Zahvaljujem.
Gospodine Dinkiću, nas dvojica se jedino ne slažemo u pogledu ocena Brozovog vremena. Ja vam, doduše, opraštam, jer vi niste imali privilegiju kao ja da nosim pionirsku maramu, mada ih ovde ima još nekoliko. Ali, ja o tom vremenu znam mnogo više i nisam tako oduševljeni pristalica, niti mislim da se tada radilo o decentralizaciji i centralizaciji. Tad se radilo o nečem drugom, ali o tome neću da pričam, to bi bila duža priča od dva minuta.
Vi ste rekli jednu važnu stvar ali ste preskočili zaključak. Problem ovde i jeste u tome što sadašnja Vlada nije sklona dogovaranju. Pošto je problem decentralizacije Srbije problem dogovaranja, onda bi bilo normalno da se jednim vrlo širokim konsenzusom, uz korišćenje pameti svih, različitih međusobno političkih stranaka dođe do jednog pravog, normalnog, ozbiljnog, racionalnog i izvodljivog principa decentralizacije. Naročito važno je – izvodljivog. Znate, ja mogu vas da formalno podržim, ali onda da trljam ruke iza prvog ćoška ako cela ta priča pukne, a ja se bojim da će da pukne.
Da je DSS stvarno za decentralizaciju, a ko to nije bio, navešću vam konkretan primer. Vi znate da smo poslednji Ustav doneli dosta, za naše prilike, širokim konsenzusom. U prvobitnom predlogu Ustava koji je predlagala DSS važan deo tog ustava je bila regionalizacija. Mi smo od toga odustali prosto zato što nismo mogli da dobijemo široku i dovoljnu podršku.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je isteklo.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić, a ako nije tu onda narodni poslanik Munir Poturak.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Kruševljanin, rođen sam u Kruševcu. Za mene je moj grad najveći na svetu i tu su me građani birali da zastupam njihove interese. Naravno, ja ne samo da sam narodni poslanik u Kruševcu, već i svih onih gradova Srbije gde su ljudi glasali i izašli na izbore. Uvek sam se trudio da zastupam interese svih tih gradova, pogotovo onih gradova koji u ovom sazivu nemaju svoje predstavnike u ovom domu.
Na početku izlaganja, pošto mnogi govore o istoriji i istorijskim činjenicama, hoću da ukažem da je ova rasprava zaista obilovala mnogim činjenicama, s puno emocija. Bilo je rasprave koja je na momente bila i zlonamerna. Kada pogledate izveštaj u današnjem Dnevniku, a sada je otprilike osam sati, umesto da ovo bude jedno od centralnih vesti u današnjim dnevnicima, nažalost, zbog zbivanja u Srbiji, ovo je u mnogim dnevnicima i na mnogim sajtovima sedma ili osma vest, iako je reč o jednom vrlo važnom zakonu i jednoj vrlo važnoj inicijativi.
Međutim, pre nego što krenem da ukažem na određene istorijske činjenice, pošto su mnogi spominjali istoriju i neka vremena koja su za nama, i ovo će nekada biti prošlo vreme. I o ovom vremenu neko će svedočiti na osnovu onoga što smo radili, ali i što smo govorili u ovom visokom domu. Hoću da vam kažem podatak za grad Kruševac iz 1904. godine, pošto imam stenografske beleške.
Godina 1904. je godina veoma važna u istoriji grada Kruševca. Te godine otvorena je železnička stanica, podignut spomenik kosovskim junacima, koji je pobedio na međunarodnoj smotri u Parizu, Ajfelov toranj. Danas svi znaju za Ajfelov toranj, dok spomenik kosovskim junacima zna malo ljudi. Te godine, gradonačelnik Kruševca sam je postavio načelnika žandarmerijske uprave, sam je postavio direktora gimnazije, uz saglasnost ministra prosvete. Te godine, gradonačelnik Kruševca sam je doneo, zajedno sa tadašnjim sazivom grada Kruševca, mnoge važne odluke. Grad Kruševac nije bio grad, nego je bio srez kruševački, imao je nekoliko opština. Jedna od njih je bila i Veliki Šiljegovac koji je danas mesna zajednica na teritoriji grada Kruševca. Mesna zajednica Veliki Šiljegovac nedavno je rekonstruisala magistralni put koji vodi od Kruševca preko Šiljegovca do Ribarske banje, morala je da traži 12 republičkih saglasnosti da bi uradila put koji prolazi kroz teritoriju mesne zajednice koja je od životnog značaja za ljude koji žive na teritoriji mesne zajednice Veliki Šiljegovac.
