Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo komentar i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Neću koristiti argumente iz brakorazvodne parnice, niti je dobro da se takvi argumenti koriste. Građani žele odgovore na neka pitanja, na neke nejasnoće.
Mnogo je pitanja koja su pokrenuta, kada je reč o zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Samo ću, pre nego što krenem da govorim o ovom zakonu, podsetiti da je pravna regulativa finansiranja političkih organizacija relativno novijeg datuma. U Evropi se ona razvila tek sredinom 20-ih godina prošlog veka. Mi smo u Srbiji prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka dobili 2003. godine.
Danas su neke moje kolege kazale da ovaj zakon ništa ne valja, da ovaj zakon nije dobar, da za zakon neće glasati. Isto su to kazali 2003. godine, ali su isto to kazali kada smo donosili Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i danas vidite kako oni sa zakašnjenjem od par godina shvataju koliko je dobar Zakon o dostupnosti informacija, pa ga čak neki hvale, pozivaju se na njegove odredbe, primenjuju ga, koriste ga, dobijaju podatke. Danas, posle osam godina, oni shvataju da je dobar i onaj zakon iz 2003. godine o finansiranju političkih stranaka, jer su u svojoj diskusiji kazali da su oni dok su bili na vlasti, dok nije bilo Zakona o finansiranju političkih stranaka sa narodom delili i dobro i zlo. To je tačno, oni su uzimali dobro, narodu su ostavljali zlo i sada taj narod ima pravo da uredi politički prostor u ovoj zemlji i da se zna po kom principu se finansiraju političke stranke.
Domaća javnost je veoma fokusirana na ovu temu, ali, nažalost, mediji ovoj temi prilaze sa velikom dozom senzacionalizma. Tačno je da je potrebno da se zna ko, kako i zbog čega finansira koju političku stranku, ali taj pravi kritički pristup ovoj temi, da bi se ova tema vratila u institucije, često izostaje i, zaista, taj veliki senzacionalizam, koji je prisutan, danas se najbolje očitava u komentarima koje daju na raznim forumima mnogi zainteresovani pojedinci, ali i pojedini novinari, gde kažu da će ovaj zakon dodatno unazaditi političku scenu. To apsolutno nije tačno i nije prihvatljivo. Ovaj zakon uređuje političku scenu Srbije. On nije posledica bilo kakve histerije da mi sa obe noge skačemo ka EU. Ovaj zakon je posledica promišljenog, razumnog odlučivanja i donošenja odluke da ovu delatnost, da ovaj segment društva uredimo onako kako to rade civilizovane države Evrope i sveta.
Neki su ovde olako baratali ciframa. Pominjali su stotine miliona i milijarde evra, iznosili poređenja iz kampanja u SAD i nekim mnogo bogatijim zemljama. Tamo se za političke kampanje troši mnogo više novca nego što je budžet Republike Srbije. Tako se za finansiranje političke aktivnosti taj novac usmerava pod pažnjom javnosti.
Danas je na prostoru jednog našeg južnog suseda baš uhapšen čovek koji je učestvovao u predsedničkoj kampanji, jer je prekršio odredbe o finansiranju svoje političke kampanje. Dobro je da se to ima na umu, jer na prostoru Balkana tokovi novca su tokom 90-ih i 2000. godine bili usmeravani iz ilegalnih aktivnosti u legalne tokove, u političke tokove i kada neko kaže – zašto se ovo zove „zakon o finansiranju političkih aktivnosti”, a ne finansiranju političkih stranaka, pa, finansiranje političke aktivnosti je mnogo širi pojam. Jer, poznato je da se u Srbiji kandiduju i grupe građana, da se pojedinci kandiduju i onda se na njih ne bi odnosio zakon o finansiranju političke aktivnosti ako bi se zakon zvao zakon o finansiranju političkih stranaka i stavljao bi ih u privilegovani položaj automatski favorizujući ih.
Imali smo prilike da kada govorimo o ovom zakonu imamo nekoliko veoma važnih segmenata o kojima treba govoriti. Jedan je jemstvo. Niko više neće moći da učestvuje u političkim kampanjama na izborima, na izbornoj utakmici sa namerom da ne pređe cenzus, a uzme novac iz državnog budžeta. Moraće da položi jemstvo, pa ako ne pređe cenzus, moraće da se odrekne tog jemstva. Niko više neće moći da upire prstom u nekoga i da kaže da se finansira iz inostranstva, jer je zakonom zabranjeno finansiranje političke aktivnosti iz inostranstva.
