Hvala, gospođo Čomić. Gospodine Dinkiću, da se obratim vama kao predlagaču ovog zakona. Pre nekoliko sati je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Zoran Krasić, govorio u direktnom TV prenosu, ali ja se nadam da će negde noćas oko dva, pola tri, kada ovo bude odloženo emitovano na Drugom programu RTS, opet neko da prati i onda da kažem da sam pod tim utiskom načina na koji je vašu ulogu u političkom sistemu danas i kao predlagača ovog zakona i predsednika ove nove stranke, demaskirao gospodin Krasić.
Inače, ovo je bila odlična prilika u žaru one rasprave koja je trajala po replikama dva, tri sata, da sve svi o jedni drugima kažete i što reče gospodin Krasić – apsolutno ste svi u pravu i vi ste samo generator iznošenja tog prljavog političkog veša, jer priznali ste da ste bili u lošem društvu, odnosno da nisu hteli da poštuju ono što ste vi od njih tražili.
Sa druge strane, priznali ste da ste vi grešili kada ste obećali građanima i besplatne akcije, koje nisu realizovane i sve ono što ste obećavali, kako malopre rekoste, od 2002. godine ste u politici. Sada ostaje samo da građani Srbije vide da su jedini u Srbiji, od donošenja ovog osnovnog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa ako hoćete i o toj priči o decentralizaciji, od 1990-1991. godine u pravu jedino srpski radikali.
Gospodine Dinkiću, u jednoj državi kao što je danas Srbija koja je prezadužena, koja ima strašnu stopu mortaliteta u odnosu na natalitet, u kojoj je izvršena pod Brozovim komunističkim režimom, a vi ste po tom modelu nastavili i dosovska vlast od 2000. godine na danas, deagrarizacija Srbije, pa tako imamo one primere koje je iznosio kolega Milivojević, a mogu o Šumadiji da vam izređam 20 sela gde su ukinute osnovne škole i gde možete smo da vidite stare ljude od preko 70 godina na traktorima. Sada hoćete da predstavite ovaj vaš čisti politički projekat. Ovo nije novi ekonomski impuls jedinica lokalne samouprave i to je vaše pravo, to je jedna kampanja koju vi vodite kao spasonosno rešenje za opštine i gradove u Srbiji.
Najpre, niko od nas nije imao iluzija i pričali smo o tome i u prvim onim danima vaše ljutnje i odstupanja od Vlade Mirka Cvetkovića, podnošenja ostavke, smene itd, da će te vi ovim novopečenim evropejcima, tajkunskim plaćenicima Nikoliću i vučiću da ustupite mesto u Vladi Republike Srbije. Ne, vi ste se lepo sada pozicionirali i sa tog aspekta pokušavate da gurate ovaj projekat koji je sa jedne strane i opasan.
Pre nego što pređem na ovaj drugi deo o čemu su danas govorile kolege srpski radikali i kako se ovaj postojeći Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne sprovodi koliko država duguje za poslednje tri godine gradovima i opštinama, a govoriću najviše o gradu Kragujevcu gde živim i gde sam rođena. Reći ću vam da je ovaj projekat opasan. Možda vam to nisu rekli gospodin Milenić, žao mi je što je otišao i gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca koji je danas napustio zasedanje i otišao na utakmicu Radnički – BASK i direktno se uključio u SOS kanal.
To pominjem zbog činjenice da je ovo uzelo, u negativnom smislu, političkog maha, ne samo kroz stvaranje priče o tome i propagande koja se besomučno vrši, pre svega, preko RTV Kragujevac i preko skupštinske govornice u Gradu Kragujevcu, da će mnogo bolje da se živi kroz ovaj projekat decentralizacije, kako ga vi predlažete, nego i zbog činjenice da se stvara jedna ostrašćenost, da ne kažem mržnja građana Kragujevca, a i drugih gradova Srbije gde ste sprovodili ovu akciju, prikupljali peticiju za potpise protiv Beograda, naše prestonice. Kragujevac je u novijoj srpskoj istoriji prva srpska prestonica. Kao i svi Srbi, kod nas u Šumadiji su ljudi uvek bili širokog srca, dobri domaćini i velikodušni svakoga da prime u kuću.
Gospodine Dinkiću, bojim se sada, s obzirom na tu enormnu ostrašćenost prema Beogradu, a vi ste čovek Beograđanin, vi živite ovde, kolega Simo Vuković, kolega Ivanji, je li tako? Da li je vama u interesu da Kragujevčani mrze Beograđane? Vi ste stvorili takvu atmosferu.
