Zahvaljujem. Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM i Poslanički klub manjina pozdravlja i podržava što danas raspravljamo i za nekoliko dana donosimo novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, naravno, kao jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata, ali i kao jedan od uslova na putu evropskih integracija. Međutim, ne samo zbog toga.
Smatramo da je potrebno doneti novi zakon koji reguliše ovu oblast zbog nas samih, da bi zaista finansiranje političkih stranaka bilo transparentnije i radi što bolje kontrole istog. Smatramo da je zajednički cilj svih nas razvoj političkog sistema, razvoj parlamentarizma, razvoj višestranačkog sistema i da je vrlo značajno da političke stranke imaju novac unapred, kako za kampanju tako i za svoje radne aktivnosti.
Zanimljivo je i zahvaljujem ministru što je spomenuo rad, kako ''šire'' tako i ''uže'' Radne grupe. Lično sam bila član ''šire'' Radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona, ali, želela bih da postavim vrlo zanimljivo pitanje. Radnu grupu su, kao što smo čuli, činili predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde i predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, a ''širu'' Radnu grupu činili smo svi mi, predstavnici različitih parlamentarnih stranaka, ja kao predstavnica SVM i nevladine organizacije, tj. predstavnici raznih nevladinih organizacija koje se bave ovom tematikom. Zanimljivo je da je Radna grupa radila celo prošlo leto i da je, zapravo, konačni tekst, koji je Radna grupa predložila Vladi, bio gotov pred kraj prošle godine. Prvobitni radni plan je bio da se on nađe pred Vladom u oktobru, novembru, onda su novinari, mediji, nekoliko puta spomenuli da će se on naći pred Vladom, pa da nije prošao Vladu, da bi konačno 28. aprila Vlada poslala delimično izmenjen Predlog zakona u skupštinsku proceduru. Za svaku je pohvalu, što je danas već praksa, da Narodna skupština organizuje javno slušanje, naročito kada se radi o temama koje su od izuzetne važnosti.
Što se tiče ovog predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti, javno slušanje je bilo održano 12. maja. Zanimljivo je da danas, kada se nalazimo na plenumu i kada zaista treba da raspravljamo o nekim detaljima, nema ministarke pravde, ovde je vrlo malo ljudi iz Radne grupe koji su nekoliko meseci prošle godine radili na ovom predlogu i ne znam ko može da odgovori na neka naša pitanja. Ali, nadam se da ćemo, ako ne danas, bar u raspravi u pojedinostima, dobiti odgovore.
Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti je vrlo sličan, odnosno bazira se na Predlogu zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2003. godine, uz manja ili veća proširenja obuhvata. Zašto kažem da je proširen obuhvat? Baš zbog toga što ovaj predlog zakona ne reguliše finansiranje samo političkih stranaka, već, kako se to naziva, političkih subjekata, odnosno grupa građana i koalicija koji imaju svoje predstavnike, kako u Narodnoj skupštini i Skupštini AP Vojvodine ili u skupštini jedinica lokalnih samouprava.
U svom obraćanju najviše ću se bazirati na to šta smo mi kao Radna grupa uradili, šta je Poslanička grupa Manjina, a šta je SVM tražio i zašto i kako i koliko je to uključeno u ovaj predlog? Zbog toga ću se najviše bazirati na finansiranje iz javnih izvora. Što se tiče finansiranja iz javnih izvora ili iz budžeta i tzv. starog, odnosno trenutno još uvek važećeg finansiranja, odnosno raspodele sredstava, zanimljivo je da je na primer na prošlim parlamentarnim izborima učestvovalo više lista. Ali, šta se dogodilo?
U parlament je ušlo svega pet lista posle proglašenih rezultata i tri manjinske liste. Međutim, bez obzira na to, u jednom trenutku se iz budžeta finansiralo 23 parlamentarne stranke, a to znači da je u većim koalicijama na većim listama ušlo jako puno manjih političkih entiteta, i oni su kod finansiranja iz budžeta, svi tretirani kao pojedinačni entiteti.
Novi predlog donosi velike novine, samo radi javnosti da razjasnim, po trenutno važećem Zakonu, finansiranje, znači, tih 0,15% tada ne još rashodne strane, a sada je već predlog da bude rashodna strana, delilo se tako što je 30% sredstava ravnomerno išlo svim parlamentarnim strankama, a njih je uvek oko dvadesetak, odnosno trenutno 21 ili 22, i tih 30% sredstava se deli ravnomerno, a 70% sredstava se delilo na osnovu broja osvojenih mandata, što znači da je parlamentarna stranka koja ima samo jednog poslanika, odnosno koja je imala, dobijala mesečno blizu 900.000 dinara.
Novi predlog, prvobitni, koji je bio pred Radnom grupom prošlog leta, predviđao je da se ukine linearna raspodela sredstava iz javnog izvora i da raspodela izgleda tako da se ceo iznos, sada 0,15%, sada već rashodne strane, deli na osnovu broja osvojenih glasova i da oni koji u parlament ulaze u koaliciji, bez obzira koliko ima posebnih političkih entiteta u koaliciji, taj novac dele na osnovu koalicionog ugovora. SVM podržava to da novac treba da se deli na osnovu koalicionog ugovora, a ne da se ti entiteti smatraju pojedinačnim, ali na ovaj način nije došlo ni do kakvih promena, ponovo bi se diskriminisale manjinske stranke, jer je do sada u praksi takva situacija da se skoro potpuno isto tretiraju manjinske stranke koje pojedinačno sa samostalnom listom ulaze u parlament, ili one male stranke koje sa nekom većom koalicijom izlaze na izbore.
Zbog toga smo mi tražili da se primeni načelo pozitivne diskriminacije, rešenje koje se našlo i koje se, zahvaljujući nama, insistiranju manjinskih stranaka, sada nalazi u ovom predlogu zakona, jeste da se tih 0,15% rashodne strane deliti na osnovu broja osvojenih glasova na izborima, ali s tim da će se broj glasova do 5% množiti koeficijentom 1,5%.
Još jednom želim da naglasim da Poslanički klub manjina i SVM samo žele da ukažu na specifičnost organizovanja manjinskih stranaka, na težinu samostalnog izlaženja na izbore, na samostalnom učestvovanju u izbornoj trci i tu bih želela da naglasim kako je izgledao predlog Radne grupe, a kako ovaj predlog koji se nalazi pred nama. Prema tome, finansiranje rada na ovaj način je dobro regulisano, međutim, kada pričamo o finansiranju kampanje, predlog Radne grupe i eksperata iz nevladinih organizacija koje se bave ovom tematikom bio je da svi učesnici na izborima dobiju jednak iznos sredstava posle proglašenja izborne liste, u zavisnosti od toga koliko ih ima, na koliko delova se deli 0,1% budžeta koji je pripremljen za izbore.
Međutim, kada je ovaj predlog prošao na Vladi i kada je došao do nas, onda je ostao stari način finansiranja izborne kampanje, dakle, onaj stari, postojeći, a on izgleda tako što se 20% sredstava od ovih 0,1%, daje ravnomerno svim učesnicima u izbornoj trci, a 80% naknadno, posle proglašenih rezultata na osnovu broja mandata, na osnovu toga kako su prošli na izborima.
Ne želim da ulazim u detalje da li je ovo dobro ili ne, ali moram da prenesem komentare stručne javnost, a to smo čuli i na samoj raspravi kada smo imali javno slušanje, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i određeni predstavnici nevladinih organizacija, kada su pokušali da odgovore na razna pitanja vezano za izborno jemstvo, da su rekli da Radna grupa, ni ''šira'' ni ''uža'', nema odgovor, zato što ovaj predlog nije predlog Radne grupe, već je on ušao u ovaj predlog zakona na osnovu kompromisa koji je postignut na Vladi.
