Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana javnosti Srbije, dobili smo predlog izmena i dopuna zakona oko kojih smo danas čuli mnogo razložnih komentara zašto ovaj zakon neće doneti mnogo dobrobiti građanima Srbije, bez obzira što je šifra koja se tu nudi kao povećanje vrlo impresivna i vrlo primamljiva.
Analizirajući sve ono što prati ovaj zakon i analizirajući kao neko ko je politički aktivan događaje u političkom životu Srbije poslednjih nekoliko meseci, a koji su prilično uzburkali scenu i koji su danas rezultirali i ovom raspravom i ovim predlogom, moram da kažem samo jedan zaključak – sukob jedne kolerične i jedne flegmatične sujete je doveo do ovoga. To je moja konstatacija iza koje stojim.
Nismo država koja sebi sme dopustiti bilo kakav luksuz da se bilo šta lično prevodi na polje društvenog i opšteg interesa. Dakle, to sebi nismo u situaciju da dopustimo. I kao narod i kao država smo dužni da ovim građanima mnogo toga objasnimo. Dužni smo da ih zaštitimo pre svega od svojih sujeta i od svih drugih štetnih koraka u politici po njih. Dakle, oni su nas za to birali, a ne za to da bismo mi, kada namirimo svoje prve i osnovne biološke motive, krenuli sa onom sledećom grupom motiva koji su poznati, a to su socijalni motivi, među kojima je na vrhu hijerarhije motiva motiv samopotvrđivanja. Dakle, to je ono što je naša obaveza.
U ekonomskim efektima ovog zakona su govorili mnogi, ali ne bih zanemarila ono što je o tome rekao MMF od koga smo mi i te kako zavisni, a koji prema ovome ima jedan kritičan stav i to su građani ovih dana vrlo jasno čuli. To se u žargonu običnih građana kaže "dobiti po ušima".
Takođe, obećanja i impresivne cifre u tim obećanjima, a imamo jedno jasno iskustvo da BDP iz koga treba da se izdvaja 1,7 za lokalne samouprave, nije ispoštovan u poslednje dve godine i ne znam kako će uopšte biti ispoštovano ovo što nudi daleko više. Bojim se da imamo ponuđeno duplo ništa građanima.
Ako me neko pita kako ću izaći pred građane u svom gradu, da im objasnim zašto nisam za ovo, imam mnogo više problema da građanima objasnim. Moram vam reći da su me češće pitali, a zaista ne znam ni to da im objasnim, zašto nisu dobili onih 970 evra, koliko im još dođemo. Mogu da vam kažem prostom matematikom tih istih građana koji se ne bave visokom ekonomijom nego običnom životnom ekonomijom i to od jutra do večeri, pa preko noći da prežive do sledećeg dana, da su dobili te pare, da im neko garantuje ovog momenta da će im biti isplaćeno, oni bi imali negde oko 3.880.000.000 evra koje bi odmah utrošili, jer moraju da plate sve pristigle račune i sve ostalo što moraju. To bi se odmah kao ozbiljan zamajac uvilo privredne tokove ove zemlje.
Dakle, sad dolazimo do jednog vrzinog kola, gde mi nemamo odgovore na ono što im ranije nismo ispunili, a već imamo nešto sledeće što im nudimo, što im takođe niko neće ispuniti. Zbog toga što im ono ranije nije ispunjeno, ja ne mogu da im objasnim da mogu da podržim nešto što im se nudi na isti način, a što takođe verujem da im neće biti ispunjeno.
Ono što je čista fizika, ne ekonomija, čista fizika života, to je da ako imate jedan budžet, inače Srbija ima budžet, to je za mene nedavno bila jedna nova informacija isti koliko i grad Dortmund. Mi moramo o tome vrlo ozbiljno da razmišljamo kako ćemo ga rasporediti.
Dakle, ako imamo jedan budžet i sve ono što se u taj budžet sliva, imamo i budžetski deficit, kako ćemo uzeti sa jednog mesta po principu spojenih sudova, preliti iz jednog na drugo mesto, a da ovde ne ostane manje, a da tamo bude više i da to sve učinimo bez novih zaduživanja, odnosno da ne učinimo na štetu nekih drugih? Bojim se da je to nemoguće.
