Gospodine predsedavajući, pa tačno je to gospodine Aligrudiću, niste puno puta pominjali. Zašto sad pominjete?

(Miloš Aligrudić, sa mesta: Objasnio sam.)

Niste objasnili. Ne mogu u vaše filozofske misli da ulazim niti mi pada na pamet.

Ono što moram da vas ispravim jeste to da nisu samo neki gradonačelnici iz vaše stranke potpisali našu peticiju, neki su i prešli URS a vi se zapitajte zašto. To nije naš problem. To je vaš problem.

Drugo, kažite vi konačno nama ovde, imali ste ovlašćenog predlagača od koga za 20 minuta nismo uspeli da čujemo za kakvu se vi to decentralizaciju zalažete. Isto kao i za EU, za onu pod vašim uslovima? Pa to ne biva. Kažite za kakvu. Pa, vi ste odustali od regionalizacije. Vi ste prvi dali model regionalizacije. Mi smo iz tog modela vašeg dosta uzeli, posle ste odustali. Pa, toliko od vaše doslednosti.

Kažite kakvu decentralizaciju hoćete, pod kojim uslovima? Zabrinite se zašto vam prelaze i gradonačelnici i članovi, jer ste centralistička stranka, državotvorna, ne vodite računa o srpskim opštinama, varošima i gradovima, ne izlazite, ne putujete po Srbiji, ne putujete, ne znate kako se živi.

Zahvaljujem.
Gospodin Aligrudić ima reč.

Kad ste me pitali, odgovoriću.
Što se tiče regionalizacije, princip regionalizacije je bio zanimljiv 90-tih godina, dok je još nije došlo do ove propasti državne u koju nas je uvukla pre svega DS poslednjih godina i dok se nije dogodilo samo proglašenje tzv. nezavisnog Kosova i dok nisu određene države priznale to tzv. nezavisno Kosovo. Od tada, naravno, da dolazi do potpuno drugačije situacije.
Ustav iz 2006. godine plod je kompromisa i na osnovu tog kompromisa, koji je veliki državni kompromis, koji je bio pozitivna mera, nastalo je ovo što imamo danas. Mi ne možemo da se zalažemo za nešto, za razliku od vas, što je protivno Ustavu Republike Srbije. To je osnova svega.
Drugo, veliko je pitanje u ovim novim okolnostima koliko model regionalizacije za koji smo se nekada zalagali može da popravi ono što je već davno pokvareno.
Što se tiče decentralizacije, to sa tim nema nikakve veze, to vrlo dobro znate. Decentralizacija je prenos nadležnosti sa Republike na lokalnu samoupravu. Moram da vas učim tome, jer očigledno to ne znate, a ne znate zbog toga što ne biste podneli ovo što danas imamo u Narodnoj skupštini da išta o tome znate. U tome jeste čitav štos.
Govorite o transferu sredstava, govorite o tome da ćete povećati stopu učešća opština i gradova u porezu na plate. O tome govorite. O kojim crnim platama govorite? Koja je to predvidiva stopa prihoda koju će opštine da ubiraju od toga i gde su njihove obaveze naspram toga gde ćete vi one poreske obveznike odnosno korisnike namenskih sredstava na koje imate obavezu, gde ćete sa njima i šta će sa njima biti? Da li će Boško Nikčić da im da ono što im nedostaje? Kako ćete tu rupu da popunite?

Zahvaljujem.
Ovim je ovaj krug replika završen.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Iskreno da vam kažem, mislila sam da ne može da nam se desi veći skandal od Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, onda kada je uvedeno da je osnovica za finansiranje političkih aktivnosti, u stvari rashodna strana budžeta u kojoj je sadržan deficit i da je dvostruko uvećanje sredstava za finansiranje stranaka obrazloženo značajem političkog delovanja u Srbiji demokratije. Taman kada pomisliš da u Srbiji ništa gore ne može da se desi, a ono stigne na dnevni red kao jedina tačka Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, znači zakon koji govori o tome kako bolje sprovesti lokalne nadležnosti i onda dobijete u glavi četiri obrazloženja ovog zakona, koji govori o finansijskim sredstvima potrebnim za sprovođenje ovog zakona, jednu rečenicu – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta RS. Poglavlje, naslov i sadržina – jedna rečenica, a pričamo o novcu i o finansijskoj decentralizaciji.
