Zahvaljujem. Narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Ceneći da ovaj institut traženja objašnjenja i postavljanja pitanja, koja su nam neophodna za rad, još uvek ima smisla, želim da podsetim Vladu i nadležne da još uvek kao poslanička grupa nismo dobili odgovor na pitanje – otpremnina za državne sekretare i slične, uslovno rečeno, funkcionere, za koje je u sredstvima javnog informisanja najavljeno da će imati pravo na otpremninu, otprilike njih oko 80, od toga je 30 državnih sekretara i šefova kabineta, a u stvari, reč je o licima koja po zakonima ove države nemaju pravo na otpremnine, i da pokušamo da sprečimo štetu, koja može da nastane u nezakonitoj isplati rekonstrukcije Vlade, koja je imala za posledicu oslobađanje jednog broja viška zaposlenih.
Želim, takođe, da podsetim da MUP duguje odgovor na pitanje – na osnovu čije naredbe je naloženo da vlasnici već registrovanih motornih vozila moraju da izvrše zamenu registarskih tablica koje sada poseduju prilikom produženja registracije, iako ih na to nijedan zakon ni bilo koji drugi propis ne obavezuje? Tražili smo da se dostavi akt po osnovu koga su građani Srbije obavezni da se izlože tom maltretiranju i trošku.
Tražili smo odgovor na pitanje – šta će MUP da preduzme u vezi sa produženjem registracije vozila koja se obavlja uz dugo čekanje u velikim redovima i da se saobraćajne dozvole izdaju odmah, u vrlo kratkom roku, bez tog i takvog čekanja?
Osnovno pitanje, na koje još uvek nema odgovora, jeste – na osnovu kojih merila i propisa je Vlada odredila troškove koje plaćaju vlasnici vozila za izdavanje i zamenu registarskih tablica i dokumenata, a koji su po izjavi samog ministra unutrašnjih poslova oko četiri puta veći od stvarne cene koštanja tih tablica? Čak smo i preko Poverenika za informacije tražili informaciju o propisu ili drugom aktu kojim se vlasnici vozila obavezuju da izvrše promenu registarskih tablica, odnosno tražili smo obaveštenje da li takav akt uopšte postoji. I, tražili smo kopije navedenih ugovora kojima je uređeno pitanje isporuke registarskih tablica i obrazaca dozvola, a i na ta pitanja još uvek nemamo odgovore.
Takođe, jedno poslaničko pitanje za gospodina ministra Mrkonjića, koje dugo čeka na odgovor, jeste – zbog čega Ministarstvo za infrastrukturu do danas nije preuzelo vršenje inspekcijskog nadzora u vazdušnom saobraćaju? (To je prvo.) Zbog čega nisu izvršene četiri presude Upravnog suda kojima su poništena rešenja o oduzimanju dozvola za rad avio-kompaniji „Kosmos Er” iz Beograda, iako je rok za izvršenje istekao pre više meseci i da li ministar namerava da pokrene postupak protiv nadležnih rukovodilaca Direktorata civilnog vazduhoplovstva zbog neizvršenja presuda i zbog donošenja nezakonitih rešenja, ali i zbog štete koja je time prouzrokovana Republici Srbiji? (To je drugo pitanje.)
Treće pitanje vezano za ministra Mrkonjića, ovim povodom, jeste – da li ministar ima podatke o tome koliki je iznos štete koji će Republika Srbija iz državnog budžeta morati da plati zbog nezakonitog oduzimanja dozvole za rad aviokompaniji koja zbog toga nije mogla da obavlja aviosaobraćaj više od tri godine?
Da bi ova pitanja i ovaj Poslovnik i ovaj rad imao smisla, molim one koji nisu dostavili odgovor na postavljena pitanja da ih dostave i ujedno da zahvalim gospodinu Ćiriću koji mi je dostavio u propisanom roku, doduše, deo odgovora na pitanje koje sam postavila, ali za koje je on nadležan. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo predsednice. Postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću, ministru pravde Snežani Malović i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zbog čega nadležni organi nisu još uvek obelodanili pozadinu incidenta na protestnom mitingu SRS povodom sramnog hapšenja i izručenja generala Ratka Mladića, koji je održan 29. maja?!