Zakonom je zabranjeno i da se političke aktivnosti finansiraju od prihoda od igara na sreću. To je veoma važno da pomenemo, pogotovo kada smo u „Insajderu” pre par nedelja videli da su određene zainteresovane grupe, koje su sada na udaru zakona, pokušavale da izlobiraju određene privilegije za svoju delatnost tako što su se bavile ilegalnim aktivnostima i tako što su zbog toga na kraju i završile pod udarom zakona.
Građani Srbije imaju pravo da znaju ko finansira političke stranke. Političke stranke su u obavezi da predaju svoje finansijske izveštaje. Građani Srbije imaju pravo da znaju i ko ima kakav interes da koga finansira, ali političke stranke imaju pravo da ih finansiraju njihovi članovi. Političke stranke imaju pravo da uzimaju članarinu od svojih članova i da je članstvo u političkim strankama dobrovoljno.
Ono što, takođe, valja kazati, ovde su propisane i određene kaznene odredbe ovim zakonom i te kaznene odredbe nisu nimalo male, do dva miliona dinara, uz mnogo teže sankcije je propisana najviša novčana kazna zbog nepravilnosti u toku finansiranja političkih procesa i političkih aktivnosti.
Moram da se osvrnem i na neke kritike koje smo čuli na račun ovog zakona. Neki ljudi iz opozicije tvrdili su da onaj zakon koji je doneo Boža Đelić ništa nije valjao. Danas smo videli da je odličan, jer se baš na izvode tog zakona pozivaju. Drugi su tvrdili da smo mi imali politiku – lako ćemo, kada su oni bili na vlasti. Samo ću da podsetim da tada nije postojala ni Agencija za borbu protiv korupcije i da nije bilo zakona o finansiranju političkih stranaka, pa smo iz faze – lako ćemo, došli do faze – kako ćemo?
Evo, ovo je odgovor kako ćemo. Hoćemo kao sav uređeni svet. Ne da bi se dodvorili tom svetu, ne zato što taj svet to od nas traži i očekuje, nego zato što mi hoćemo da budemo deo sveta i da prvo Evropu napravimo ovde, a onda neka građani ove zemlje odluče da li ova zemlja treba da ide u EU ili ne. Ali, naš cilj je da zadovoljimo određene standarde.
Neki kažu da su to opet neka pravila koja nam Evropa nameće. Znate, mi možemo da kažemo da hoćemo da se takmičimo u Ligi šampiona, ali tako što naši klubovi igraju rukom u kaznenom prostoru. Onda će nam oni kazati – izvolite, vi po vašim pravilima organizujte vašu Srpsku ligu, kad budete želeli da se takmičite u Evropskoj ligi, moraćete da prihvatite određena pravila i da po njima igrate. Naravno, mi smo davno prihvatili evropska pravila kad je reč o sportu i kad je reč o mnogim drugim aktivnostima, te tako želimo i evropska pravila kada je reč o aktivnostima političkog karaktera.
Neki su da bi napadali ovaj zakon pokazali slike kako DS u Kruševcu deli humanitarnu pomoć. Nikada se ne stidimo toga da delimo humanitarnu pomoć onima kojima je potrebna, pogotovo onima kojima je potrebna zbog nekih drugih aktivnosti nekih drugih političkih stranaka. Takođe, nikada se ne stidimo da javno predočimo svoje finansijske izveštaje, i to demokrate rade u skladu sa zakonom, u predviđenim rokovima. To rade i sve druge političke stranke vladajuće većine. Sve su predale uredan finansijski izveštaj.
Naravno, ovde uvek ima onih proroka koji prizivaju smak sveta i nesreću sa svakim zakonom koji donosimo. Nedavno je bio jedan, zvao se Harold Kamping, koji je prorekao smak sveta. Mnogo puta ste prorekli smak sveta i smak Srbije, i nestanak Srbije zbog donošenja zakona koje primenjujemo danas u Srbiji, koje s ponosom primenjujemo. Setite se Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Niste glasali za njega, niste ga podržali, a on se pokazao kao vrlo plodotvoran zakon. Harold Kamping, kad mu nije uspelo proročanstvo, on je nestao. Neki i dalje traju, uprkos tome što im se proročanstva nikada ne ostvaruju, uprkos tome što ne uspevaju ništa da predvide i pogode. Samo podsećanja radi, u ovoj godini su im se priviđali i prodaja „Telekoma” i raspad ekonomskog sistema i da evro ide na 110 dinara, i o tome su govorili prilikom donošenja svakog zakona, bez obzira na dnevni red i temu.