Ako govorimo o najsiromašnijim opštinama Srbije koje su zaista za ozbiljnu brigu, i o kojima zaista treba ozbiljno brinuti, nemojte zaboraviti da je privreda u tim opštinama umrla, ili gotovo umrla, ili je u tragovima, a da jedine sigurne plate koje tu dolaze, tu su prosveta, zdravstvo, policija, neki tamo poreski službenici, tako neke sitne službe dolaze, uglavnom, iz republičkog budžeta. To će biti gotovo alhemiji, ta vrsta presipanja. Gotovo ne izvodljivo.
Zbunila me je onda jedna informacija koju sam dužna da kažem građanima Srbije. Naime, mi smo 13. juna, a danas je 15. jun, dobili u poslanički klub jedan dopis stalnih konferencija gradova i opština. Znači, direktno iz lokalnih samouprava, gde se oni nama obraćaju, a obratili su se svim poslaničkim klubovima. Oni izražavaju zabrinutost zbog toga što se veoma važan zakon za lokalnu samoupravu kroz zakon o izmenama i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave predlaže na usvajanje u Narodnoj skupštini bez prave javne rasprave. To je bilo prekjuče. Dalje se kaže – upravo zato, stalna konferencija gradova i opština traži od narodnih poslanika Narodne skupštine, kao i od predlagača zakona, da za kratko vreme odloži raspravu o predloženim zakonima, u cilju otvaranja široke javne rasprave i otklanjanja nedoumica vezanih za predložena rešenja. Oni imaju te svoje predloge i mi to moramo da poštujemo i moramo da ih čujemo.
Međutim, u međuvremenu ih je neko podsetio da, ovo što je ovde rečeno, da će oni birati, da će građani birati sami svoju upravu i da više nikada neće Vlada tu da se meša, onda je tu njih neko podsetio da su, za manje od 90 dana u, čini mi se, 66 opština srušeni izborni rezultati i volja građana i potpuno prepakovana u cilju vladajuće koalicije i da ta volja nije ispoštovana i da im se to ponovo može desiti. Opet smo došli do fenomena da se dobije po ušima. Oni, sledeći dan, ipak prihvataju ovo, sa nemuštim i kraćim pismom – da se preživi do izbora.
To je nešto o čemu moramo da čitamo i da razmišljamo i u redovima i između redova. Imamo nešto što doživljavamo kao političku trgovinu, kao demonstraciju određene moći i uticaja, ali ne dopustivo je to da to ide preko leđa građana na ovaj način.
Ono što je uvredljivo i za mene kao građanina, to je kada se računa da je Srbija, ili da se u Srbiji, ili da se narod i građani u Srbiji neko ko ima kraće pamćenje od jedne ribe. Poznato je da riba pamti devet sekundi, jer posle devet sekundi je spremna da zagrize istu udicu. Dakle, ta kategorija kratkog pamćenja, bojim se da u Srbiji ne može ponovo da upali. Bojim se da su građani počeli ozbiljno da razmišljaju o onome što im se nudi.
Znate, mnogo toga su oni čuli, mnogo toga oni nisu kaznili. Ako pokažete tu vrstu drskosti da izađete pred svoje građane i kažete da jedno obećanje, ozbiljno obećanje od 1000 evra, sad se to svelo na 970 evra, pošto je 30 evra čak i isplaćeno za ovo vreme, ste morali da date u cilju kampanje dobijanja izbora, onda zaista neko mora da podnese konsekvence. Ako posle toga smatrate da zaista imate kredit da se ozbiljno bavite politikom i da se preporučite u drugom sličnom obećanju, i ako Srbija bude ostala na to i nedovoljno je spremna da kazni onako demokratski, olako i izbornim listićem, onda se bojim da će nam se desiti ono prokletstvo – imamo vlast kakvu zaslužujemo. Srbija ne zaslužuje da dalje tone.