Kada sam već pomenula izborno jemstvo, želela bih da naglasim da je to jedna od najvećih novina i gospodin ministar je u svom obraćanju pomenuo isto jemstvo. Naglasio je da izborno jemstvo može da se da u formi gotovog novca, bankarske garancije, hartije od vrednosti ili stavljanja hipoteke na nepokretnu imovinu, on je samo kratko pomenuo da je izborno jemstvo vrsta garancije i da oni koji na izborima dostignu rezultat od 1% ili ako se radi o manjinskim strankama 0,2%, što je dobro, a na tome smo gospodin Riza Halimi i ja nekoliko puta insistirali na Radnoj grupi, da se ponovo napravi razlika, jer nije isto 1% za malu stranku i 1% za manjinsku stranku,, dakle, ako postignu taj rezultat, ne moraju da vraćaju novac koji su dobijali.
Međutim, ukoliko ne postignu, moraće da vrate taj novac ili ako ne mogu da ga vrate on će se naplatiti iz te garancije, iz tog izbornog jemstva, što je dobro. Postavljalo se pitanje, čemu to izborno jemstvo, mi smo svi svesni činjenice da se dešavalo u prošlosti da bude jako puno proglašenih izbornih lista, da svi oni učestvuju, imaju kampanju, a posle na izborima ne dobiju ili jedva dobiju 10.000 glasova, koliko je bilo potrebno potpisa podrške da bi predali liste, a dobijali su novac iz budžeta za finansiranje njihove kampanje.
Predlog Radne grupe je da se ovim uvođenjem izbornog jemstva, zapravo, izbegnu zloupotrebe i da zaista u izbornoj trci učestvuju oni koji mogu da postignu rezultat bar od 1% ili 0,2%, što se tiče manjinskih stranaka.
Kao što je uopšte poznato, ja sam se najviše bazirala na finansiranje iz javnih izvora, ali politički subjekti mogu da se finansiraju kako iz javnih, tako i iz privatnih izvora. Prema ovom predlogu zakona, privatne izvore finansiranja čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine, ali najnovije što je uvedeno jeste da može da se uzme i kredit.
Ono što bih još želela da naglasim i ono što se promenilo od prvobitnog predloga koji je izradila ''uža'' Radna grupa vezano je za korišćenje sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata.
Prva formulacija je bila vrlo nejasna, ali kasnije se proširila, što je vrlo dobro i biće primenjivan član 19, koji se odnosi na ovu temu. A, ono što je zaista značajno ukazuje na to da sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od 5%, treba da se koriste za obuku članstva i za stručno usavršavanje, osposobljavanje sa međunarodnom saradnjom, za obuku članstva i to je vrlo značajno. Smatram da svi koji učestvuju i rade po političkim strankama, treba da prođu obuke.
Ono što smo, takođe, čuli u uvodnom predstavljanju Predloga zakona i o čemu se manje pričalo u javnosti jeste da je ovo predlog sličan prethodnom – što se tiče zabrane finansiranja od strane stranih država, ali ovog puta se napravila razlika, pošto je većina naših parlamentarnih stranaka koje su ovde predstavljene, u raznim međunarodnim asocijacijama, SVM je u Evropskoj narodnoj partiji.
Značajno je da od tih udruženja možemo da dobijemo pomoć, ne u formi gotovog novca, već učešća na konferencijama, stručnog usavršavanja, saveta itd.
U preostalih nekoliko minuta, koliko mi je ostalo, želela bih da se osvrnem na ono što sam rekla na samom početku. Donošenje ovog zakona je bitno, ne samo zbog EU i zbog toga što je to jedan od uslova za sticanje statusa kandidata, već zbog nas samih, da bi se rešilo transparentnije, vidljivije finansiranje političkih stranaka, političkih subjekata i zbog kontrole.
Znamo da je donošenjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kontrola finansiranja političkih subjekata sa Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije prešla na Agenciju za borbu protiv korupcije, međutim, u Agenciji su se žalili da nisu imali zakonsku osnovu, nisu imali uslove, novac itd. za vršenje ove kontrole.
Ovaj zakon donosi nekoliko novina za Agenciju za borbu protiv korupcije, a konkretne novine su da Agencija može da izriče opomene i da podnosi prekršajne prijave protiv raznih političkih subjekata, ukoliko utvrdi da je došlo do određenih nepravilnosti u finansiranju. U ovom predlogu su konkretno, egzaktno regulisane visine raznih kazni i one su veće, kao što smo čuli, od 200.000 do dva miliona, ali regulisano je i pod kojim uslovima može da se izgubi pravo na finansiranje iz budžeta. Naravno, to može da se desi od 10% pa nadalje, čak može i 100%.
Ono što je još značajno i što se tiče kontrole javnih evidencija, odnosno odgovornosti političkih subjekata, politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima dužni su da vode posebnu evidenciju o svim poklonima, prilozima, pruženim uslugama, bez nadoknade, dakle, bilo kojim uslugama koje su im pružene, bez određenih tržišnih uslova. Naravno, politički subjekti su dužni da vode evidenciju o imovini. Sve priloge i poklone koji su na godišnjem nivou veći od jedne prosečne plate, politički subjekat, stranka je dužna da objavi na svom sajtu. Politička stranka je dužna da predaje godišnji finansijski izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije, koja će ga objavljivati na svom sajtu, a tako i u "Službenom glasniku RS". Slično tome, ukoliko je izborna godina i politički subjekt dobija novac za kampanju, on je dužan da evidenciju troškova izborne kampanje dostavi Agenciji, koja je ponovo dužna da to objavi na svom sajtu.
Mi smatramo da će se na ovaj način finansiranje učiniti transparentnijim i dostupnijim javnosti, jer često stižu kritike da se finansiranje, kako redovnog rada tako i troškova kampanje političkih stranaka, nekako uvek drži pod velom tajne i da javnost, članstvo, birači nemaju uvida u to. Ovaj zakon to treba da obezbedi.
Pomenula sam da Agencija za borbu protiv korupcije može da izriče opomene i da pokreće prekršajni postupak. Prema ovom novom zakonu, ona može da izriče mere upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi da je došlo do nekih nepravilnosti. Data je mogućnost da se do okončanja pravosnažnog krivičnog, odnosno prekršajnog postupka obustavi prenos sredstava iz javnih izvora.
Nadam se da sam u ovom kratkom vremenu uspela sve da kažem i da će, kako ministar, tako i ostale kolege aktivno učestvovati u ovoj raspravi. Nadam se da ćemo u danu za glasanje dobiti jedan zaista kvalitetan i dobar zakon, kako zbog nas samih, tako i zbog građana Republike Srbije. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, 12 minuta za poštenje u srpskoj politici je previše malo. A, mislim da se ovaj zakon donosi kako bi stranke, koje društvo doživljava izvorom korupcije, obezbedile sebi jednu novu vrstu legitimiteta pred građanima.
Pa, ako je ovaj zakon tako važan, ako je on jedan u nizu poslednjih zakona koji se nalazi kao prepreka na putu dobijanja kandidature za članstvo u EU, zašto nismo imali priliku da vidimo ovde predsednika Vlade? Bio je u petak, sastao se sa svojim privrednicima, pa su se dogovorili da promene privredni model do 2014. godine. U tom danu je "Dau Džons" na berzi u Njujorku pao za 200 poena zbog toga što je izveštaj pokazao da je u aprilu američka privreda zaposlila 6.000 manje radnika od predviđanja iz marta. Toliko vam govorim o sposobnosti premijera da razume prioritete ove zemlje i da im se onda posveti na pravi način.
