Pročitao sam ja sve to odlično, nisam ukazao samo Narodnoj skupštini, smatram da ste svi to već shvatili, da bi dobio poslaničko mesto moraš da osvojiš 5% glasova, a da bi dobio novac za finansiranje političke stranke možeš da osvojiš i manje od 5% glasova. U tome je problem koji vidim ja. Dakle, stranka koja osvoji 2% glasova, koja ne ulazi u parlament, praktično osvaja 3% glasova i finansira se sa 3% iz budžeta. Ne samo stranka manjina nego i politički entiteti. To ste izboksovali za sebe.
Da vam pročitam odredbu Ustava za koji se vezujete. Član 76. kaže: ''Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita.
Zabranjeno je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija može uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom životu, radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji ih posebno pogađaju.''
Izvinite, šta je to do sad vas posebno pogađalo? Šta mi otklanjamo time što vaš broj glasova množimo koeficijentom 1,5? Gde je to bila neravnopravnost manjina u odnosu na pripadnike srpske nacionalnosti?
Koja je neravnopravnost otklonjena ovim? To me interesuje. Šta je to vas posebno pogađalo, gospođo Fekete, kad nema grada u svetu gde niste išli kao predstavnik ove skupštine i svuda ste izvanredno nastupali, uglavnom branili svoje interese i svoje grupe, smatram da je to u redu.
Ali me interesuje, gospodo predlagači, koji je to nepovoljni uslov života koji posebno pogađa pripadnike nacionalnih manjina, otklonjen množenjem glasova pripadnika nacionalnih manjina sa 1,5, ne zaboravite cenzus je već smanjen. Cenzus za ulazak u parlament je smanjen.

Vreme. Narodni poslanik Elvira Kovač.

Ne želim da ulazim u diskusiju, samo ponovo da naglasim, ne množe se samo naši glasovi sa 1,5 već svačiji. Piše da se broj glasova ispod 5%, svačiji broj glasova, množi koeficijentom 1,5, a broj glasova iznad 5% samo koeficijentom 1, odnosno ostaje taj broj glasova koji je. To je rešenje koje je prihvatljivo za sve. Molim vas da pogledate, dakle, to nije naš broj glasova.
Sa druge strane, na početku obraćanja rekli ste da mora da se postigne 5% glasova, cenzus je smanjen, odnosno za stranke nacionalnih manjina postoji prirodni trag zato što svi građani ove zemlje jesu ravnopravni, kako pripadnici mađarske, tako i bošnjačke, albanske itd. nacionalne zajednice imaju prava da njih predstavljaju autentični predstavnici, odnosno političke stranke nacionalnih manjina, možda neki glasaju za neke druge stranke, ali oni koji glasaju za te stranke imaju pravo da imaju svoje predstavnike ovde koji se zaista zalažu za njihove interese.
Ja sam kao deo Poslaničke grupe manjina zamenik člana u jednoj od naših delegacija i tamo radim kao predstavnica Narodne skupštine Republike Srbije, stranke kojoj pripadam i Poslaničke grupe manjina, gde se u Savetu Evrope zalažem za prava manjina, najpre za prava nacionalnih manjina. Svako ima svoj politički program i taj politički program pokušava da realizuje, da se bori za te građane i za te ljude koji su glasali za tu stranku i trudi se da ih predstavlja na najbolji mogući način. Zaista ne želim da ulazim u diskusiju, ali, molim vas, da se prvo upoznate sa zakonskim predlogom. Hvala.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Samo da otklonim ovo podmetanje koje ste izvršili. Nemam ništa protiv toga da predstavnici nacionalnih manjina budu zastupljeni u Skupštini i da cenzus bude smanjen za vas, ali to nema veze sa novcem. Imam protiv toga da, kada je novac u pitanju, vaš glas vredi 1,5. Time se ne otklanja nijedna nepovoljna situacija za pripadnike nacionalnih manjina. Time samo vaše političke stranke dobijaju više novca, ako hoćete iskreno da vam kažem.
Zašto bi jedna politička stranka dobijala više novca to ne znam. I nemojte da mi pričate o autentičnim predstavnicima, svi smo mi ovde autentični predstavnici i pripadnici mađarskog naroda koji su u drugim političkim strankama jesu autentični predstavnici svog naroda. Sigurno nisu predstavnici drugog naroda, to što nisu u vašoj stranci nemojte da im stavljate žig, nemojte da ih izdvajate iz populacije kojoj pripadaju. Ja vam to govorim u ime onih koji pripadaju Srpskoj naprednoj stranci, a pretpostavljam da će i drugi to isto da vam kažu. Dakle, za mene je dobar Mađar i Elvira Kovač i Oto Kišmarton, za vas izgleda nije.

Narodni poslanik Miroslav Petković ima reč.
