ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2011.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

23.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Na član 19. predloga ovog zakona podneta su tri amandmana, to svakako govori o kvalitetu predloženog člana. Jedan od amandmana podneo je i naš kolega, srpski radikal, Dejan Mirović i taj amandman je prihvaćen.
Ne mislimo mi to što ste vi prihvatili amandmane da vi nešto uvažavate ono što kažu poslanici SRS, nego ste shvatili kakvu ste nebuloznu odredbu u ovom stavu 4. ovog člana 19. predvideli. I ova dva amandmana koje su podnele druge kolege trebalo je da usvojite.
Javila sam se jer, pošto ste se vi u obrazloženju ponovo pogrešno pozvali na Zakon o opštem upravnom postupku, jednostavno kao neko ko je punih 17 godina primenjivao Zakon o opštem upravnom postupku, ne mogu da prećutim ovo što je napisano.
Kada sam već pomenula amandman našeg kolege Dejana Mirovića, bitno je reći da se ovaj član 19. odnosi na to da će predmeti od dragocenih metala da se ispituju i žigošu u službenim prostorijama, odnosno ovlašćenih lica.
Naravno, mi mislimo da su ta ovlašćena lica uvek nešto što podrazumeva samovolju, zloupotrebu itd. i nije vam ovo trebalo. Bilo bi dovoljno da se to radilo u direkciji. Ali, dobro, to je vaš koncept i neka vam bude. SRS misli da je to loše, ali vi ćete da glasate, vi ćete da primenjujete, vi ćete da zloupotrebljavate, ili vaši saradnici.
Jer, uvek kada se nešto ovako uopšteno napiše, trebalo bi da znate iz dosadašnjeg iskustva, i ne samo vašeg ministarstva nego možete da se vratite koliko god hoćete unazad, da je to uvek predmet zloupotrebe ili bar može da bude predmet zloupotrebe.
Vi onda kažete da to što ste vi predložili da se za ove radne prostorije izdaju rešenja sa periodom od 10 godina. Te radne prostorije, naravno, moraju da imaju i određenu opremu. Zamislite koliko tehnologija može da napreduje za 10 godina? Koliko može da se ruinira prostorija, da se zapusti u periodu od 10 godina? Zato ste vi prihvatili amandman SRS da to bude rok od pet godina i mi uvek imamo potrebu da, pre svega radi javnosti, kažemo i kada se prihvati amandman SRS, imamo potrebu da kažemo zbog čega je amandman prihvaćen, odnosno šta je to što je SRS predlagala i na koji način vam je zapravo popravljen tekst zakona.
Takođe sam napomenula, i ovo što ste rekli vezano za amandman gde je predviđeno u članu 5. da se protiv rešenja iz prethodnog stava može izjaviti žalba ministru. Vi niste odredili rok u kojem se ta žalba podnosi, a onda u obrazloženju kažete da je to normalno i da ne treba da se prihvati takav amandman zato što je Zakonom o opštem upravnom postupku propisano da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu, te stoga nije prihvatljivo predloženo rešenje kojim se žalba omogućava samo na jednu vrstu rešenja odnosno na rešenje kojim se konstatuje neispunjenost propisanih uslova.
Pitam vas, gospodine Ćiriću, a vi pitajte vaše saradnike – u kojem roku se ovde podnosi žalba? Pozivate se na Zakon o opštem upravnom postupku. Je l' vi znate da Zakon o opštem upravnom postupku poznaje različite rokove? Ne postoji samo jedan rok za podnošenje žalbe u Zakonu o opštem upravnom postupku. Nemoguće je da se vi ovako neuko pozivate na Zakon o opštem upravnom postupku.
Imam utisak, već drugi put u toku ove rasprave i čitajući ova vaša obrazloženja, ovo zvuči samo kao da ste vi negde čuli u životu da postoji Zakon o opštem upravnom postupku i onda ste se pozvali na njega. Dakle, morate da vodite računa da u ovom konkretnom slučaju Zakon o opštem upravnom postupku ima više rokova za žalbe i da je neophodno da se i u ovom predlogu napiše koji je to rok.
Pošto niste prihvatili amandman, tražim da odgovorite narodnim poslanicima i javnosti kada stranka neće zakasniti sa žalbom, ako je podnese kojeg dana od dana dobijanja rešenja?

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Goran Mihajlović.

