Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je još jedan kozmetički zakon koji ne rešava suštinu stvari. Šta je suština stvari? Suština stvari je pojednostavljenje i pojeftinjenje postupka dobijanja ličnih dokumenata.
Ovim zakonom nijednim slovom ne govorite o pojednostavljenju postupka, niti o pojeftinjenju postupka. Postupak dobijanja ličnih dokumenata je skup i preskup za građane koji se nalaze u socijalnoj bedi, u problemima, nezaposleni itd. Prevashodni zadatak je da radite na tome. Ne radite. Ovaj zakon to potvrđuje.
Sada ću vam kroz nekoliko primera navesti zašto je ovaj zakon nepotreban i zašto, sa finansijskog aspekta, moramo razgovarati o ovome. Moj kolega Perić je pre nekoliko minuta govorio o problemima određenih kategorija ljudi, ja ću to i dalje nastaviti i reći ću s kojim problemima se oni suočavaju. SRS je to ovde govorila i govori godinama.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je svim državnim organima u Republici Srbiji napisala više mejlova, više dopisa, obraćala se, ukazivala na ovaj problem, međutim, pomoći nema, a to je jako jednostavno, čak bih rekao i zakonski moguće i zakonski obavezujuće za vas, i po odredbama međunarodnog prava i prema odredbama važećih zakonskih propisa u Republici Srbiji.
Konvencija o statusu izbeglica državne organe prihvatnih država, mi smo prihvatna država, mislim na Republiku Srbiju, nalaže blagonaklon odnos, pojednostavljenje postupka i prihvat dokumenata koje taj koji je proteran, u ovom slučaju genocidnom politikom, i u BiH, i u Hrvatskoj i na KiM, etničkim čišćenjem itd, ta međunarodna konvencija vas obavezuje na blagonaklon odnos, prihvatanje dokumenata koji su važeći.
Onog trenutka kad smo dolazili, a to činite i dan-danas, ne prihvatate dokumenta koja dobija građanin, nego ih šaljete u Hrvatsku, Bosnu, na Kosovo itd.
Domaći Zakon o opštem upravnom postupku vas obavezuje da koristite dokumentaciju koju ima organ koji izdaje dokumenta i sve ostale službene evidencije koje postoje u Republici Srbiji. To ne koristite. Šta radite? Šaljete čoveka u Hrvatsku da izvadi dokument, a vi već imate dva dokumenta u vlastitoj evidenciji i na ekranu vaš službenik u MUP ili u nekom drugom državnom organu ima u vlastitoj dokumentaciji taj dokument, ima sve pred sobom, ali šta ga briga. Zakon je naložio – idite u Hrvatsku, dajte Hrvatima, hrvatskoj državi, BiH i drugim državama, platite taksu, platite prevoz, platite tamo hranu i piće.
Evo vam računice. Svake godine, od egzodusa i genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini, najmanje sto hiljada Srba je išlo po dokumenta. Ako je prosečni odlazak do tamo, koji traje dva-tri dana, uz najjeftiniji prevoz, koji košta od 100 do 150, pa i 200 evra

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Imate 22 minuta.

Na početku bih morao malo da podsetim građane, sad se nalazimo u eri hapšenja. Malo-malo pa istrči neka mafija. Te indeks, putna, te ova, te ona. Verovatno će na kraju neka za papire itd.
Samo je problem što se preko dana to hapsi, uredno objavljuje u Dnevniku, a verovatno preko noći, ne možda istog dana, nego kroz nekoliko dana, ljudi puštaju kući, tako da to održava neku tenziju, ima tu puno potencijalnih kandidata za hapšenje, svi koji rade u Agenciji za privatizaciju, i oni koji su napustili Agenciju pre dve godine, i da ne ređam dalje sve redom.
Da se sada vratimo na lične karate, zato što postoji neka veza između izmena ovog zakona o ličnim kartama i ovih tekućih stvari koje se dešavaju u našem društvu. Da krenemo redom.
Mi smo godinama u oktobru, novembru ili decembru donosili zakon koji smo menjali Zakon o putnim ispravama. Zašto? Nesavršen sistem. Ne mogu ljudi da izvade nove pasoše, pa se važnost starih produžava za godinu dana i to je tako išlo redom.
Mi smo uvek ukazivali – nemojte to da radite, odredite jedanput jedan ozbiljan rok i završite posao, nemojte ovako da dovodite ljude u neprijatnu situaciju, naročito ove iz inostranstva, kada treba da dođu ovde da posete familiju, jer ukoliko se to ne uradi, moguće je da sa pasošem dođu, a da već ne mogu da izađu, jer istekao je pasoš 31. decembra.
Naravno, osmeh, onaj kez, kako kažu deca, idemo prema Evropi, šta nas briga za pasoše. Tako smo jedno sedam-osam puta menjali, te na šest meseci, te na godinu dana. Krenuli smo sa ličnim kartama i odmah su se pojavili problemi. Mi nećemo sada da ponavljamo našu diskusiju iz 2006. godine. Tada je neko drugi bio na vlasti, a gospodin Dačić je zdušno podržavao tu vlast, bio je manjinski partner koji je davao veliku podršku.
No, idemo redom. Došlo je vreme da se menjaju registarske tablice i saobraćajne dozvole. Opet liči na lične karte. I to je moralo sa problemima da bude i evo, problemi, problemi, problemi. Verovatno će opet nešto da se menja, neki pravilnik itd.
Samo da vas podsetim kod pasoša šta je bilo. Napokon izašlo je na videlo da se pojavila i velika kriminalna afera u Zavodu za izdavanje novčanica i Kovnici itd, pa je onda bio problem da li je uzeo Mlađa, da li je uzeo ovaj, da li je uzeo onaj, neće MUP da njima komanduje tamo neki direktor te kovnice itd, pa je "Kurir" u serijama objavljivao i ugovore, upoređivao cene ko je koliko dobio, ko se koliko ugradio itd. Interesantne stvari.