Istovremeno, kada govorimo o činjenicama, moji su poreklom sa planine Ovčar i tu se jedno selo Dućojevci. To je najviše selo na planini Ovčar. Godine 1882, u tom selu rođeno je mnogo dece, rođen je moj deda. Kada je pošao u osnovnu školu, 1889. godine, bilo je u osnovnoj školi 1.100 đaka. Pretprošle godine moja bratanica završila je osnovnu školu u Dućojevcima i ona je bila poslednji đak, a škola je, posle 120 godina, zatvorena jer tamo više nema dece. Kad sam pitao mog brata – gde su? Kaže – otišli su svih ovih godina u Čačak, Beograd i neke druge gradove i neke druge svetove, a ja sam ostao da živim ovde. Onda mi je kazao – čujem da imate u Skupštini raspravu o decentralizaciji, pa bih te molio da pomeneš i ovaj podatak. Međutim, to isto su čuli i odbornici Skupštine grada Kruševca, pa su mi kazali da moram da iznesem podatak da velikom većinom glasova odbornika grada Kruševca ovaj zakon nije dobio podršku.
U Kruševcu sam biran da budem narodni poslanik i imam obavezu da zastupam one interese i one težnje građana Kruševca koji me obavezuju gradskim odlukama, skupštinskim odlukama i koje su za mene neprikosnovene, gde god branim interese svog grada iz kojeg dolazim. Oni su mi kazali da zahtevaju određena pojašnjenja koja su data u vezi ovog zakona, ali pre nego što čujemo ta pojašnjenja i čujemo ta pitanja koja ću postaviti u vezi ovog zakona, dužan sam da reagujem na dve činjenice koje smo čuli u današnjoj raspravi. Prva je da postoje u Srbiji bogate i manje bogate opštine. Moram da kažem, sad se obraćam direktno građanima Srbije, ne postoje, iako nemate prenos sad, bogate opštine u Srbije, postoje samo manje ili više zadužene, a sve su siromašne.
Budžet Republike Srbije, Republike Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine je manji od godišnjeg budžeta grada Ciriha. Grad Cirih ima više para nego četiri bivše jugoslovenske republike, koje se nalaze u našem neposrednom okruženju, uključujući i Srbe.
Onda je normalno da se u Srbiji, kada govorimo o novcu, otvara jedno rivalstvo, koje meni kao građaninu Kruševca veoma smeta. Koliko god ja voleo Kurševac, koliko god ja voleo dolinu Zapadne Morave, za koju je kazao Sv. vladika Nikolaj Velimirović neka je blagoslovena dolina Zapadne Morave, ne mogu da dozvolim da se u Srbiji formira težnja da ja ljubav prema svom zavičaju, svom kraju, demonstriram mržnjom prema Beogradu i zavisti prema Beogradu.
Međutim, mnogo bolje i kvalitetnije živi moj brat u Dučalovićima, iako nema asfaltni put do svoje kuće, nego većina žitelja koja živi na Novom Beogradu, na Starom Sajmištu, koja nema elementarne uslove za život. Oni su takođe građani Beograda, ali njih retko ko u Srbiji doživljava kao građane Beograda. Građani Beograda su verovatno samo oni koji žive na Dedinju, ili samo oni koji žive na Starom Gradu, ili Savskom Vencu, ili na Vračaru. Građani Beograda su i oni koji žive u Borči, i na Čukarici, koji ne mogu da upišu decu u zabavište.
Loše je da se zakon o decentralizaciji u ovoj Skupštini, u ovom sazivu, brani tako što se apostrofira i stalno potencira taj rivalitet lokalnih sredina i grada Beograd.
Sad da se vratimo malo na ona pitanja koja sam čuo i u Čačku, i u Kruševcu, i u Arilju. Demokratska stranka ima najbolje predsednike opština. Ima ih mnogo više nego sve druge političke stranke ovog trenutka. Nemojte misliti da ti ljudi ne znaju svoj posao, baš kao što znaju taj posao ljudi iz LDP, pa i ljudi iz DSS, oni koji dugo vode svoje gradove i opštine znaju da rade taj posao, jer to ih je naučila praksa i vreme.
Demokratska stranka ima u Arilju Mirjanu Lakumović koja je odličan predsednik opštine.
Demokratska stranka ima Jovu Markovića koji je odličan gradonačelnik u Užicu, ima Predraga Mićevića u Smederevu, Gorana Ješića u Inđiji, Sašu Paunovića u Paraćinu i da ne nabrajam sve da ne bih nekoga zaboravio, a nekoga uvredio što ga nisam pomenuo, ali ti isti ljudi su mi i kao građani Kruševca dali nekoliko teza, pitanja, nekoliko nedoumica koje moram da postavim.
U opštini Arilje, poslednjih 50 godina, svi infrastrukturni projekti finansiraju se isključivo iz lokalnog samodoprinosa i on je u prethodnim godinama iznosio 12% budžetskih prihoda i isključivo je služio za asfaltiranje lokalnih puteva i za izradu onih infrastrukturnih projekata koji su bili od važnosti za ljude koji tamo žive.
U Arilju žive vredni ljudi, malinari, tekstilci, ljudi koji znaju da urede svoj grad shodno svojim potrebama.
Međutim, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, propisano je da mora barem 50% ljudi koji izađu na referendum, da glasaju za. U vremenu u kome živimo, teško je motivisati ljude da u tom procentu izađu, kamoli da glasaju za neku inicijativu koja će zadirati u njihove budžete, kućne budžete.