Očekujem od građana Srbije da prepoznaju prazna obećanja, a mislim da su u ozbiljnoj meri počeli to da prepoznaju, jer taj potpis od petsto i nešto hiljada u odnosu četiri miliona koji su potpisali u poštama, govori ozbiljno o osvešćenosti Srbije u ovom trenutku. Hvala.

Reč ima gospođa Suzana Grubješić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, poštovani kolege i koleginice narodni poslanici, na žalost nisam vodila danas evidenciju koliko je puta izgovorena reč decentralizacija od početka rasprave. Biće da je više stotina puta. Žao mi je što to nisam radila, pošto obično vrlo precizno pričam, pa bih mogla da izađem sa preciznim podatkom. To govori da je decentralizacija ključna tema u Srbiji, da se svi time bavimo, da svi to imamo u našim stranačkim programima, ali da većina stvari koja piše u tim programima, većina deklaracija i zaklinjanja, sve to ostavlja prazno slovo na papiru ako se bar nešto iz tih programa i deklaracija ne realizuje.
Decentralizacija nije samo lepa reč koja se rimuje sa demokratizacijom, pa je zato često upotrebljavamo, doduše, i jedno i drugo, već je pitanje od suštinskog značaja za Srbiju. Da bi Srbija napredovala, Srbija mora da se decentralizuje. Za neke krajeve Srbije to nije samo pitanje od velikog značaja, već bukvalno, i pitanje opstanka. To svi oni koji dolaze iz mesta koja nisu Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, vrlo dobro znaju i znaju to bolje i od mene. Ali, kao neko ko je iz Beograda, koji po toj istoj Srbiji putuje i znam kako se živi i znam šta su najveći problemi, i ako je ovo predizborna kampanja godinu dana pre izbora, preporučujem onda da svako ide u predizbornu kampanju i da obiđe Srbiju i da vidi na šta Srbija liči. Da ne dođe samo ovde u skupštini i da odsedi osam sati i da ne zna šta se dešava u svim delovima Srbije.
Decentralizacija može da bude i politička, normativna i administrativna, ali ne može da bude suštinska ako nije fiskalna. To sam već rekla. Možete sve da prenesete – i nadležnosti prava i obaveze opštinama, ali ako im ne date dovoljno novca da one to sprovode, ništa niste uradili. Do sada su naše opštine imale koliko toliko novca da sprovode svoje nadležnosti. Ima 35 izvornih nadležnosti, prenetih ima još više, ali od početka izbijanja ekonomske krize, od smanjenja transfera, opštine i gradovi nemaju, koji su takođe jedinice lokalne samouprave, ništa više maltene od opština, samo je bila bitka, ako se sećate kada smo donosili Zakon o teritorijalnoj organizaciji, da se neka opština nazove grad, da je to jako važno, a nadležnosti i razlika u nadležnostima između opština i grada je u suštini minimalna..
Najteže je u stvari izbaciti centralizam iz glave. To je moj zaključak današnje rasprave. Ako neko razmišlja, ako damo opštinama pare, ako im vratimo imovinu, postaće mnogo jaki. Neka bude mnogo jaki Srbija treba da bude ponosna na svoju tradiciju jakih lokalnih samouprava, koja je, na žalost, više puta prekidana u istoriji. Sada jeste prilika da se pruži otpor centralizmu, da ljudi na lokalu postanu svesni svojih prava i obaveza, da se pitaju za nešto, da postanu odgovorni, ne samo sebi već i građanima oko njih, građanima koji su ih birali i koji ih podržavaju.
Mi smo, nažalost, ukinuli sve direktne izbore u ovoj zemlji. Jedina institucija, jedini čovek koga direktno biramo je predsednik Republike. Ukinuli smo i direktan izbor gradonačelnika. Taj zakon je imao manjkavosti, ali ako se te manjkavosti otklone, nema boljeg načina da jedan grad, jedna opština biraju svog prvog čoveka, nego direktno, a ne da to bude dogovor neke opštinske ili gradske većine.