Takođe, zbog čega su mladi ljudi izvlačeni iz autobusa i prebijani od strane policije, iako nisu učestvovali u izgredima, jer, kao što znate, ukoliko je neko osumnjičen, policija može da ga privede, a nema pravo da ga bije? Nisu ljudi krivi zbog toga što su mladi i zbog toga što se nalaze u gradskom prevozu, na primer.
Međutim, izgleda da su incidenti dogovoreni i da su organizovani prethodno, i to, na relaciji šef kabineta Borisa Tadića, Miodrag Rakić i Aleksandar Vučić.
Pogledajte ove detalje. Nakon sat i 15 minuta mitinga ubačena je manja grupa ljudi koja je nakon određenog signala počela da lomi autobusku stanicu preko puta doma Narodne skupštine. Čak su napadali ljude koji su došli na miting SRS i neke poslanike SRS. Postavlja se pitanje zašto? Da li su incident organizovali Aleksandar Vučić i šef kabineta Borisa Tadića, kome je Tadić nedavno dodelio još jednu značajnu funkciju, pa je sada predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi. On je i sekretar Nacionalnog saveta za nacionalnu bezbednost. Reč je, naravno, o Miodragu Rakiću.
Rakić je čovek koji je predvodio tim za pronalaženje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, a direktorka Odeljenja za jugoistočnu Evropu američkog Stejt departmenta, Dženifer Braš, napisala je da joj je Dejan, šef njihove beogradske Kancelarije haškog tribunala, rekao da sastancima Akcionog tima, kojima zvanično predsedavaju Rasim Ljajić i tužilac Vladimir Vukčević, zapravo, rukovodi Miodrag Rakić, šef predsednikovog kabineta i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Sa kim je u stvari svih ovih godina sarađivao Miodrag Rakić? Kao što znate, Florens Artman, desna ruka Karle del Ponte, javno je iznela sledeće podatke, da su 22 specijalista Pentagona i CIA organizovala rad Haškog tužilaštva, da je Džefri Najs, agent britanske obaveštajne službe, tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, da je Bil Stubner, glavni pomoćnik glavnog tužioca haškog tribunala Ričarda Goldstona, agent američke vojne obaveštajne službe. Dakle, sve ovo vreme režim Borisa Tadića sarađuje sa britanskom obaveštajnom službom i sa američkom obaveštajnom službom, a ne sa UN.
Inače, Rakić je privatno jako dobar prijatelj sa Aleksandrom Vučićem. Poznato je da su njih dvojica šetali obalom mora u Ševeningenu.
Treba, takođe, ispitati ulogu parova u narušavanju bezbednosti Srbije: Vučić – Rakić, Nikolić – Tadić u vezi projekta dvopartijskog sistema, tužilac Vladimir Vukčević i Serž Bramerc, koji su u snažnom emotivnom naboju počeli da se dodiruju ispod stola na Brionima 26. maja.
Postavlja se pitanje vezano za miting SRS – ko je to zadržan, ko je prekršajno, a ko je krivično gonjen iz ove grupe kojom su rukovodili Tadićev šef kabineta i Aleksandar Vučić? Niko, svi su oni vrlo brzo pušteni, zadržani su samo oni koji su mirno protestovali, a koje su usput priveli, tukli, koji im služe za obmanjivanje javnosti, da pokažu kako će navodno izgrednici biti kažnjeni.
Sledeće pitanje je veoma interesantno, istim funkcionerima. Kada je uhapšen Ratko Mladić?! Koliko je držan u pritvoru i gde je držan?! Da li je mučen?! Prema prvoj javno objavljenoj fotografiji, Mladić je u jakni, ispod nje ima džemper i nosi podignut kačket. Na toj fotografiji on je kratke kose bez zulufa. Međutim, na kasnijoj fotografiji, posle nekog vremena, iz „Specijalnog suda” jasno se vidi iz profila da ima dužu kosu i zulufe. Kako je to moguće? Da li to znači da je general Mladić neko vreme držan u izolaciji? Da li je mučen? Ko ga je držao, agenti britanske obaveštajne službe ili američke obaveštajne službe, kojima je režim Borisa Tadića dozvolio da budu u centrali BIA ili sama BIA?!