Čitav predlog zakona koji govori o raspodeli novca između budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava sadrži u predlogu dve cifre. Jedna od njih kaže da se radi o iznosu od 3,3 milijarde dinara u 2010. godini, što će dobiti Beograd i da će to biti polovina od ukupnog transfera od 6,6 milijardi dinara. Ni jedna jedina brojka kojom se obrazlažu efekti zakona o kojem govorimo, o finansiranju lokalnih samouprava. To mi daje za pravo da kao poslanik koji nikada nije upotrebio ružnu i grubu reč, molim za strpljenje onih koji slušaju i da ne razumeju pogrešno, jer ni jedno od onog što ću izneti nije uvreda već kvalifikacija kvaliteta predloga koji imamo i mogu da kažem da je reč o improvizaciji, nepravičnom i krajnje nedelotvornom rešenju koje neće doprineti ni ravnomernom i ni stabilnom finansiranju manje razvijenih opština i gradova. Zašto to kažem? I bez ulaženja u analizu koju je napravio Fiskalni savet i ocenu koju je izneo MMF, u kome sede ljudi koji zaslužuju potpun respekt i poštovanje ne samo zbog titula i iskustva koje iza njih stoje, nego makar u elementarnom poznavanju matematike, već i zbog toga što samo pregledom članova zakona možete da zaključite sledeće. Jasno je ko će imati najveće koristi od ovog zakona – opštine sa najvećim fondom zarada, znači, opštine koje imaju najveći broj zaposlenih, oni koji primaju najveće plate, zato što se predlaže da njima ostaje dvostruko veći iznos od poreza na te plate. Šta to znači? Beograd i Novi Sad imaju 1,95 miliona stanovnika i na njihovoj teritoriji se prikupi tačno 50% poreza na zaradu. Drugačije rečeno, u njima se isplati polovina ukupnog fonda zarada. Druga polovina se isplati u ostatku Vojvodine i Srbije, gde je 2009. godine živelo 5,37 miliona stanovnika.
Znači, povećanje dela poreza koji ostaje lokalnim samoupravama najviše će odgovarati Beogradu i Novom Sadu koji su i mimo ostatka Srbije imali i ekonomski oporavak nakon 2000. godine. O kakvom je tu ujednačavanju razvoja i prenosa sredstava reč?
Kada bi se uključili kao regioni, a Novi Sad to ne može da bude jer ima 300 hiljada stanovnika po principima EU, on bi bio blizu 75% proseka i diskvalifikovao bi se za status nerazvijenog dela Evrope, a Beograd malo niže.
Nadam se da mi gospodin Dinkić neće zameriti, moram njega kao predlagača da ocenjujem. Mnogi ga smatraju najjinteligentnijim srpskim političarem. Ima savršeni osećaj za populizam. Ume žedne preko vode da prevede i građane i političare, narod na izborima toliko puta da je 11 godinu na vlasti i baš onako kako je naumio da to uradi i sa ovom zakonskom promenom, a pošto mu je muzika bliska kao i meni, naš Džoni Štulić je pevao jednu lepu pesmu "Raspolagati tuđom mukom nije mala stvar". Da li gospodine Dinkiću mislite da u eri ovakve civilizacije i sredstava komunikacije imate autorsko pravo na ovakvu površnost?
Građane ću da upoznam da ste vi tu svoju političku inteligenciju iskoristili na sledeći način. Pre dve godine gospodin Toni Levitas, američki stručnjak za pitanja decentralizacije i naučni saradnik "Urban instituta" iz Vašingtona, znači pre dve godine, izložio svoje viđenje raspodele tereta krize i rekao da republička vlast mora da pomogne u vreme krize lokalnom nivou i da izvrši preraspodelu tereta i onda je društvo nezavisno novinara Vojvodine napravilo projekat "Mediji i decentralizacija", uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu, napravila je jedan lep tekst, iz koga ste vi bukvalno preneli neka rešenja tako opisno, verbalno, ali bez utemeljenosti na brojkama i bez proračuna održivosti onoga o čemu govorite.
Danas sam imala priliku da čak čujem da ponavljate neke rečenice odavde, kako centralizam guši investicije, ovlašćenja ima, novca nema. To uopšte ne bi bilo sporno, da ste vi ovaj koncept potrebne decentralizacije i prenosa ovlašćenja sa višeg Republičkog nivoa na niži uradili tako da je on održiv. Ne, vi pokušavate da napravite ono što se zove perpetuum mobile, da svi dobiju više, a da se ne poveća ni PDV, niti bilo koja vrsta nameta ili davanja. Za to ne treba biti član Fiskalnog saveta, čak ni ekonomista. Prosto je jasno da to nije moguće.