Arilje više nema mogućnosti da se finansira, odnosno te lokalne projekte zakonom o samodoprinosima. Ovaj zakon neće sprečiti ljude da u svojim lokalnim sredinama organizuju izjašnjavanje građana za samodoprinose. Taj samodopri-nos kada ne uspe, onda se lokalne samouprave okreću onome što ovaj zakon otvara kao mogućnost, a on u najvećoj meri se usmerava na porez na zarade, umesto na transfere i to može izazvati određene probleme.
Svima je poznato da smo u prošlom sazivu ovog parlamenta, nekoliko puta imali inicijative Vlade Republike Srbije da se razna poreska dugovanja oproste. Ko garantuje lokalnim samoupravama da sutradan neko neće kazati, i vi koji ste radili i plaćali redovno poreze, i vi koji ste radili, ali niste redovno plaćali poreze, a lokalna samouprava očekuje te poreze kao deo svojih prihoda, država Srbija će sada te poreze otpisati i lokalne samouprave će ostati bez tih prihoda.
U Arilju, ako je neoporeziva osnovica, ako se poveća sa 7.310 dinara na 17.480 dinara, a vrlo često smo imali pregovore Vlade, poslodavaca, sindikata i zaposlenih, koliko treba da bude ta neoporeziva osnovica ako se ona poveća na 17.480 dinara? Opština Arilje će ostati bez svojih prihoda i transfernih sredstava.
Podsetiću vas samo da je država 2007. godine smanjila porez na zarade sa 14% na 12% i da je uveden taj neoporezivi deo od pet hiljada dinara na predlog Ministarstva ekonomije. Istovremeno, insistiralo se tada na smanjenju stope sa 12% na 10%, na taj neoporezivi deo. Ko nama garantuje u lokalnoj samoupravi da sutrdan neće doći neka vlada koja će promeniti te poreze i onemogućiti da dobijemo novac koji sada imamo.
Sa druge strane, kako lokalna samouprava može da utiče na naplatu poreza? Nikako, pogotovo u predizbornim godinama kada se svi slažemo i lokalna samouprava tu ne može da natera ljude koji prihoduju i rade da uplaćuju porez. Nema instrumenata prisile, nema država instrumente da im kaže, izvinite, vi morate da plaćate porez, jer iz tog poreza se finansiraju građani ovog grada. Istovremeno, da ne govorim da u nekim gradovima su postojali veliki privredni subjekti kojima je država blagonaklono gledala kroz prste na činjenicu da u prethodnim periodima nisu baš uplaćivali poreze na zarade.
Jednostavno, bilo je u interesu da se ostvari neka proizvodnja, da se sačeka proces privatizacije i da dođe do toga da ti privredni subjekti prežive sa određenim brojem radnika, ne bi li se očuvao socijalni mir.
Posebna opasna pretnja za male sredine, a u malim sredinama gde se budžet oslanja na veliki broj zaposlenih u malom preduzeću, može doći do promene poslovne politike. U Kruševcu smo imali fabriku "Henkel" koja je zahvaljujući monopolskom položaju, u privredi Srbije, a zahvaljujući sankcijama, jednog trenutka naišla na veliki broj zaposlenih i to je za našu lokalnu sredinu svakako bilo dobro, a za privredni subjekat loše, "Henkel" je privatizovao "Merimu" i sa 1.700 radnika, ta fabrika se svela na 300 zaposlenih.
Imamo još privrednih subjekata i u Kruševcu i u Trsteniku, Paraćinu, koji mogu bitno smanjiti broj zaposlenih i da čisto smanje procenat od zarada koji se očekuje.
Način raspodele transfera takođe može otvoriti brojna sporna pitanja, znači, ako je za raspodelu transfera, ako se koristi uredba o utvrđivanju i metodologiji stepena razvijenosti regiona ili jedinica lokalne samouprave, kako to izgleda u praksi? Uredba kaže da će opština koja ima daleko više lokalnih prihoda, biti razvijenija, pa će dobijati manje transfera, jer se izvorni prihodi uprosečuju po glavi stanovnika. Realno je da manje lokalnih prihoda imaju jedinice lokalnih samouprava koje ih ne naplaćuju. Imate skupštine opštine koje nisu uredile i ažurirale svoju opštinsku ili gradsku upravu i neažurno baš naplaćuju te prihode.
Istovremeno, ima jako malo opština koje su vrlo dobro uređene, kao što je Kosjerić, tu je bio Dragan Vujadinović naš kolega, poslanik, kao Požega, kao Arilje i onda ti ljudi dobro ubiraju te svoje prihode.
Ako oni dobro ubiraju prihode, onda će imati manje transfera. Šta to znači? Da li to država kažnjava time što su dobro organizovali svoju lokalnu samoupravu, i da li znači da će na kraju školske godine nedovoljan đak dobiti knjigu za odličan uspeh i primereno vladanje, i u knjigu među korice stavi nekoliko stotina evrića da se stimuliše da bude još gori, ili će se možda ova pojava na neki način kompenzovati određenim amandmanima ili promenama. Nije dobro da država sankcioniše najbolje, država mora da stimuliše najbolje da budu još bolji.