Podsećam vas da je prema Izveštaju Evropskog parlamenta 2006, o tajnim otmicama CIA, navedeno da je Istražnoj komisiji Evropskog parlamenta jedino bilo zabranjeno da pristupi američkoj vojnoj bazi ''Bondstil''.
Takođe, uoči samita NATO-pakta, koji organizujete, postavljam pitanje – zbog čega do dana današnjeg nije demontirana bomba NATO-pakta koja se nalazi u „Zvezdarskoj šumi”, u Beogradu, koja je teža od dve tone, koja ukoliko eksplodira može da nanese ogromnu štetu i da ubije građane Republike Srbije? Toliko godina je prošlo, a vi niste razminirali bombu NATO-pakta koja je bačena u agresiji NATO-pakta 1999. godine usred Beograda. Hvala.(Aplauz)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Zahvaljujem. Želeo bih da uputim pitanje predsedniku Vlade, jer mi neki događaji u zemlji nisu jasni, pa mi je potrebno objašnjenje. Dobio sam jednu pozivnicu za proslavu 200 godina Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, što je lep praznik, i održaće se 12. juna ove godine, ali imam jedno pitanje po tom osnovu.
Ovde se kaže: „Pozivaju vas da prisustvujete proslavi „Dana Ministarstva”, „Dana policije” i „Slave policije”. Kako može državni organ u sekularnoj državi da ima slavu?
Sa druge strane, kako je moguće da sveštenstvo SPC na Kosovu dobija plate, doprinose i ostale prinadležnosti iz budžeta Republike Srbije, a ostale verske zajednice na Kosovu ne? Kako to može u sekularnoj državi?
Kako može da se Ustav Republike Srbije krši i to masovno u domenu sekularnosti, s obzirom na to da niz javnih preduzeća u Republici Srbiji ima svoje slave, iako je Srbija, ponavljam, sekularna država, i da to nikome ne zasmeta, a da se, istovremeno, svaki put kada se spomene decentralizacija poziva na Ustav i nemogućnost njegovog, čak ni slobodnijeg tumačenja, a kamoli kršenja, dok je ovo direktno izmena karaktera države u kojoj živimo?
Drugim rečima, ko će da odgovara za to što je Srbija potiho prevedena iz sekularne u teokratsku državu? Hvala lepo.

Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 128 narodnih poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde i Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Zlatko Petrović, načelnik u Ministarstvu pravde i Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove u Ministarstvu pravde.
Uz saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, koje je sazvano na zahtev 128 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 248. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je Zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupština Republike Srbije u 2011. godini određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada, 28. aprila 2011. godine i
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, 20. maja 2011. godine.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Pošto je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda predstavnici poslaničkih grupa biti: narodni poslanik Milisav Petronijević – Poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Miroslav Petković – Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Zoran Krasić – Poslanička grupa SRS i narodni poslanik Elvira Kovač – Poslanička grupa manjina.
Predlažem da sačekamo predstavnika predlagača i da u 11.00 časova počnemo sa radom.
Obaveštenje predsedavajuće Narodne skupštine, 11.10 časova
(Predsedavajuća Gordana Čomić: Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 27. i 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da će današnja pauza biti određena u ovom trenutku i da ćemo rad u prepodnevnom delu nastaviti u 12.00 časova.
Razlog za relativno neuobičajeno određivanje pauze sada, a ne u 14.00 časova je obaveza predsedavajuće da obezbedi prisustvo predstavnika predlagača koji će izložiti svoju viziju o tome koliko je zakon pred nama dobar.
Dakle, vidimo se u 12.00 časova. Zahvaljujem.)
(Posle pauze – 12.15)

Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O FINANSIRANjU POLITIČKIH AKTIVNOSTI
Da li predstavnik predlagača, ministar Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da) Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem, predsednice. Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, finansiranje rada političkih stranaka i uopšte drugih političkih subjekata predstavlja svakako jednu od centralnih tema demokratije, čini mi se u našem društvu više nego u zemljama na koje se ugledamo, imajući u vidu česte sumnje koje sa više ili manje prava padaju na političke aktere.