Sve je krenulo sa Dušanom Mihajlovićem zvanim Lutra. Beše ni kriv, ni dužan, čovek ministar, da se završe neki prljavi poslovi, kupio neku mašinu iz Izraela koja radi lične karte i sve ove stvari po najmodernijim standardima itd. Godinama ta mašina, da ne bi zvrjala prazna, da ne bi propala, dosetili se – ajde da vatamo priključak sa Evropom, pa ćemo onda sve po evropskim standardima. Te čipovani, te nečipovani, te sa minđušom, te bez minđuše, te ovakvi, te onakvi itd.
Naravno, velika je tragedija kada banka koja izdaje kreditnu karticu, ili platnu karticu ima više podataka o klijentu, nego država u zvaničnoj evidenciji MUP, gde se izdaju lične karte, kao dokaz na osnovu koga se utvrđuje identitet, to je u osnovi, a iz toga se izvlače neke druge oblasti gde lična karta predstavlja dokaz, prebivalište itd.
Kad smo već kod lične karte, mi danas moramo da objasnimo neke stvari. Ko ima pravo na ličnu kartu? Građanin Republike Srbije. Gde se nalaze građani Republike Srbije? Na celoj teritoriji Republike Srbije. Koja je ta teritorija Republike Srbije? Ona teritorija definisana Ustavom Republike Srbije. Ko je to uradio? Građani Republike Srbije na referendumu.
Da li svi građani Republike Srbije imaju lične karte Republike Srbije? Nemaju. Zašto nemaju? Ko nema ličnu kartu Republike Srbije, ne može da uživa ona prava o kojima govori Ustav Republike Srbije.
Dalje, drugi kriterijum, imamo državljanstvo, samo da vas podsetim šta je rekao Milorad Buha, neću ništa da dodajem – kakav je odnos, znači odnos prema ljudima koji treba da dokažu naše državljanstvo i da reše pitanje državljanstva je u najblažu ruku rečeno nehuman u odnosu na neke koji imaju status građanina ni krivi ni dužni, pošto status građanina malo i prevazilazi ono što je državljanin.
Hajde da vidimo, kako je po pitanju teritorije? Po pitanju teritorije je šareno. Zašto je šareno? Verovatno ovi iz MUP znaju to najbolje, pošto hapse svoje ljude, hapse se policajci. Te ne znam Merošina, te Niš, te ovamo, te onamo. Ako krenete sa registarskim tablicama, onda možete i Rumu i da ne ređam dalje.
Onda se postavlja pitanje – ko to primenjuje zakone, zašto ih tako primenjuje na način da se zloupotrebljava to i ko to vlada iz senke? Očigledno mi prozivamo pogrešne ljude, uvek prozivamo pijune, sredstva. Glavne vladare ne prozivamo, oni su daleko ušuškani, niko njih ne pominje, niko i ne zna.
Dolazimo do sledeće oblasti. Kakav je postupak izdavanja? Vidimo da ima elemenata i organizovanog kriminala u MUP, kao instituciji koja je na prvom mestu koja se bori protiv organizovanog kriminala. Izvinite, molim vas, kakva je onda to poruka?
Da li kada građanin ode do policijske uprave, do šaltera, treba da veruje ili da izražava sumnju za koga taj radi tamo. Kao što kad idete Ibarskom magistralom, pa vas zaustavi policija, vi niste sigurni da li je ta policijska uniforma sa buvljaka ili je to ovlašćeno službeno lice? Zašto?
Zato što neki put se ne plaća kazna i za 200 dinara. Moj komšija Aca kaže – Miro, daj mu 200 dinara, a ovaj kaže – daj mu makar 400 da ima i kolega za turu pića. Ovaj kaže, ne, nemam više, ja sam penzioner. Doviđenja.
To je samo dokaz kako se primenjuju zakoni, kako se dosledno primenjuju zakoni, kako ljudi izgaraju. Jer imate, recimo, slučaj prijavi se nešto što je kriminal policijskom službeniku i očekujete od njega da će elementarne stvari da reši. A on kaže – za 32.000 da ti radim, ma baš me briga, što da radim za 32.000 dinara. To je nešto ispod neto prosečne plate po građaninu iz marta 2011. godine.
Možete vi sad da se zaklinjete ovde, Evropa vas voli, obožava, zbog proevropskih zakona, skače vam popularnost itd. Znam da vam sve skače, popularnost pogotovo. Ali, objasnite mi jednu stvar – dokle? Da li više neko može da bude toliko naivan da prihvati sve to?
Hajde dalje da vidimo kako se koristi lična karta, pošto je ona i dokaz. Da li postoje zloupotrebe u korišćenju? Postoje. Ali, da bi se zloupotreba ostvarila korišćenjem lične karte, u zloupotrebi mora da učestvuje druga strana. Ko se pojavljuje kao druga strana? Državne institucije, po pravilu. Da li je ovo stvarno ostvaren san EU o kriminalizovanoj administraciji?
Dalje, upotreba. Ko upotrebljava ličnu kartu? Za šta se ona upotrebljava? Da li tu postoji mogućnost neke zloupotrebe? Postoji, i te kako da postoji.
Pošto je sada priča o čipovanju, nečipovanju, sećate se u onoj istorijskoj akciji "Sablja", kada ste na desetine hiljade ljudi priveli, sa papirima, bez papirima, sa krivičnim prijavama, bez krivičnih prijava, sa zahtevima za sprovođenje istrage, bez zahteva za sprovođenje istrage, sa optužnicama, bez optužnica itd – odrali su državu koja je platila naknadu štete zbog nezakonitog hapšenja i lišavanja slobode.
Ali, svi su ostali u kompjuteru. Kada sada uzme ličnu kartu i legitimiše ga policajac zbog nečega, da bi izvršio promenu, njemu kompjuter kaže – ima ga tamo u evidenciji. Nadogradili ste kaznenu evidenciju, pa ste čak i prevazišli odredbe o rehabilitaciji Zakonika o krivičnom postupku.
Nešto radite, reče mi neki čovek koji se razume u te stvari, nešto suprotno sa članom 89. Zakona o policiji. Ali, to je normalno. Zbog toga skače popularnost. To se podrazumeva. Izuzetno skače popularnost ovima koji su za Evropu po svaku cenu.