Mi smo stranka koja je ušla u Skupštinu 2007. godine i rekla da insistira, pri izboru predsednika parlamenta, na obećanju koje je uslov za našu podršku, da će formirati komisiju za lustraciju i tako poštovati Zakon o lustraciji i da će pokrenuti dijalog o odnosu politike i privrede, da će otvoriti tu, ne Pandorinu kutiju, nego, mislim normalnu debatu u društvu, koja će dati logične odgovore na jednostavna pitanja: zašto bi neko uložio novac u stranku i ko u društvu kao što je Srbija danas uopšte ima novac i kako se reguliše odnos između stranke i onih koji novac imaju, a imaju ga, po utisku većine, zahvaljujući kršenju zakona, privilegijama koje su im pružene, akumulaciji kapitala u vremenu 90-tih godina, što je, odmah, apriori neprihvatljivo za većinu kojoj se mi obraćamo i koju očekujemo da za nas glasa?!
Dakle, važno pitanje, gospodine Markoviću, malo važnije od vašeg dugmeta, ali verujem da ćemo i kroz ovu raspravu ispuniti dva cilja: jedan je odgovoriti na zahtev Brisela i preći još jedan stepenik na putu ka Evropi, a drugi je zamazati oči našem društvu. E, da li može društvo zamazanih očiju da stigne tamo gde ga mi vodimo? Očigledno je da ne može. Ovaj zakon je zbog toga samo još jedna od imitacija i kulisa našeg političkog života koji pokušavamo da našminkamo, ono što se, prvo, šminkati ne može, a pri tom za tako nečim ne postoji potreba.
Prva zamerka, naša kritika ovog zakona proizilazi iz nemoći i nesposobnosti predlagača, dakle, Vlade da odgovori na jednostavno pitanje: zašto bi u najsiromašnijoj zemlji Evrope, zemlji sa najvećom stopom nezaposlenosti, sa najnižom prosečnom platom, sa najvećom inflacijom, neko dao novac stranci? Možemo da kažemo da postoji 1% onih koji žele da na takav način doprinesu svome društvu. I, to je važan motiv. Tačno je da takvi ljudi postoje. Oni koji pošteno kažu "ja radim svoj posao, vi radite svoj, mislim da je moj dug prema vama i društvu u kojem živim da mu pomognem na jedini način na koji mogu, a to je tako što ću dati novac". To je jedan kriterijum. Da li postoji neki drugi, a da je opšte prihvatljiv? Mislim da ne postoji.
Otkada postoje stranke, postoji i nastojanje biznisa da uticajem na stranke uradi ono što je priroda biznisa, a to je da ostvari neki dodatni profit, bude brži zato što je bliži, zato što je u prilici da više sazna jer mu je tako nešto omogućeno zbog bliskosti sa onima koje finansira. Tako je u Americi, tako je u Evropi, tako je u Briselu, tako je u Beogradu, tako je otkada postoji politika i tako će biti dok politika postoji.
Da li mi sa tim treba da se pomirimo? Ne, mi protiv toga treba da se borimo. Najefikasniji način borbe protiv toga je transparentnost, otvorenost, jasni stavovi, a ne ono licemerno bacanje prašine u oči i pozivanje na anonimne donatore ili konstatovanje kako nema nikoga na listi stranačkih finansijera od onih koji jedini u Srbiji imaju novac, pa kampanje finansiraju neke STR radnje ili privredna društva koja su formirana tri meseca pred izbore. Ne Mišković, ne Beko, ne Lazarević, ne Kostić, ne Marković, ne Cepter, ne oni koji pare imaju?!
Hajde da krenemo logikom vašeg zakona tako što ćemo se upustiti u raspravu rukovođeni članom 12. koji reguliše oblast zabrane finansiranja. Dakle, ko ne sme da finansira stranke u Srbiji? Stranke ne smeju da finansiraju strana fizička i pravna lica, anonimni darodavci, javne ustanove, javno preduzeće, privredna društva i preduzetnici koji obavljaju usluge od opšteg interesa, ustanove i preduzeća sa učešćem državnog kapitala, druge organizacije i pojedinci koji vrše javna ovlašćenja, sindikat, udruženje i druge nedobitne organizacije, crkve, verske zajednice, priređivači igara na sreću. Ko sme da finansira stranku? Hajde da tom formatu damo neko ime. Da li vidite kako se sužava izbor? Zašto bi taj neko dao danas novac stranci?
Mi ne volimo zakone koji nas teraju da ih kršimo u startu. Mislim da ne možemo da regulišemo odnos politike i biznisa samo kroz Zakon o finansiranju stranaka. Nama je potrebna celovita reforma političkog života koja bi učinila mogućim ono što je normalno u čitavom svetu. Ako može u izbornoj kampanji Barak Obama da stane sa Vorenom Bafetom i američkim privrednicima i obavesti Ameriku kako je dobio njihovu podršku za svoju politiku, mi bismo želeli da takvo pravo omogućimo i Srbiji, recimo, u narednoj godini, jer je naredna godina godina predsedničkih izbora. Da li je tako nešto moguće u ovim okolnostima? Nije. Šta nam onda preostaje? Onda nam preostaje da se posvetimo izmirivanju one obaveze na koju možemo da odgovorimo, a to je obaveza koja proizilazi iz procesa kandidovanja za članstvo u EU.
I ovaj zakon je dobio verifikaciju Evropske komisije i to je ono što je najvažnije. Zbog toga ćemo mi za njega glasati. Još jedna recka u poslovima evropeizacije Srbije, ali ne i odgovor na ono pitanje koje je najvažnije, a to je pitanje regulisanja odnosa biznisa i politike. Previše opštih mesta, gospodine Markoviću.
Koji su to poslovi od opšteg interesa? Vi ste pravnik, imate višegodišnje iskustvo rada u lokalnoj samoupravi, potom u Ministarstvu. Da li je moglo to precizno da se definiše? Šta znači posao od opšteg interesa? Kako ćemo to da procenimo? Ovaj zakon mora biti jasan, on ne može da bude toliko rastegljiv da ga sada tumači svako kako mu padne na pamet.
Pogledajte član 15 – novac koji je nezakonito stečen biće uplaćen u republički budžet. Mi mislimo da bi taj novac trebalo da bude uplaćen na račun Agencije za borbu protiv korupcije kako bi se ona još efikasnije borila protiv korupcije i kako bi, sa druge strane, ona imala interes da bude rigorozna u primeni ovog zakona. Ali, hajde da krenemo logikom kojom ste vi pošli, gospodine Markoviću. Da li postoji i jedna zemlja u Evropi ili, recimo, zemlja koja je članica EU u kojoj je na tako nerazuman način rešeno pitanje zloupotrebe novca koje država daje strankama u izbornoj kampanji.
Reći ću vam zašto je nerazumno. Zbog toga što ste prvo predložili rešenje koje je bilo neodrživo, pa vam je na to tokom rasprave u parlamentu pažnju skrenuo Nenad Milić, naš poslanik, pa ste tako nešto izmenili sa manje trapavim, ali i dalje trapavim rešenjem, a to je onaj stav po kojem se izdvaja 0,1% republičkog budžeta za jemstvo u izbornoj kampanji. To je, ako imamo 10 lista, otprilike oko 26 miliona na početku izborne kampanje. Gospodine Markoviću, sada da vas pitam, pošto znamo kakav je profil ljudi koji rade u Vladi, oni nemaju ništa, nemaju stan, nemaju kola, ako nešto i imaju to im je ostalo od tate i mame – predlažem vam, gospodine Markoviću, da uđete u bilo koju banku i zatražite garanciju za 26 miliona, da se obratite, recimo, RISK-u banke pa ćete vidite kakve sve vrste obaveza morate da ispunite da biste dobili pozitivan odgovor.