Na poslednjoj sednici Skupštine Grada Kragujevca koja je bila pre 10 dana, vašem kolegi iz G17, iz koalicije "Za Šumadiju i regione", kako se sada zovete, u kontekstu neke priče pitala – da, vi u stvari ne volite Beograd i vi ne volite da idete tamo, vi ne volite ništa što se tamo dešava? Oni su mi potvrdno klimali glavom.
Znate, stvorićemo situaciju da deca koja odrastaju u tim gradovima, kao da im se protura ova priča – Beograd je centar svega i on kupi sav novac, da će onda tako sutra da razmišljaju deca i u Surdulici, Leskovcu gde ima pojačani taj politički intenzivni naboj, vaša ta priča i mogućnost da to promovišete.
Drugo, vratiću se na deo kada ste govorili da vaša stranka ima samo 11, kako ste rekli predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji. Mogu vam reći da je i to mnogo s obzirom na činjenicu da su se oni jako loše pokazali. Počeću od Rače. U Rači ste, prebegom gospođe Dragane, ne znam joj prezime, iz stranke Velimira Ilića i prihvatanju u vaše okrilje, zatekli jednu situaciju kakvu ste zatekli. Ali, od trenutka kada je ona prešla u vašu stranku, nastavila je neslavno da vlada tom, na žalost, nerazvijenom, pošto je to agrarna sredina i Brozovi komunisti, mi smo uvek bili, to ste pogrešno razumeli jer smo mi govorili da smo poredili vreme sa Brozovom decentralizacijom, jer su srpski radikali najveći protivnici politike Josipa Broza. Znate da je pod komunističkim Brozovim režimom naš predsednik, dr Šešelj robijao i u sarajevskoj i u zemunskoj tamnici.
Kada govorite, recimo, o Rači i o činjenici da tamo vaša stranka sada ima vlast preko gospođe predsednika opštine, da ste vi zaslužni za otvaranje "Jura kompanije", tamo je crno bez imalo belog. Ona glavna ulica, gospodine Dinkiću, koju ste vi lično obećali da ćete da rekonstruišete još u novembru mesecu, onako stoji i dan danas. Dakle, na današnji dan je takva raskopana. Sa druge strane, najmanje je u "Jura kompaniji" zaposleno građana iz opštine Rača.
"Zastava elektro" je pod jednim čudnim spletom okolnosti iz privatnog vlasništva poklonom prešla u državne ruke. Vi ste onda to ustupili Koreancima. Oni dobijaju dotacije od države – tri i po hiljade evra po zaposlenom, a tamo može da se zaposli, po rečima Račana, samo onaj ko je uz vaš novi kadar, perjanicu vaše stranke, gospođu predsednika. Tu radi samo jedna trećina Račana, a ostalo su ljudi sa strane. Ne samo to, nego je isključena svaka mogućnost, što je suprotno Zakonu o radu da ljudi koriste bolovanje, da zatraže neki slobodan dan i odmah dobijaju otkaz.
Inače, radi informacije, možda niste znali gospodine Novakoviću, svi zaposleni u "Juri" su potpisali peticije za vaših pet zakona. Čudna okolnost. Vidite, to je neka koincidencija – da li zbog toga što oni to vole ili što su bili prinuđeni na to, razmislite malo o tome. Sa druge strane, ta opština u ovom trenutku ima 70 miliona duga. Ne samo to, nego nikakvi novi transferi, jer se postojeći zakon ne poštuje, što vam je danas rekao gospodin Krasić, država mnogo duguje gradovima i opštinama u Srbiji, a tek ovom primenom bi to bilo neverovatno. Znate, kada presipate iz šupljeg u prazno, u ukupnoj masi vaše izmene člana 3. vezano za porez na zarade koje plaća prema prebivalištu zaposlenog, molim vas, objasnite mi – gde su ta nova radna mesta? Koji vi to porez na zarade očekujete u ovoj 2011. godini, koju u 2012. godini kada je sve veći broj nezaposlenih u Srbiji.