Lična karta kao putna isprava. Izvinite, lična karta kao putna isprava se koristila, nije to nešto epohalno. Ne pričam o korišćenju lične karte kao putne isprave na teritoriji Republike Srbije, sa naglaskom na KiM, koja je pod kontrolom UN.
Ali, imali ste situaciju kada se organizuje vašar u Dimitrovgradu, Bosilegradu, ljudi su prelazili sa ličnom kartom preko granice, iz Bugarske, sa ličnom kartom iz Srbije i tu nema ništa epohalno. Pretpostavljam da je to slično i u Subotici, tamo gde se organizuju ti vašarski dani itd. Znači, nema tu ništa epohalno. Jedino ako ste smatrali da ste sad izmislili drugu rupu na saksiji. A da znate, saksija vrlo pristojno funkcioniše i sa jednom rupom.
Pa onda imamo lep odnos sa Republikom Srpskom. Idete sa ličnom kartom i nemate nikakvih problema. Uđete u Republiku Srpsku, odmah ste ušli u MH Federaciju, nastavite tamo i do Knina, nema potrebe da vas neko zadržava. Zašto? Sve je to teritorija Republike Srbije. To vas hvalim. To je lepo teritorija Republike Srbije, lična karta Republike Srbije važi na celoj teritoriji velike Srbije, to je dobro i fino. Znači, ništa epohalno danas niste izmislili. To odavno postoji.
Malo priče je bilo oko ovih isprava, ko to može da dobije, kako da dobije, pa je malo akcenat dat na teritoriju KiM. Moram da vas podsetim da su se u Leposaviću delile žute ovce za vreme izbora, a u Gračanici, malopre je kmečao ovde jedan, oni su otvarali kafiće da bi završili izbore.
Nemojte sad da mi kukate kako Amerikanci ne žele da čuju, pogotovo kad kukaju oni koji su išli da zoblju za onaj Molitveni doručak, pa ih skupe tamo i daju im zobene pahuljice, oni se nazoblju tamo i to je glavna stvar. U Srbiji se svima tresu gaće. Zamisli koja je to faca, bio je u Vašingtonu, sa suprugom, pozvan na doručak, Obama. Otprilike to je isto kao kada su Borisu Tadiću dali počasnu kartu člana biblioteke u engleskom domu ovde. Član biblioteke Boris Tadić, ljudi, engleske biblioteke. Oduševljenje u narodu. Ima li boljeg dokaza prijateljstva, odlaska u EU. Jedva nas čekaju.
Sad čujemo ma nije samo problem KiM, hoće da pocepaju celu Srbiju. Zamislite. Fluid proradio, odozdo krenuo na gore. Neverovatne stvari se dešavaju. Pazite, 2006. godine je donet zakon i zna se da u julu 2011. godine dolazi vreme kada treba ponovo da se vade lične karte.
Sada se unapred kaže – nećemo to nego idemo na 2016. godinu, da važi do 2016. godine. Gde se setiste toga, bre? Znači, kada državna administracija neće da radi svoj posao, ona lepo obezbedi većinu, promeni se zakon i onda se kaže – i to je evropski standard.
Molim vas, od 25. januara 2001. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije donet nijedan propis, zakon, plan, odluka, bilo šta, rezolucija, deklaracija, koji nisu po najvišim standardima razvijene EU. Svi dolaze iz Brisela, a Belgija još uvek nema vladu. Građani su oduševljeni, oni žive po evropskim standardima.
Vi uopšte nemate potrebe da kažete ovo menjamo zbog Venecijanske komisije, zbog Evrope, zbog Solane, zbog Šeja, zbog onog, zbog ovog. Ne. To se zna. Ništa nije problem.
Samo ima jedan mali problem, znate. Vi ste mnogo lepo izreklamirali EU i građani su svesni činjenice da kada su u Srbiji, ovde se živi po evropskim standardima, ali da su ti evropski standardi ekonomski mnogo prihvatljiviji, recimo, u Belgiji.
Onda kažu – beli šengen je dobijen da bismo mi otišli u Belgiju, da bi rešili svoje socijalno-ekonomske probleme. A onda ta humanitarna organizacija zvana EU kaže – molim vas, zamislite, oni dođu kod nas pa traže azil. Koliko ih ima koji ne traže azil? Šta mislite?
A neki potpuno neobavešteni iz Avganistana dođu u Srbiju i traže azil od Srbije. Možete zamisliti? Znači, ima i gorih od nas. Nismo mi prvi na top listi. I ta EU nije humana institucija. Oni su lepo rekli – svi morate da živite po našim standardima. Ljudi koji smatraju da ovaj režim njima ne dozvoljava pristojan život ili elementarne uslove za život, lepo skupe pare za kartu, odu u Brisel, u Minhen, snalaze se tamo, 90 dana turistički, 120 dana porodično, a ostatak ako ih uhvate.
Vidite kako je čudna ta stvar sa EU. Jeste li ste videli – Sarkozi izbacuje ljude sa pasošem države koja je članica EU? Izbacuje Rumune, Bugare, koji su debelo u EU. Znači, oni sprovode diskriminaciju unutar EU, prema građanima EU. Vodite računa gde vi nas vodite.
Vi nas vodite u centar diskriminacije. Oni bi hteli samo oni lepo da žive, a mi da se zlopatimo. Ne može, to nije evropski standard. Savet Evrope je propisao standarde. Svima je zagarantovano da lepo žive. Svima je zagarantovano da se živi kao u Parizu, Briselu, Londonu, a sad vi Evropejci terate Dačića da bude ovde diskriminator, da iz autobusa izvlači ljude.
Po kom kriterijumu da izvlači ljude? Po kom kriterijumu kad svi imaju pasoš? Platio je kartu, ne švercuje se, može legalno da ide. To je ono. Tu sam vas čekao. Beli šengen je smišljen samo za one koji imaju pare da odu tamo da potroše. Oni koji nemaju pare da tamo potroše, nije EU za njih. Za njih je readmisija, kako vi to kažete.