Iskustva iz fiskalne decentralizacije zemalja EU su različita. Nije ih Brisel naterao da urade fiskalnu decentralizaciju. Svaki poreski sistem je suvereno pravo svake zemlje, osim nekih univerzalnih stvari. Naterali su ih građani, odnosno slušali su potrebe i zahteve svojih građana. Ali, kada pogledate sve te poreske sisteme svih zemalja, uočite jedno pravilo koje važi i koje je univerzalno – zemlje koje su više decentralizovane, u njima se lokalne samouprave više oslanjaju na prihod od poreza na dohodak, na zaradu, a zemlje koje su manje decentralizovane, kod njih se lokalne samouprave više oslanjaju na porez na imovinu, na slične poreze, a naročito na grantove i donacije koji dolaze sa centralnog nivoa.
Ovim predlogom o kojem danas raspravljamo, da 80% od poreza na plate ostane lokalnim samoupravama, udeo poreza na plate u ukupnim prihodima lokalnih samouprava će doći na nivo od 37%. Više od toga, veći procenat imaju sve ove razvijene skandinavske zemlje koje su to prve uradile, ali Srbija tako može da stane rame uz rame sa njima sa 37% i rame uz rame sa onima sa kojima možemo da se uporedimo, sa Slovačkom, sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa nekima koji su, na njihovu sreću, a na našu žalost, brže prošli kroz ovu tranziciju.
Naravno da pri predlaganju ovakvog modela finansiranja lokalnih samouprava se vodilo računa o tome da se ne naruši budžetska ravnoteža i ne poveća budžetski deficit. Nije Mlađan Dinkić po zanimanju šloser. Bio je ministar finansija koji je donosio ovaj zakon, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština 2006. godine. Sigurno je da ne bi, kao ministar finansija koji je u novijoj srpskoj istoriji jedini ostavio suficit u javnim finansijama od preko dve milijarde evra, predlagao da se budžetski deficit poveća iznad zakonskog nivoa.
Meni je samo žao što su i Fiskalni savet i MMF prerano izašli sa analizom, doduše, MMF ne sa analizom, nego ponavljajući ono što je Fiskalni savet dao nama, narodnim poslanicima, kao analizu. Zašto kažem – prerano? Zato što nisu uradili strukturu budžeta, zato što tu rashodnu stranu nisu pogledali. Rashodnu stranu i uopšte strukturu budžeta može da im da samo Ministarstvo finansija, ne može predlagač Mlađan Dinkić da da, ne može moja poslanička grupa. Znači, oni nisu imali uvida u rashodnu strukturu budžeta, u to da danas u preko 11 ministarstava i organa Republike stoji novac namenjen lokalnim projektima koji oni ne moraju da rade.
Često ste ovde pominjali NIP, četiri milijarde dinara na razdelu NIP. To ne treba da radi NIP, to treba da rade lokalne samouprave. Od ovog novca koji ide, četiri milijarde će ići iz NIP-a sigurno.
Druga ključna stvar je da, naravno, i ono što se provlačilo kroz debatu da će biti oštećen Republički penzioni fond i da se neće deliti plate, neko će biti uskraćen za plate. To je toliko besmisleno, da to ne moram čak ni da pominjem. Jer, čija intencija je da bilo kome uskrati penzije ili plate i da zamenjuje teze i da penzioneri i oni koji su u javnom sektoru, koji primaju plate, počnu da mrze lokalnu samoupravu? To ne znam, ali u to ne želim da se upuštam, osim što je besmisleno, to je i nečasno.
U današnjoj raspravi videće se kada se bude glasalo i kada se bude završilo ko je protiv ovog predloga i iz kojih razloga i taj će morati da objasni građanima i sredinama iz kojih dolazi zašto je protiv toga. Ta nemušta objašnjenja, te moglo je ovako, bilo je ovako, to građani shvatiti neće. Kažite vi njima jednostavno, kada se vratite u svoja mesta, što ste bili protiv toga da se vašem gradu ili opštini da više para nego što sada imaju. Videće se i ko je sve vreme govorio da ovakva Srbija kakva jeste, najcentralizovanija država u Evropi, nije dobra i da nešto mora da se promeni. Ne može se dobra država sastojati od bogate prestonice i siromašne i u korov zarasle provincije iz koje bi svi da pobegnu. U ovakvoj državi se samo može vladati. U ovakvoj državi se ne može dobro upravljati.