Morate da deponujete novac u iznosu garancije koju tražite, prema tome, da uplatite 26 miliona, sa računa stranke, koja sredstva dobija redovnim javnim finansiranjem, jer nije u izbornoj kampanji, da uplatite depozit u iznosu garancije koju tražite. Ako nemate taj novac, nećete dobiti ni garanciju. Ako uplatite novac, onda će vam tražiti hipoteku. Koliko ja znam, minimalan broj stranaka ima nekretnine koje su u stranačkom vlasništvu, uglavnom stranke koriste imovinu koja je u zakupu. I tako nešto gubite.
Po kom osnovu stranka može da dođe do garancije u izbornoj kampanji u iznosu od 260 hiljada evra, a da je u skladu sa zakonom? Da li to nije dogovor sa direktorima ili je tako nešto zabranjeno zakonom?! Da li na pravo koje pripada stranci sutra može da se pozove neko privredno društvo, pa ono da zatraži za sebe proceduru po kojoj je stranka dobila jemstvo za izbornu kampanju?
Jedan od problema koji je vrlo ozbiljan, posebno je ozbiljan zbog toga što vi stranke prisiljavate na tako nešto, što je, takođe, primer koji se ne može uporediti sa modernom političkom praksom u domenu finansiranja izbornih kampanja. Reći ću vam zašto, uopšte nije u našem interesu da se mrcvarimo u bankama zbog toga što smo dužni da vam položimo jemstvo od 260 hiljada evra, a dobićemo, ukoliko imamo 10 lista na izborima po tom osnovu 160. To nam se ne isplati, gospodine Markoviću. A ako bude 15 ili 20 dobićemo pola od tih 60. Evo, lako smo se složili.
Znate u čemu je problem sa ovim zakonom? Što ga nisu pisali oni ljudi koji finansiraju vašu kampanju, a ni nas nisu uvažili oni koji su tražili naše mišljenje. Ovo je sutra ozbiljan problem u kampanji.
Ukazali smo vam na nelogičnost u članu 9. Posle stava 5. predložili smo da se dodaju stavovi 6. i 7. Naime, vi ste tim članom, gospodine Markoviću, vrlo precizno utvrdili obaveze za onoga ko daje prilog stranci i vrlo precizno utvrdili obaveze za stranku. Dakle, stranka ne sme prisilom doći do novca i tako nešto se strogo sankcioniše. Sve mora biti transparentno i ni na kakav način naknadno ne može kontrauslugama stranka vratiti novac onome ko je dao novac stranci, a kontrausluga je sve. E, nas interesuje šta će se desiti sa onima koji daju novac stranci, stranka ostane u statusu opozicione stranke, a njihov najveći rival dođe na vlast, pa, šta radi onda sa pozicije rivala? Onda se obračunava sa onima koji finansiraju njegovu konkurenciju!
Na primer, neko je platio miting SRS ispred Skupštine Srbije, kada ste protestovali zbog hapšenja Mladića. Ja sam bio za hapšenje Mladića. Evo, nemojte da potcenjujete, nemojte da zavisi budućnost ove zemlje od moje spremnosti da budem džentlmen, pa da sada kažem: evo, video sam, oni moraju da kažu ko im je platio miting, na kome su oni, između ostalog, rušili moju vlast, a ja neću biti onakav kakav je bio svaki drugi čovek, pa gledati da ostane na vlasti, nego ću biti džentlmen i reći – okej, neka se finansiraju oni i dalje tako, mi ćemo pomoći tome koji finansira njih da bi nas rušili.
Nemojte da nam država počiva na takvim pretpostavkama. Kao što postoje jasne obaveze za stranke i za finansijere, jasna je obaveza države da štiti one koji poštuju zakon, koji učine javnu svoju vezu sa strankom i naknada štete za privredno društvo i pojedince koji su zbog toga što su učinili javnim svoj politički odnos tu štetu pretrpeli, mi mislimo da to mora biti. Ukoliko se utvrdi u skladu sa zakonom, ne ako neko procenjuje, nego dozvolite, podneli smo taj amandman, da finansijer DS sutra može da se obrati državi i da kaže da je pretrpeo štetu zbog toga što je poštovao zakon. Dozvolite našim finansijerima da pored sankcija kojima su izloženi, ukoliko ne poštuju zakon, oni kroz ovaj zakon dobijaju neka prava, da se, recimo, državi obrate i kažu da su pretrpeli štetu zbog svoje političke bliskosti ili činjenice da su finansirali neku stranku. Mislimo da je to važno.
U suprotnom, još jedno opšte mesto koje će nas dovesti u poziciju da izvrgavamo ruglu zakon, da pronalazimo hiljade fizičkih lica koja će uplatiti priloge, jer nismo u stanju da logično odgovorimo na pitanje koje nam se postavlja – šta će biti sa nama ako vi sutra ne uspete, pa dođe neko drugi na vlast? Ako ste vi na vlasti, vi ćete nas štititi, ali ako niste na vlasti, ko nas onda štiti? Država! Država mora biti ta koja preuzima na sebe tu odgovornost. Insistiramo na toj promeni zakona.
Šta je ono što je pored ispunjavanja evropskih kriterijuma dobro u ovom zakonu? Što je konačno pokrenuta rasprava o tom važnom pitanju. Mislimo da bi bilo logičnije da je otvoren prostor da se u postupku definisanja Zakona o finansiranju stranaka razgovara i sa onima koji novac imaju, da se oni konsultuju, da se vidi šta je prepreka na njihovoj strani i ako je ima, kako oni misle da to treba da se reši. Postoje privredna udruženja.
Takođe, mislim da je jako važno i da to treba podržati, činjenica je da je, ipak, ovaj zakon rezultat velikog rada ljudi koji su izvan stranačke sfere politike. Tu, pre svega, mislimo na Agenciju za borbu protiv korupcije. I kao što postoji problem u činjenici da i nisu nikada bili akteri ovakvog posla, sa druge strane, ipak je ta agencija uspela da napravi prvi korak i to je ono što treba ceniti. Tako nešto podržavamo. Zbog toga, između ostalog, tražimo da se novac koji je nezakonito stečen uplati Agenciji na račun, a ne u republički, pošto je republički budžet ionako rupa bez dna, mislimo da je važno dati taj novac Agenciji za borbi protiv korupcije. Ili, izvinjavam se, on je rupa bez dna dok Dinkić ne pokrene inicijativu za decentralizaciju. Kad pokrene, onda će se nekako pronaći novac i u Beogradu. Naravno, pronašao se, iz šupljeg u prazno i nazad!
Dakle, gospodine Markoviću, imate podršku LDP za ovaj zakon, ali ga mi ne smatramo rešenjem i krajnjim odgovorom na tu vrlo kontroverznu temu, a to je odnos politike i biznisa. Ona nije kontroverzna zbog toga što smo mi Srbi takvi ili što su građani Srbije takvi, nego je ona takva na svakom pedlju planete na kojoj živimo.
Pokušajte da otklonite ove nelogičnosti. Mi smo predložili dva amandmana koje smo mogli, jedan na vreme i drugi u toku dana, kada smo videli ove nelogičnosti, a vezuju se za prosečnu zaradu. U aprilu je inflacija 14%. Zamislite da na kraju godine prosečna zarada padne u procentu u kom je pala u prethodnoj godini. Imaćemo raskorak između realnih troškova i prosečne zarade u Srbiji, a ona je kriterijum za ovih 20, odnosno 200 uplata fizičkog i pravnog lica. Prosečna zarada mora biti korigovana za procenat inflacije u godini. Tako ćemo realnim novcem raspolagati.
Mi smo ušli prošle godine sa 380 evra u januaru, izašli sa 320. Za toliko nam je manji obim sredstava kojima raspolažemo, ali nisu smanjeni troškovi. Cene su porasle i zato moramo tako nešto uvažiti. Nadam se da će Vlada tu inicijativu prihvatiti.