Šta je jasno? Da kada postavite pitanje kolegi iz Šapca – da li može da ode u Šabac i da kaže da je glasao protiv ovog zakona? Postavljam vama pitanje – da li ste vi svesni da će svi građani, penzioneri iz Šapca i svi drugi zaposleni, a koje finansira Republički budžet, da se zapitaju da li ima prava da njima smanji plati ili da im ne isplati penzije? Iz tog Republičkog budžeta, kojim se povećava deficit za 1,1% ili trećinu, i 40 milijardi dinara, a to nisu samo proračuni Fiskalnog saveta nego i mnogih drugih ozbiljnih ekonomisti, odgovorite mi na pitanje – čime ćete isplatiti penzije? Čime će se finansirati sve ono što inače finansira Republička Vlada? Ne može se uzeti od nekoga, a dati drugome, kao što znate kada radimo amandmane na budžet, pa nam kažete – ako predvidite da nekome povećate stavku, kažite kome se smanjuje?
Ovde ne može da postoji neka tajna i čarobna palica, nešto što ćete vi sad da otkrijete u ovom trenutku posle dugog zimskog sna, makar od 2006. godine. Zato što ste vi kao ovlašćeno lice, ne kao Mlađan Dinkić i fizičko lice i privatno, kome nemam prava da pomenem ime, nego kao odgovorno lice, vi ste svojevremeno smanjili kao član Vlade transfere lokalnim samoupravama na 23 milijarde dinara. Vi ste, direktno ili indirektno, raspolagali lično svojim potpisom sa blizu 50 milijardi dinara.
Kako? Direktno investirajući pare iz "NIP" i prenoseći pare izvođačima direktno na račun, mimo i opština i bilo kojih drugih posrednika koji se normalno pojavljuju u toj vertikalnoj hijerarhiji jedne uređene države. Svi su znali ko odlučuje. Svi mi znamo ko je otvarao i zatvarao agencije za mala i srednja preduzeća, pa od njih stvarao agencije za regionalni razvoj.
Vaš opis ministarskih zaduženja kada ste postali ministar, bio je na sedam strana, jer ste preuzeli i nadležnosti o ekonomiji, o regionalnom razvoju, zapošljavanju, dragocenim metalima. U vašem ministarstvu se odlučivalo o izvozu oružja, restrukturiranju, otpisu dugova, otkup staža, podsticajnim sredstvima, privlačenju staranih investicija, finansiranju izvoza. Svugde gde je bio novac u pitanju, koji se, subvencijama i uredbama, znači, ne zakonima nego vašom diskrecionom odlukom i pravima potpisivalo, odobravalo i vi zbog toga bili veliki i vredni, dvostruko veći iznos ste trošili.
Samo u državi Borisa Tadića je moguće da Dinkić bude u opoziciji, a da njegova stranka bude u vlasti. Jasno je da vi posle 11 godina boravka u Vladi, ne borite se samo za opstanak u politici, vi se borite za opstanak uopšte. Da li se vi pitate da li može da opstane država koja služi jednom čoveku, pa makar to bili i vi?
Mnogi ljudi kažu da vi verujete i da iz najboljih namera napravite loše posledice. Nemam razloga u to sumnjam i da verujem, samo pratim rezultate koje trpe najveći broj građana.
Da li može da se desi da vi stvorite na ovaj način otpor beogradizaciji koja će dobiti najveći broj, najveći iznos sredstava, a da ne obrazložite da Beograd nije tabla grada Beograda, nego 17 opština, od kojih najveći deo njih nema ni pristojne uslove za život. Svesno stvaramo beogradizaciji i stvaramo sliku onoga, da prema Beogradu ide sve i da tamo idu svi.
U tom Beogradu imate Novi Beograd koji ima 218.593 stanovnika i ima 96 hiljada zaposlenih. Savski venac ima 40 hiljada stanovnika i 76.500 zaposlenih. Stari grad ima 52 hiljade stanovnika i ima 68.000 zaposlenih. Šta hoću ovim da kažem? Centar Beograda je centar u kojem su agencije, vladini organi, službe, oni koji jedini primaju redovne plate i na čije se plate uplaćuju porezi i doprinosi, od čega će deo ići nekim lokalnim samoupravama. Kojim i koliko? Uopšte niste razgradili kriterijume na način da je to transparentno i jasno. Možda ste na brzinu radili zakon, možda ste imali dobru nameru, ali je vi kroz ovaj zakon niste izveli.