Mislim da svi znamo da je dobra uprava jedan od stubova demokratskog društva za koje se svi zalažemo. Najvidljivija posledica ovako decentralizovane države jeste to da svi putevi vode u Beograd, nešto malo manje u Novi Sad, Niš i Kragujevac. Još se u komunizmu govorilo da ćemo jednog dana svi živeti u Beogradu. Na svu sreću i bogu hvala te je komunizam propao, ali izgleda da se ovaj trend nije zaustavio i da nismo mnogo toga uradili da ovaj negativni trend zaustavimo.
Oni koji se na rečima samo zalažu za ulazak Srbije u EU treba da kažu da je EU danas jedno decentralizovano društvo, da je čine države i regije, a da će u budućnosti EU svakako biti i federacija lokalnih samouprava i da u EU treba da uđe cela Srbija, sa svim svojim gradovima, osiromašenim varošima, napuštenim selima, da u EU ne može da uđe samo Beograd.
Ako ovaj predlog doprinese da se život u Srpskoj Crnji, u Vlasotincu, u Crnoj Travi, u Lebanu, u Alibunaru makar malo popravi, onda će ovo biti velika pobeda onih koji se zalažu za istinsku decentralizaciju. Takvih je, verujem, ne samo u ovoj sali, nego i u čitavoj Srbiji, ogromna većina. Hvala vam.

Gospođa Nataša Mićić je na redu. Izvolite.

Hvala. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao i koleginica Grubješić, i ja konstantno putujem Srbijom, ali za razliku od nje, moja porodica, familija, prijatelji i ja živimo van Beograda, pa sam i lično vrlo zainteresovana za decentralizaciju. Podsetiću vas takođe da je moja partija LDP koristila svaku priliku, kako ovde, u ovoj instituciji, da ukaže na neophodnost i na moguća rešenja suštinske decentralizacije. Upravo je to razlog zašto ne možemo danas da podržimo ovaj predlog URS, koji je za nas i neozbiljan i nesistematski i neodrživ jer ne samo da ne daje odgovore na suštinsku decentralizaciju, nego on dodatno obesmišljava koncept fiskalne decentralizacije i ugrožava fiskalni sistem.
Ne samo to, dame i gospodo, ovde ovim predlogom zakona i na ovakav način obesmišljava i potcenjuje čitav niz institucija u ovoj zemlji. Kojih institucija? Na prvom mestu lokalnih samouprava. Valjda pojam decentralizacije podrazumeva da se prema njima ophodimo kao prema subjektima, a ne kao što je slučaj sa ovim predlogom zakona, tretirate ih kao objekte. Drugo, ne vidim da se lokalne samouprave raduju najavljenim povećanjima prihoda, nego ćute. Ćute zato što u ovome prepoznaju još jedan projekat URS, obećanje ludom radovanje, to je jedan razlog. Drugi razlog je zato što ih i dalje, pošto sedite u Vladi, držite u šaci za neke mrvice, neke investicije, neke projekte koji su već u toku.
Drugo, sam predlog da se prihodi sa 40% od poreza na zarade povećaju na 80% je takođe problematičan. Gospodin bivši ministar bi morao da zna, u njegovo ministarstvo je upućen dopis od Grada Valjeva, Grada Čačka, Opštine Lučani, od februara meseca 2010. godine, gde vas oni, upravo vaše bivše ministarstvo, upozoravaju da nisu u stanju da naplate ni 40% poreza na zarade od "Krušika", od "Slobode" iz Čačka, od "Namenske" iz Lučana.
Vi im sada kažete drugo, postoje brojne druge opštine, manje razvijene od ovih koje to ne mogu da naplate – daćemo vam 80%. Možete da im kažete i 150%. Ali, da se vratimo na ovaj sistem institucija koje se na ovaj način ponižavaju.