Još jedanput, podrška za zakon. Žao mi je što ovde nije gospodin Cvetković. Ovo je tema za predsednika Vlade, jer na ovim temama se pokazuje karakter društva koje želi da se suoči sa svojim slabostima, a vi pokušajte da odgovorite na ovih nekoliko pitanja koje sam vam postavio.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SPS-JS izneću stav naše poslaničke grupe o Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Želim odmah na početku da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS podržati Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a da će za vreme dok traje ova rasprava i za vreme rasprave o pojedinostima, imati predloga, sugestija i zahteva, kako da se još više poboljša ovaj zakon, da bi bio još primenljiviji i jasniji, jer smatramo ga veoma značajnim zakonom.
Zato sada koristim priliku da pozovem i predlagače da dobro obrate pažnju na predloge svih poslanika, bez obzira iz koje grupe to dolazi, sve sa jednim osnovnim i zajedničkim ciljem – da dođemo do najkvalitetnijeg zakona koji je veoma važan u ovoj oblasti. On je važan, pre svega, za građane Srbije, jer će biti u prilici da saznaju kako se troše sredstva koja država izdvaja za političke stranke, kako politička stranka učestvuje u pribavljanju i raspodeli sredstava. On će biti značajan i za nezavisna tela, jer im ovaj zakon omogućuje ovlašćenja da mogu da vrše efikasnu kontrolu sprovođenja ovog zakona.
Ovaj zakon će imati značaja i za političke stranke, jer, jednostavno rečeno, u poslednje vreme kod građana Srbije je prisutno mišljenje da su političke stranke te koje su, maltene, izvorište korupcije. Veoma važno jeste da se upravo uspostavljanjem jasnih pravila, uspostavljanjem jednakih uslova i, pre svega i najvažnije, javnosti u radu to demantuje. Dakle, političke stranke ovim zakonom imaju priliku da demantuju jedno takvo razmišljanje građana Srbije. On je važan i za Srbiju, jer njegovim donošenjem Skupština izvršava svoju obavezu prema pre svega Srbiji, a onda, tek, prema EU, stvaranjem uslova i činjenjem još jednog velikog koraka ka sticanju statusa kandidata kome ova zemlja teži.
Smatramo veoma važnim zakonom i zato mislimo da treba dobro iskoristiti priliku. Ima i vremena, ima i potrebe da se još oko mnogih detalja dogovorimo detaljnije, da on bude u celini prihvatljiv, da bude jasan, da bude sprovodljiv.
U jednoj bih rečenici rekao za ovaj zakon šta je njegov cilj, šta je njegova želja – da se napravi jedan pravni okvir koji omogućava političkim subjektima, upotrebljavam izraz "politički subjekti" jer je i to jedna promena u ovom zakonu, do sada je to bio Zakon o finansiranju političkih stranaka, sada je to Zakon o finansiranju političkih aktivnosti političkih subjekata, u koje ubrajamo, pored stranaka, i koalicije i grupe građana, dakle, svih onih koji učestvuju na izborima ili imaju aktivnosti između izbora, prema tome, on stvara mogućnost, da stranke, odnosno politički subjekti pribavljaju sredstva, ali po jasnim pravilima, po jednakim uslovima. Jednostavno rečeno, stvara im se mogućnost da to čine. Ograničava ih jedino nedozvoljen politički utucaj svih onih koji to mogu.
Ono što treba posebno istaći, a to je, ističem u prvi plan, transparentnost, odnosno javnost uvida u sva sredstva koja troše političke stranke i efikasna kontrola. To bi bila, neka, suština ovog zakona. Pri tome mislim, smatrajući sva pitanja važnim, da je najvažnija u stvari transparentnost ili javnost u radu. Jednostavno, to je najbolji način da građani, javnost može da vidi, može da sudi i presuđuje kako se to čini, a nema boljeg sudije od javnosti.
Ukratko ću se zadržati na nekoliko pitanja za koja smatram da su važna, ali isto tako da ih treba još detaljnije pogledati.
Prvo, kada su u pitanju izbori i način finansiranja, taj deo je dosta sličan prethodnom zakonu, ali ipak ima i dosta preciziranja u vezi s tim. Ponavljam, politički subjekti mogu se finansirati iz javnih i privatnih izvora. O javnim izvorima ću nešto kasnije, a kod privatnih zadržao bih se samo na dva pitanja. Jedno je članarina, a drugo je prilozi.
Članarina nije ograničena, ovim zakonom. Ostavljena je mogućnost da stranke, politički subjekti, svojim statutima, odnosno svojim aktima regulišu njenu visinu. Prema tome, nema ograničenja, ali ima ograničenja u načinu prikupljanja. Dakle, mora se uplata vršiti sa tekućeg računa na račun političke stranke, osim ako je ona na godišnjem nivou manja od hiljadu dinara. U tom slučaju data je mogućnost da se može prikupljati i u gotovini ili putem uplatnice. Mislimo da je to dobro regulisano.
Čini mi se da u ovom delu u ovom članu moramo dati i obavezu političkog subjekta da tako prikupljena sredstva uplati na žiro račun u skladu sa Zakonom o platnom prometu ili, već, u nekom roku od sedam dana itd.
Kada je u pitanju prilog, definisan je i od strane za prilog koji daje pravno lice i način na koji to čini, kao i za fizičko lice i način na koji to čini, dakle, nema ograničenja u prilozima za političke subjekte, ali ima ograničenja za onoga ko daje, tako da fizičko lice može u toku godine dati do 20 prosečnih zarada, a pravno lice do 200.
Šta je tu još, takođe, karakteristično? Za razliku od prethodnih zakona gde su postojala ograničenja u tom delu, nema ograničenja za politički subjekat koliko će primiti sredstava, već ima ograničenje za onoga ko daje i ne samo u maksimalnom iznosu, nego ispunjavanje i drugih kriterijuma, što je navedeno ovde; ko to, kako i na koji način može da uradi. Ovde je obaveza da se to čini sa tekućeg računa i obaveza je da se to evidentira. A ono što je najbitnije to je obaveza da ako je preko jedne prosečne zarade da se javno objavi. Mislim da treba istaći ta pitanja, jer su značajna i razlikuju se od prethodnog zakona.
Naravno, bilo je reči o zabrani finansiranja, kao što je ovde precizirano, nedozvoljeno prikupljanje sredstava, to je nešto što je bilo u prethodnom zakonu. Želim posebno da ukažem na ovaj deo koji govori o nedozvoljenom prikupljanju sredstava. Za razliku od prethodnog zakona, koji, takođe, nije dozvoljavao vršenje pritiska, davanje privilegije itd, ovde upozoravam na poslednji stav: ''Zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.'' Zašto upozoravam da se na taj stav obrati pažnja? Zato što se taj stav sankcioniše kao krivično delo. To je nešto što je novo, veoma važno u ovom zakonu, da se uvodi kao krivično delo, da se kažnjava zatvorom za delo koje se ''nakačinje'', da tako kažem, na ovo, a to znači, da onaj ko ima nameru da prikrije identitet i iznos sredstava podleže krivičnoj odgovornosti.
Želim kratko da se osvrnem na sredstva iz javnih izvora, to sam malopre napomenuo, za redovne delatnosti i za izbore. Tu imamo nekoliko sugestija i predloga da se do kraja razjasni da ne bi bilo dileme. Čuli smo već da se izdvaja 0,15% od budžeta Republike, autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za redovan rad političkih subjekata, dakle, ne više političkih stranaka nego političkih subjekata. Politički subjekata je taj koji učestvuje u raspodeli. Ako postoji više političkih subjekata, oni se međusobno prethodno dogovaraju kakav je način raspodele.