Vi pričate priču da će male opštine dobiti mnogo više, a u stvari se dešava obrnuto - beogradizacija, završni čin. Da li će iz tog otpora malih sredina prema Beogradu da se rađa netrpeljivost? Da, ona već postoji. Da li iz toga može da se stvori neka druga vrsta sukoba? Ne znam, ali je moguća. Ako se desi bilo koja vrsta sukoba, možda je prejaka i preteška reč, ali je istinita. Šta može da se očekuje? Nešto što sigurno ne može da uđe u poželjan i očekivan rezultat.
Nemojte da pričamo o ujednačavanju regionalnog razvoja, a da ga u stvari podstičemo. Ja koja iznosim ove podatke, vama mogu da dam, da ne zamaram gledaoce – grafikone i korelacije razvoja i broja stanovnika, fonda zarada, poreza na zarade i kako se to valorizuje u krajnjem ishodu.
To da sam ozbiljna kao član SNS i poslaničke grupe Napred Srbijo doživela vaš zakon, znači da smo uradili osam najozbiljnijih amandmana za koje očekujem da ćete ih sa pažnjom proučiti. Gde ćete makar za deo transfernih sredstava koje treba da ujednači davanje manjim opštinama, predviđamo ono što sam uverena da ste vi videli ali niste hteli da predložite, da treba formirati jedan fond od svih onih koji primaju redovne i najveće plate i da onda prema broju stanovnika, srazmerno dajemo svim opštinama, a ne da onome ko ima date, pa da onaj ko je bogat bude još bogatiji, a onaj ko je siromašan da i dalje bude još siromašniji. To imate u predlogu amandmana koje smo dali, ali ne vredi da razgovaramo o podeli jednog te isto kolača i da budemo jednaki u bedi.
Šta je bio zadatak vas, kao ministra, a bio vam je i u opisu posla? Da poboljšate uslove za zapošljavanje i da povećamo broj onih koji primaju plate, ali ne onih u javnoj upravi, ne onih koje izdržava Vlada, ne državnu administraciju, nego u privatnom sektoru i tamo gde zaista možemo da imamo trajne prihode koji ne opterećuju taj milion zaposlenih koji treba da zaradi sve.
Sada mi recite - odakle vam logika da će lokalne samouprave koje će dobijati više sredstava biti stimulisane da one stvaraju uslove za novozaposlene radnike i da će za to imati jak motiv na svojoj teritoriji, čak pod uslovom da ima para, kojih nema, a Vlada kao da nije imala jak motiv, kada joj je ostajalo više i kada je ona raspolagala tim sredstvima ili konačno baš lično vi, kako će oni imati motiv, a vi ga niste imali? Ili se desilo neko vaše prosvetljenje, pa ste shvatili, možda je i to razlog, da u Vladi otiče mnogo novca nekim nezakonitim kanalima bez koga bi republička Vlada mogla i da funkcioniše. Ali da je to razlog, pa vi bi. kao pošteni poslanici. glasali za stavljanje na dnevni red Zakona o javnim nabavkama, koji sprečava to takvo oticanje novca i korupciju koja se evidentno meri milijardama dinara. Zašto niste glasali za taj zakon? Ja bih za vaš, da zaista znači bolji život građana na teritoriji bilo koje opštine, bila spremna da glasam, ali vi ste, što bi rekli, dovoljno pametan momak da napišete tako nejasnu odredbu, da je tumačite onako kako vi hoćete. Sve odredbe koje ste uneli u ovaj zakon jesu tako nejasne, da vam opština sa hiljadu stanovnika i opština sa 17.000 stanovnika dobija isti iznos sredstava zato što ste ih po drugim kriterijumima svrstali u takvu kategoriju da o pravičnosti i o pravednoj raspodeli ne može biti ni govora.
Ono što je zanimljivo, a moram da pomenem, i uz vas kao člana Vlade dozvoljeno je da u budžet Republike Srbije uđe odrednica po kojoj republička Vlada, odnosno vi iz NIP-a određene projekte direktno prosleđujete mesnim zajednicama, čak zaobilazeći opštine. U dva budžeta unazad, za dve godine stoji to kao član zakona. Čekajte, vi koji ste, sad doduše u dvojnom svojstvu, i opozicije i vlasti, želite da zbog političke pripadnosti mimoiđete nekoga i stvarate sebi zakonski uslov za to, a danas je vašem predsedniku opštine iz Pirota, Vasiću, krivo da vuče za rukav nekog ministra, jer ne može da okreći školu, a "Tigar" iz Pirota ima priličan fond poreza na plate koji njemu ne ostaje sav.