Ako niste sposobni da odgovorite, onda bar budite sposobni da ćutite. Jer, ako ne možete da nas nadgovorite, probajte bar da nas natćutite. To vam nije tako teško. Pokazali ste da ima ljudi koji imaju enciklopedijsko znanje, ali očigledno da ima ljudi koji imaju i enciklopedijsko neznanje. Ja se time ne bih ponosio, ali se ne bih ponosio ni time da svaki put kada govorim i završavam diskusiju kažem predsedavajućoj – hvala što me niste kaznili. Kada bi batine nekoga činile pametnim, volovi i magarci bi u istoriji civilizacije bili najpametniji, oni su se bar batina nadobijali. Nije svrha batina da nekoga kažnjava. Svrha zakona i sankcija u zakonu je da nekog odvraća. Prema tome, mi se ne trudimo da donosimo kaznene odredbe da bi nekoga kažnjavali, već da bi nekoga odvratili od onoga što želi da čini.
Dakle, ja sam danas ponosan što donosimo ovakav zakon. Ponosan sam i na to što su ljudi iz Venecijanske komisije kazali da je zakon u skladu sa Evropskim preporukama. Ne vidim nikakvu histeriju u našim nastojanjima da uđemo u EU, vidim jedno odmereno delovanje u tom pravcu, jedno razumno delovanje, očekivanje da politički prostor, baš kao i ekonomski prostor Srbije, uredimo u skladu sa potrebama naših građana i želim da nema nikakvih tabu-tema kada je reč o finansiranju političkih aktivnosti. Želim da nema nikakvih tabu-tema o tome ko, kako i kojim povodom daje novac za finansiranje političkih stranaka. Mislim da ćemo donošenjem ovog zakona otkloniti mnoge nedoumice. Svakako da nećemo eliminisati dozu senzacionalizma koja je prisutna svuda u Evropi, pa i u Srbiji, kad je reč o političkim aktivnostima i aktivnosti političkih stranaka, kao što nikada nećemo uspeti ni da ućutkamo one koji u svemu i svačemu vide zrno sumnje, koji u svemu i svačemu vide još jedan neuspeh, još jedno dodvoravanje i još jedno činjenje po nečijem ultimatumu.
Ali, kada Srbija bude deo EU, i oni će sa nama uživati blagodeti evropske civilizacije. Oni će možda i tada sumnjati da je zemlja okrugla i da je svet ravna ploča, ali će zajedno sa nama živeti u uređenom društvu i crpeti blagodeti iz tog uređenog društva za sebe, svoje porodice i svoju decu.
Danas pravimo još jednu stepenicu na tom evropskom putu, veoma važnu stepenicu i moram da vam kažem sledeće: uprkos vašoj sumnji i skepsi, uprkos tome da ste nas četiri godine optuživali da nikada nećemo videti Evropu, evropski horizont se sada jasno vidi zahvaljujući odgovornom radu svih ljudi ovde, od predsednice do svakog poslanika! Danas imamo i te kako mogućnosti da kažemo – uradili smo veliki posao jer smo ovaj parlament upriličili da liči na parlament koji donosi zakone, koji su vrlo važni!
Imamo prilike da vidimo i jalove rasprave koje ne donose ništa dobro. Pre svega vama, pa tek onda građanima Srbije. Ali, u svakom slučaju, mi smo uradili veliki posao. Na taj posao možemo biti ponosni. Jer, ovo više nije onaj parlament kakav smo imali prilike da vidimo 2007, 2006. godine. On više nije blokiran ničijim političkim hirovima. Ovo je parlament koji donosi zakone, koji će i te kako imati blagodet za sve učesnike u političkom životu, a pre svega za građane ove zemlje.
Zahvaljujem svima vama koji ćete glasati za ove zakone, podržati ovaj zakon, i pozivam sve da podrže donošenje ovog zakona, jer ovaj zakon od Srbije pravi uređenu državu, a ne crnu mrlju i crnu rupu na balkanskom prostoru. Zahvaljujem.