Htela sam da vas obavestim da ćemo danas raditi nakon 18.00 časova, do završetka tačke dnevnog reda.
Izvolite, gospodine Petkoviću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona stigao je 28. aprila ove godine u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, i odležao je punih 40 dana. U tom periodu i narodni poslanici, a i javnost Srbije imali su priliku da se upoznaju sa odredbama koje se nalaze u Predlogu ovog zakona. Doduše, predsednik Poslaničke grupe, vladajuće koalicije, ZES, rekla je  će on biti usvojen u toku redovnog zasedanja, očigledno da nije usvojen pre 1. juna. Danas imamo jedan predlog zakona, stavovima koje smo do sad čuli, trebalo bi da otkloni neke nejasnoće i neke nepravilnosti. Zato DSS s pravom sumnja da će to biti učinjeno.
Dana 12. maja u parlamentu smo imali javno slušanje na kome se raspravljalo o ovom zakonu. Drago mi je što je tom prilikom prisustvovao predsednik Vlade. Da podsetim građane Srbije, on je ujedno i ministar finansija ove zemlje. Tad je bila prisutna i gospođa Malović, ministar pravde, mogu da pretpostavim razloge zbog čega danas nije ovde. Uveli smo očigledno jednu interesantnu praksu da se početak sednice odlaže dok se ne pojavi predstavnik vlade, a kad sprovede svoju diskusiju od desetak, dvanaestak minuta i pročita obrazloženje zakone, koje očigledno nije pisao, onda mu bude neprijatno i napusti ovu salu, tako i da i dalje raspravljamo bez predstavnika predlagača, odnosno predstavnika Vlade.
Gospodin Cvetković je, podsećam još jednom, predsednik Vlade, ali i ministar finansija, na javnom slušanju je rekao da je ovaj zakon temeljno pripremljen, da je usaglašen sa rešenjima iz zakona država razvijenih demokratija, da će ovaj zakon sprečiti uticaj nekih neformalnih grupa na političke stranke i da je pribavljeno stručno mišljenje Venecijanske komisije, kao najvećeg autoriteta u ovoj oblasti. U javnosti je zakon predstavljen kao skup normi koje treba da uvedu red na političkoj sceni Srbije, to je korak u regulisanju tokova novca u politici i da predstavlja značajnu i snažnu antikoruptivnu meru. Onda se pitamo, u kakvoj državi mi to živimo kada će Tužilaštvo za organizovani kriminal biti nadležno za primenu određenih članova, da li, pre usvajanja ovog zakona, postoji politički život u Srbiji, odnosno političke stranke koje već decenijama obavljaju neki svoj rad?
Na pomenutom javnom slušanju gospođa Zorana Marković, direktor Agencije za borbu protiv korupcije, koja je inače i predsednik Radne grupe za izradu ovog zakona, jasno je rekla da pojedine odredbe u Predlogu ovog zakona predstavljaju stvar političkog kompromisa, a ne predlog Radne grupe. Pokazalo se u praksi da važeći zakon, koji je gospodin Đelić predložio 2003. godine, a samo da kažem da pre toga nismo imali nikakve propise, pa je u tom trenutku verovatno to bilo nekakvo rešenje, nije dao očekivane rezultate, nije bilo moguće potpuno legalno sprovesti odredbe ovog zakona i, pre svega, prema ovom zakonu izostao je kontrolni mehanizam koji je stavljen u nadležnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.
Podsetimo se samo kako su izgledali izveštaji pojedinih političkih stranaka, od onih koje su saopštile da nemaju nijednog donatora, a neke političke stranke rekle su da ih finansiraju, odnosno priloge daju isključivo pojedinci, a neke druge stranke su u svojim izveštajima rekle da ih finansiraju isključivo firme, a nijedan pojedinac. Slušali smo obrazloženja kako se ljudi plaše zbog mogućnosti da imaju neprijatnost, određene represivne mere, progon, pa ne žele zbog toga da se pojavljuju u zvaničnim dokumentima ili na sajtovima političkih stranaka kao donatori.
Da li mi živimo u nekom demokratskom mraku? Da li je, kako sam čuo pre neki dan izjavu predsednice Narodne skupštine, naše društvo konačno zrelo za donošenje ovakvog zakona? Pa, nismo mi banane, možda mi živimo u ''banana republici'', nažalost, u to ste pretvorili Republiku Srbiju, u takvu državu. Sad smo sazreli da vidimo kao se kreću i kakvi su tokovi novca u političkim strankama. Rezultat svega ovog, odnosno slabe primene važećeg zakona jeste Predlog ovog zakona, u čijem obrazloženju stoji da ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost ovog zakona, što znači da je predlagač imao svu slobodu da uredi ovu materiju na najbolji mogući način, ali očigledno je da je bilo važnije ograditi komentare Venecijanske komisije, koja prema premijeru Cvetkoviću predstavlja, izgleda, najznačajniji izvor prava u ovoj zemlji.