Šta da rade oni koje ste vi svojevoljno kroz Zakon o stečaju, kroz Zakon o Agenciji za privredne registre, kroz zakone i restrukturiranju i oprostu dugova, ostavili da lokalnim samoupravama duguju ogromne iznose poreza na zarade? Šta da radimo sa onim opštinama u kojima radi samo nekoliko preduzeća privatnih, gde ljudi nemaju novca ni na zelenu pijacu da odu? Proizvođačima paradajza propada paradajz, nemaju kome da ga prodaju. Gde će i kako da se stvore uslovi za novo zapošljavanje koje će puniti ove fondove o kojima govorimo vi i ja, hoću da verujem, sa najboljom namerom?
Ako ste vi u vreme kada je padala zlatna kiša, od akvizicija od privatizacije i u vreme kada su stizale i donacije i povoljniji krediti, ostali smo na milion zaposlenih ljudi. Ostali smo na onima koji su bili stimulisani vašom akcijom finansiranja radnog mesta od 2.000 do 10.000. Koji su efekti toga? Molili smo vas ovde, kao poslanici, nebrojeno puta da nam izađete sa efektima šta je to planiranje, programiranje i efekti budžetski uloženog dinara. Vi danas pričate, kao ekonomista sa jedanaestogodišnjim iskustvom u Vladi, priču - vi ste protiv ovog ili onog grada. Ne, mi smo da ostane država Srbija, bez sukoba u ujednačenom, odnosno neujednačenom regionalnom razviju. Ne smeta mi ako vi umete politički da iskoristite neku, inače, dobru akciju za građane. Ali, u ovoj akciji za građane nema apsolutno ničeg dobrog i zato ćemo glasati protiv.

Reč ima predstavnik predlagača narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Meni je zanimljivo danas kada pratim ovu raspravu da su svi zapravo za decentralizaciju, to je čak jedan šef poslaničkog kluba rekao – mi smo svi za decentralizaciju. Samo niko da kaže za kakvu su decentralizaciju. Samo ova ne valja, a niko ne kaže, ne predlaže konkretno kakav je to model decentralizacije koji bi bio prihvatljiv.
Ono što mene čini srećnim danas tokom ove rasprave jeste činjenica da mnogi koji danas govore da su protiv ovoga sutra, kada vide efekte i kada njihovi građani dođu i povuku ih za ruku i kažu – ej, ovo se stvarno dogodilo, biće zahvalni. Nema veze. Nema veze što danas nisu glasali.
Želeo bih vama da kažem sledeću stvar. U pravu ste, od 2000. godine do danas ja jesam bio na raznim javnim pozicijama u Vladi. Ali, upravo zbog toga i što me mnogi u jednom manjem delu s pravom kritikuju, a u ogromnom delu izmišljaju o meni čitave legende i neopravdano kritikuju, meni je dosta svega toga. Niste u pravu za jednu stvar. Apsolutno me ne zanima da li ću biti u nekoj sledećoj vladi. Ovaj zakon nije mogao da napravi neko ko je opterećen borbom za vlast. Ja sam totalno rasterećen od budućih izbora. Upravo zbog toga što me ne zanima politički opstanak, predložio sam nešto što je dobro za sve.
Ujedinjeni regioni Srbije imaju samo 11 gradonačelnika i predsednika opština u ovom trenutku. Sve kritike koje sam čuo - ovo će pomoći kampanju, od 170 gradova i opština danas, u samo 11 gradova su gradonačelnici i predsednici opština iz Ujedinjenih regiona Srbije. Ovo je nešto što pomaže gradovima i opštinama Srbije, nezavisno od toga ko je na vlasti.
Ono što je bitno, nije tačna vaša opservacija do kraja, dakle, delimično jeste, da će opštine i gradovi sa najvećim fondom zarada imati najveću korist. To je delimično tačno samo u ovom delu kada govorimo o jednom od prihoda lokalnih samouprava, a to je porez na zarade. Tačno je da veću korist od dvostrukog uvećanja učešća u porezu na zarade sa 40 na 80% će više imati Niš i više imati Novi Sad i više imati Kragujevac i više Užice i više, recimo, Sombor nego Lebane ili neki drugi mali grad u Srbiji. Upravo zbog toga, mi u ovom zakonu ne predlažemo samo to. Bilo bi jednostrano govoriti da samo to predlažemo. Mi predlažemo to, sa jedne strane, da veliki gradovi zaista sve više budu bazirali svoje finansiranje na većem učešću u porezu na zarade, ali da im se za to umanje transferi. To vam je odgovor na ovo pitanje – ako se nekome povećava, kome se smanjuje? To ste pitali i to je pravo pitanje. To su pitali i neki drugi poslanici.