Zbog toga je neophodno doneti zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kojim će se urediti finansiranje političkih aktivnosti i precizno propisati pravila koja će obezbediti da svi politički subjekti, prvo, pod jednakim uslovima mogu sticati finansijska sredstva, zatim, mora se uspostaviti striktna kontrola. Ta kontrola mora biti dvojaka, jedna je kontrola javnosti, što podrazumeva da zakon mora da uvede mehanizme potpune otvorenosti, transparentnosti u sticanju i trošenju finansijskih sredstava i drugi deo kontrole odnosi se na kontrolu državnih organa, što znači da zakon mora propisati jasna pravila i predvideti jasna ovlašćenja subjekata koji mogu vršiti kontrolu.
Pored toga, imajući u vidu naša ranija iskustva, neophodno je da zakon sadrži instrumente prinude, odnosno kažnjavanja za slučaj da neko ne poštuje odredbe ovog zakona.
Upravo važeći Zakon o finansiranju, koji je donet još 2003. godine, sadrži značajne normativne nedostatke koje se odnose na nedostatak efikasnog mehanizma finansiranja rada političkih subjekata, izbornih kampanja kontrole, dakle, finansiranje rada izbornih kampanja, kao i trošenja sredstava prikupljenih za tu namenu iz javnih i privatnih izvora.
Taj zakon je, istina, menjan 2008. godine, kada su nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora za finansije Narodne skupštine prenesene na novoobrazovnu Agenciju za borbu protiv korupcije. Međutim, ova izmena nije bila dovoljna, budući da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za kontrolu i sankcionisanje povrede zakona. To je, nažalost, konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u kome je navedeno da je potrebno doneti novi zakon kojim se obezbeđuje transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola rashoda, kao i to da taj postojeći zakon ima ozbiljne nedostatke i da ne obezbeđuje Agenciji za borbu protiv korupcije da uspešno prati finansiranje političkih partija, posebno tokom izborne kampanje.
Imajući u vidu ove razloge, Vlada je pristupila izradi novog zakona i u februaru 2010. godine formirala je Radnu grupu čiji uži sastav čine predstavnici resornih ministarstava, Agencije za borbu protiv korupcije, Službe Narodne skupštine i predstavnici nevladinih organizacija koje se u načelu i konkretno bave problematikom finansiranja političkih stranaka i borbom protiv korupcije, a u širem sastavu u ovoj radnoj grupi bili su predstavnici parlamentarnih političkih stranaka.
Zadatak užeg sastava Radne grupe bio je da pripremi početni radni tekst zakona, nakon čega se u rad uključio širi sastav koji je razmotrio pripremljeni tekst i dao svoje predloge i sugestije u cilju poboljšanja predloženih rešenja.
Prilikom izrade teksta Predloga zakona Radna grupa je imala u vidu zakone i praksu evropskih zemalja, preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, odnosno GREKO. Povodom ovog teksta održano je više javnih rasprava i okruglih stolova. Takođe, o tekstu ovog zakona pribavljena su mišljenja Venecijanske komisije, OEBS-a, kao i Evropske komisije, u dva navrata, u decembru 2010. godine i u martu ove godine, a primedbe iz tih mišljenja su unete u ovaj predloženi tekst koji se danas nalazi pred vama.
Odbor za pravosuđe i upravu je 12. maja 2011. godine organizovao javno slušanje o ovom zakonskom predlogu.
Sada ću vama predstaviti najvažnija rešenja sadržana u ovom predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Sam zakon je podeljen u osam glava: Uvodne odredbe, Izvori i način finansiranja, Finansiranje redovnog rada političkih subjekata, Finansiranje troškova izborne kampanje, Vođenje evidencija i izveštavanje, Postupanje i odlučivanje u slučaju povrede zakona, Kaznene odredbe i, naravno, Prelazne i završne odredbe.