Na šta želim da ukažem? Način raspodele sredstava je drugačiji nego što je bio u prethodnom zakonu. Prethodni zakon je poznavao sistem da 30% dobijaju sve stranke u jednakom iznosu, a 70% prema broju mandata. Ovde se ide na varijantu da se sredstva raspodeljuju srazmerno broju glasova. Doduše, uveden je jedan, po našem mišljenju, dobar korektiv tako da se političkom subjektu koji osvoji do 5% važećih glasova množi sa koeficijentom 1,5, svima, a preko toga množi sa 1. To je, na neki način, pravljena neke ravnoteža i podsticaj manjim strankama.
Ono što ovde može da izazove zabunu, molim da dobro pogledate, a to je, pitanje 5% važećih glasova. Čijih važećih glasova? To može biti svih birača koji su glasali, to može biti političkih subjekata, to može biti svih birača koji su glasali samo za one koji se nalaze u parlamentu itd. Smatrajući da je to važno pitanje dali smo jedan amandman u vezi s tim, imajući u vidu da je predlagač mislio na 5% važećih glasova birača koji su glasali na izborima. Zato smo tražili u vezi sa tim pojašnjenje.
Kada je u pitanju finansiranje troškova izborne kampanje, već je ovde rečeno, 20% sredstava se deli pre izbora, svima ravnomerno koji učestvuju, a 80% posle izbora, prema broju osvojenih mandata. Molim još jednom da se dobro obrati pažnja baš na taj deo pre izbora. Ovo rešenje koje podrazumeva 20% sredstava svim učesnicima ravnomerno, nije sporno, ali šta može da bude sporno? Može da bude sporno izborno jemstvo koje kao želja predlagača da se eliminiše bilo kakva zloupotreba da onaj ko učestvuje na izborima mora da ima makar 1% podrške da bi mogao da koristi sredstva, da se ne pretvori u problem, jer ovde se kaže – prilikom predaje kandidature podnosi jemstvo. Kada predaje kandidaturu on ne zna koliko njih učestvuje. Dakle, to može da se zna posle proglašene liste. Tada može da se dostavlja i jemstvo ili, možda, neki drugi način, ali suština jeste da izborno jemstvo treba da bude i nije sporno, rešenje mora da bude jasno i da zadovolji cilj koji smo želeli ovim zakonom, a istovremeno da ne omete učesnike u postupka da ne mogu na odgovarajući način da ga ostvare, prema tome, rešenje koje će mnogo jednostavnije i jasnije rešiti ovo pitanje. Mislim da u vezi toga isto ima amandmana, treba ih dobro pogledati i prihvatiti ono koje je jasnije.
Još nešto, može da se pojavi kao pitanje, kaže – ukoliko namerava da koristi sredstva za izbornu kampanju. Šta ako politički subjekt neće da koristi samo onih 20% sredstava? Ako osvoji mandate, zašto ne bi koristio onih 80%? Dakle, ima tu još dosta pitanja.
Molim vas, pozivam, da ih dobro razmotrite, sve s ciljem da izborno jemstvo bude, ali da bude precizno definisano, jer ono u stvari treba da bude garancija da će onaj ko ne osvoji 1% glasova vratiti sredstva koja je dobio, ovde je i rečeno u roku, mada na vidim zašto ovde nema rok i kad ste vi obavezni da vratite jemstvo ako je on prošao to? Mislim da i to treba da bude, takođe, definisano u ovom delu.
Dakle, da ne dužim, imajući u vidu da su dalje u ovom postupku preciznije navedena ovlašćenja onih koji treba da vrše kontrolu, a što je bio problem u prethodnom zakonu, jasno su propisani postupci kako se to radi i jasno se na vreme stavlja do znanja da slede sankcije koje nisu do sada bile. Ponovo podsećam na sankciju koja predviđa za onoga ko daje, kao i onoga ko pribavlja suprotno odredbama zakona, a želi da sakrije identitet i iznos, kazna zatvora.
Još jednom vas molim da obratimo pažnju na sve te odredbe, naravno, u želji da donesemo zakon koji će jasno propisati pravila, jasno utvrditi ovlašćenja, kontrolu, nadzor itd, i dati priliku, završiću sa onim sa čime sam počeo, političkim strankama da promene jednu sliku u Srbiji o njima. U Srbiji u poslednje vreme političke stranke su na veoma velikom udaru, maltene, kao da su najveće štetočine. Političke stranke su subjekt političkog sistema u Srbiji, ustavna kategorija koja je ovlašćena da utiče na javno mnjenje i svoju politiku. Treba i sama da čini dovoljno, da ne dolazi u situaciju da bude predmet javnosti samo kao nešto ružno, nešto što je zlo, već naprotiv, nešto što na najbolji način, uz jasna pravila, oblikuje javno mnjenje u Srbiji.
Ponavljam, Poslanička grupa SPS-JS podržaće ovaj zakon, ali i dalje traži da se sva ova pitanja razjasne, sve sa ciljem da dođemo da najkvalitetnijeg zakona. Hvala lepo. (Aplauz)

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne sporim da predlagači žele da urede jednu oblast koju je teško urediti u svetu, a ne samo u Srbiji.
Ali, sporim da se došlo do novina. Sporim da je ovaj zakon, izuzev pojedinih odredbi, bolji od prethodnog ili da će da omogući da finansiranje političkih aktivnosti bude potpuno dostupno javnosti i bude potpuno pod kontrolom, i da sav novac koji politički subjekti potroše bude novac koji su ostvarili, isključivo, evidentirajući javne prihode ili prihode iz sopstvenih izvora.
Ako je zakon imao za želju da uredi finansiranje svih političkih aktivnosti i u članu 2. je naveo šta podrazumeva pod pojmom ''politička aktivnost'', interesuje me zašto ovde nije regulisana čitava jedna oblast, oblast izbora predsednika Republike? Zašto ne znamo koliko će novaca biti izdvojeno u kampanji? Kakva su prava i obaveze predlagača lista? Ima li jemstva za kandidate koji ne osvoje određeni broj glasova?
Pa bih voleo bih da znam zašto je to sklonjeno od nas, pošto SNS računa da će pobediti na izborima za predsednika Republike, na izborima za Narodnu skupštinu?
I želimo da znamo pod kakvim uslovima ćemo da se takmičimo na tim izborima, tim pre, što su zakonodavci još pre nove ere propisivali da se od momenta raspisivanja izbora do održavanja ne menjaju izborni uslovi, a savremena demokratija je to proširila na izbornu godinu? Već ulazimo u redovnu izbornu godinu, a mislim i za izbore za predsednika Republike ulazimo u izbornu godinu, pošto će oni sigurno biti održani pre roka. Ne mogu da verujem da bi predsednik Republike, kome stranka bude katastrofalno poražena na izborima, ostao na toj funkciji.
Pokušaću ukratko da se osvrnem na mnoge članove ovog zakona zato što su svi skoro neodređeni i biće podložni tumačenju. Na primer, u članu 6. u grupi Usluge i dobra iz javnih izvora, predviđa se u stavu 2. sledeće: ''Usluge i dobra iz stava 1. ovog člana obavezno se daju pod jednakim uslovima svim političkim subjektima.'' Moram da vas pitam – da li će organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imati dovoljno usluga i dobara iz javnih prihoda za sve političke subjekte?
Ako smo uveli neravnopravnost političkih subjekata, pa ste u daljim odredbama predložili da se polaže jemstvo i da onaj ko ne osvoji 1% glasova na izborima gubi pravo na položeno jemstvo, odnosno iz jemstva vraća novac, onih 20% koji se unapred dodeljuju, otkuda sada izjednačavate u redovnim aktivnostima sve političke subjekte, pa i one koji nisu prešli ni taj 1% glasova? Ako je jemstvo određeno za granicu ozbiljnosti političke stranke i ako ste rekli da politička stranka koja ne osvoji 1% glasova na izborima nije ozbiljna, otkuda sada nalažete državi, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave da je poštuju kao i onu stranku koja je osvojila 40% glasova, da joj obezbede materijalne usluge i materijalna dobra iz javnih izvora baš kao da to zaslužuju? Ako ne zaslužuju, po ovom predlogu zakona, onda ne zaslužuju ni u jednoj oblasti.