Goran Mihajlović

Srpska radikalna stranka
Nadovezaću se na spomenuti član 19, na amandman kolege Dejana Mirovića. Gospođa Radeta je dala jedno izuzetno podrobno objašnjenje i obrazloženje s pravne strane, a ja ću ga dopuniti malo s tehničkog aspekta.
Naime, u prometu predmeta od dragocenih metala jasno je uočljiv jedan fazni tok i jedna od glavnih faza bi bila žigosanje i obeležavanje predmeta, koje je uostalom i propisano članom 19. U stavu 4. predlagač je naveo da izdato rešenje od strane Direkcije ima period važnosti od 10 godina.
Ali, svi smo svedoci da živimo u jednom burnom vremenu u kome se, pogotovo u nauci i tehnici, brzo menjaju metode i tehnike ispitivanja, pa je isti slučaj i u oblasti dragocenih metala. Znači, za 10 godina bi ta oprema mogla relativno brzo da zastari i da podaci ne budu validni.
Kolega Mirović je imao sve to u vidu i predložio je da se period važnosti rešenja smanji sa 10 na pet godina i sigurno je da je dobro to što je Vlada ovaj amandman prihvatila, a takođe i Odbor za nauku. Jer, amandman je potpuno logičan i sadržajan i ima potpuno opravdanje.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da branim amandmane koje smo mi napisali, zato što očigledno imamo problem različitih koncepata, vi i mi. Ali, mi želimo da se obratimo građanima, pre svega.

Jasno nam je zbog čega niste prihvatili naše amandmane. Naši amandmani su napisani zbog toga što smatramo da država konačno mora da počne da štedi. Mi smo siromašna zemlja i ne možemo da se rasipamo.

Možete vi da kažete da osam ljudi u Direkciji koji se bave ovim poslom može da radi nešto drugo, ali to građane košta i oni bi jako voleli da znaju gde su upotrebili svoja sredstva, odakle su otišla sredstva građana Srbije, koje poslove su ti ljudi radili itd, kao što svakoga od nas i vas, gospodine ministre, imaju pravo da pitaju kako trošimo svoje vreme koje nam oni ovde plaćaju.

Zato mi smatramo da je vrlo važno da Direkcija zaista radi svoj posao i da nema mesta za ovlašćena tela. Nema mesta zbog toga što smatramo da tih osam ljudi, kako vi kažete, vredi jako mnogo za ovu zemlju i ako su radili do sada taj posao, i te kako mogu da ga rade i dalje.

Mi smo namnožili svoju administraciju i uveli toliko mnogo direkcija i agencija i svega ostalog, pomešali nadležnosti, svi imaju iste nadležnosti, svi primaju iz budžeta sredstva za lične dohotke, a to je i te kako mnogo.

Moram da vas podsetim da smo mi visoko zadužena zemlja. Jer, naše zaduženje je više od 45% bruto društvenog proizvoda. To ne kažem ja, koja sam možda laik za ovo, nego kažu vrlo ugledni ekonomisti, koji i te kako znaju da računaju i koji nas upozoravaju da je javni dug Srbije u aprilu bio 12,95 milijardi evra, a da je samo za četiri meseca rekonstruisana Vlada uspela da ga uveća za 792 miliona evra. Moramo da shvatimo da moramo da koristimo resurse koje imamo.

Jako lepo zvuči da će nam raditi posao nezavisna tela, ovlašćena tela, privredni subjekti, ovakvi ili onakvi, ali mi moramo da shvatimo da mi imamo resurse i da te resurse moramo da iskoristimo 100%.

Ako nama ministar predstavi zakon u kome kaže – imamo resurs, jako je dobar, radio je posao, isto mislim da su ljudi radili kvalitetno svoj posao i nemam ništa protiv toga, samo hoću da kažem da treba da ih uposlimo i dalje sto posto.

Volela bih da napravim jednu paralelu, da građani mogu da nađu neke parametre koliko to država samo na osnovu kamata za dugove koje danas ima, može i treba da izdvaja, a šta može od toga da se napravi.

Samo na ime kamate na dugove moramo da izdvojimo 46 milijardi dinara. To je za 14 milijardi više od sume koja će se, recimo, iz budžeta izdvojiti za kapitalne izdatke. Da li trebaju Srbiji kapitalni izdaci ili ne, ministar treba da kaže. Izdatke za kamate Srbija je mogla da iskoristi da, recimo, svakog meseca otvori 16 vrtića ili devet domova zdravlja.