Ponadali su se građani Kragujevca 2008. godine najpre potpisivanju Memoranduma, a kasnije i Ugovora sa italijanskim "Fijatom" da će tu biti, kako je gospodin Stevanović obećao, 10 hiljada novih radnih mesta. Od toga nema ništa. Ta prevara veka koja se zove "Fijat" i epilog toga je kredit za peglanje fijaska "Fijata" koji je režim Borisa Tadića, a u tome učestvovao još i ministar, gospodin Ćirić, pre nekoliko dana potpisan i novi kredit, aranžman za fabriku "Fijat" od 500 miliona evra a država Srbija, to će doći kod nas na dnevni red, gospodine Odaloviću, uskoro, jer je prošlo Vladu Srbije, je garant za 200 miliona evra. Zamislite vi sad tu situaciju. Obećali ste ekspanziju, obećali ste da će se izvoziti taj novi model "Fijata" preko ugovora o slobodnoj trgovini na rusko tržište. I nije tačno da o tome niste pričali. To su pričali i Tadić i Đelić 6. maja, na Đurđevdan, 2008. godine, pred kraj kampanje u Kragujevcu.
Danas imamo situaciju da država Srbija, većinskog vlasnika, italijansku "Fijat" kompaniju praktično finansira, jer je država uložila do sada 281 milion a "Fijat" samo nepunih 100 miliona evra a ima vlasništvo od 66%. I ne samo to, nego nam niko do dana današnjeg nije odgovorio da li je to, tih 280 miliona najviši iznos ili je država čak i preko toga uložila a da mi to ne znamo. Novinar istraživač "Velike Srbije", lista SRS je pokušao da dobije taj odgovor od nadležnih u Vladi Republike Srbije, ali nismo dobili tu informaciju.
Što se tiče grada Kragujevca, on je velikodušno, pošto je Stevanović poverovao Dinkiću, Đeliću, Markioneu i svima onima koji su došli pompezno sa tim projektom, da objasnim gospodinu Poturku jer on misli da je tamo stvarno ekspanzija proizvodnje, grad je dao 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja još dodatnih 70. Država je dala subvencije za novozaposlene radnike, kao i subvencije pri prodaji "Fijat" automobila, a Italijani dali jedva 100 miliona. Šta je to? Čista obmana. Čista prevara. Eto, na taj način ste dodatno zadužili budžet Republike Srbije i imate ugroženu tekuću likvidnost, a obećali ste građanima da će to sve velikodušno da daju italijanski partneri.
Pošto je izašao gospodin Dinkić ali tu ste vi, gospođo Grubješić, da pogledamo kakva je tužna slika grada Kragujevca. Da ne mislite da su ovo neki radikalski podaci, ja ću da vam pročitam nekoliko stavki, da vi vidite koliko je taj grad u dugovima, koliko država ne brine o Kragujevcu sada, po ovom zakonu, koliko ne isplaćuje transferna sredstva, kako se, a inače je vlast nesposobna da to reši na drugi način, kako se grad koji ima skoro 200 miliona stanovnika, koji ima ogromne resurse i potencijale zadužuje. Završiću sa tom pričom o gradu u kome živim, jer je ovo izveštaj poslednjeg završnog računa budžeta za 2010. godinu koji smo usvojili prošle godine i da vidite kako to sada izgleda:
Porez na imovinu, to je znači slika i presek stanja prosečnog srpskog stanovnika i koliko su ljudi jadni i siromašni i nemaju da daju državi, porez na imovinu umesto planiranih 861 milion i 133 hiljade realizovan je sa samo 174 miliona i 466 hiljada, odnosno 20,26% u 2010. godini. Recite mi, zar to ne pokazuje koliko su građani siromašni i koliko nemaju da daju državi? A opet su navikli da je to ono osnovno što treba da urade, da plate i da sačuvaju bar tu imovinu koju imaju, da ne plaćaju ove enormne kamatne stope koje im kasnije stižu.
Porez na nasleđe, hajde da kažemo da je to delimično realizovano. Komunalne takse na reklamne panoe. To je tzv. mala privreda i svi oni koji treba na bilo koji način da oglase svoje firme – realizovanost za samo 49,26%. Prosečna stopa ostvarenog prihoda za grad Kragujevac je u prošloj godini samo 57,70%. Gospodine Novakoviću, to je sa rebalansom. Znači, ovo je završni račun budžeta. Ni rebalans to nije mogao da ispegla kao što su to uspeli, govoriće o tome koleginica Dimitrijević, u Leskovcu i u nekim drugim gradovima.
Zar to nije dovoljna poruka građanima da ovo što vi govorite i što promoviše Mlađan Dinkić i Stevanović i vaša ta nova stranka – je čista obmana građana Srbije. Jer, tekući i obavezni transferi, oni koji su propisani Zakonom o finansiranju lokalne samouprave od strane države odnosno republičke vlasti ne stižu građanima odnosno ne stižu gradovima i opštinama kako to zakon nalaže. Šta onda imamo mi da očekujemo i kakva je ovo priča i kakva je ovo iluzionistička poruka?