Dakle, smanjuju se transferi pre svega velikim gradovima. Beogradu se potpuno ukida, Nišu prepolovljava, Novom Sadu prepolovljava, dakle, svim gradovima iz prve grupe iz prve grupe, opštinama najrazvijenijim se dvostruko umanjuju transferi iz republičkog budžeta. Zbog toga, oni će u budućnosti zavisiti pre svega od toga koliko ostvare od poreza na zarade i biće motivisani da zaista vuku investitore za rukav i da se tuku za svakog novog zaposlenog radnika jer na njegovu platu će se naplaćivati porez koji će ići direktno u lokalnu kasu sa 80%, a samo 20% će ići nazad Republici.
Ali, sistem nije takav za male gradove, upravo zato što bi bilo pogrešno da smo sveli samo zakon na povećanje učešća u porezu na zarade. Mi smo i predložili da mali gradovi, siromašne opštine dobiju potpuno jednak iznos tzv. nenamenskog transfera, kao što ga danas imaju po postojećem zakonu i dodatno transfer solidarnosti od novca koga se Beograd odriče.
Relativno najveće povećanje lokalnih budžeta imaće najmanje opštine gradovi. Mogu vam dati listu svih 170 gradova i opština u Srbiji. Vi ćete videti da prvi grad na listi je tek na sredini liste. Najpre idu ova mala mesta čija sam imena čitao na početku rasprave, od Crne Trave, Ražnja, Golupca, pa nadalje. Prvi grad koji ima relativno veliki rast budžeta je daleko iza te liste, na primer, Leskovac. Leskovac, koji će imati povećanje od 38% budžeta, u odnosu na Crnu Travu, koja ima 127% povećanje budžeta.
Dakle, mi smo pokušali da nađemo balans između toga kako što više osamostaliti gradove i opštine, bili svesni da je to nemoguće uraditi na isti način za sve zato što su gradovi i opštine različiti po snazi i da li primat poreza na zarade kod velikih gradova, a primat transferima kod siromašnih i povećali transfere. To je rešenje problema.
Neko je postavio pitanje koliko procenata bruto domaćeg proizvoda ovaj zakon omogućava efektivno od transfera u budućnosti? Jedan posto. Kako? Jedan zarez sedam posto bruto domaćeg proizvoda je obračunski transfer, ali imajući u vidu koeficijente koje smo dali u zakonu, velikim gradovima će se oni, kao što sam rekao, umanjiti, Beogradu ukinuti, tako da će se efektivno samo 1% bruto domaćeg proizvoda raspodeljivati kroz transfere, ali će zato mnogo više da se daje gradovima kroz porez na zarade koji ostaje u njihovom gradu, tako da 43 milijardi dinara više od poreza na zarade, 20 milijardi zato manje od transfera u bruto iznosu, ali to nije ravnomerno raspoređeno.
Nego to smanjenje ide na teret velikih gradova, ali siromašnima se čak povećava, zato je to pravedno, zato najsiromašniji ovde dobijaju ovim zakonom i konačno gde je ta razlika koja treba da se nadomesti jeste da u budućnosti kada se napune lokalni budžeti kroz ovo povećanje učešća kroz porez i zarade i kroz veće transfere u manjim gradovima, onda ne treba više Republika da radi neke banalne, rekao bih lokalne projekte, kao što to danas čini.
Nisam u poslednjih pet godina ministar finansija, bio sam od 2004. do 2006. godine, ponosim se tim periodom. Dakle, ne odgovaram za to što su transferi zakidani u poslednje tri godine, nisam bio ministar finansija, imam indirektnu odgovornost jer sam bio član Vlade, mogu da je prihvatim. Mislim da je situacija takva da ne smemo da dozvolimo, sistemski, kad neko kaže ovo nije sistemsko rešenje, neko je pričao. Pa, šta je sistemsko rešenje, ako nije zakon? Ne smemo da dozvolimo da u budućnosti ma koji drugi ministar finansija dobije diskreciono pravo da određuje život po gradovima i opštinama Srbije.
Godine 2006, nisam napisao svoj zakon, nego prihvatio zakon Stalne konferencije gradova i opština, koja je već utvrdila kriterijume kako ne bi se svake godine donosili budžeti gradova i opština, nego kako bi se unapred znalo kakvi da oni budu. Lično mislim, da je taj zakon, ovaj sadašnji bio tada dobar i tačno je ko god da je rekao da se poštovao taj zakon, da bi u gradovima bilo sigurno bolje pa ne bi imali 16 milijardi manjak ove godine u kasi, odnosno 50 milijardi za tri godine, ali je i taj zakon izgubio u vremenu. Vreme je prošlo, pet godina, ovo je pomak dodatni i to vam kažem kao neko ko je doneo ovaj prethodni zakon. Obično ljudi kritikuju nešto što oni nisu doneli.