U Uvodnim odredbama propisano je da se ovim zakonom uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana. Predmet zakona postavljen je šire u odnosu na važeći zakon, budući da se njime uređuje pitanje finansiranja redovnog rada ne samo političkih stranaka, nego i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, odnosno skupštinama autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Kada su u pitanju izvori i način finansiranja političkih subjekata zakon propisuje, kao i do sada, dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to: javni i privatni izvori finansiranja. Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političkih aktivnosti, kao i drugim propisima određene usluge i dobra, data bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, a koje daju državni organi i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Pod ovim drugim uslugama podrazumevaju se usluge izdavanja poslovnog prostora za potrebe političkih subjekata, pristup sredstvima javnog informisanja i druge usluge u skladu sa odgovarajućim aktom koji donose državni i drugi organi u vršenju javnih ovlašćenja. Posebno treba istaći obavezu da se ove usluge i dobra daju pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije, svim političkim subjektima.
Privatni izvori finansiranja političkog subjekta kao i do sad čine članarina, prilog, nasledstvo i prihod od imovine. U odnosu na dosadašnji zakon novi privatni izvori su legat i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija, dok su ukinuti prihodi od promotivnih aktivnosti političkih stranaka.
Posebnu novinu predstavlja ukidanje ograničenja iz važećeg zakona o visini sredstava iz privatnih izvora namenjenih za finansiranje političkih subjekata. Naime, važećim Zakonom propisano je da visina sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka prikuplja za redovan rad može iznositi do sto odsto sredstava dobijenih iz budžeta Republike Srbije. Predlogom zakona ovo ograničenje je ukinuto, ali je zadržano rešenje o ograničenju koje jedno pravno ili fizičko lice može dati političkom subjektu, s tim što je taj ukupni iznos dupliran i prema Predlogu zakona iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada za fizičko, odnosno 200 prosečnih mesečnih zarada za pravno lice.
U cilju efikasnije kontrole finansiranja političkih subjekata Predlog zakona propisuje da se novčana sredstva data u vidu priloga političkom subjektu vrše isključivo uplatom sa tekućeg računa davaoca priloga, a politički subjekat je dužan da evidentira svaki prilog, kao i da javno objavi davanje, čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade, na svom veb-sajtu.
Posebnu novinu predstavlja uređivanje načina prikupljanja sredstava iz članarine. Predlogom zakona propisano je da se članarina uplaćuje isključivo sa tekućeg računa člana političke stranke, osim za iznos do 1.000 dinara na godišnjem nivou, kada se može platiti u gotovini ili putem uplatnice, o čemu se, naravno, izdaje priznanica o primljenoj članarini. Na taj način omogućava se efikasnija kontrola finansiranja političkih stranaka po osnovu članarine.
Kao i u važećem zakonu, zadržana je zabrana finansiranja političkih stranaka od stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija i pojedinaca koji vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Novinu predstavlja da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, s tim što se ovi prilozi ne mogu dati u novcu.
Takođe, zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, kao i prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga, a propisana je i zabrana vršenja pritiska, odnosno davanja privilegija prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata. Propisana je i obaveza političkog subjekta da uplati sredstva prikupljena suprotno odredbama ovog zakona na račun davaoca sredstava u roku od 15 dana, ukoliko to nije moguće onda na račun budžeta Republike Srbije.
Predlogom zakona uređeno je finansiranje redovnog rada političkog subjekta. Predlogom zakona propisano je da se iz javnih izvora sredstava za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predsedničkim telima određuje u iznosu od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
U cilju pravilnije raspodele ovih sredstava i unapređenja rada političkih subjekata nacionalnih manjina Predlogom zakona predviđen je drugačiji način raspodele sredstava iz javnih prihoda za finansiranje njihovog redovnog rada. U delu Predloga zakona kojim je uređeno finansiranje troškova izborne kampanje propisano je da se iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori određuju sredstva u iznosu od 0,1% budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Jednu od najznačajnijih novina svakako predstavlja i uvođenje polaganja izbornog jemstva od strane političkog subjekta.