Dalje, imamo uredbu koja kaže da će opština sa većom masom penzija po glavi stanovnika imati manje transfera. Ponovo uzimam za primer svoj grad iz koga dolazim, grad Kruševac. Grad Kruševac je tokom 80-tih godina imao izuzetno razvijenu privredu. Mnogo ljudi je tu steklo pravo na penzije. Grad Arilje ima dobro razvijenu privredu i mnogo ljudi je tu steklo pravo na penzije. Ali, penzija ne utiče, ni lokalni prihod. Kako visina penzija utiče na stepen razvijenosti lokalne sredine? To je nešto što je minuli rad tih ljudi koji su radili u tim lokalnim sredinama. To nije dobro, jer taj prihod ne može da utiče na cenu vrtića. Ne može neko da obračuna da je opština Arilje razvijena opština zato što se tamo slije 50 miliona evra od malina. To se slije zahvaljujući privatnoj inicijativi tih ljudi, njihove preduzimljivosti, ali nemojmo ih staviti u istu ravan sa nekim drugim opštinama zbog toga.
Na kraju, ja sam poslanik na stalnom radu u Skupštini Srbije. Da li će porez na moju zaradu, koju dobijem ovde, da ide Starom Gradu ili gradu Kruševcu? Znači, ja prebivam u Kruševcu, ali onda postavljam pitanje – šta je sa Lapovom? Opština Lapovo je napravila vrlo dobru fabriku i napravila je dobru fabriku zahvaljujući, između ostalog, i angažovanju gospodina Dinkića. Napravila je dobru fabriku, ali dala je mnogo toga novom investitoru, zemljište, infrastrukturu, objekte. Međutim, pokazalo se da je najmanji broj ljudi iz Lapova došlo da radi u Lapovo. Rade ljudi iz Rače, rade ljudi iz Velike Plane, iz Niša, iz Svilajnca.
Znači, ja kao lokalna samouprava dam sve za razvijanje radnih mesta, ali zarade idu u drugi grad. Znači, znam da će porez na moju platu ići u grad Kruševac, ja sam prijavljen u Kruševcu, tamo živim, ali taj u Lapovu ko je zaposlio radnike iz Svilajnca mora da zna da će njegov porez na zarade ići u opštinu Svilajnac, iako opština Svilajnac ni prstom možda nije mrdnula da se razvije industrijske zona u Lapovu. Pri tome, Svilajnac je grad koji doživljava ovog trenutka veliki ekonomski bum, otvara se veliki broj radnih mesta i veliki broj fabrika. Oni će doći u situaciju da će i tamo morati da dolaze ljudi sa strane da rade to, dolazi "Panasonik", pa dolaze i mnoge druge dobre fabrike i biće velika tražnja za radnim mestima u Svilajncu, a u Svilajncu narod iz tog regiona tradicionalno živi i radi u inostranstvu, ima dobre devizne penzije. Verovatno će i one ući u obračun razvijenosti Svilajnca, ali taj novac koji se bude zarađivao u Svilajncu, on će ići u one opšte iz kojih dolaze ti radnici.
Čuli smo odgovore na kritike fiskalnog saveta, a nismo čuli odgovore na kritike MMF. MMF je takođe izneo kritike. Međutim, čuli smo i kritike opozicije. To je nešto na šta ja moram kao predstavnik vladajuće većine u ovom parlamentu da dam određene odgovore. To je uradio i gospodin Dinkić. Prvo, ovde u ovoj sali sede predstavnici svih političkih stranaka koji su se na ovaj ili na onaj način oprobali u vršenju vlasti. Svako je imao priliku da uradi i da svoj doprinos decentralizaciji. Ali, moram sve vas da podsetim, uz Vladu Zorana Đinđića ovo je druga Vlada koja je sprovela najznačajnije suštinske reforme ovog društva. Možda to neko hoće da prihvati, možda hoće da vidi, možda neće da vidi, ali ja vas ponovo podsećam, prave suštinske reforme našeg društva sprovode se u ovoj vladi. Počevši od reforme ovog parlamenta, za šta nismo imali baš uvek konsenzus, priznajem to, pa preko reformi društva koje su veoma važne. Nikada mi nismo u Srbiji, šta god ko mislio, uživali veći stepen ljudskih i građanskih sloboda od 1904. godine, pa i ranijih godina u vreme višestranačja, nego danas. Možete slobodno da kritikujete Vladu, svakog pojedinca, možete slobodno da se osećate kao slobodan čovek u ovoj zemlji, ali suštinske reforme se reflektuju i na taj osećaj slobode.