Na drugom mestu su pokrajinski organi, koji ovde nisu tretirani čak ni kao objekti. Na trećem mestu institucije Vlade, kao što su: Savet za decentralizaciju, Komisija za finansiranje lokalne samouprave, resorna ministarstva. Ali, recimo, svi oni ćute. Ali nije ćutao Fiskalni savet, iz prostog razloga što mu je to, gospodo, zakonska obaveza. I on nam je uputio dopis da je ovaj predlog neodrživ, da će deficit sledeće godine biti preko 40 milijardi dinara, ali je ukazao i na neke nelogičnosti. Recimo, u transferisanju sredstava solidarnosti. Fiskalni savet lepo kaže da, recimo, u četvrtoj grupi, a to je grupa najnerazvijenijih opština, da je nemoguće i da je nelogično transferisati apsolutni iznos transfera solidarnosti opštini Crna Trava sa 1.700 stanovnika, Žitorađi sa 17.000 i Preševu sa 40.000 stanovnika. Ili, u prvoj grupi razvijenosti, dakle, onim razvijenim opštinama, takođe nije pravično da se isti iznos transferiše, recimo, opštini Sremski Karlovci sa 9.000 stanovnika i gradu Novom Sadu sa blizu 300.000 stanovnika.
Nije ćutao, naravno, ni MMF. I on je rekao da je ovaj projekat neodrživ. Stalna konferencija gradova i opština je institucija koja u ovoj zemlji postoji od 1953. godine, još od Federativne Narodne Republike Jugoslavije, se takođe oglasila i ima ozbiljne primedbe. Ali, nije to samo spisak institucija koje ste potcenili. Vi ste, gospodo, ovde potcenili i Vladu. I to u prvom redu vaših pet ministara koji sede u Vladi. Jer, već ste nam jednom pokazali, dok ste bili ministar, da jedna tema može biti partijski projekat, naravno, mislim na regionalizaciju i biti istovremeno da Vlada može biti u tom slučaju predlagač. A sad, pošto ste vi bivši ministar, zapravo je cela poenta u tome, povređeni bivši ministar, mi ovde nemamo priliku da čujemo prvu vašu petorku, pet ministara koji sede u Vladi. Evo, ja bih baš volela da čujem šta kaže potpredsednica Vlade gospođa Verica Kalanović o ovome. Vi ste ih onemogućili da danas i učestvuju u raspravi, jer ste baš hteli da ovo bude čisto partijski projekat.
Ponavljam, mogli ste marketinškim igrarijama da ponovo obezbedite da je to vaša tema, kao što ste zbog regionalizacije promenili i naziv stranke u URS. Dakle, uspeli ste i u tome. Danas je od svih tih institucija na dnevnom redu Narodna skupština i njeno obesmišljavanje.
Dame i gospodo, ako poslanička većina pristane na omalovažavanje svih ovih institucija koje sam navela, od lokalne samouprave preko Fiskalnog saveta do MMF-a i institucija Vlade i Vlade, onda zapravo poslanička većina samo dokazuje da je to skup interesnih grupa a ne institucija koja poštuje i sebe i druge institucije. To je moja poenta i zato mislim da bi ovo morao biti jedan ozbiljni, državni, sveobuhvatni projekat, a ne samo jedan partijski projekat.
Inače, mi iz LDP-a nismo imali problem da podržavamo predloge, iako smo opozicija. Vi to znate. Podržavali smo predloge Vlade i pojedinih partija, za razliku od G 17 koja u toj vladi sedi i neprekidno podriva i omalovažava tu vladu. Tu je ta osnovna razlika, ja bih rekla.
Drugo, sada hoću nešto konkretno da kažem o samom predlogu zakona. Naime, dok je novca bilo, trošilo se centralistički. Sad kad para nema, setili smo se decentralizacije fiskalne. To je prosto tako. Znači, za najvažnije investicije i najveći deo sredstava upravo je kontrolisao i odlučivao o tome G 17 plus preko resornih ministarstava, preko NIP-a, preko Fonda za razvoj i to je tačno. Tu nije bilo nekih posebnih kriterijuma za dodelu tih sredstava. Ključni kriterijum je bila partijska pripadnost. Znači, nisu bili ni neki posebni prioriteti, ni kriterijumi, pa se tako baš desilo da najveća sredstva dobijaju upravo opštine na čijem čelu se nalaze čelnici G 17 odnosno transferisanog URS-a.