Vodite računa, vidite kako je opasno kada se sluša EU, koliko je opasno, koliko je to čak i besmisleno. Isto vam je kao sa onim ugovorom sa izraelskom onom firmom za špijunažu. Znate, ono snimanje. Pa, kako je to moglo da se zaključi bez znanja Amerikanaca?
Zaključilo se, da bi nas imali u rukama, kako navodno mi špijuniramo šta se dešava na KiM. Jer, mi ćemo da obučemo čizme, znate. Pa vas uvalili u priču, pa se razvlačite po sudovima ovde. Što mi da platimo zbog toga? Zar vam se ne čini da je EU visokosofisticirana kriminalna institucija?
Jedva čekam da neke predstavnike vlasti pošaljemo u Brisel da zauzmu pozicije. Možete da mislite kad bi Mlađa ušao u Brisel, šta bi ostalo od Evropske komisije? Zaposli tetku, strinu, Kikija, ove, one. Ima da puknu ko dulek, ljudi moji.
Ili im prebacimo čuvenog finansijera Božu? Za 16 dana 12 miliona evra imaće akcije u nekoj banci u Briselu. Uhapsiše ovog njegovog Đorđevića. Da li ste videli? Za dve godine opozicije 11,5 miliona zaradio. Kaže trudio se, marljivo je radio. E, to građani znaju.
Znači, ovo je jedna dimna bomba, teško ljudima kojima brigu vodi DOS, u svim agregatnim stanjima. To je otprilike isto kao kada Vučić u "Utisku nedelje" čuva Tomu. Tako ga je efikasno odbranio, da mogu odmah da ga uhapse. Efikasno ga je branio, odmah mogu da ga zatvore i posle tri godine može da počne suđenje.
To vam je isto kao kad vam Boža Đelić i ovi pričaju o lepoj budućnosti, kako oni izgaraju na zaštiti naših interesa. Molimo vas, nemojte više, mnogo boli kada vi čuvate naše interese. Nema mesta za naše interese, kao naroda i kao građana, u vašoj percepciji. Ako se pojavi nešto opravdano, vi kažete – ma to bi mi uradili, ali ne da MMF.
Zamolio bih građane, kada se kaže OEBS, da im odmah bude pred licem lik Vilijama Vokera. Kada se kaže NATO, Solana i Džejmi Šej. Kada se kaže SAD, spomenik živom Bilu Klintonu u Prištini. Kad se kaže Boris Tadić, Srđan Milivojević, glavni ideolog DS. Ne postoji bolji ideolog. On, Neca, Cole, Maca, to su kontrolori ideologije DS. Šta bi mogla DS bez ovih perjanica Otpora, pardon, boraca za demokratiju? To je nešto idealno. Znači, građani, kada čujete Borisa Tadića, to vam se pričinjava, to je Srđan Milivojević, slika i prilika evropske Srbije.
Hvala, gospođo Đukić.

Kao i obično, niste bili u temi. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da jako često imamo kao temu dnevnog reda ovaj zakon. Nekako loše Vladi ide, loše ministarstvu ide kada su u pitanju rokovi za primenu ovog zakona i stalno nešto odlažemo. Prosto je neverovatno da MUP ne može da proceni koliko im je vremena potrebno da bi u potpunosti sproveli ovaj zakon, koliki su im tehnički kapaciteti i organizacione sposobnosti, nego smo u situaciji da se stalno iznova i iznova vraćamo i stalno radimo neke izmene i dopune ovog zakona.
Nažalost, po mišljenju SNS, i u ovom predlogu zakona, koji nije nešto naročito velik, ima poprilično problematičnih instituta, neprimenjivih, pa rekao bih i onih koji će bitno da otežaju život pojedinim građanima Srbije. Da ne bih mnogo gubio vreme teoretišući, krenuću konkretno.
Što se tiče ovog instituta koji ste osmislili, a odnosi se na maloletna i poslovno nesposobna lica, na prvi pogled sve to izgleda idealno. Da i drugi roditelj da saglasnost prilikom izdavanja lične karte, izgledalo bi stvarno da je to sasvim u redu, da se izbegnu zloupotrebe, jer su pojedini roditelji zloupotrebljavali svoje pravo.
Ali, s druge strane, imate velike probleme među bračnim drugovima, često imate posvađane bračne drugove, često imate inat i veliki broj maloletnih lica neće moći da ostvari svoje pravo na ličnu kartu, zato što postoji strah jednog od roditelja da će eventualno to maloletno lice otputovati van teritorije zemlje, i taj je strah bez razloga.
Čini mi se da zbog možda par procenata zloupotrebe, možda 10% ili 20%, lica koja su maloletna, zahvaljujući ovoj odredbi, biće pogođena i neće moći da dobiju ličnu kartu da ostvare neke svoje želje ili planove.
Dakle, čini nam se da ovaj institut nema mesta u ovom zakonu, da ga je eventualno možda trebalo tražiti u nekom krivičnom zakonu, da je kroz neke druge zakonske projekte trebalo rešavati problem zloupotrebe prava na starateljstvo nad decom, a ovo roditeljsko pravo koje ste ostavili u jednom stavu kaže da će se maloletnim licima starijim od 16 godina lična karta izdati bez saglasnosti drugog roditelja, ukoliko taj roditelj ne vrši roditeljsko pravo. Mislim da ta odredba ne znači mnogo, jer jako je malo roditelja koji nemaju pravo na roditeljsko pravo.
S druge strane, čini mi se da imamo jednu koliziju. Vi u samom zakonu propisujete da sva lica koja sa 16 godina koja nemaju izdatu ličnu kartu podležu nekim kaznenim sankcijama. Sankcija je, čini mi se, 30 dana zatvora. Ali, ne propisujete da su i roditelji odgovorni za to, ukoliko to maloletno lice ne poseduje ispravu, ličnu kartu. Dakle, poprilično problematičan institut koji će stvoriti jako puno problema i, čini mi se, po stavovima SNS, faktički neprimenjiv u praksi.