Na kraju svoj izlaganja hoću da kažem, pošto se mnogo govorilo o vremenu 70-tih godina vremenu kada smo imali tzv. Titovu ili Brozovu decentralizaciju u Srbiji, mi smo tada u Kruševcu imali gradonačelnika Radomira Mićića, čoveka koji je kao gradonačelnik mnogo uradio na razvoju grada Kruševca, koji je ostao u lepom sećanju građana Kruševca. U njegovo vreme je napravljen "Stadion mladosti", napravljen je vodovodni sistem, ali se u to vreme radilo tako što za sve te infrastrukturne projekte nije morao da traži saglasnost nekih republičkih institucija koje su nam danas bespotrebno nepotrebne. Bilo je uz gospodina Mićića mnogo gradonačelnika Kruševca koji su i te kako ostavili pečat u gradu Kruševcu. Krsta Novaković je jedan od njih, bio je gradonačelnik od 1939. godine pa do kraja rata. Za vreme njegovog mandata grad Kruševac je takođe imao nekoliko opština. Za vreme njegovog mandata takođe su u Kruševcu rađeni infrastrukturni projekti.
Nedavno smo probali da radimo rekonstrukciju okoline arheološkog kvarta u Kruševcu. Trebalo nam je toliko saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Građevinske direkcije Republike Srbije, trebalo nam je stotine i stotine nekih dozvola i zahteva i odlazak za Beograd i traženje tih saglasnosti bitno je uticao na troškove tog projekta. Onda je izašao jedan od ljudi iz organizacionog odbora i kazao – e, da je Knez Lazar morao sve ovo da traži kada je pravio crkvu Lazaricu, pa nikada ne bismo napravili ni srednjovekovni Kruševac, ni crkvu Lazaricu.
Dobro je da mi dobijemo odgovore na ova pitanja koja sam postavio. Dobro je da se uvaže sve ove kritike koje du dali gradonačelnici svih gradova Srbije, pa i stalne konferencije gradova. Dobro je da se uvaže sve one kritike koje smo čuli i od ljudi koji vode svoje opštine, da se kroz amandmane ovaj zakon oplemeni. Dobro je da se sve te kritike javno iznesu ovde u parlamentu, jer je ovo mesto gde se, na kraju krajeva, ovaj zakon donosi.
Još jedanput podvlačim, veoma je važno da imamo svest o tome da decentralizacija Srbije nije samo ni ekonomsko pitanje, ni samo političko pitanje, niti pitanje oko koga se treba raspravljati, ko koliko voli koji deo Srbije. Srbija će biti integrisana u EU samo ako se svaki njen deo bude ravnomerno razvijao. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć pre svega dok ti gradovi nemaju svoje političke predstavnike u određenim institucijama. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć ako se ti gradovi zaobilaze od strane investitora. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć ako u ministarstvima postoji diskreciono pravo po kome hoću neki novac nekome da dam, a nekome neću. Ti transferi moraju biti javni, transparentni i dostupni svima.
Imali smo mi situaciju 90-tih godina, a i posle 2000. godine, da se u zavisnosti od toga ko čini Vladu i ko čini ministarstva određenim gradovima daje ili ne daje novac, a opštinama je tačno imovina oduzeta posle veličanstvene pobede na lokalnim izborima 1996. godine. Mnoge nadležnosti gradovima i opštinama su tada uzete i nažalost do današnjeg dana nisu vraćene. Nema suštinske i prave samouprave bez prava na svojinu. Kada vratimo pravo na svojinu u lokalnim samoupravama, onda možemo govoriti da smo daleko odmakli stepeništem decentralizacije Srbije. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je 24 minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Želeo bih samo da iskoristim priliku da vam na neke od ovih dilema koje ste rekli odgovorim, i to na primeru vašeg grada Kruševca. Vidim kroz celu raspravu danas da postoji strah od toga da se gradu poput Kruševca duplo smanjuju transferi u relativnom iznosu, a duplo povećava iznos koji ostaje od poreza na zarade. Postoji i strah šta to znači – kruševačka privreda je takva i takva i privreda drugih gradova i opština, da li ćemo imati manje itd.
Ja ću vam samo dati cifre za Kruševac, pa da vidite da je zapravo, razumem dilemu, mora da postoji, zato i služi debata, ali da je zapravo taj strah potencijalni bezrazložan. Danas Kruševac dobija od republike Vlade transfer u iznosu od 460 miliona dinara na godišnjem nivou. Tačno je da mi predlažemo da se on smanji u narednoj godini i iznosiće 360 miliona dinara za Kruševac.
Međutim, danas sa ovakvom privredom kakvu ima, daleko od toga da je jaka u Kruševcu, 40% poreza od zarade koja danas ostaje Kruševcu je 568 miliona. Već je danas taj iznos od 40% je veći od transfera koji danas Kruševac dobija. To je bolji i veći izvor prihoda za Kruševac, nego za transfere. Sa uvećanjem tog iznosa na 80% Kruševcu će ostati milijardu i sto trideset sedam miliona dinara poreza zarade. U odnosu na ovaj sadašnji transfer od 480 miliona to je neuporedivo. Ne znam šta da se desi sa poreskom stopom na plate, čak i kada bi se smanjila, opet mnogo više ostaje jer je iznos od 80% odmeren tako da je imamo bafler da možemo da eventualno i neko buduće smanjenje porezne zarade, da se to ne oseti u nekom smanjenju prihoda, nego samo da se uvećanje ovog lokalnog budžeta nešto možda umanji.