U samom zakonu već kod Značenja pojmova postoji ''izborna kampanja'', pa kaže: ''izborna kampanja je skup aktivnosti političkog subjekta od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata izbora'' i to nije sporno. Šta je ovo pre izborne kampanje? Da li se to zove predizborna kampanja ili sama kampanja, kad svakog dana imamo priliku da se sprovodi i u štampanim i u elektronskim medijima širom Republike Srbije.
U članu 7. kaže: ''Privatni izvor finansiranja političke aktivnosti čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.'' Da li ovo nabrajanje znači, gospodine Ćosiću, vas da pitam, znam da nemate potpunu mogućnost da odgovorite, ali možda će neko od ministara koji će se pojaviti danas ovde ili kad budemo raspravljali u pojedinostima, moći da nam odgovori, da je sve ostalo zabranjeno? Prema tome, samo ovo što je taksativno navedeno to su jedine mogućnosti.
U član 8. kaže: ''Član političke stranke dužan je da uplatu članarine vrši isključivo sa svog tekućeg računa.'' Koji zakon u ovoj zemlji nameće obavezu fizičkom licu da ima otvoren tekući račun. To nisam pročitao u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zatim, član 9: ''Politička stranka stiče imovinu kupoprodajom, nasleđem i legatom.'' Da li i ova norma treba da bude upravo u ovom zakonu ili to može da bude regulisano nekim drugim propisom. Nisu političke stranke danas pale sa neke druge planete, već je njihovo delovanje regulisano i nekim drugim zakonima.
Član 14: ''Politički subjekat ne može sticati prihod od promotivne, odnosno komercijalne delatnosti.'' Šta to znači? Dakle, koje su to delatnosti koje su zabranjene ili ćemo i dalje široko posmatrati to i na taj način naći mogućnost da se zaobiđe ona lestvica koju bi trebalo da preskočimo.
U članu 16, vezano za sredstva iz javnih izvora, za razliku od do sada važećeg zakona, piše da su sredstva koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih stranaka 0,15% rashoda budžeta.
E, da je sada ovde gospodin Cvetković kao ministar finansija, rado bih ga pitao da mi objasni – da li je deficit na rashodnoj strani, da li to znači da ukoliko se ova zemlja više zadužuje, da su izdvajanja za funkcionisanje i rad političkih stranaka veća i u kom je to procentu predviđeno da bude u narednom periodu?
Član 17, upravo ovaj koji reguliše ovih 0,15% rashoda budžeta i način raspodele stupaju na snagu 1. jula 2012. godine, ako se ne varam. Dakle, ta obaveza je degažirana nekoj narednoj vladi da se ona time bavi.
Poseban račun za finansiranje izborne kampanje, nije mi jasno ih ovoga, ukoliko se sprovedu u isto vreme republički, pokrajinski i lokalni izbori, da li se samo sa jednog računa, to jest na jedan račun uplaćuju i sa jednog računa isplaćuju ta sredstva, ili će biti odvojeni računi za sve ove kampanje.
Što se tiče izbornog jemstva, da se ne zadržavam mnogo, mislim da je jasno razrađena čitava ta ujdurma koja je napravljena, jer potpuno je jasno da prilikom predavanja kandidature, stranka ne može znati na koji iznos sredstava može da računa. Samo očekujem, pošto je premijer rekao da je zakon temeljno urađen, da čovek koji je pisao ovu odredbu zakona bude smenjen i na taj način da se rastereti državna administracija.
Vezano za kontrolu od strane DRI, DSS je predložila da se ova odredba briše iz zakona, jer nadležnosti, funkcionisanje i uloga DRI je jasno određena i Ustavom Republike Srbije i Zakonom koji reguliše njen rad, i ne može Agencija za borbu protiv korupcije naložiti DRI kako da se ponaša i koga da kontroliše. Ako hoćemo nezavisne i samostalne institucije, onda dajte da taj posao rade kako smo to i predvideli zakonom.
Da li se ovo koje ste ovako predvideli zove krivično delo, a ja ga u Krivičnom zakoniku nisam video: ''Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom'' itd. itd.
Zašto ovo stoji ovako u ovom predlogu zakona? Obustava prenosa sredstava iz javnih izvora, pa, da li je moguće da posle pokretanja krivičnog postupka ili prekršajnog postupka, nadležno ministarstvo, nadležni organ uprave autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, donosi odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstva političkoj stranci. Vi znate kako je sprovedena reforma pravosuđa u ovoj zemlji, vi znate kako funkcionišu naši sudovi. Dakle, samim pokretanjem postupka, vi zavijate slavinu političkoj stranci i kolike to ima mogućnosti za zloupotrebu od strane, pre svega, izvršne vlasti.