Doneo sam ja ovaj zakon kao ministar finansija, a smatram da je prevaziđen, smatram da treba učiniti korak dalje, smatram da treba dati veću samostalnost gradovima i opštinama i to upravo smatram i zbog toga što sam shvatio, radeći kao ministar za regionalni razvoj da čak, bez obzira što želim da pomognem svima, ne mogu. Nisam mogao da pomognem svim gradovima, opštinama u Srbiji jer to fizički nemoguće. Pomogli smo na primer, Kuršumliji da reši pitanje Šid Kopaonika ili Rači da dovedemo Juru ili ovo ili ono da se u opštini nešto uradi. Ali to je 30 od 170 opština.
Shvatio sam, možda vi niste ili jeste, pa nećete da kažete, ali shvatio sam da nije problem samo sada ni u Vladi, čak da imate 20 ili 15 dobrih ministara oni ne mogu da reše lokalne probleme jer ne mogu da stignu, fizički i decentralizacija jeste ne samo prenošenje ovlašćenja kao što se o tome govori, ovlašćenja su već preneta, Zakon postojeći o lokalnoj samoupravi je preneo ta ovlašćenja, decentralizacija, međutim nije praćena prenošenjem novca.
Praksa je pokazala da čak i da se poštovao zakon ovih 20 milijardi uskraćenih transfera opštinama je premalo, treba više da se prenese za postojeće nadležnosti. Znači, danas ne mogu opštine da se zadovolje sa ove nadležnosti da sprovedu kvalitetno ako im se ne da više novca. Možda će u budućnosti doći do toga da treba još novih ovlašćenja dati opštinama i regionima i još dodatnih para, ali u ovom trenutku mi imamo problem ne u republici i vi kad govorite o tome šta će biti sa penzionerima i zaposlenima, neće se smanjivati plate i penzije, to je populizam, jer znate koliki je fond za penzije, dobro znate. Republika daje transfer, nekih 200 milijarde, ne znam napamet ali grubo govorim oko 200 milijardi godišnje, plus sopstveni prihodi Penzionog fonda naime 300 milijardi, dakle to je 500 milijardi. Dakle, mi ovde pričamo o transferu nekih neto 23 milijardi više kroz porez na zarade u odnosu na sadašnji zakon, pa nećete ugroziti penzioni sistem. Ne treba ljude plašiti time, to je nerealno. Činjenica je da će republika morati da smanji neke svoje rashode osim transfera koji smo mi predložili, a predlog URS je da to budu, tzv. nefunkcionalni republički rashodi lokalnog karaktera.
Želim, takođe da kažem, da kucate na otvrena vrata kada pominjete problem Beograda i spravom konstatujete da nije sve u centru grada i zato, neka se pridruže druge stranke tome. Mogu odmah da vam najavim koji je naš naredni korak. Naš naredni korak je borba za decentralizaciju samih gradova i opština, jer je činjenica da danas u Beogradu jedna osmina ukupnog gradskog budžeta ostaje za 17 opština a sedam osmina u centralnoj gradskoj kasi. To treba da se promeni i svi odbornici u Beogradu treba da rade na tome da se Statutom grada to promeni. Zaista tako je ne samo u Beogradu, tako je u Nišu. Niš ima fiktivne opštine. Niška Banja ne znam nema ništa, imaju samo predsednika opštine, Palilula, Medijana, dakle, postoje opštine koje nemaju novca. Decentralizacija, znači i decentralizaciju samih gradova i opština jer je zakonito pravilo da svi više vode računa o centru. O centru kada je republika u pitanju, o centru kada je opština u pitanju.