Inače, to sam rekao jednom, ponoviću još jedan put, lično smatram, da ukoliko se usvoji ovaj zakon, treba ići u pravcu prenošenja tih 80% kao izvornog prihoda lokalnim samoupravama, uvođenju poreske administracije koja kontroliše naplatu tih poreza u lokalu, inspekcije rada prenošene na lokal i konačna faza bi bila da se promeni zakon na porezu na zarade, da se da puno ovlašćenje na lokalu da određuje poresku stopu poreza na zarade u delu koji pripada njima, sa jednim plafonom koji ne može da se pređe kako se ne bi išlo na pogoršavanje uslova poslovanja za privredu, ali se može ići kao kod poreza na imovinu od nula pa do tog maksimalnog iznosa.
Taj strah konkretno za Kruševac a i za sve druge gradove bezrazložan, tih 80% poreza na zarade, čak jedina stvar koja jeste tačna, navodno, izgleda da je transfer kategorija koja je sigurno, a pokazalo se u poslednje tri godine da nije, a izgleda da porez na zarade nije sigurna kategorija jer može doći do rasta zaposlenosti i do pada zaposlenosti. Međutim, kada odredite 80% poreza na zarade da pripada lokalnoj samoupravi to je toliko puno da suštinski nema te bojazne da neka fruktoacija može bitno poremeti te odnose.
Mislim da ste mi dali, takođe, još jedno dodatno ubeđenje za zalaganje za decentralizaciju i da nemamo straha od toga što se pravi problem malo i Republičkom budžetu. Sami kažete da je gradonačelnik Kruševca 70-tih godina bio uspešan čovek što nije morao da traži, između ostalog, saglasnosti od centralne države. Zašto ne smanjimo birokratiju? Dakle, ukoliko bude nedostajalo novca centralnoj državi zašto se ne poukidaju te nepotrebne saglasnosti, smanji birokratija? Čemu služe te saglasnosti ukoliko koče efikasnost sistema? To je ono čime se ja sa vama potpuno slažem.
Dakle, ima sigurno prostora da se skinu rashodi na republičkom nivou, a da se prosto da gradovima i opštinama da dišu. Moram da vam kažem, ako neko pita da li je to moguće napraviti tako fiskalno prilagođavanje, u doba dok sam bio ministar finansija mi smo jednom prilikom, 2004, 2005. godine pravili fiskalno prilagođavanje od sto milijardi dinara samo u jednoj godini, pa to je moguće. Ovde mi pričamo o tome da 40 milijardi prenosimo lokalnim samoupravama uz istovremeno težnje da se smanje rashodi.
Što se tiče MMF, da vam kažem i to, to je jedna konzervativna institucija, s njima sam sarađivao i radio, kontaktirao 2000. godine. Njih ne zanima da li se neka zemlja razvija ili se ne razvija, ozbiljno vam govorim. Njih zanima, pre svega, da nema velikih oscilacija u tom stanju, da li neka zemlja, ne znam, ima stopu rasta 8%, 1%, njima je svejedno, samo su protiv bilo kakvog ulaska u neke rizike.
Kad god je nešto što im miriše na neki rizik, oni su automatski protiv toga. Zato uvek predlažu mere na prihodne strane, u kom smislu? Pa, kada je bila kriza kod nas predlagali su našoj Vladi povećanje PDV, predlagali uvođenje poreza dodatnog na platu tzv. kriznog poreza. Mi to nismo poslušali, mislim da je to dobro što se nije poslušalo, iako je bila dilema u Vladi, kao što sada postoji dilema da li ovako ili onako uraditi decentralizaciju. Pola Vlade je bilo za podizanje PDV i za uvođenje tog kreditnog poreza, a pola Vlade je bilo protiv. Na kraju, Hrvati su digli tokom krize i PDV i uveli dodatni krizni porez na plate i na kraju ostvarili manji rast budžetskih prihoda. Dakle, ova odluka se pokazala kao dobra, što tada nismo poslušali taj savet MMF.
Mislim da MMF generalno daje dobre preporuke, ali ne sve i ne treba sve slušati, jer oni idu linijom manjeg otpora, idu linijom da ne razmišljaju da li će nešto da donese, oni su samo protiv rizika, ali lično mislim da u Srbiji mora više da se rizikuje jer smo zemlja koja nije u stanju da može komotno da ide.
To je ono što sam hteo da vam kažem, pošto provejava taj strah – šta ako ostanemo sa manjim transferima u odnosu na danas, a imamo duplo više od poreza na plate, da li će nam biti nešto lošije? Neće biti lošije, jer uglavnom oni kojima bi moglo biti loše, to su manji i oni dobijaju veće transfere, a oni koji već imaju dosta sada od poreza na plate, imaće samo još duplo više. U svim tim gradovima, gledao sam te kalkulacije, iznos od povećanja poreza na zarade prevazilazi ono što se gubi u odnosu na smanjenje transfera, i to značajno.