Što se tiče nekih tehničkih mogućnosti za latinično pismo, podsetio bih vas da u članu 9. već imate pravo nacionalnih manjina da na jezicima nacionalnih manjina imaju izdate lične karte i lična dokumenta. Kakvi su to sad novi neki tehnički uslovi, tehničke mogućnosti koje su nam potrebne, ako je očigledno da već postoji ta mogućnost u prethodnom zakonu? Čini mi se čak i da se pominju podaci i na engleskom jeziku.
Uz to, nekim podzakonskim aktima propisuje se da li ima ili nema tehničkih mogućnosti. To može da bude samo u okviru zakona. To može da bude primenjeno na sve građane Srbije, gde ćemo jasno da znamo možemo ili ne možemo. Prava su ista za sve građane, a na ovaj način to pravo neki građani mogu da ostvaruju, a neki ne mogu.
"Službeni glasnik", to je po mišljenju SNS jedan prevaziđen institut, u tom smislu što se jako često nevažeća lična karta oglašava sa velikim zakašnjenjem, što retko ko vodi računa o tome. Mi smo jednim amandmanom i predvideli da se u okviru MUP oformi registar, javni registar u kome ćete moći da vidite koje su to nevažeće lične karte, koji ćete moći u svakom slučaju i u svakom trenutku da koristite. Mislim da je to jedan civilizacijski napredak.
Ako je potrebno da ga građani finansiraju "Službeni glasnik" nekim uplatama to je neka druga priča, ali mislim da je to što se "Službenog glasnika" tiče potpuno prevaziđeno i nepotrebno se našlo u ovom zakonu. To je jedan od stavova SNS.
Kada imamo naše građane na radu u inostranstvu, dve godine je važenje lične karte. Zar vam se ne čini da je to premalo? Na osnovu čega ste vi došli do ovog ograničenja na dve godine? U čl. 1. i 2. vi nemate obavezu da prebivalište bude uslov za izdavanje lične karte. Ako ste već želeli da na neki način ograničite, morali ste da menjate i čl. 1. i 2. Po čl. 1. i 2. oni imaju pravo na ličnu kartu, kao i svi ostali građani, i to pravo je 10 godina.
Čini mi se da u ovom obrazloženju nisam našao razlog zbog čega bi to bilo dve godine, osim ako to nije finansijski interes MUP, da ti ljudi što češće vade dokument i, naravno, uplaćuju izvesna finansijska sredstva i popunjavaju rupe u budžetu trenutno aktuelne Vlade.
Da ne govorim o maltretiranju. Iovako sve manji broj ljudi koji radi u inostranstvu dolazi u Srbiju, ne osećaju se dobrodošlo, jako često osećaju da ih na svakom koraku iskorišćavaju i da sva prava koja su rođenjem stekli dolaze pod znak pitanja.
Stariji od 65 godina, još jedan institut. Sa 65 godina možete da dobijete trajnu ličnu kartu. Zbog čega ne sa 55? U prethodnom zakonu je to bilo sa 50 godina. Naš amandman je da to bude 55 godina. Samim tim imaćete manje redove kada je u pitanju izdavanje ličnih karata. Zbog čega neko ne bi mogao sa 50 – 55 godina da dobije trajnu ličnu kartu?
Zbog čega to pravo ne bi bilo po automatizmu? Zbog čega on treba da potraži poseban zahtev, da izrazi želju da to bude trajna lična karta? Ne znam zbog čega se niste opredelili da to bude nešto što se podrazumeva. Životni vek naših građana, mislim da je svima nama poznato, kreće se do nekih 70 godina. Šta znači ovaj institut – sa 65 godina dobićete trajnu ličnu kartu? Mislim da je ta granica previsoko postavljena. Stav SNS je i u ovom pogledu da lična karta treba makar sa 55 godina da se dobije kao trajni dokument i da se podrazumeva po automatizmu da taj poseban zahtev nije potreban.
Veliki broj građana nije ni upoznat sa svim pravnim mogućnostima. Jako često na šalterima službi i nemaju nekoga ko bi ih uputio i eventualno pomogao da neka svoja prava ostvare.
Znači, jedan od osnovnih razloga je, čini mi se, veliko siromaštvo građana Srbije, razlog zbog čega mi ovaj posao do sada nismo završili. Finansijska sredstva koja su potrebna da se izdvoje za nove dokumente, za novu ličnu kartu, za veliki broj građana nisu mala. Zbog toga oni te poslove ostavljaju za kasnije i zbog toga se to produžava iz godine u godinu.
Zbog toga ćemo mi verovatno i sledeće godine imati izmenu i dopunu ovog zakona, a to je elementarni razlog što vlast nije svesna koje su mogućnosti građana i kako danas građani u Srbiji žive siromašno. Stav SNS je i sa te strane potpuno jasan, da oni građani koji su socijalno ugroženi, ako ne već svi građani, treba besplatno da dobiju ličnu kartu i da jednom završimo ovaj posao, a ne da se razvlačimo godinama oko nekih tehničkih stvari, oko nečega što je civilizacijska potreba.
Mi imamo jedan veliki problem i SNS često to ističe, a to je cena obrazaca, cena dobijanja dokumenata. Bilo je dosta problema i sa kašnjenjem, neorganizovanošću administracije na nivou opština.
Smatramo da tu ima jako malo transparentnosti, da nemamo javnu nabavku, da nemamo nijedan argument zbog čega su lična dokumenta ovako skupa. Trenutno imamo problem i sa registarskim tablicama, koje se bez ikakvog zakonskog pokrića trenutno izdaju po Srbiji. Ima mnogo priča o tome, nikakve garancije da će te registarske tablice sačekati EU. Ako je to bio cilj, očigledno velika sredstva građana, koja oni nemaju, izdvajaju se za neka dokumenta koja kratko traju. Ako se prisetite, svakih par godina smo menjali te registarske tablice.