Sada vi meni recite, ministre, da li treba štedeti ili ne treba štedeti, da li treba koristiti resurse koje imamo ili ih treba davati drugim ljudima da koriste?

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
U skladu sa prethodnim amandmanima i diskusijama, gde vi predviđate da, pored Direkcije, poslove ispitivanja predmeta od dragocenih metala i žigosanje obavljaju i neka, vi ste ih ovde nazvali, ovlašćena tela, verovatno će to biti neke privatne laboratorije, vi u obrazloženju nas obaveštavate da je vaša želja bila da odvojite ispitivanje od nadzora, jer je do sada Direkcija bila i nadzorni organ i ovih osam ljudi, o kojima ste govorili u Odeljenju, da su oni vršili ispitivanja i da se to moglo shvatiti kao neka vrsta sukoba interesa. Vi izvršite ispitivanja, ali vi kasnije vršite i nadzor.
Međutim, nisam shvatila da će sada ovih osam ljudi ili da Direkcija neće biti uključena i u ispitivanje, da će i dalje ostati ta dvojna uloga, da će i dalje ostati ovih osmoro ljudi koji rade u odeljenju za ispitivanje predmeta od dragocenih metala i dalje zadržati tu funkciju, s tim što će možda imati malo više vremena za nadzor.
Da kažem da u tom sektoru radi samo osam ljudi, to nije neki broj, ali nam to ništa ne znači bez podatka o tome npr. koliko su imali posla i koliko je bilo tih ispitivanja, recimo, u 2010. godini, kakva je bila njihova uposlenost i da li oni zaista ne mogu da stignu ovo sve da rade.
Mi sada otvaramo, to nekada nije loše, ali nije loše ako živite u državi gde je ekonomska situacija drugačija, pa ćete reći: aha, vi imate izbor, ne morate da izvršite to ispitivanje u našoj direkciji nego možete i negde drugo da obavite to ispitivanje, ali ne u ovakvoj situaciji. Ovi predlozi neće ići u korist proizvođača i korisnika.
To je četvrta glava u obrazloženju, gde je analiza efekata. Vi navodite, između ostalog, da će se ovim zakonom domaći standardi i tehnički propisi harmonizovati sa stranim, pretpostavljam da tu sad ide imenica "propisima", da ste na to mislili, i na taj način će se ispuniti uslovi za pristupanje Republike Srbije Konvenciji o kontroli i označavanju predmeta od dragocenih metala. Potpuno mi je razumljivo da Republika Srbija želi da je potpiše, možda je i potpisana, a da nije ratifikovana i da je to zakon koji nedostaje.
Poslednjih godina u ovoj skupštini, kada uđe neki predlog zakona, onda imamo analizu efekata, usklađenosti sa propisima EU, vi ste ovde naglasili da ovaj zakon nije na toj agendi pristupanja EU, pa ste nas prijatno iznenadili, ali ste nam objasnili da je ovo usklađivanje sa stranim. Šta znači "stranim"? Mogli ste malo podrobnije da nam to objasnite.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ovim je vreme predviđeno za poslaničku grupu DSS iscrpljeno. Reč ima ministar Nebojša Ćirić.

Nebojša Ćirić

Da probam da vam ilustrujem, odnosno kroz konkretnu cifru odgovorim na pitanje. Ovih osam zaposlenih, koji rade u odseku za dragocene metale, godišnje obrade oko dva miliona predmeta. Vi procenite, ali mislim da je to mnogo za tih osam ljudi.
Pod dva, do sada nismo imali razdvojenu funkciju ispitivanja i žigosanja i funkciju nadzora. Sada u Direkciji zaposleni koji se bavi ispitivanjem i žigosanjem neće moći da se bave nadzorom.
Ova država ima nameru da potpiše Konvenciju o kontroli i označavanju predmeta od dragocenih metala. Da bismo potpisali tu konvenciju, odnosno pristupili, moramo imati ovaj zakon.
Ono što je još važnije jeste da onog momenta kada potpišemo tu konvenciju, po automatizmu priznajemo žigove drugih država koje su potpisnice ovih konvencija. Onda se, takođe, u slučaju uvoza određenih predmeta, štedi i vreme i novac. U svakom slučaju, ova Konvencija o kontroli i označavanju jeste naš strateški cilj u ovoj oblasti i ona donosi puno benefita ovoj državi.