Narodni poslanik Srđan Milivojević, pravo na repliku.

Samo još nekoliko dodatnih pojašnjenja. Razumem ove egzaktne podatke, numeričke parametre koji tako kažu, ali činjenica je da je grad Kruševac prošle godine kao vanredni prihod dobio 11 miliona evra za projekte koji su se finansirali iz nekih drugih fondova, što Nacionalnog investicionog fonda, što nekih drugih prihoda. Tog prihoda više biti neće i to je činjenica.
Kada govorimo o diskrecionom pravu opština da možda sami propisuju najveću stopu poreza, koja može biti limitirana, a imati skalu od – do, uzmimo za primer komunalnu taksu koja će takođe biti jedan od značajnih prihoda lokalne samouprave. Da li znate da najveća lokalna komunalna taksa u Srbiji iznosi 62 miliona dinara? Pazite, privredni subjekt plaća u nekom gradu 62 miliona dinara lokalnu komunalnu taksu. Da li je reč o cementari, pivari, nije zanemarljivo.
S druge strane, bio sam ugostitelj u Kruševcu nekada, imao sam restoran brze hrane. Verovali ili ne, sa restoranom brze hrane sam plaćao istu komunalnu taksu koliko je plaćao i moj frizer koji se nalazio u drugom delu grada, u drugoj zoni, isto koliko i fabrika "Merima". Fabrika "Merima" nije ostvarivala ni približno isti prihod kao ja, nego neuporedivo veći i neuporedivo više je štetila komunalnim uslugama.
Znači, to diskreciono pravo kada se ostavi lokalnim samouprava, zna da bude problematično i valjalo bi ga dodatno uskladiti sa stvarnom sitaucijom, jer sve što se ostavi kao diskreciono pravo u našoj zemlji zna da bude veliki problem.
Takođe, kada govorimo o MMF, apsolutno sam saglasan sa vama i sa svima koji kažu da je reč o jednoj instituciji koja se vrlo kruto drži zaštite, pre svega svojih interesa, jer novac pozajmljuju oni nama, a ne mi njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Munir Poturak, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovani predsedavajući, od početka ove sednice do sada sam menjao koncept i, slušajući i one koji su za i one koji imaju primedbe, ali prvo hoću da vam čestitam na odličnoj kampanji za ovaj zakon. Par meseci vodite kampanju, školski primer kako se vodi kampanja za zakon. Imali su svi prilike da mnogo ranije reaguju, i stručna javnost i oni koji su bili zainteresovani. U međuvremenu je bilo i gradonačelnika i predsednika opština koji su potpisali ovo, odnosno podrška oko 500 hiljada građana. Na kraju imamo i MMF, koji je reagovao, reagovala je Stalna konferencija gradova i opština.
Znači, ovaj zakon je suština i na neki način obaveza svih nas ovde i digao je celu Srbiju na noge da da svoj komentar. Odlična je stvar što ćemo dobiti zakon koji može da bude, pre svega pokretač u Srbiji.
Mislim da u ovom zakonu povećanje poreza, odnosno povećanje 80% sredstava od poreza na zarade opštinama je u stvari jedna najbolja moguća motivacija.
Sve ono što sam do sada slušao na nekoliko stvari mogu konkretno da dam protivargumente. Ako neko kaže da porezi na zaradu mogu da variraju, pa ako budu negde u nekom periodu manji, da će manje opštine da dobijaju, ali samim tim što ovo postaje osnovni izvorni prihod lokalnih samouprava, opština, gradova, on je motivacija za sve koji rukovode opštinama, traže najbolje, najstručnije ljude i da usmere svu svoju pažnju, energiju, odluke, takse da stvore ambijent u kojem će se ljudi zapošljavati. Ono što dosada nismo imali, ovim zakonom dobijamo.
Ako uz ovaj zakon podhitno bude usvajan zakon o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, onda ćemo dobiti pun efekat zakona koji smo pre neki dan usvojili, Zakon o tržištu kapitala. Od tog zakona ovih dana imamo već odličan primer kako je Novi Sad već objavio i usvojio u svojoj skupštini prve u Srbiji hartije od vrednosti odnosno municipijalne obveznice kojima će građani biti pokrenuti da budu zainteresovani za razvoj lokalne samouprave.
Onog trenutka kada građani shvate da su deo tog razvoja, kada neko shvati da je danas investitor u Srbiji najtraženija roba, onda će shvatiti vrednost ovog zakona i vrednost sledećih zakona koji bi trebalo da budu bukvalno paket.