Često tražimo od MUP da nam obrazloži zbog čega su ta dokumenta toliko skupa, po tri do četiri puta skuplja nego što je tržišna vrednost. Na taj način, čini mi se, ogromna sredstva prikupljaju se od građana. Imam podatak za ove registarske tablice da je to nekih 50 miliona evra koje su u opticaju. To je očigledno samovolja nekoga iz MUP. To je ono što je nedopustivo i jedan krajnje nekorektan odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, želeo bih da ubuduće imamo što manje ovakvih zakona kojima se popunjavaju neke rupe u budžetima, da li MUP, pravosuđa ili bilo kojih institucija na nivou Srbije, i to sve preko leđa građana Srbije, kroz takse i raznorazne nadoknade i plaćanja, u situaciji kad građani to ne mogu da priušte.
Nadam se da ćete neke od amandmana koje smo predložili razmotriti ozbiljno. Mislim da su stvarno u interesu građana i da ćete o nekim institutima, koje često predlažete, malo dublje da porazmislite, da to ne bude ad hok, onako na brzinu i da budu ti instituti usaglašeni sa celinom zakona.

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč. Gospodin Velimir Ilić nije iskoristio prava šefa poslaničke grupe. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni izuzetno smeta poslednjih meseci što u ovoj sali srpskog parlamenta nema poslanika. Teme koje dolaze na dnevni red nisu zainteresovale poslanike ni vladajuće koalicije ni opozicije. U jednom momentu, pre 15 minuta, u sali je iz vladajuće koalicije bilo samo sedam narodnih poslanika. Pogledajte, sala je uvek prazna.
Mi danas raspravljamo o ličnoj karti i tema je vezana za EU. Kao čovek iz ovog naroda, iz Srbije, ne vidim nikakvu vezu EU i lične karte. To je lični dokument za teritoriju Republike Srbije. Ne razumem kakve veze ima EU i lične karte. Pasoš moguće, ali lična karta je lična isprava, kad se šetamo po gradu, po Srbiji. Ne vidim zašto bi EU bila zainteresovana za našu ličnu kartu.
Šta se sada događa? Sada pričamo, usvajamo i menjamo zakone, gubimo vreme, menjamo lične karte svake druge godine, menjamo vozačke dozvole, pasoše, tablice, menjamo matične brojeve, državljanstvo, način vađenja, i sve to, registracije traktora itd. To je neophodno kad Žika i Pera pređu preko ulice da pooru njivu moraju da budu registrovani, uknjiženi, plaćene obaveze itd.
I seosko domaćinstvo moramo da registrujemo, ne može ništa da se uradi na selu ako se to ne uradi. Sada su došli na red i sertifikati. Za svako proizvodno domaćinstvo, ako proizvodite sir, kajmak, rakiju, zakoljete jagnje za neku pečenjaru, morate da imate određene sertifikate, koji moraju da budu opečaćeni, za svaki restoran, za svaku firmu, da li se ukrštaju putevi, ne ukrštaju itd. Znate li koliko taj sertifikat košta – 5.000 evra za firmu.
Kad sve ovo saberete, samo ova lična dokumenta, sertifikate i ovo sve na stranu, Srbija, po do sada izvađenim dokumentima, dala je 40 milijardi dinara. Građani Srbije su opljačkani u ovoj nestašici, u ovom jadu i bedi, 40 milijardi dinara.
Na primer, imam petoro dece, supruga, ja, dva zeta, u ime boga, za neki mesec i treći, kad saberete vi ovo, treba da podignem kredit da povadim sve papire, dokumenta itd. Da ne pričam šta sve mora da se vadi, kako administracija izvlači polako pare. Vidite, libor sa strane banke, to ste doveli, EU. Vi obarate evro, a oni dižu kamate.
Tu ima nekih problema sa EU. Kako vi vodite pregovore, gospodo iz vladajuće koalicije? Pričate o evropskim integracijama, gospođa Delević je prezauzeta, ona na tome radi intenzivno, a mi smo svaki dan siromašniji, a ovi svaki dan sve bogatiji. Ušli su nam u trgovinu, ušli su nam u sve, ušli su nam na tržište, finansijsko tržište, kompletno ga preuzeli. Evo, sad uzimaju i trgovinu i sve i nigde mi da nađemo mesto da udenemo neki svoj proizvod. Šta to Srbija može da izveze u EU? Malinu, pečurku i ništa više.
Kakav je naš interes da ekonomski ojačamo? Nas EU može približiti ekonomija bolja, jača, sigurnija, srpske jake banke. Nas može približiti veća zaposlenost, veći profit, da budemo konkurentniji, povećan izvoz i to će nas uvoditi u EU, a ne mi sad da se pohvalimo - promenili smo lične karte. Oni neće ni da primete, to ih uopšte ne interesuje.
Kakvim se mi perifernim pitanjima bavimo mesecima u ovom parlamentu? Mi donosimo zakone koje niko i ne traži. Sami smo tražili promenu izbornog zakona i to ono po redosledu da ide, to je predlog naše Vlade. To nije tačno da je EU tražila i napravili smo veliki problem, jer je nekome odgovaralo. Oni su tražili pitanje blanko ostavki i broj žena koji će biti zastupljen u parlamentu. To njih interesuje, ovo drugo smo mi sami sebi nametnuli.
Drugo, kršimo sopstveni Ustav iz dana u dan. Lepo su nam rekli iz EU - uđite u proceduru promene Ustava, mi smo zadovoljni. Mi kažemo - ne, mi ćemo da ga kršimo. I mi ga svaki dan kršimo i ovde priča ko šta hoće.
Evo, nedavno sam čuo u izlaganju ministra da je mene KFOR pratio na Kosovu, nikad u životu me nije pratio KFOR, nego me je proterala kosovska policija kao narodnog poslanika iz Srbije sa teritorije Kosova, u pratnji policije izbacili me preko granice, i to me odveli prvo u Prištinu iz Leposavića, pa me onda izbacili na Merošinu da se vratim okolo. Nisu dali da idem istim putem kad sam išao na rukopoloženje našeg Patrijarha srpskog.
Zašto? Što je neko zovnuo i rekao - ti ne mogu da uđu, oni nisu podobni, ne treba da budu dole, jer kad dolazi neki veliki šef ne sme niko drugi da bude tu važniji ili važan. Znači, veliki šef dođe, zna se mesto gde treba da se zauzme, pored Patrijarha, a naravno svi drugi napolje. I tako se to i završavalo.