Sve ovo vam govorim, zaista, vi možete da verujete, ne možete da verujete, ne morate da verujete, upravo zato što sam totalno rasterećen i baš me briga za rezultat na narednim izborima, jer ovo je nešto što treba da ostane u amanet ko god pobedi na izborima da bude dobra stvar. Da li je ovo skroz savršeno i da li je moglo da se uradi bolje? Pa da sam bio ministar finansija i da su mi dali uvid u neke podatke, verovatno bi nešto filigranski moglo da se napravi, ali suštinski kod ovakvih reformi i to je evo nešto iz mog iskustva, iz ovih deset godina, nije jedanaest bilo ali deset jeste. Iskustvo jeste, kad hoćete neku veliku reformu da pravite, vi morate da uradite radikalno, ako napravite od toga plus – minus, popravićete kasnije. Najgore je od straha od neke reforme, ovo je reforma u smislu dalje centralizacije odustati i reći, hajmo na javnu raspravu. Možemo da raspravljamo dve godine o tome, svi znamo da se loše živi u gradovima i opštinama iz raznih faktora. Jedan od faktora jeste što nema dovoljno novca u opštinskim budžetima. Nije jedini ali jeste jedan od bitnih faktor. Naša ideja je da popravljamo jednu po jednu stvar.
Zaista mogu da izrazim zadovoljstvo što ovde svi poslanici kažu, deklarativno da su za decentralizaciju, ali suštinski glasanjem za jedan segment decentralizacije a to je fiskalana decentralilzacija jer to jeste. Fiskalna decentralizacije jeste kad daš više novca gradovima i opštinama. Jačanje gradova i
opština jeste decentralizacija, oni koji budu za ovo glasali pokazaće na delu da su za decentralizaciju. Može neko da zameri da smo premalo novca dali, ili da kaže ne znam šta još može ovde da ne dostaje.
Uvek mogu da diskutujem o tome da li može više od ovoga. Mi smo odmerili i nismo ovo pisali na brzinu. Još u aprilu mesecu smo mi završili nacrt ovog zakona, u maju smo imali jednu javnu raspravu u Skupštini ko je hteo da dođe, negde početkom, mislim da smo 9. maja imali tu raspravu. Dakle, mi smo puno razmišljali o ovim predlozima.
Drugo, mi nismo napravili dijametraln suprotan zakon od sadašnjeg, jer i sada 40 posto od poreza na zarade ostaje opštinama. Mi smo samo smatrali da treba da im ostane mnogo više. Neko može reči, možda smo mogli 70 posto da ostavimo ili 90 posto, ali ko god kaže propašće centralna država zbog toga, ja opet pozivam neka se pogleda primer Slovačke. Ako Slovaci nisu propali a 90 posto poreza na zarade ostaje opštinama i regionima onda nećemo ni mi. Hvala.

Dva minuta. Pravo na repliku, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Hajde da počnemo od najvažnijeg. Ukupan fond za penzije je 420 milijardi dinara a od poreza na zarade će se u ovoj godini prikupiti 150 milijardi. Od nekud treba naći, nadomestiti ta nedostajuća sredstva od 270 milijardi dinara. Znači šta vredi čak i da ima para dati predsednik opštine a da nemaju njegovi građani penzioneri koji treba da idu na pijacu da kupuju, ljudi koji treba da plaćaju komunalije i da finansiraju ono što se zove lokalna samouprava.
Znači, neće nam niko drugi finansirati penzionere i to je ogromna cifra koja nedostaje. Šta hoću da kažem kad mi kažete – možda će biti dobri rezultati a vi sad ne verujete. Znate gospodine Dinkiću šta je lija rekla lavu kad je pozivao u pećinu – plaše me tragovi. Mene plaše tragovi vaših obećanja i dela. Od hiljadu evra akcija koje svi pominju, znate šta je ostalo evidentno? Trošak u budžetu. Neispunjeno obećanje ne potcenjujem, strašno su ružna. Ali, ostali su direktni troškovi. Dva puta plaćena procena NIS-a, jednom vi lično, jednom Vlada, pisma koja ste pisali građanima pred izbore gde im čestitate tih hiljadu evra akcija i brokerske kuće koje su radile taj posao navodno besplatno ali im je iz budžeta plaćeno. To je stvarno stanje, odnosno, efekat onog što ste uradili.
Na "Fijatu" su dobijeni jedni izbori. Znate šta se danas dešava? "Ford" i ruska kompanija organizuju zajedničko preduzeće. I iako su "Ford" i "Fijat" konkurentske firme, dok se ne završi zajednička kompanija "Forda" i ruskog preduzeća, "Fijat" u Rusiji će proizvoditi automobile. To znači da je ta mogućnost izvoza automobila na rusko tržište više isključena kao mogućnost za plasman naših automobila i naših proizvoda.
Šta je još jedan efekat? Uništen bankarski sistem. Da li mi imamo konkurenciju danas? Ne, najskuplje kamate i najteže uslove finansiranja.

Vreme.
Dva minuta narodni poslanik Miloš Aligrudić pa narodna poslanica Suzana Grubješić.