Sam zakon se zove – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Zapravo, radi se o tome da postojeći zakon je danas duže pod suspenzijom nego što je uopšte i važio. Pazite taj paradoks. Znači, u prvoj godini primene tog zakona, 2007. godine, sve lokalne samouprave su povećale sopstvene prihode za 9%, kompletno sve, a pored toga povećala su se i sredstva koja im se transformišu iz centralne kase, da tako kažem, pa je ta 24 milijarde iz prethodne godine, ta transferisana sredstva su se povećala gotovo duplo – 42 milijardi je bio iznos transferisanih sredstava u 2007. godini. Šta se dešava posle?
U proleće 2009. godine, od proleća 2009. godine taj zakon je pod suspenzijom. Smanjena su transferna sredstva. U prve dve godine za preko 40%, što približno iznosi negde oko 38 milijardi dinara. Uključujući 2011. godinu, dug prema lokalnim samoupravama zbog uskraćivanja tih transfernih sredstava, a da vas ne podsećam da pojedine opštine upravo jedino egzistiraju zahvaljujući tim transfernim sredstvima, da im je to u stvari osnovni prihod, dakle, do kraja godine taj dug će iznositi 58 milijardi dinara.
Gospodine Dinkiću, vi meni, na primer, dugujete 58 milijardi dinara a vi kažete – dobro, hajde da zaboravimo to, imam ja predlog kako ćeš ti da povećaš svoje prihode i onda sledi ovo povećanje od 40% na 80% poreza na zarade. Napominjem da neke opštine ne uspevaju ni to da naplate, ni tih 40%. Sada se postavlja pitanje – šta se dobija ovim?
Kada uzmemo u obzir da su ukupni prihodi svih lokalnih samouprava od poreza na zarade u 2010. godini iznosili 41,7 milijardi dinara, sada ću vam reći samo strukturu koje opštine su zapravo učestvovale u toj cifri. Znači, preko 120 opština, bez grada Beograda i bez 22 grada je od poreza na zarade ostvarilo prihod od 10 milijardi. Bez ovih opština i bez grada Beograda, 22 grada ostvarili su prihod 14,9 milijardi. A grad Beograd je sam ostvario 16,7 milijardi. To takođe govori o jednoj računici, a vi nas sada ubeđujete da će na ovaj način najviše profitirati nerazvijeni, a ovo potvrđuje da ovo nije adekvatno i nije pravičan način da se smanji taj zaostatak između nerazvijenih i razvijenih opština.
Dakle, ključno pitanje zašto ne važi postojeći zakon, ko je odgovoran za to kako ćemo vratiti dugovanja, kako smanjiti rashodnu stranu, vi ste nešto spominjali opet smanjenje transfernih sredstava, ali to je negde od 10-20 milijardi, znači, ostaje otvoreno i dalje kao problem.
Na kraju, samo želim da kažem da ja ne mogu pošto se ipak radi o partijskom projektu u kojem su, već sam napomenula, izigrane institucije, koje sam vam pomenula, ne primenjuje se postojeći zakon a vi nam nudite neki nov koji je, pri tom, neprimenjiv i biće vrlo brzo stavljen van snage, u to ćemo se uveriti svi zajedno, ne mogu da zanemarim činjenicu, a i zašto bih, o samom predlagaču.
Naime, stvarno, lično priznajem, nemam apsolutno nimalo poverenja u partiju G 17, odnosno sadašnji URS, počev od toga da je nastala kao parlamentarna stranka, prva je uvela model potkupljivanja poslanika, dakle, od Sredoja Mihajlova, Rafailovića, da bi rušila reformsku vladu, danas tvrdeći da je Koštunica najbolji premijer, valjda što se čovek nije ni mešao u ekonomiju, da ste nas obmanjivali, ne samo sa besplatnim akcijama, sa giljotinom propisa, sa trošenjem sredstava, pa i sa potkupljivanjem stranih investitora.