Politički subjekt koji namerava da koristi sredstva iz starih izvora za finansiranje izborne kampanje dužan je da, prilikom podnošenja kandidature, položi izborno jemstvo u visini sredstava koja treba da dobije iz javnih izvora. Izborno jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke na nepokretnu imovinu.
Predlog zakona predviđa da politički subjekt koji na izborima ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno politički subjekt koji zastupa interese nacionalne manjine a ne osvoji 0,2% važećih glasova, dužan je da vrati dobijena sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje iz javnih izvora, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata. Na ovaj način postiže se veća odgovornost svih političkih subjekata koji učestvuju u izbornoj kampanji.
Kao što sam na početku rekao, jedan od najvećih nedostataka važećeg Zakona jeste normativna neuređenost poslova kontrole i nadzora u ovoj oblasti, iz ovog razloga, odredbama glave V Predloga zakona precizno su uređene obaveze političkih subjekata koje se odnose na vođenje knjigovodstvene evidencije i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u poslovima kontrole finansiranja političkih subjekata.
Kad su u pitanju kaznene odredbe novinu predstavlja propisivanje posebnog krivičnog dela. Ovim krivičnim delom sankcioniše se davanje, odnosno pribavljanje sredstava za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona, u nameri da se prikrije izvor finansiranje ili iznos prikupljenih sredstava političkih subjekata, za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Pored krivičnog dela propisani su i prekršaji političke stranke i prekršaji davalaca finansijskih sredstava, kao i odgovornih lica za povrede ovog zakona. Za ove prekršaje propisane su novčane kazne za političku stranku i pravno lice u iznosu od 200 hiljada do dva miliona dinara, a za odgovorna lica u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara, kao i za preduzetnike u iznosu od 100 hiljada do 500 hiljada dinara.
Takođe, propisan je maksimalni rok za pokretanje prekršajnog postupka, koji se dozvoljava našim Zakonom o prekršajima, a to je rok od pet godina kad je prekršaj učinjen. Predlogom zakona data je i mogućnost izricanja posebnih mera koje se sastoje u obustavi, odnosno gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta. Meru obustave prenosa sredstava iz javnih izvora donosi Ministarstvo finansija, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev Agencije, u slučaju kad je pokrenut postupak za krivično delo ili prekršaj propisan ovim zakonom.
Prelaznim i završim odredbama propisano je da će podzakonski akti potrebni za sprovođenje ovog zakona biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, nadam se da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini ovaj predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za transparentan rad i finansiranje političkih subjekata, što bi trebalo da doprinese daljoj demokratizaciji našeg društva i unapređenju našeg političkog sistema u celini. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim grupu učenika i profesora Gimnazije iz Leskovca, koji se nalaze u poseti domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale. Prisutni su: Milica Ilić, Slobodan Nedeljković, Katarina Argirović, Jelena Jovanović, Nikola Stojanović, Milan Aranđelović, Stefan Stanković, Nikola Ranđelović, Smilja Gorčić, Miljana Stanisavljević, Milica Kostić, Emilija Živković, Emilija Stanković, Aleksandra Nikolić, Saška Kostić, Novak Stamenković, Maja Mitrović, Luka Petković, Julija Srećković, Sanja Stamenković, Anđela Stojmenović, Nađa Vukadinović, Lazar Cojić, Jovana Jovčić, Nikola Dičić, Mladen Janković, Stefan Mladenov, Marko Momčilović, Miroslava Spasić, Natalija Stamenković, Nikola Petrović, Marko Stanimirović, Aleksandra Sajtović, Emilija Mitić, Đorđe Spasić, Bogdan Stanković, Anđela Donević, Emilija Kostić, Jelena Todorović, Petar Bojović, Ognjen Plavšić, Lazar Mladenović, Jelena Jovanović i Kristina Živković. Takođe, prisutni su i profesori: Ivana Ilić, direktor škole, Saša Stojanović, Božidar Stamenković, Milica Dosev Stojanović, Blagica Trkulja i Nikola Stojiljković.
Pozdravimo aplauzom drage goste.(Aplauz)
Pitam, da li izvestilac Odbora za pravosuđe želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne)
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.