Ako ste hteli da budete Robin Hud pa da dajete tako velikodušno nerazvijenim gradovima i opštinama, a opet ponavljam – opasan projekat mržnje prema Beogradu koji širite vi, odnosno vaša stranka po celoj Srbiji, to je u Kragujevcu jako izraženo, onda ste trebali da udarite na Miškovića, na Beka, na ostale tajkune, pa da pokupite lepo od njih, kako je to poručila i građanima stalno govori SRS. Ali, od njih ne možete, jer, oni su bliski vama, odnosno režimu Tadića, kao što su finansijeri Nikolića i Vučića. I njih niko ne sme da pomene i niko neće da kaže da su oni privredni kriminalci i da otimaju od građana i da dobijaju komplekse zemljišta, kao što je Mišković dobio u Kragujevcu, u centru grada lokaciju za "Delta park", a gradu je uplatio neke bedne pare.
To je, gospodine Novakoviću, pošto ste vi sada spletom okolnosti iz te stranke koja je predlagač a vi predsedavajući, pošto gospodina Dinkića nema, tužna slika i realno stanje jednog velikog grada. O čemu onda da govori neka manje razvijena opština? Ili ova kao Rača, koja je ostavljena na cedilu, ostavljena od DS, koju ste pljačkali i krali godinama i sada isto i od strane G 17 kada je predsednik, ova što je prebegla, vaš predsednik opštine.
Prema tome, zaključak je jasan. Mi smo to stavili u amandmanu i gospodin Krasić je to jasno precizirao – da se podnese krivična prijava protiv ministra finansija ako se na kraju tekuće godine ne izmire transferne obaveze odnosno sve ono što Republika duguje gradovima i opštinama. Ovako – puj pike ne važi. Što kaže gospodin Krasić – okačite to mačku o rep. Vi imate vašu priču pred izbore, ali, budite sigurni da to kod građana neće da prođe jer oni traže posao, traže mnogo veće penzije, kao što ste obećali, traže plate, traže zaposlenje za svoju decu, traže socijalna davanja i traže da ih niko ne ucenjuje i da pod pritiskom ne potpisuje ovakve peticije kao što je to bio slučaj u "Juri" Rača.

Reč ima narodni poslanik gospodin Dragan Steva-nović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Grubješić, s obzirom da ste vi prvi čovek ove ekipe koja je ovo predložila, ukoliko se taj koga nema pojavi, dobro jeste, čuće šta ima da mu se kaže. Ukoliko se ne pojavi, vi mu ime moje poslaničke grupe i u njeno ime prenesite pozdrave i recite mu da cenimo njegovu sklonost da rizikuje. Ali, gospođo Grubješić, svi u Srbiji bismo bili srećni da vaš gospodin šef rizikuje o sopstvenom trošku, a ne o trošku budžetskih obveznika u Republici Srbiji. Njegovo 10-godišnje rizikovanje po Srbiji nas sve debelo košta. Ono zbog čega mi osporavamo vaš kredibilitet da ovako nešto predlažete jeste, u stvari, u celoj toj priči.
Drugo što želim da ukažem ili da mu prenesete jeste da cenimo njegovu nostalgiju za Brozovom decentralizacijom, ali SRS danas Broza i njegovu decentra-lizaciju nije pominjala, sa jedne strane, a sa druge strane, ne znamo samo kakve veze ima Brozova decentralizacija sa ovim što ste vi predložili? Govoreći u kontekstu Brozove decentralizacije, gospodin Dinkić nam priča kako su se birali načelnici policije i predsednici sudova. O čemu mi danas raspravljamo, gospođo Grubješić?
Mi danas raspravljamo o parama koje ćete vi navodno, kako reče gospođica Jovanović, robinhudovski da obezbedite za lokalne samouprave.
U tom kontekstu ću citirati vašeg vrlog šefa, koga nema, koji je pre par samo meseci, kao potpredsednik Vlade, rekao sledeće – ako hoćemo reforme, ne možemo delovati parcijalno. Lokalu moramo istovremeno dati više para i imovine, sa jedne, i više ovlašćenja, sa druge strane. To je vaš vrli šef rekao pre par meseci.
Šta vi to danas lokalnim samoupravama po ovom zakonu nudite sem novca? Iako nemamo ni jednu garanciju da će dobiti taj novac, jer ste kao Vlada potkradali lokalne samouprave i niste im davali transfere. Ne dajte im ništa sem jedne nade i jedne šargarepe u predvečerje izbora.