Prema tome, vi gospodo iz vladajuće koalicije zaboravljate, više puta vas ovde opominjem da uradite rebalans budžeta. Uradili ste rekonstrukciju Vlade, ali kako trošite pare bez rebalansa budžeta samo me interesuje. Šta radite sa sredstvima NIP-a, kako ste podelili Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, telekomunikacije, mnoga druga ministarstva itd? Kako ste to organizovali? Kako Trezor pušta novac? Kako vodite investicije? Na koji način se to finansira?
Budžet, koji je ovde izglasan i Zakon o budžetu donet, totalno se krši, to nikog više ne interesuje. Pare se puštaju. Zvao sam Trezor i pitao, kaže – na telefonski poziv ministra finansija i premijera. On kaže – pusti Žiki, a on kaže – rečeno pusti Žiki toliko, Miki ovoliko, a Peri nemoj da daš dinar, nije po volji. Prema tome, tako vi funkcionišete.
E sad, šta će tu da se dogodi na kraju, ne znam. Na kraju ćete doći u ovaj parlament, pa ćete tražiti to sve da se blanko pokrije unazad. Kako mesecima funkcionišete bez rebalansa budžeta sa smanjenim brojem ministarstava? Voleo bih da mi to gospodin Cvetković objasni, kao veliki finansijski stručnjak.
On je lično dao krivičnu prijavu direktoru, u mom prisustvu i prisustvu Koštunice, kada je bio ministar finansija i dobio je dve godine zatvora zato što je prekršio Zakon o budžetu. Mada je bilo klizište i odron i Vlada usvojila zaključak da se prebaci, ali on je rekao – Zakon o budžetu je sveto pismo. Gospodine Cvetkoviću, i za vas je to sveto pismo. Ako je ovaj dobio dve godine, vi ćete dobiti bar 200 godina koliko ste puta prekršili ovih meseci Zakon o budžetu.
Prema tome, stvarno vas ne razumem. Lepo je ovo što se mi igramo – hajde da menjamo lične karte, treba nam neka kinta. Evo, biometrijski pasoš, to je lepo, ali 2.500 dinara mora tamo da se da. Sada onaj ko ima pet članova porodice, on lepo celu platu treba da odnese i da uplati.
E mi sad kažemo, ajde malo vozačke dozvole, moramo malo tablice da promenimo, lepše će da deluje. Hajde i to da uradimo. Sve to radimo i pričamo o EU, a još nismo postali ni kandidat, a poštujemo zakone EU tobože, a EU među svojim članovima ne poštuje određene zakone. Englezi kažu – nećemo da vozimo desnom stranom, ne možete nam ništa, ne sviđa nam se, nećemo evro, nećemo ovo. A mi, sve unapred skockamo, a oni ni da čuju za nas. Ne stavljaju nas ni blizu ulaska u EU.
Gospodo, sećate se izborne kampanje 2008. godine? Tadašnji šef kampanje vladajuće koalicije izjavio je da 2013. godine Srbija postaje član EU. Nedavno sam ga slušao, rekao je – 2018, ali realno je 2020. godine. Šta se tu dogodilo u međuvremenu za ove tri godine vaše vlasti? Što smo se toliko odmakli? Zašto? Više nezaposlenih, više problema, više korupcije, više svega. Šta ste tu postigli kao rezultat? Ništa. Zato smo se odmakli, udaljili od EU.
Sada, mi ćemo reći – radili smo nešto, menjali smo ove lične dokumente, uvodimo sertifikate, a oni kažu – baš nas briga za vaše lične karte, to je vaša privatna stvar, menjajte šta god hoćete.
Gospodo, da li vi shvatate u kakvoj mi državi živimo? Da li vi verujete, sada odavde kada izađete, prođete ovom ulicom, vidite Parking servis odnese jedna kola, oni nemaju veze sa životom u Srbiji, sto evra morate da platite, ali ako vidi da je vozilo iz unutrašnjosti, odmah kupi.
To nema dileme, to se sve pokupi, po sto evrića. Znate šta je sto evra, gospodo, na platu, na nečiju penziju, koji toliko i primi platu? Kazne koje stižu velike, državi sve obaveze morate da ispunite, da platite, da sredite, a oni vama - kad stignu.
Molim vas lepo, nijedno sudsko rešenje ne može da se izvrši kod pojedinih ljudi koji su zaštićeni. Da li je moguće da ne može kod Miškovića da se naplati ništa? Kaže – ne može, nema mogućnosti za naplatu. Da li je moguće da se toliki milioni evra duguju? Evo sada uvodite tamo, to je vaš novi patent, privatna naplata dugovanja. To će da bude opšti haos, kada se pojave kojekakvi krimosi, uterivači dugova i počinju da rade posao.
Zamislite, državne institucije ne mogu da rade svoj posao. Zašto? Nema narod odakle da plati. Zato je veliki problem ovo što se svaki čas menja jedno, menja drugo, menja tablica, menja pasoš, menja vozačka dozvola, menja lična karta. Sve je to lepo, sve je to gubljenje vremena, sve je to zamajavanje parlamenta, ali mi nikako da dobijemo ovde vreme, da diskutujemo npr., tražio sam više puta, da nam premijer obrazloži, ministar finansija, ministar ekonomije, bilo ko, projekat "Fijata", kuda nas to vodi, gde smo dogurali, i koliko smo para dali, i koji su rezultati i kada će da budu rezultati, koliko auta je projektovano i kada ćemo da ih izvezemo, gde ćemo da ih prodamo? I, šta je sa ruskim poslom u vezi toga? Ništa. To nam je i predsednik ruske vlade saopštio u ovom parlamentu da od toga nema ništa.
Prema tome, niz projekata koji su rađeni, promašeni, uništeni, doveli Srbiju dovde gde su nas doveli. Šta ćemo sa selom?
Imamo novog ministra, rekonstrukcija Vlade, inflacija od prošle godine je izuzetno velika. U prvoj polovni godine buja, a ministar kaže – subvencija 14.000 dinara po hektaru za registrovana domaćinstva. Nafta je poskupela 40% u međuvremenu, setva 35% i zaštita, da ne nabrajam itd. Odakle da se preživi? Kako i na koji način? Subvencije ostale kao pre četiri godine. Kako selo da stane na noge?
