Ne bih se čudila da je najveći deo rasprave vođen od strane laika i neupućenih ljudi u materiju na način kako je vođen u dobrom delu diskusije. Ne želim da dajem ocenu, kao što ne pristajem da meni neko daje ocene na način izlaganja, ponašanja i ocene koje iznosim kao narodni poslanik.
Ali, građanima dugujemo da kažemo šta je to dobra parlamentarna praksa, šta su iskustva starih demokratija i šta su oni na koje želimo da se ugledamo.
Zaista se čudim da niko od diskutanata nije podsetio na jednu dobru knjigu, koja je ovde u Srbiji prevedena 2008, a izdata je 2006. godine. Molim građane da obrate pažnju na nju, zove se - Parlament i demokratija u 21. veku. To je izdanje UN, računam zajednice na međunarodnom nivou koja zaslužuje poštovanje svih koji žele da čuju i da vide.
Godine 2006. je izdata knjiga koja govori o parlamentu i demokratiji, pravima poslanika, otvorenosti parlamenta, kontrole njegovih troškova, odnosa sa građanima, zaštiti poslanika. Prevedena je 2008. godine, mnogo pre nego je neke šokiralo ono što je moralo da se desi. Iz ove knjige, inače vrlo korisne za čitanje onima koji ne žele da otvore oči i čuju ono što građani žele, u smislu želje za promenom svog života nabolje, da saznaju, da pogledaju makar ono što stoji od 37. do 41. strane, nije mnogo, četiri strane nek pročitaju. Zove se zaštita prava poslanika u vršenju njihovih mandata.
Da, možda neko smatra da ovde može da iznese najgnusniju uvredu, da pokuša da ponizi nekoga iznoseći makar kakvu laž, ničim i nikad dokazivu, zato što ga Komitet za ljudska prava iz 93, Interparlamentarne unije, izdavača ove knjige, štiti sledećom odredbom: "Poslanička nepovredivost se odnosi na sve što je izrečeno ili napisano, ili učinjeno od strane poslanika u obavljanju njegovih redovnih zvaničnih dužnosti. Ovakva zaštita je apsolutna i doživotna i traje čak i po prestanku svojstva poslanika. Sve zemlje, bez izuzetka, prihvataju princip poslaničke nepovredivosti koji je definisan na ovakav način."
Neka građani procenjuju da li baš sve što se kaže za ovom govornicom treba da bude zaštićeno na ovaj način.
Na 39. strani, u odeljku koji govori o individualnim pravima poslanika i stranačkoj disciplini, govori se o tome da je neophodno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između zahteva koje postavlja stranačka disciplina i prava poslanika da slobodno iznose svoje mišljenje. Sve parlamentarne zemlje članice UN nemaju istu praksu, ali imaju određene iste principe kojih se pridržavaju.
Jedino je Indija 1985. godine, u cilju sprečavanja, ''borbe protiv zla, političkog preleta u druge stranke'' za koju su smatrali da može da podrije temelje njihove demokratije i principe koji je održavaju donela mere kojima poslanik mora da podnese ostavku ukoliko se ne slaže sa programom svoje stranke. Jedino Indija 1985. godine.
Švedski parlament ima praksu, to su jedina dva izuzetka od slobodnog raspolaganja poslaničkim mandatom, da ukoliko je poslanik isključen iz stranke ili napušta svoju stranku tokom trajanja perioda na koji je izabran može i dalje ostati poslanik, ali ne može da se priključi drugoj poslaničkoj grupi, niti može formalno da se pridruži nekom drugom organizovanom delu u parlamentu.
Ono na šta ukazujem posebnu pažnju, citirajući udžbenik koji se zove – Parlament i demokratija u 21. veku – koju su neki koji bi da o demokratiji pričaju, ali propustili da ga nauče i kroz praksu i kroz teoriju, jeste sledeće - sigurnost poslanika u pogledu njihovog mandata u parlamentu je od osnovnog značaja za nezavisnost parlamenta.
Te stoga:
a) na isključenje poslanika iz parlamenta kao kaznu za njegov izlazak iz stranke treba gledati kao na moguću povredu nezavisnosti tog poslanika; valjda zato naš Ustav i kaže da poslanik može svoj mandat da poveri eventualno stranci; svoj, a ne bilo čiji; no, mere protiv preleta u druge stranke mogu biti neophodne u nekim pravnim sistemima za rešavanje pitanja korupcije; moj kolega Stanimirović iz DS pre neki dan reče veliku istinu – samo su u Srbiji svi krivi dok se ne dokaže suprotno; nažalost, to je tvrdnja tek nekih koji svoju snagu dokazuju na izborima i ona nije značajna;
b) zakone koji dozvoljavaju opoziv poslanika tokom trajanja mandata trebalo bi uzeti sa oprezom zbog potencijalnog ugrožavanja nezavisnosti poslanika;
c) prestanak članstva u samoj političkoj stranci ne bi trebalo da vodi gubitku mesta u parlamentu.
Evo odgovora svima koji kažu – diktat, nalog, ova ili ona komisija, konvalidacija nečega što se već desilo ili tome slično. Ne, ovo nije moj rukopis, ne, ovo nije moja interpretacija. Ovo je citat knjige koju su izdale UN, a kud ćete veći autoritet? Od mene oni koji žele neće čuti ružnu reč, da se iskupe za sve ovde iznete uvrede.
Cilj je da ovaj parlament bude što manje partijski, a očekivanje mene i mojih kolega je da on bude parlament naroda i građana, a ne pojedinačnih partija. Na nama je odgovornost da tim izazovima odgovorimo.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)