Po meni, uz niz nedostataka koje sadrži ovaj predlog zakona, možda je najveći problem zloupotreba državnih funkcija u izbornim kampanjama i naravno, državnih resursa u toj kampanji. Šta je sa finansiranjem političkih stranaka od strane javnih preduzeća? Nećemo da se lažemo da ona ne postoje, ona posredna, prikrivena, od toga da direktor elektrodistribucije postavi bandere u određenom putnom pravcu, razvodi niskonaponsku mrežu, ''Telekom'' uradi telefonsku centralu, pa, znamo na kakve su sve ucene građani nailazili prilikom izrade puta, vodovoda, kanalizacije, imali smo priliku u protekle tri godine na lokalnim izborima, širom Srbije, da se uverimo u tako nešto.
Šta je do sada sprečavalo Agenciju za borbu protiv korupcije da reaguje, koja je mera izrečena, ko je to kažnjen? Nisu imali određene instrumente, e, i sada će ovaj zakon da njima to da? Ali ne vidim da su oni reagovali na propuste koji su bili i u Boru, i u Aranđelovcu, i u drugim gradovima. Jedno je kada napišete članak u medijima, onda to neko pročita i kaže, da, da, nešto se tamo dešavalo, ali, nema veze, idemo dalje.
DSS svakako smatra da je Srbiji potreban ovakav zakon, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a koje su to aktivnosti kada ste izostavili ključne segmente u političkoj kampanji, pre svega, vezano za zloupotrebu od strane državnih funkcionera?!
Smatramo da je uslov svih uslova, da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje, da određene rezultate da, da se objedini, pre svega, medijska regulativa u ovoj zemlji. Zaista je neophodno uskladiti propise koji uređuju ovu materiju, pre svega u oglašavanju, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima. Svedoci smo da u toku izborne kampanje dolazi do strahovite zloupotrebe medija.
Potrebno je, ako hoćemo stvari da menjamo nabolje, da onda svi budu jednaki, ne samo deklarativno da se u nekim raspravama za to zalažemo, ali u materiji zakona to nije jasno regulisano, ni ovog, ni pratećih četiri ili pet zakona koji treba da omoguće da se ovaj zakon normalno sprovodi.
Ne znamo čak ni koji medijski zakon reguliše korišćenje državnih resursa i nemojte mi reći da u narednoj kampanji predsednik Republike, ministri, direktori javnih preduzeća, neće da se voze u crnim limuzinama, neće da dele farmerke, aparate za pritisak, naočare, otvarati puteve, seći vrpce, maziti crvene simentalke, gostovati u specijalnim emisijama, svega toga će biti. To je činjenica i od toga ne možemo da pobegnemo, jer nema zakona koji će to da spreči.
Najveća sredstva u izbornim kampanjama upravo idu za oglašavanje i tada su astronomske cene. Pojedini mediji jedva čekaju da budu raspisani izbori da bi mogli da odrede svoju tarifu, jer bukvalno narednih godinu ili dve dana žive od tih sredstava koje su uzeli od političkih stranaka.
Šta znači odredba člana 23. Predloga zakona: ''Na svako iznajmljivanje termina u medijima primenjuju se propisi i pravila kojima se uređuje postupanje medijima u izbornoj kampanji.'' To ne znači ništa.
Da li sve stranke imaju ravnopravan tretman? Nemaju. Ko u ovoj zemlji ima pravo da kontroliše sekunde na ''Javnom servisu''? Očekujem odgovor od ministra.
Ko u ovoj zemlji kontroliše 55% reklamnog prostora u elektronskim medijima? Čemu u Srbiji služi izborna tišina pred izbore? Tada su svi najaktivniji, neko igra košarku, neko peca, neko šeta svog kućnog ljubimca, i naravno da se na taj način vrši uticaj i na birače. Koje su sankcije već izrečene zbog učinjenog prekršaja i kome? Ne, kada se vidi da ne postoji odgovarajući odgovor države i nadležnih institucija, onda se to pravo još više zloupotrebljava i onda se ta priča još masovnije koristi u zloupotrebi političkih funkcija u samoj kampanji.
Zakon o radiodifuziji se, nažalost, ne primenjuje, a ako grešim, vi mi recite u kom slučaju je izrečena sankcija i ko je bio sankcionisan. Savet RRA doneo je Preporuke za ponašanje u izbornoj kampanji, one postoje, u njima sve piše, ali se ne primenjuju.
A, da li u tim preporukama piše da pojedine televizije svoju frekvenciju mogu da izdaju na određeni period političkoj stranci koja ima najviše novca i na taj način gledamo iste ljude do dva, četiri, šest, osam, deset uveče na televiziji i koji pričaju kako će Srbijom teći med i mleko.
Stranke su u obavezi da svi podaci budu dostupni javnosti i mi se sa tim potpuno slažemo. Treba da bude sve jasno i otvoreno, transparentno, da svi građani mogu da se uvere ko finansira političke stranke, kako to funkcioniše. Ali, hajde da obavežemo isto na sve to i medije, pa da vidimo ko je to gostovao, ko je to platio, kolika su to sredstva uložena za medijske kampanje, koliko to u određenom vremenu, u sekundama, u minutima, satima, iznosi za svaku političku stranku.
Ono što je poražavajuće, zaista smatram da je ovaj zakon izraz nepoverenja prema političkim strankama, da on, ukoliko bude usvojen ovako, neće doneti očekivane rezultate od strane predlagača, pa će biti razočarani i građani Srbije i političke stranke, ali činjenica je da ne sme da bude razočarana Venecijanska komisija, izgleda, da je to najvažniji razlog zbog čega ovakav zakon usvajamo.
DSS je podnela niz amandmana na ovaj predlog zakona i nadam se da će biti razumevanja od strane predlagača u raspravi u pojedinostima da oni budu prihvaćeni, ali u svakom slučaju, sigurni smo da ovaj zakon neće otkloniti ni korupciju, ni uticaj neformalnih grupa na političke stranke, kao i niz problema koje smo imali. Mi moramo da menjamo i sistem i društvo iznutra i da pojedinci u pojedinim političkim strankama, zbog kojih smo svi stavljeni u isti koš i optuženi da su sve stranke iste, budu uklonjeni iz političkog života na način kako to predviđa ovaj zakon, kroz prekršaje i kroz krivične sankcije.
Nismo svi isti, mnogo se razlikujemo i to će se pokazati na narednim izborima. Hvala najlepše. (Aplauz)

Iskorišćeno je 17 minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mislim da na početku treba da se precizno kaže o čemu se radi. Nalazimo se pred jednim predlogom zakona koji treba da uredi finansiranje političkih stranaka, ali su sada to ''politički subjekti''. Šta je karakteristika ovog predloga i postojećeg Zakona? Prvo, oba materijala radila je DS. Godine 2003. radio ga je Đelić, sa plavušom Aleksandrom Drecun, a sada je radio sekretar ministarstva Homen, sa plavušom Zoranom Marković. Kod onog prvog, Đelić je izdao knjigu, uzeo pare, međutim, Biserka Živković je bila sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa je izbio spor i kasnije je morao da se falsifikuje zakon oko nadležnosti. Slično će biti i sa ovim predlogom zakona kada ga budete usvojili.
Šta je cilj ovog zakona? Da se obezbedi dominacija DS. Zbog toga je i 2003. godine donet Zakon. Princip je bio – ko ima više poslanika, treba da dobije više iz javnih sredstava.
Šta su nedostaci postojećeg zakona? Neprimenjiv je, jer prema postojećem zakona i kada krenete kolima do neke mesne zajednice da porazgovarate sa nekim ljudima treba da proknjižite potrošeno gorivo kao prilog svojoj stranci. U čemu se ogleda druga neprimenjivost postojećeg zakona? Pa, kada bi se primenio ovaj zakon niko ne bi mogao da učestvuje na lokalnim izborima, jer po ovom zakonu, recimo, u opštini Voždovac, na dopunskim izborima, mogli ste da potrošite maksimum 100.000 dinara, pod uslovom da osvojite 70% mandata, a jedan bilbord je 250.000 dinara. U tom raskoraku najbolje plivaju ovi ''žuti''; kače bilborde, sprovode akcije, donose građevinski mašine, završavaju poslove, jer se zakon ne primenjuje kada su oni u pitanju.
Šta treba da reguliše ovaj zakon? On mora da reguliše finansiranje političkih stranaka, ali da ne ugrozi slobodu političkog udruživanja i u onom drugom delu gde se priča o izbornim kampanjama treba da poštuje izborno pravo. Ovde imamo galimatijas, svega i svačega. Podneli smo, čini mi se, oko 40 amandmana sa namerom da skrenemo pažnju, ako možemo nešto da popravimo, jer ovo kako je sada napisano tražiće poprilično voluntarizma i tražiće brifovanje Agencije za borbu protiv korupcije, a neće nam biti teško, s obzirom na to da je na čelu te agencije Čedomir Čupić, onaj iz "Otpora", sećate se, što nije prošao za poslanika. Ima i drugih koji su, takođe, bili u "Otporu", pa nisu prošli 2003. godine, sada su ''požuteli'' i sada kontrolišu, gospođo Čomić, vašu DS. Ali, to je vaš problem, neću vama da stajem na žulj, to vi lepo završavajte.
Ono što je bilo zabranjeno Zakonom iz 2003. godine, to je danas na snazi, stimuliše se po novom predlogu zakona. Recimo, kada je Đelić objašnjavao Zakon, on je rekao, između ostalog, ne mogu političke stranke da uzimaju kredite, jer ako uzimaju kredite one gube svoju nezavisnost i svoju samostalnost, padaju u ropstvo, postaju zavisnici od bogataša. Danas u Predlogu zakona najvažniji privatni izvor jeste zaduživanje kod banaka. Vidite kako su evropski standardi rastegljivi.
Isto nam se kleo Đelić 2003. godine da je to evropski standard, pa je ograničavao i privatne izvore i sve stranke prividno bile iste finansijske snage tokom izborne kampanje. Sada to više ne važi, sada je "drp sistem" – daj šta daš, navodno da bude transparentno. Kakvo crno transparentno, ko god prikaže privatnog finansijera ili donatora neke stranke, odmah ga uhvati B92, pa ga razvlači, tamo – kako ste smeli da finansirate?! Tako da je, jedino, ostalo da frizeri finansiraju političke stranke. Drugima je zabranjeno. Samo frizeri mogu da finansiraju, drugi ne smeju ni za živu glavu.
Naravno, pojavili su se pametni oligarsi koji finansiraju sve. Imali ste Aranđelovac, finansirali vlast i opoziciju, baš njih briga ko će biti na vlasti. I ovaj zakon o finansiranju političkih, kako vi kažete, ''subjekata'', odnosno aktivnosti, jeste logični nastavak izmene Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospodo tajkuni, imaćete na izvol'te celu Narodnu skupštinu, imaćete sve na izvol'te, dovoljno je samo da potplatite, da potkupite i imate kontrolisanu i vlast i opoziciju. U tome se tajkuni ne razlikuju od EU. To isto radi i EU.
E, vidite, sve to može da se uradi zato što vlast stimuliše kriminal. Evo vam jednog primera – 12. marta 2008. godine SRS je donela odluku da se za živu glavu ne vrši zaduživanje, a 21. marta ''Šojić'' ode krijući i zaključi ugovor, obaveže se, da garanciju – menice Draginji Đorđević, Banka ''Inteza'', da će odmah da se vrati pošto će dobar rezultat da se napravi. Napravljen dobar rezultat, pare nije vratio, nego je kratkoročni kredit pretvorio u dugoročni, blokirao stranku, a stranka saznala tek kad ste vi iz DS sa gospođom Đukić napravili ovde poslaničku grupu.
Mi vodimo postupak, naši sudovi se prave francuske sobarice, a sada se ubacuje da će biti finansiranja preko banaka i to će biti legalan oblik privatnih izvora. I, sada vi meni kažete – ko više da veruje DS?!
Ono što ste rekli 2003. godine ne važi u praksi. Ovo što sada gurate, promovišete, kako će u praksi da važi, šta će od ovoga da ispadne, ali zato nema odredbe u zakonu da sa redovnog računa možeš da prebaciš sredstva na svoj račun za izbore. Ne, moraš u banku, da se zadužiš, da padneš u ropstvo. Ko će danas od građana da finansira političke stranke? Pa, neće niko! Zašto neće? Ne želi da ga B92 mrcvari, sa onim priučenim novinarima, da se prave ''insajderi'', da se prave emisije, da se dezavuiše sve što postoji u Srbiji! Šta vi želite?
Vi želite da ova politička scena bude i suviše jeftina, kako za one iz EU, tako i za ove ovde tajkune i organizovani kriminal. I, prosto me čudi da niko nije podneo amandman na onaj član oko krivičnog gonjenja. Ma, zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal? Ma, Tužilaštvo za ratne zločine treba da proganja političke stranke, bre, Vekarić i Vukčević, bre, oni da proganjaju to, bre?! Treba sve pobiti odmah, ma, ne treba ni postupak, bre, šta vam je?!
Sprovedite lustraciju, bre, najlepši ste, najpametniji ste, sve možete!
I, onda imamo prepun zakon deklaracija, priča. Niste, recimo, uzeli oblast humanitarni rad političkih stranaka. To treba zabraniti! Jer, dokle god postoji u načelu prihvatanje da nešto može humanitarno da se radi, biće veštačkog đubriva, blokova, naočara, kišobrana, cipela u Kladovu itd, itd, a onda skoče veliki humanisti iz nevladinog sektora, pa kažu – onaj ko ima treba da pokloni, da bude društveno odgovoran i da bude socijalno odgovoran prema svom narodu.
I, ko nam je kriv? Vlast neće da radi. Dve godine smo ovde potezali, onog, Đilasa, da vidimo ko prodaje sekunde, koliko prodaje sekunde. Napravio je čitav monopol, on, taj Krstić, Šaper, ne znam ni ko više, ali je to sve vaše, ta banda.
Ne možete da kupite ni sekunde ili ide po njihovim cenama. Privatnim televizijama nabacujete reklame, po osnovu toga što ste nabacili reklame imate i neke emisije. Naravno, to se sve uredno fakturiše, a kada prođu izbori – e, videćemo da li će da se plati i po pravilu se ne plati. I vi pričate o ravnopravnosti, jednakim uslovima itd.
Da li postoji pravičniji oblik raspodele sredstava iz javnih izvora od broja osvojenih mandata? Ne postoji. U zakonu se jasno kaže da politička stranka dobija ta sredstva prema osvojenim mandatima.
Šta se dešava u Rakovici? U Rakovici Bojan Milić, predsednik opštine, u koaliciji sa onima koji su tamo, isplaćuje po broju mandata stranci koja nije učestvovala na izborima. I to piše sve u Upravi za trezor, evidentirano. Kada pozovete telefonom budžetsku inspekciju i kažete – molim vas, sredite to da se ne tužimo, pošto smo se jedanput tužili, dobili smo, princip je politička stranka, ne, ćuti se, polako, mirno, fino, imate medijsku dominaciju, to će đav-đav-đav… Pustite Borku partizanku, skojevku, završava se posao, digne se prašina itd, ''puj-pike, ne važi''. Sve je u redu.
E, u takvim uslovima vi pričate o političkim strankama, vi pričate o finansiranju političkih stranaka, a onda ubacujete odredbu pa ćete PUPS da naterate, gde se nalaze samo penzioneri, da odvaja 5% za školovanje omladine. Pa, koja može da bude njihova omladina?! Najmlađi čovek je 65 godina. Šta sve trpi papir, kada zakone pišu ljudi koji nikada u životu nisu učestvovali u izborima, apsolutno, nikada nisu videli izbornu kampanju?!
Raspodela sredstava, kaže – u roku od pet dana od kad se proglasi izborna lista. Pa, kako? Valjda postoji ona zbirna lista? Pa, ko je pisao, bre, ove zakone? Isti problem je bio 2003. godine. Tada je u prvom redu njihovog dela gde je sedela DSS, sedeo Srđan Popović i video da nešto nije u redu, izvlačio onu Drecunku napolje da joj objasni da te gluposti ne stavlja u zakon, i molio je i preklinjao. Ne, na silu, kao što sada na silu gura, a znate i sami da su neka rešenja apsolutno neodrživa.
Da vam ne pričam o finansiranju iz inostranstva. Ne može politička stranka da dobija iz inostranstva, niti od strane države niti od strane međunarodnih organizacija. Ne može! Zašto? Političke stranke kao politički subjekti, ustavne kategorije političkog sistema Republike Srbije, rukovode se suverenitetom, teritorijalnim integritetom, nezavisnošću i poštovanjem Ustava i mora da se obezbedi finansijska samostalnost. U tom smislu ne sme nikakav uticaj iz inostranstva, kao da postoji neka razlika između SAD, USAID, ili njihovog instituta IRI. Pa, to je jedna ista kuhinja.
Zamislite, politička stranka ne može da se bavi izdavačkom delatnošću? Pa, ko će da nam piše novine, flajere, knjige? Ko? Slobodan Homen? Da li njemu treba da damo da piše, da bi to bilo po zakonu? O čemu pričate? Prihodi od promotivnih aktivnosti – pa, šta ima tu loše ako se proda bedž, DVD, sa nekog mitinga? Kao što nema ništa loše ni da se pokloni članstvu.
U Seličevici član naše stranke mora da otvori tekući račun da bi uplatio članarinu. Ljudi moji, gde vi živite?! Pa, nije Srbija Dorćol, beogradski krug dvojke. Pa, valjda je Srbija mnogo veća nego što vi želite da bude. Čudo da niste rekli platežne kartice?!
Ovo su pisali vanzemaljci. Onda se ljute ovi iz Agencije kada im se konkretno ukaže na neke stvari gde su napisali sve i svašta. Da vam ne pričam o svojevrsnoj igranci – bili su i predsednički izbori, pa su neki kandidati uzimali kredite, pa su napisali u izveštaju da su izbornu kampanju finansirali kreditom, ali im kredit nije uplaćen na račun za izbore nego na redovni račun. Svi ćute, ne sme tužilaštvo da digne glas, ne sme sud da uzme predmet u ruke. Ima neka sila značajnija, veća. Od te sile se, prosto, i Tadiću tresu gaće. Ne sme ni on da pomisli ništa, zato što je napravljena simbioza TT, „Toma-Tadić”, jedan bez drugog ne mogu, ko vreća i zakrpa moraju da talasaju; jedan će da skupi za vlast, drugi će, navodno, za opoziciju, cile-mile i to je sve unutar iste porodice, a narod će da se zabavlja time da li gospođi Čomić stoji lepo ova crvena ruža. Izvinite, gospođo Čomić, al' vam stvarno lepo stoji.
Ovu raspravu obavljamo u vrlo interesantnom trenutku. Nema nijednog predstavnika Vlade. Zamislite, oni verovatno drže telefonsku sednicu da podele one pare koje su zaradili kada su isporučili Ratka Mladića, pa već sutra će da dođu onako deblji i onako gojazniji. Njima je jako dobro. Ispunili su zadatak, dobili su aplauz, uzeli malo parice. Računaju ako mogu sada da prevare na izborima, pa da budu pretpristupni fondovi, tamo, negde, do 2020. godine, a mi treba da živimo i da preživljavamo i da preživimo vlast DS. Zlo je zavladalo Srbijom. Vidite, nema nijedne interesne grupe koja se nije pobunila.
Šta reći o ovom predlogu zakona? Ima puno nedorečenosti namerno napisanih. Ima puno članova koji nisu originalni, nego su ubačeni da bi se pisali amandmani, a originalni će da dođu u vidu vaših amandmana. To već znamo, znamo da radite tu fintu.
Da li će ovaj zakon da reši ova pitanja, pre svega da sve bude jasno, ako mogu tako da kažem, da ne idem dalje, i na prihodnoj i na rashodnoj strani kod političkih stranaka? Neće! Da li postoji jedna zona koju zakon ne dotiče? Postoji, evo, Mlađan Dinkić. Uzme svog ministra, krene da skuplja, navodno, potpise, reklamira i sve o državnom trošku vrši promociju. Tako ćete da radite i kada odete da grlite simentalke po štalama u toku izborne kampanje. Isto imate da radite. Nema nikakvih problema, grlite vi simentalke, nemam ništa protiv, važno je da to ljudi znaju, da to ljudima bude jasno.
Dalje, da li smo zahvatili onaj deo koji se tiče upravnih odbora? Nismo! Evo, „Aerodrom Beograd”. Zna se koja je stranka preuzela to, zna se preko kojih zadruga angažuje svoje zaposlene, zna se kako idu troškovi. Pozovite vašeg Ćirića iz DS, on je u poštama. Neka napravi samo listing poslanika koji su dobili poklon čestitku u novcu i videćete koja stranka finansira svoje poslanike. I zato ste vi mnogo samostalni i jedinstveni. Svi vam se zakoni sviđaju kada dođu od Mirka Cvetkovića, nema ni trunka različitog razmišljanja, a vi ste se izborili za samostalnost kao narodni poslanici. Ma, to pričajte nekom drugom. To je već pročitana pesma u Srbiji, to je već svima jasno.
Ovaj zakon te stvari ne rešava, jer ne želi da ih reši. Ovaj zakon ima nekoliko vrlo otvorenih prostranstava, ne rupa, prostranstava, gde dolazi do izražaja potencijalna mogućnost da se preko Zorane Marković i na drugi način vrši pritisak na stranke koje ne odgovaraju onima koji su na vlasti. Ne mislim na stranke koje su na vlasti, nego na prave vlastodršce u ovoj zemlji. Pa, tu vam je i Đilas, pa, tu vam je i Beko, pa, tu vam je i Mišković, tu vam je i neko drugi! I ne optužujte uvek političke stranke!
I, kada kažete „Beko je finansirao tu stranku”, malo je tačno od toga što ste rekli, ali da je finansirao pojedinca na čelu ili prividno na čelu stranke, ili nekoga u rukovodstvu, za to budite sigurni. Kada se pojavljuju te pare? Pojavljuju se kasnije, ali te pare su opasne, jer, uzeo si pare, nisu ispunio obećanje. To je već teren za Miljka Vladisavljevića, a to svi znamo da postoji. Neki se čak i hvale, pa se zna ko kome finansira gorivo, pa se zna ko kome finansira ovo, pa ko kome finansira ono, zna se koje kome napravio kuću, ko građevinski materijal. Sve se zna i to građani znaju, a vi mislite da to može da se zabašuri.
Opet se penješ, Borise, budi miran! Budi mira, Borise!
Vidite, gospođo Čomić, vi ste bili 2003. godine u Skupštini, u onoj tamo zgradi je to bilo. Tada je rečeno od strane SRS koji će problemi da budu. Niste verovali, a onda ste 2004, 2005. godine ćutali zato što je SRS ostvarila dobar rezultat i imala po osnovu javnih izvora prilična sredstva. Istrpeli ste se, trpeli, trpeli ove stvari, a sad ste ušli u jednu drugu priču, gde, navodno, treba da sredite političke stranke, ali ne one koje su proevropske. I, vidite, namnožio se broj proevropskih stranaka zbog pretpristupnih, potencijalno, fondova. Izvinite, što sam prekoračio vreme. (Aplauz)

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da)
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.