Predsednik Srbije je postao predsednik Saveta za infrastrukturu. U radnom telu Vlade je predsednik. Rekao je četiri auto puta, kako prethodne vlade nisu uradile koridore. Šta se dogodilo, gospodo? Gde su četiri auto-puta, gde su koridori, šta se dogodilo, koliko kilometara je urađeno? Da li ste rekli da ćete ove godine raditi put prema Čačku i Požegi iz sopstvenih sredstava, nećete da čujete za koncesiju? To je u modernom svetu, a mi to ne želimo još uvek.
Ugasili ste koncesiju koja je bila gotova. Godine 2012. u proleće je trebalo da se otvori do Požege auto-put, a vi ste rekli – mi imamo pare, mi to pravimo odmah. Kako pravite? Koliko ste kilometara uradili prema Čačku i Požegi? Niste uradili ni sto metara, kako vas nije sramota?
Šta ćemo da radimo sa vama? Nekoliko vas dođe ovde, gleda nas, mi vas. Mi vas kritikujemo, vas baš briga. Spustite glavice, gledate u klupe, imate neka posla. Dođu ovde ministri pa nas izgrde lepo, kažu – šta ćete vi ovde, kako smete nešto da pitate itd. Sećam se kada ovde dođe jedan ministar da nas izgrdi, kaže – vi ništa ne znate, nevaspitani ste, neobrazovani ste, nikakvi ste, kakvi poslanici, bre, došao sam ovde da vam očitam lekciju i izađe čovek i ode. Povećao sam izvoz, proizvodnju, sve funkcioniše, sve ide, ćao, momci. Ostavili nam ovde nekog sekretarčića da brine o nama, da sasluša i da pripiše šta je ko rekao i tako se priča završi.
Prema tome, ne može da se vlada tako. Svaka vlast ima svoj kraj. Dana, 11. maja je ušla ova vlada u četvrtu godinu vlasti. Ovo je izborna godina, gospodo. U izbornoj godini izbori su neminovni, samo ako ne mislite da kažete – znate, ne trebaju nam više izbori, pa se tako i ponašate.
Prema tome, ne razumem šta će da se dogodi u Srbiji do kraja godine. Evo, sada je puna građevinska sezona. Sve stoji. Ništa se ne radi, ljudi ostaju bez posla masovno i jednostavno nemamo nikakve šanse da nešto ozbiljnije napravimo. Narod čeka, svi smo na nekom čekanju. Čekamo da dođe File, pa će nam nešto reči, pa će doći Žika, doći će iz Luksemburga i ministar inostranih poslova, doći će neko iz Turske, ljudi dokoni, navrate svaki čas ovde do Srbije, daju nam instrukcije kako da radimo, mi se obradujemo, krenemo i čekamo i vreme prolazi.
Ne razumem, ovde neki vode kampanju, ruše sistem države, a tužilaštvo ćuti. Oni kažu – lepo prave regione, vi iz Nove Varoši, vi iz Prijepolja, vi iz Priboja idete u Novi Pazar, to je naša ideja, to je evropska ideja, to je budućnost Srbije. Ove jadne u Vojvodini ste prevarili i rekli Statut Vojvodine da bolje živite. Usvojen je Statut, da li se bolje živi u Vojvodini, gospodo? Gore dva puta. Pajtić izađe, prenos nadležnosti, usvojite prenos nadležnosti i šta smo dobili? Ništa.
Sada dođe neki tamo liderčić iz Vojvodine i traži policiju. Treba mu i policija, zastava, grb. On kada dođe ovde treba mu veliki prostor da uđe, svi se sklone, dolazi veliki vođa. On zauzme svoju poziciju i saopšti neku radosnu vest – hoću policiju, a vi kažete – daćemo sve, samo da preživimo, da ne padne Vlada. Čuvajmo Vladu, samo nemoj da padne Vlada.
Gradonačelnik, možete da budete šta god hoćete, možete da budete i poslanik, kakav Ustav, kakav zakon, koga još to interesuje, važno je da Vlada izgura do kraja. Vi tako pomalo gurate, zamajavate narod…
(Predsednik: Vreme.)
Hvala vam, predsednice, što ste mi dozvolili da ovo kažem, ali stvarno uozbiljite malo parlament i ove teme ozbiljne da stavimo na dnevni red, da malo o njima raspravljamo, a to za ličnu kartu, bože moj.

Vi ste u najvišem rukovodstvu parlamenta, šef poslaničke grupe i dobro je da podelimo i uticaj i odgovornost zajednički.
Htela bih samo da vam kažem da standardizacijom ličnih karata smo već obezbedili da putujemo s tim dokumentom u neke države regiona, u BiH, na primer i Crnu Goru. Dogovori oko odlaska u Makedoniju i Hrvatsku se privode kraju, a iskreno se nadam da ćemo uskoro i u EU, kako oni putuju u zemlje EU jedni kod drugih, samo ovim dokumentom.
Pošto smo iscrpili listu prijavljenih poslanika, da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Željko Tomić.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju današnje rasprave želim da istaknem jednu stvar koju je javnost mogla da vidi.
Mislim da je Zakon o ličnoj karti jedan od najmanje spornih zakona koji je predložila Vlada RS za ove tri godine, a mi smo imali priliku ovde u parlamentu da se zamenik predsednika Vlade, prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, u svojih 26 minuta obraćanja javnosti, svega dva minuta bavio zakonom, a 24 minuta dnevnom politikom i napadanjem političkih protivnika.
Drago mi je da je opozicija danas kompletna pokazala dostojanstvo i nije se uplitala u prizemne rasprave sa gospodinom ministrom Ivicom Dačićem i drago mi je da se još jednom pokazalo da je vladajuća koalicija u velikoj nervozi i da je u strmoglavoj silaznoj putanji.

Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem današnji načelni pretres o Predlogu zakona.
Radom nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem na pažnji.