Slažem se sa profesorom kada je rekao da u nekom nizu zakona možda ovaj zakon sledi na kraju, ali predloženo je dobrih zakona i mislim da Zakon o vraćanju imovine, dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu sa zakonima koje smo usvojili o izgradnji, čime je utvrđena procedura legalizacije unutar lokalnih samouprava, stvara se jedan odličan ambijent gde počinje tek da živi, da funkcioniše Zakon o porezu na imovinu.
Do sada ko nije bio uredio svoju poresku upravu na lokalnom nivou mogao je porez na imovinu na uzak krug korisnika da koristi, odnosno da optereti uzak krug privrednika i vlasnika porodičnih kuća.
Proširenjem, uvođenjem katastra, proširenjem liste domaćinstava, registracijom privrednih objekata proširuje se lista korisnika, odnosno obveznika poreza na imovinu.
Kada čovek iskoristi tu priliku da od procesa legalizacije od poreza za imovinu sa proširenom listom, od motivacije i pokretača da se stvore uslovi za zapošljavanje ljudi, povećanjem broja zaposlenih lica na nivou svake lokalne samouprave stvara se jedan krug u kojem jedni druge podstiču da učestvuju u stvaranju odličnog ambijenta na lokalnom nivou.
Ako neko ima primedbe na komunalnu taksu, odnosno firmarinu, pa lokalna samouprava to određuje. Lokalna samouprava ima nadležnost na tome. Na ovaj način, ako podstiče zapošljavanje ima smisla da smanji određene takse kako bi stvarao ambijent u kojem se privrednici daleko bolje osećati nego do sada.
Ono što može da se napomene kao problem da se pojavi u kojem mogu samo da, citiram kolegu Meha Omerovića, koji kaže ako uzmeš, možeš da se pokaješ ili ako ostaviš, možeš da se pokaješ, jeste kod opština koje imaju strukturu zapošljavanja prema svom predelu ili prema svom geografskom strukturalnom mestu gde se nalazi. Konkretno, recimo Sjenica. Većina stanovništva se bavi poljoprivredom. Kako te ljude i kako lokalna samouprava da olakša, da omogući, pomogne da budu neko ko je prijavljen, ko će plaćati poreze, doprinose. Tu negde po navici, po poreklu, po zemljištu, po brdsko planinskom području gde se nalazi i niz takvih opština u Srbiji, ima negde što ovaj zakon može da napravi jedan… to što će se transferom neke stvari regulisati, izostaje taj deo motivacije u kojem će ljudi koji rukovode opštinom da pokrenu te ljude. Možda umesto ove četiri kategorije nerazvijenih opština treba napraviti sedam kategorija u kojima se ipak preciznije daju elementi opština koje imaju neke svoje posebnosti. Imate opština u kojima jedna fabrika može da bude monopolista, ali je u tom gradu temelj razvoja.
Kosjerić ima cementaru i njima je to dovoljno. Ima oko 95-96% zaposlenih ljudi. Fijat sada u Kragujevcu, Niš kojom je ekspanzijom krenuo, Svilajnac, takođe. Postoje preduzeća koja bukvalno u Srbiji imaju i monopol na samu strukturu funkcionisanja kako je organizovano, tako da je možda negde na tih sedam nivoa opština, gde bi se ipak ta linarnost negde malo ublažila.
Za Novi Pazar, odakle dolazim, sutra ili u budućnosti može neko da kaže da sam glasao za dobar ili za loš zakon isto kao vi, gospodine Dinkiću, i svi poslanici ovde koji iz najbolje namere želimo da učinimo da stvorimo ambijent našim građanima gde bi pre svega svaki čovek u Srbiji sebe doveo da bude deo gradske vlasti, uprave i projekata koji čine bolji život u nekom gradu.
Ovaj zakon čini deo obaveze lokalnih samouprava, rukovodioca, da stvore ambijent u kojem će ljudi imati veće razloge da se zapošljavaju, privrednici da svoj novac zadrže na lokalnom nivou, odnosno da traže bolju šansu negde u ovoj paleti zakona.
Odličan je zakon i što pre bi trebalo da bude zakon o izboru gradonačelnika, predsednika opština, neposredno, zato što je veća odgovornost, zato što će ljudi birati svoje saradnike i stručne i najbolje i oni mogu da učine da ovaj zakon dobije pun efekat. U 2011. godini bilo je sredstava koja su izdvajana i za nerazvijene opštine i za Pazar i za Sjenicu i za Tutin i za Priboj i za Prijepolje. Iz subvencija planirano je negde oko 2.300 lica da se zaposli, od čega je za prva tri meseca 930 ljudi zaposleno. Zajedničkim sredstvima iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava sa svojih 60% učešća oko 77 milijardi je odvojeno, što obezbeđuje nov podsticaj za privrednike na prostoru Sandžaka.
Hteo bih samo još da skrenem pažnju, ako neko bude ovo još gledao, da svi koji smo danas učestvovali u raspravi, i opozicija i oni koji su tražili primedbu u ovakvom zakonu, jeste iz želje da ovaj zakon dobije pun smisao, pun efekat i da pokrene sve aktere i na državnom i na lokalnom nivou. Hvala.

12 minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović.