovode diskriminaciju unutar EU, prema građanima EU. Vodite računa gde vi nas vodite.
Vi nas vodite u centar diskriminacije. Oni bi hteli samo oni lepo da žive, a mi da se zlopatimo. Ne može, to nije evropski standard. Savet Evrope je propisao standarde. Svima je zagarantovano da lepo žive. Svima je zagarantovano da se živi kao u Parizu, Briselu, Londonu, a sad vi Evropejci terate Dačića da bude ovde diskriminator, da iz autobusa izvlači ljude.
Po kom kriterijumu da izvlači ljude? Po kom kriterijumu kad svi imaju pasoš? Platio je kartu, ne švercuje se, može legalno da ide. To je ono. Tu sam vas čekao. Beli šengen je smišljen samo za one koji imaju pare da odu tamo da potroše. Oni koji nemaju pare da tamo potroše, nije EU za njih. Za njih je readmisija, kako vi to kažete.
Vodite računa, vidite kako je opasno kada se sluša EU, koliko je opasno, koliko je to čak i besmisleno. Isto vam je kao sa onim ugovorom sa izraelskom onom firmom za špijunažu. Znate, ono snimanje. Pa, kako je to moglo da se zaključi bez znanja Amerikanaca?
Zaključilo se, da bi nas imali u rukama, kako navodno mi špijuniramo šta se dešava na KiM. Jer, mi ćemo da obučemo čizme, znate. Pa vas uvalili u priču, pa se razvlačite po sudovima ovde. Što mi da platimo zbog toga? Zar vam se ne čini da je EU visokosofisticirana kriminalna institucija?
Jedva čekam da neke predstavnike vlasti pošaljemo u Brisel da zauzmu pozicije. Možete da mislite kad bi Mlađa ušao u Brisel, šta bi ostalo od Evropske komisije? Zaposli tetku, strinu, Kikija, ove, one. Ima da puknu ko dulek, ljudi moji.
Ili im prebacimo čuvenog finansijera Božu? Za 16 dana 12 miliona evra imaće akcije u nekoj banci u Briselu. Uhapsiše ovog njegovog Đorđevića. Da li ste videli? Za dve godine opozicije 11,5 miliona zaradio. Kaže trudio se, marljivo je radio. E, to građani znaju.
Znači, ovo je jedna dimna bomba, teško ljudima kojima brigu vodi DOS, u svim agregatnim stanjima. To je otprilike isto kao kada Vučić u "Utisku nedelje" čuva Tomu. Tako ga je efikasno odbranio, da mogu odmah da ga uhapse. Efikasno ga je branio, odmah mogu da ga zatvore i posle tri godine može da počne suđenje.
To vam je isto kao kad vam Boža Đelić i ovi pričaju o lepoj budućnosti, kako oni izgaraju na zaštiti naših interesa. Molimo vas, nemojte više, mnogo boli kada vi čuvate naše interese. Nema mesta za naše interese, kao naroda i kao građana, u vašoj percepciji. Ako se pojavi nešto opravdano, vi kažete – ma to bi mi uradili, ali ne da MMF.
Zamolio bih građane, kada se kaže OEBS, da im odmah bude pred licem lik Vilijama Vokera. Kada se kaže NATO, Solana i Džejmi Šej. Kada se kaže SAD, spomenik živom Bilu Klintonu u Prištini. Kad se kaže Boris Tadić, Srđan Milivojević, glavni ideolog DS. Ne postoji bolji ideolog. On, Neca, Cole, Maca, to su kontrolori ideologije DS. Šta bi mogla DS bez ovih perjanica Otpora, pardon, boraca za demokratiju? To je nešto idealno. Znači, građani, kada čujete Borisa Tadića, to vam se pričinjava, to je Srđan Milivojević, slika i prilika evropske Srbije.
Hvala, gospođo Đukić.

Kao i obično, niste bili u temi. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da jako često imamo kao temu dnevnog reda ovaj zakon. Nekako loše Vladi ide, loše ministarstvu ide kada su u pitanju rokovi za primenu ovog zakona i stalno nešto odlažemo. Prosto je neverovatno da MUP ne može da proceni koliko im je vremena potrebno da bi u potpunosti sproveli ovaj zakon, koliki su im tehnički kapaciteti i organizacione sposobnosti, nego smo u situaciji da se stalno iznova i iznova vraćamo i stalno radimo neke izmene i dopune ovog zakona.
Nažalost, po mišljenju SNS, i u ovom predlogu zakona, koji nije nešto naročito velik, ima poprilično problematičnih instituta, neprimenjivih, pa rekao bih i onih koji će bitno da otežaju život pojedinim građanima Srbije. Da ne bih mnogo gubio vreme teoretišući, krenuću konkretno.
Što se tiče ovog instituta koji ste osmislili, a odnosi se na maloletna i poslovno nesposobna lica, na prvi pogled sve to izgleda idealno. Da i drugi roditelj da saglasnost prilikom izdavanja lične karte, izgledalo bi stvarno da je to sasvim u redu, da se izbegnu zloupotrebe, jer su pojedini roditelji zloupotrebljavali svoje pravo.
Ali, s druge strane, imate velike probleme među bračnim drugovima, često imate posvađane bračne drugove, često imate inat i veliki broj maloletnih lica neće moći da ostvari svoje pravo na ličnu kartu, zato što postoji strah jednog od roditelja da će eventualno to maloletno lice otputovati van teritorije zemlje, i taj je strah bez razloga.
Čini mi se da zbog možda par procenata zloupotrebe, možda 10% ili 20%, lica koja su maloletna, zahvaljujući ovoj odredbi, biće pogođena i neće moći da dobiju ličnu kartu da ostvare neke svoje želje ili planove.
Dakle, čini nam se da ovaj institut nema mesta u ovom zakonu, da ga je eventualno možda trebalo tražiti u nekom krivičnom zakonu, da je kroz neke druge zakonske projekte trebalo rešavati problem zloupotrebe prava na starateljstvo nad decom, a ovo roditeljsko pravo koje ste ostavili u jednom stavu kaže da će se maloletnim licima starijim od 16 godina lična karta izdati bez saglasnosti drugog roditelja, ukoliko taj roditelj ne vrši roditeljsko pravo. Mislim da ta odredba ne znači mnogo, jer jako je malo roditelja koji nemaju pravo na roditeljsko pravo.
S druge strane, čini mi se da imamo jednu koliziju. Vi u samom zakonu propisujete da sva lica koja sa 16 godina koja nemaju izdatu ličnu kartu podležu nekim kaznenim sankcijama. Sankcija je, čini mi se, 30 dana zatvora. Ali, ne propisujete da su i roditelji odgovorni za to, ukoliko to maloletno lice ne poseduje ispravu, ličnu kartu. Dakle, poprilično problematičan institut koji će stvoriti jako puno problema i, čini mi se, po stavovima SNS, faktički neprimenjiv u praksi.
Što se tiče nekih tehničkih mogućnosti za latinično pismo, podsetio bih vas da u članu 9. već imate pravo nacionalnih manjina da na jezicima nacionalnih manjina imaju izdate lične karte i lična dokumenta. Kakvi su to sad novi neki tehnički uslovi, tehničke mogućnosti koje su nam potrebne, ako je očigledno da već postoji ta mogućnost u prethodnom zakonu? Čini mi se čak i da se pominju podaci i na engleskom jeziku.
Uz to, nekim podzakonskim aktima propisuje se da li ima ili nema tehničkih mogućnosti. To može da bude samo u okviru zakona. To može da bude primenjeno na sve građane Srbije, gde ćemo jasno da znamo možemo ili ne možemo. Prava su ista za sve građane, a na ovaj način to pravo neki građani mogu da ostvaruju, a neki ne mogu.
"Službeni glasnik", to je po mišljenju SNS jedan prevaziđen institut, u tom smislu što se jako često nevažeća lična karta oglašava sa velikim zakašnjenjem, što retko ko vodi računa o tome. Mi smo jednim amandmanom i predvideli da se u okviru MUP oformi registar, javni registar u kome ćete moći da vidite koje su to nevažeće lične karte, koji ćete moći u svakom slučaju i u svakom trenutku da koristite. Mislim da je to jedan civilizacijski napredak.
Ako je potrebno da ga građani finansiraju "Službeni glasnik" nekim uplatama to je neka druga priča, ali mislim da je to što se "Službenog glasnika" tiče potpuno prevaziđeno i nepotrebno se našlo u ovom zakonu. To je jedan od stavova SNS.
Kada imamo naše građane na radu u inostranstvu, dve godine je važenje lične karte. Zar vam se ne čini da je to premalo? Na osnovu čega ste vi došli do ovog ograničenja na dve godine? U čl. 1. i 2. vi nemate obavezu da prebivalište bude uslov za izdavanje lične karte. Ako ste već želeli da na neki način ograničite, morali ste da menjate i čl. 1. i 2. Po čl. 1. i 2. oni imaju pravo na ličnu kartu, kao i svi ostali građani, i to pravo je 10 godina.
Čini mi se da u ovom obrazloženju nisam našao razlog zbog čega bi to bilo dve godine, osim ako to nije finansijski interes MUP, da ti ljudi što češće vade dokument i, naravno, uplaćuju izvesna finansijska sredstva i popunjavaju rupe u budžetu trenutno aktuelne Vlade.
Da ne govorim o maltretiranju. Iovako sve manji broj ljudi koji radi u inostranstvu dolazi u Srbiju, ne osećaju se dobrodošlo, jako često osećaju da ih na svakom koraku iskorišćavaju i da sva prava koja su rođenjem stekli dolaze pod znak pitanja.
Stariji od 65 godina, još jedan institut. Sa 65 godina možete da dobijete trajnu ličnu kartu. Zbog čega ne sa 55? U prethodnom zakonu je to bilo sa 50 godina. Naš amandman je da to bude 55 godina. Samim tim imaćete manje redove kada je u pitanju izdavanje ličnih karata. Zbog čega neko ne bi mogao sa 50 – 55 godina da dobije trajnu ličnu kartu?
Zbog čega to pravo ne bi bilo po automatizmu? Zbog čega on treba da potraži poseban zahtev, da izrazi želju da to bude trajna lična karta? Ne znam zbog čega se niste opredelili da to bude nešto što se podrazumeva. Životni vek naših građana, mislim da je svima nama poznato, kreće se do nekih 70 godina. Šta znači ovaj institut – sa 65 godina dobićete trajnu ličnu kartu? Mislim da je ta granica previsoko postavljena. Stav SNS je i u ovom pogledu da lična karta treba makar sa 55 godina da se dobije kao trajni dokument i da se podrazumeva po automatizmu da taj poseban zahtev nije potreban.
Veliki broj građana nije ni upoznat sa svim pravnim mogućnostima. Jako često na šalterima službi i nemaju nekoga ko bi ih uputio i eventualno pomogao da neka svoja prava ostvare.
Znači, jedan od osnovnih razloga je, čini mi se, veliko siromaštvo građana Srbije, razlog zbog čega mi ovaj posao do sada nismo završili. Finansijska sredstva koja su potrebna da se izdvoje za nove dokumente, za novu ličnu kartu, za veliki broj građana nisu mala. Zbog toga oni te poslove ostavljaju za kasnije i zbog toga se to produžava iz godine u godinu.
Zbog toga ćemo mi verovatno i sledeće godine imati izmenu i dopunu ovog zakona, a to je elementarni razlog što vlast nije svesna koje su mogućnosti građana i kako danas građani u Srbiji žive siromašno. Stav SNS je i sa te strane potpuno jasan, da oni građani koji su socijalno ugroženi, ako ne već svi građani, treba besplatno da dobiju ličnu kartu i da jednom završimo ovaj posao, a ne da se razvlačimo godinama oko nekih tehničkih stvari, oko nečega što je civilizacijska potreba.
Mi imamo jedan veliki problem i SNS često to ističe, a to je cena obrazaca, cena dobijanja dokumenata. Bilo je dosta problema i sa kašnjenjem, neorganizovanošću administracije na nivou opština.
Smatramo da tu ima jako malo transparentnosti, da nemamo javnu nabavku, da nemamo nijedan argument zbog čega su lična dokumenta ovako skupa. Trenutno imamo problem i sa registarskim tablicama, koje se bez ikakvog zakonskog pokrića trenutno izdaju po Srbiji. Ima mnogo priča o tome, nikakve garancije da će te registarske tablice sačekati EU. Ako je to bio cilj, očigledno velika sredstva građana, koja oni nemaju, izdvajaju se za neka dokumenta koja kratko traju. Ako se prisetite, svakih par godina smo menjali te registarske tablice.
Često tražimo od MUP da nam obrazloži zbog čega su ta dokumenta toliko skupa, po tri do četiri puta skuplja nego što je tržišna vrednost. Na taj način, čini mi se, ogromna sredstva prikupljaju se od građana. Imam podatak za ove registarske tablice da je to nekih 50 miliona evra koje su u opticaju. To je očigledno samovolja nekoga iz MUP. To je ono što je nedopustivo i jedan krajnje nekorektan odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, želeo bih da ubuduće imamo što manje ovakvih zakona kojima se popunjavaju neke rupe u budžetima, da li MUP, pravosuđa ili bilo kojih institucija na nivou Srbije, i to sve preko leđa građana Srbije, kroz takse i raznorazne nadoknade i plaćanja, u situaciji kad građani to ne mogu da priušte.
Nadam se da ćete neke od amandmana koje smo predložili razmotriti ozbiljno. Mislim da su stvarno u interesu građana i da ćete o nekim institutima, koje često predlažete, malo dublje da porazmislite, da to ne bude ad hok, onako na brzinu i da budu ti instituti usaglašeni sa celinom zakona.