Kažite mi, kako to baš da ste strane investitore i to našim novcem, ne vašim, niste to na lepe oči uspeli da uradite, nije to vaše nasledstvo, nego su baš dovedene tamo gde ste vi u Kragujevcu, u Fijatu, u Rači, u Loznici – Lejdi, u Zaječaru – Gorenje, prosto to su pitanja koja traže odgovore i to su razlozi, da vam ne govorim o površnoj analizi, jer vi ste govorili da će nas ekonomska kriza ojačati, da ćemo zaraditi na ekonomskoj krizi. Kako? Tako što smo štedeli na lokalnim samoupravama, što smo njima zakidali.
Ovo su razlozi zbog kojih LDP neće glasati za ovaj zakon i bilo bi dobro da neko ko je najodgovorniji za uvođenje…

Reč ima narodna poslanica Suzana Grubješić.

Draga koleginice Mićić, mi institucije ne potcenjujemo, to nikada nismo radili niti ćemo raditi. Vi potcenjujete više od pola miliona građana koji su potpisali ovu narodnu peticiju, a što je još gore od toga, potcenjujete više od 10.000 vaših sugrađana, Užičana koji su ovo podržali, pa vi njima dugujete neke odgovore, a nama ne morate da odgovarate.
Ja bih vas pitala, iz cele današnje rasprave nisam mogla da shvatim za šta se vi to zalažete, za kakvu decentralizaciju, šta je za vas suštinska decentralizacija i znate li šta to znači. Ako nema fiskalne decentralizacije, ona nije suštinska.
Sećam se, bili ste i protiv izmeštanja sedišta institucija po Srbiji i to je isto decentralizacija, zove se dekoncentracija. Znači, protiv dve vrste decentralizacije ste. Sada na kraju, nakon ovolike rasprave mogli bi da objasnite u dva minuta kakva je to suštinska decentralizacija za koju se vi zalažete.
Drugo, vama je smetalo dok je Mlađan Dinkić bio ministar, što dolazi ovde u Skupštinu kao ministar, a sada kada je poslanik, zašto dolazi kao poslanik, a sada vam nedostaju ministri iz G 17 plus, hajde opredelite se, šta vam odgovara. Sve vam smeta, i naprosto, kad bi ste mogli da kažete za šta ste, a da to nisu fraze i floskule, pošto je za vas decentralizacija očigledno fraza i prazna priča, bez ikakvog sadržaja, jer toliko puta ste danas upotrebili, da se stvarno izlizala od upotrebe.

Reč ima gospođa Mićić. Gospodine Ranđeloviću, po kom osnovu bi dobili reč, kada bih ja imao mašte da vam je dam?

Prvo, što se tiče 515.000 potpisa koje ste skupili, to zaista nije lak posao. Sa druge strane, ja sam sigurna da su to građani potpisali u dobroj veri i to na jedno pitanje – hoćete li više para? Ne vidim ko to ne bi potpisao.
Kada uzmete u obzir da je sigurno od sedam miliona ljudi, najmanje pet ili šest za to, onda moram da vam kažem, i nije neka cifra. Što se tiče suštinske decentralizacije, ona podrazumeva i prenošenje nadležnosti, pre svega, u oblasti kontrole, inspekcije, jer neke opštine ne mogu da naplate ni 40%. Zatim, tu je komunalna policija, da se mogu birati ponovo u oblasti zdravstva, školstva, ekologije, inspekcije, da opštine imaju tu veća ovlašćenja.
Drugo, što se tiče konkretnih rešenja same fiskalne decentralizacije, postoje brojna rešenja, zato i jeste manjkav, zato što ste se uhvatili samo jednog za koje institucije kažu da nije dobar i da će nas skupo koštati i da je neodrživ.
Moguće je opštinama preneti pravo na porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklon, a sada opštine ne dobijaju ni 1% za to, 100% ide u centralnu kasu.
Drugo, moguće je ponovo formirati fond zarada koji je dao dobre rezultate. To je predlog Stalne konferencije gradova i opština.
Treće, postoji drugi način, omogućiti lokalnim samoupravama da se više zadužuju, danas republika može da se zaduži sa 45% BDP, a sve lokalne samouprave samo 10%.

Reč ima gospođa Ljiljana Lučić. Izvinjavam se, reklamirate povredu Poslovnika? Izvolite gospodine Ranđeloviću.