U vezi članarine, propisujete da se članarina do 1.000 dinara uplaćuje u gotovini ili putem uplatnice, a preko 1.000 dinara sa tekućeg računa. U čemu je razlika? Ako želite da kontrolišete uplaćene članarine, pa, mi knjižimo i te uplatnice. Zašto mora da ide sa tekućeg računa? Zašto ne može u banci da uplati taj novac, u pošti ili na bilo kom drugom šalteru? Zašto niste napisali za uplate preko 1.000 dinara da moraju sa tekućeg računa da ih obezbede samo oni koji su u ''Registru funkcionera'' na osnovu člana 43. Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije? Onda bih to shvatio.
Agencija prati finansiranje, život određenih lica na osnovu zakona. Otkuda joj sada pravo da se meša u život drugih građana i da propisuje za njih pravila mimo Zakona o Agenciji, mimo ''Registra funkcionera''? Građanin koji hoće da uplati 2.000 dinara ne mora imati tekući račun. To samo mora da bude evidentirano, to samo mora da bude knjiženo, to samo mora da bude dostupno kontroli, a nikako da ga naterate da otvori tekući račun da bi uplatio svojoj političkoj stranci 1.001 dinar.
Zašto onda postoje službe koje se bave platnim prometom i koje su, takođe, pod kontrolom?
Predvideli ste i priloge od pravnih lica. Gde ste to našli u uporednoj praksi? U kojoj državi u svetu pravna lica finansiraju političke organizacije, političke subjekte, kampanje? Može fizičko lice, moje pojedinac za koga se vezuje pravno lice. On ga je osnovao, on je predsednik upravnog odbora, on ima najviše akcija u toj firmi. Ali, kako može pravno lice da finansira političku stranku?! Ne može, u tome je stvar – hoćete da se borite protiv korupcije?! Zašto bi jedno pravno lice finansiralo političku stranku? Zašto?! Zato što niste predvideli sve ugovore koje ima pravno lice sa državom, lokalnom samoupravom ili autonomnom pokrajinom, kao ugovore čiji ugovarač više ne može da finansira političke stranke. Sva pravna lica imaju neki odnos sa državom.
Svima je zabranjeno da finansiraju političke stranke. Neko je prodao kompjutere, to nije uopšte interes, ne može da finansira stranku. "Inter-kop" radi 90% građevinarstva u Srbiji. Ne može "Inter-kop" da finansira, pošto je sve dobio preko DS! Neka dođe taj gazda, pa neka finansira, a ne da se sad krije iza firme. To su radnici, to su zaposleni, oni su finansirali, je l da, finansirali? Ili, recimo, kad čovek ne ode na radno mesto nikada, pa mu isplaćuju plate i još dobija šest meseci otpremnine u lokalnoj samoupravi u kojoj je radio. (Zamolio bih mladoženju da me ne davi, malo. Auf, uplašen sam.)
Davanje u zakup nepokretne imovine. Razumem da politička stranka izgradi imovinu i da je izdaje u zakup, ali vi imate političke stranke koje su nasledile neku imovinu. Imate milione građana Srbije kojima ne date imovinu koja im je oduzeta, a političkim strankama ne samo da dajete tu imovinu koja nije njihova, nego im dajete i pravo da tu imovinu rentiraju, izdaju, na osnovu toga da stiču određene prihode.
Da se sad usredsredim na ono što je najteže za predsednike stranaka, o čemu ne vodite previše računa, to je finansiranje i redovnog rada i finansiranje izbornih kampanja. Lako vam je svima da se smejete i da dobacujete i baš vas briga, gospodo, i poslanici i članovi stranaka, vama su potrebni plakati, vama su potrebni mitinzi, vama treba sve i baš vas briga što predsednik stranke ide u zatvor, ako se ustanovi da se bavio nedozvoljenim radnjama. E, sada ima predsednika koji ne mogu da odu u zatvor, ima predsednika koji mogu. Sada vam govorim kao predsednik koji je svestan rizika da ga bilo koja druga vlast otera u zatvor zbog finansiranja političke stranke i koji je svestan toga da nikada nikoga neće oterati u zatvor zbog finansiranja političke stranke.
Šta ste ovde uradili? Raspodela sredstava iz javnih izvora, lepo ste natovarili na građane Srbije, 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije. Odakle vam ideja da se političke stranke finansiraju iz rashoda Republike Srbije? Zašto niste rekli – iz prihoda? Da li znate za pokrivanje rashoda, koliko se Srbija zadužuje? Pa, neka znaju građani Srbije da se Srbija zadužuje da bi finansirala političke stranke. Je l' vi čekate da se Srbija zaduži da biste dobili više novca za finansiranje političke stranke? Zašto niste prihvatili da to bude iz prihoda budžeta Republike Srbije, pa makar i 0,075%, a ne 0,5%, kao što smo nekad predlagali? Zašto ste prihvatili?
Evo, prosta računice. Za ovu godinu, 2011, po postojećem zakonu, izdvojiće se 577.609.000 dinara. Po novom zakonu, izdvojili biste 1.270.000.000 dinara. A ako prihvatite naš amandman, za ovu godinu bilo bi izdvojeno 544.800.000 dinara, čak manje nego po postojećem zakonu. Pa, nije, valjda, da ovaj zakon donosite da biste povećali prihode političkih stranaka. Ako želite da povećate prihode političkih stranaka, recite javno i otvoreno: ''Želimo strankama da obezbedimo veće prihode!'' Onda bih to mogao da razumem.
Stav 1, člana 17. kaže, kao da se ništa nije desilo u vezi Zakona o izboru narodnih poslanika – ''Sredstva za finansiranje političkih stranaka raspodeljuju se političkim subjektima koji su osvojili mandate u predsedničkim telima srazmerno broju glasova.'' Pa, šta smo rekli za slobodu narodnog poslanika? Narodni poslanik je slobodan da sam odluči šta će da radi sa svojim mandatom, a novac da ostane tamo gde je on osvojio mandat. Pa, kako se finansira narodni poslanik?
Može da se desi, uskoro, da jedna velika poslanička grupa ostane na nekoliko poslanika, oni što se čuju najglasnije, a da dobija sredstva za osvojene glasove pre tri godine. Je l' vi mislite da je to u redu? Mislim da nije i da Zakon zbog toga ne valja, nego koliko ko ima poslanika tako da bude finansiran. Danas pet, sutra 15, prekosutra 100. Danas 100, prekosutra pet, ali to je jedini način da sprečite da se neko neosnovano ovde ponaša kao da je jak. Prema tome, koliko vrediš – toliko koliko imaš poslanika, a ne koliko si osvojio s Tomislavom Nikolićem, nego koliko imaš, to ti je. Možeš da imaš i više, evo, izbori, imaćete i više.
I, kakva je sad ovo diskriminacija političkih stranaka koje nisu stranke manjina, čak i stranaka koje su politički entiteti koji osvoje malo glasova? Moram da vas pitam. Dakle, sredstva neće više biti raspoređivana prema broju osvojenih mandata, nego prema broju osvojenih glasova, s tim što će stranke nacionalnih manjina množiti sa 1,5 broj svojih osvojenih glasova da bi dobile novac, ne da bi dobile mandate, vas baš briga koliko ste ravnopravni u mandatu, nego vam treba novac. Zato ste izboksovali kod ove većine da vam daju 1,5. Ali, ajmo dalje. Zašto niste razradili po Dontovom principu, broj osvojenih glasova onih koji nisu ušli u ovu raspodelu?
Šta biva sa strankama koje ne osvoje 5% glasova? Da li se njihovi glasovi raspodeljuju drugima, pa onaj ko je najjači da i od toga dobije najviše? Ne, vi ste se borili za sebe, za svoje džepove, baš vas briga za stranku nacionalne manjine ili za stranku većinske, uostalom, vidite i sami da jedan vaš glas vredi 1,5, a jedan naš – 1,0. Nije u redu! Moramo da budemo ravnopravni. Moramo da budemo potpuno ravnopravni! Obezbediće vam država novac za aktivnosti kojima se finansira kultura, tradicija, sve drugo, ali za političku aktivnost pojedinih poslanika, da vam damo više nego drugom poslaniku, pa to nije u skladu sa Ustavom. Što niste malo razmislili o tome do čega se ovde dolazi?
Da pređemo na finansiranje troškova izborne kampanje. Vi znate koje probleme imaju političke stranke kada učestvuju na izborima. Najpre, ne možete da predvidite koliko će vam novca država dati za izbore, jer on zavisi od broja osvojenih mandata ili sada kod vas – od broja osvojenih glasova, s tim što sebi to moram da umanjim za 1,5 za neke političke stranke. A 20% se podeli učesnicima koji imaju proglašene liste, onih 80% morate da nagađate koliko će to da bude i da se tako zadužujete. Taj novac dobijate dva meseca posle održanih izbora. Recite mi – koja će novinska kuća, televizijska kuća, koji će oglašivač, koja će firma koja postavlja bilborde, koja će štamparija sa vama da ugovori posao i da vas čeka dva meseca da joj platite poslove na izbornoj kampanji, odnosno kakve ćete termine da dobijete na televizijama, koje ćete stranice novina da dobijete ako niste platili unapred, a vaš politički suparnik sve platio unapred?!
Dalje, izborno jemstvo. Kome je ovo palo na pamet? Što se vi, gospodo, iz stranaka nacionalnih manjina niste izborili protiv ovog izbornog jemstva? Izborno jemstvo je protiv malih političkih stranaka. Samo što nisu stranke nacionalnih manjina, inače su male, mali politički subjekti. E, sad, to što nisu stranke manjina, sad ih to tera da imaju novac.
Ko može da konkuriše za izbornu listu u lokalnoj samoupravi, pokrajini, Republici? Onaj koji ima novac. Kao što fakultet može da upiše onaj koji ima novac tako smo došli i do političkog organizovanja, a kako će to da se organizuje to uopšte ne znate, pošto kaže – da potvrdu o izbornom jemstvu predajete ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, i lokalne samouprave.
Ko vam daje tu potvrdu? Republička izborna komisija, pošto bi trebalo ona da proglasi listu. RIK će da procenjuje vaše jemstvo? Idete u banku i kažete – ja imam kuću i ta kuća će da mi bude jemstvo. I sve to obavite nakon raspisanih izbora, a vi znate kako se pravi redosled lista – po predaji potpune dokumentacije. Prema tome, sve političke stranke, osim stranaka vlasti, do sada je to uvek bio G17 plus, pošto je imao poresku upravu pa je znao ime svakog građanina u Srbiji i skupljao potpise u poreskoj upravi, ali sve političke stranke, osim Demokratske stranke, imaće problema da dobiju proglašenu izbornu listu, demokrati će već drugi, treći dan da budu prvi na toj listi. I vi to jako dobro znate. Jemstvo? Kakvo jemstvo za onoga ko želi da se takmiči? Da uloži kuću, da ostavite decu na ulici zato što čovek nije osvojio predviđeni broj glasova. Pa, šta ako nije osvojio?!!
U ovoj državi svako ima pravo da se kandiduje. Po Ustavu kandidovanje nije određeno njegovom materijalnom sposobnošću i finansijskom sposobnošću, to je neprikosnoveno, osnovno pravo, da bira i da bude biran.
E, sad ne može ni da bira ni da bude biran zato što ako mu nema liste neće da izađe na izbore, a listu mu ne proglašavate jer nije osvojio dovoljno glasova i nije vam dao jemstvo. Da li imamo u Zakonu o izboru narodnih poslanika da je uslov za proglašenje liste izborno jemstvo? Nema. Ima samo u ovom zakonu, Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
I šta se sad ovo dešava sa uvođenjem Agencije za borbu protiv korupcije, kojoj bi, recimo, odmah sada na izborima pripalo sedam miliona dinara. Za šta?
Pazite za šta, za ovo ovlašćenje Agencije kojom se direktno utiče na tok izborne kampanje, za član 32. Po tom članu Agencija može da uđe u prostorije političke stranke koja se kandidovala na izborima i da tamo ostane za sve vreme izborne kampanje, i da smo svi mi dužni da Agenciji dostavljamo podatke koje zatraži, neke čak i u roku od tri dana. I zato će vlast da putuje širom Srbije, da ubeđuje kako je najbolja na svetu, kako je učinila mnogo za građane Srbije, a opozicija će da ubeđuje Agenciju da nije korumpirana i da nije kriminalizovana. I to će da budu ravnopravni uslovi za izbore, uz svu medijsku harangu koju vršite ovih dana, uz napade svih skoro u ovoj sali na onog koji jedini može da pobedi Demokratsku stranku.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, dame i gospodo, Agencija ima zakon po kome radi, ne može ovde da se kaže…
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Izvinjavam se, izvinjavam se, zaista…
(Predsednik: Ne, završite rečenicu.)
… evo, samo još jednu rečenicu. U članu 32. u stavu 5, kaže: ''U pogledu obaveze dostave podataka utvrđene u stavu 4. ovog člana ne primenjuju se zabrane i ograničenja utvrđene drugim propisima.'' Dakle, ovaj zakon potpuno derogira sve druge zakone, Agencija može da radi šta god hoće što joj nije propisano zakonom.
Izvinite za prekoračenje vremena. (Aplauz)

Narodni poslanik gospođica Elvira Kovač, replika.

Hvala poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 76. Ustava garantuje da se ne smatraju kao posebne mere, odnosno diskriminacijom one mere koje dozvoljavaju ravnopravnost, ali želela bih samo da odgovorim ukratko, jer izgleda kao da mi ne čitamo isti predlog zakona, zato što u ovom predlogu zakona član 17. stav 2.  stoji: ''Broj glasova političkog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava obračunava se tako što se broj glasova do 5% važećih glasova množi sa koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 5% važećih glasova množi se koeficijentom 1.'' Dakle, svačiji, ne samo broj glasova koje osvoje stranke nacionalnih manjina i ovo želim da objasnim radi javnosti da ne misle da se naši glasovi drugačije obračunavaju. Svačiji glasovi do 5% množe se sa koeficijentom 1,5, a oni iznad 5% množe se koeficijentom 1 i ovo pomaže svima, a ne samo strankama nacionalnih manjina.
S druge strane, želim da naglasim, da smo mi na ovom zakonu radili nedeljama, mesecima i da su sve parlamentarne stranke bile pozvane da učestvuju u ''široj'' Radnoj grupi. Vrlo malo njih je dolazilo redovno i problem određenih parlamentarnih stranaka jeste što nisu učestvovali, nisu radili na tome. Mi smo poslali čak i pismo GREK-u, gde smo tražili da se stranke nacionalnih manjina pozitivno diskriminišu i posle sastanka u GREK-u, jer do tada niko nije imao konkretno rešenje, došlo je do ovog rešenja koje nije diskriminatorno ni prema kome drugom i ne možete reći da mi uzimamo pare, prema tome, za nas, samim tim oštećujući nekog drugog.
Dakle, zarad javnosti želela bih ovo da naglasim i trebalo bi da pročitate bolje član 17. stav 2. ovog predloga zakona. Hvala. (Aplauz)

Tomislav Nikolić, izvolite.