Sad, ko koga ovde farba, ako mogu tako da se izrazim? O čemu se ovde radi? Ovo što danas razgovaramo, o čemu pričamo, ovo je elokventni rebalans budžeta i ništa drugo. Ili uvertira za rebalans budžeta koji nas očekuje. Kakva decentralizacija crna? Od političke decentralizacije nadležnosti itd, itd. simbol fiskalne i političke decentralizacije u Srbiji je Mlađan Dinkić, i ako je nešto promovisao u poslednjih 10 godina, promovisao je to, ali mu je to tada odgovaralo jer je baštinio državni budžet.
Sada kada više nije u Vladi, sad će da brani lokalne samouprave. Pazite šta kaže – ja navijam da republika izgubi. Što nije navijao dok je bio potpredsednik Vlade? Što tad nije navijao da republika izgubi? Baš gospodina Dinkića briga za lokalnu samoupravu? On je marketinški dobro sve ovo osmislio. Ovo je politički projekat koji treba da mu obezbedi prisustvo u ovom parlamentu posle sledećih izbora. I građanima to vrlo jasno treba da se kaže.
Ono što me je posebno, gospođo Grubješić, na neki način iziritiralo i što zaista zaslužuje odgovor jeste što ste na jedan neodmeren način malopre rekli da mi koji nećemo da podržimo ovaj zakon brinemo o našoj neodgovornosti prema građanima u opštinama iz kojih mi dolazimo. Sad nam takve lekcije delite vi koji ste potpunu ljubav i odgovornost prema Srbiji i građanima pokazali deleći besplatne akcije, negujući Bojana Krišta. Pa ste onda kroz sveobuhvatnu reformu propisa pokazali ljubav prema građanima, pa ste gospođu Grubješić kroz agencije, u kojima ste primali plate kakve ste primali, pokazali brigu o lokalnoj samoupravi i da ne nabrajamo dalje od afera jedne, druge, treće. Pa ste iz ljubavi prema lokalnoj samoupravi iz Fonda za razvoj finansirali godišnje odmore vašim političkim prijateljima, poslušnicima itd, itd. I nama to stavljate na teret da brinemo o našim građanima jer nećemo da podržimo neki vaš zakon.
Ovde danas, zaista, gospodin Dinkić je stotinu puta pomenuo da otklanja neke dileme. Ovde danas postoji jedna dilema – ko promoviše veću političku neodgovornost? Oni koji su ovo predložili ili oni koji će suprotno svojim ubeđenjima za ovo da glasaju. Danas u ovom parlamentu vaši koalicioni partneri gotovo da ekstremniji u negativnom kontekstu odnos prema ovom zakonu imaju nego mi radikali, ali oni to neće da vam kažu. Oni čekaju neki potpis, pa zbog mira u kući ćute. Ne bi da glasaju, ali gospodin sa Andrićevog venca će da digne ruku i završiće posao. Tako država ne može da se vodi.
Šta je ovde dalje problem? Da nam gospodin Dinkić govori posle 10 godina vlasti o potrebi promene sistema? Da nam on ukazuje kako sistem nije dobar? Ko je kreator tog sistema? Ko je bio okosnica tog sistema? Suštinu, kičmu ove države u poslednjih 10 godina kontrolisao je on, od Narodne banke, Ministarstva finansija, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Jesu li njegovi iskreni motivi da menja Srbiju, da menja sistem? Ne, motivi su isključivo politički i predizborni. I to je ono što treba da se kaže i to je poruka koju javnost treba da shvati i da zna.
Ovo je isti trik, kao trik sa akcijama, samo što se ovaj put javnost ne obmanjuje zbog Borisa Tadića nego zbog, rekao sam malo pre, novog mandata poslaničkoj grupi G 17 u ovom parlamentu. I to je cela priča. Može da je i imunitet. Sasvim je svejedno, jedno s drugim ide. Razumemo se gospodine Krasiću.
Ponavljam, mi zaista osporavamo kredibilitet čoveka koji ovaj zakon promoviše, njegov politički kredibilitet. Jer, danas u Srbiji Mlađana Dinkića niko više ne meri po onome što govori, svi ga mere po njegovoj političkoj zaostavštini, zajedno sa vašim koalicionim partnerima.
`Šta je zaostavština njegovog desetogodišnjeg upravljanja Srbijom i regionalnim razvojem u Srbiji, ja ću pokazati na nekoliko primera vama prisutnim poslanicima i naravno neću izlaziti iz nadležnosti koje su lokalna samouprava.
Ja ću pokazati na nekoliko primera vama prisutnim poslanicima i naravno, neću izlaziti iz nadležnosti koje su lokalna samouprava.
Znači, ovo se isključivo odnosi na one stvari koje je lokalna samouprava, u Srbiji poslednjih 10 godina zaista trebala da radi i neka gospodin Dinkić, pošto evo dolazi, neka kaže, gde je svest o značaju lokalne samouprave bila 10 godina kod njega i šta je to se kod njega desilo, pa se to probudilo, nego 10 godina posle vaše vlasti i regionalnog razvoja, nadležnosti lokalne samouprave su se sprovodile da 6 posto otpadnih voda u Srbiji, se prerađuju, da 35 posto stanovništva u Srbiji ima kanalizaciju, da 50 posto gubitaka na vodovodnim mrežama danas lokalne samouprave u Srbiji imaju, da se milion kubika neprerađene vode direktno izliva u vodotokove. To su zvanični podaci, to su podaci ministarstva i ministara koji su sedeli zajedno sa gospodinom Dinkićem u Vladi.
Ali , sada priča se ne završava na lokalnom nivou, pošto sada hoćete da navijate za lokalnu samoupravu, a više nego Republika, i treba da se kaže kako ste se kroz republičke institucije odnosili prema ovom problemu, pa da pitate recimo vašu potpredsednicu, gospođu Kalanović, pošto ste baštinili republički budžet kroz NIP i finansirali raznorazne projekte na lokalnom nivou, ali ne zato što ste razumevali potrebe održivog razvoja lokalne samouprave, nego zato što ste i tada finansirali svoje predizborne aktivnosti.
Vaša vrla gospođa potpredsednica iz NIP-a svojim lokalnim kompanjonima odobri projekat da u jednom selu uradi kanalizaciju, pa u drugom selu uradi kanalizaciju, pa 3 puta ne može da se obezbedi tehnički prijem te iste kanalizacije, jer je urađena suprotna projektu, da bi se ugradila gospoda koja je izvodila radove, i onda tu kanalizaciju svede u rečno korito, pa ta reka prođe kroz to selo, pa prođe kroz taj grad, pa ide kroz polja gde se ljudi bave poljoprivredom, a mi dođemo u Skupštinu i slušamo vinovnike takve kasapnice po Srbiji, kako nam govore u ime razvoja lokalne samouprave i navodno njihovog razumevanja o potrebi nivoa finansiranja lokalne samouprave, i nivoa usluga koje te lokalne samouprave pružaju.
Malo pre slušamo kako ćemo prvo da damo pare lokalnim samoupravama, a u narednim koracima ćemo da razvijamo institucije, kapacitete i kontrolu. To vam je kao da dobijete točkove, a za dve godine ćete dobiti kola da vozite.
To je vaš koncept lokalnog finansiranja lokalnih samouprava i vaše prepoznavanje značaja i smisla lokalne samouprave danas u Srbiji.
Evo vam, gospodine Dinkiću, još jedna tekovina vaše desetogodišnje vlasti. Ovo je odluka o lokalnim komunalnim taksama jedne opštine koja je u ovom trenutku na snazi. Zbog vaše, ne vaše samo lično, nego neodgovornosti Vlade Republike Srbije sada ću vam pročitati na šta su lokalne samouprave s jedne strane bile prinuđene da rade, a šta su sa druge strane radile i iz hira. Imate lokalne komunalne takse, koje su, ponavljam, na snazi i koje za proizvodnju osvežavajućih pića, mineralnih voda i ostale flaširane vode iznose 8 miliona i 360 hiljada dinara. To je, gospodine Dinkiću, na snazi. Znate li zašto? Zato što Vlada u kojoj ste sedeli, 11 godina posle dolaska vašeg na vlast, pokušava da odredi limit koliki će da prave lokalne komunalne takse lokalne samouprave. Ovde ovim tarifnim brojevima možete slobodno pored šifre delatnosti da napišete i koja je fabrika ili koje je preduzeće. To ste tačno znali.
Onda imate, recimo, rezanje i obrada drveta, milion i po. Imate lokalnu komunalnu taksu od sedam miliona i 315 hiljada. Znate li zašto? Za nemetale, minerale, za livenje čelika 2 miliona i 600. Sada ima jedna, recimo, lokalna komunalna taksa, gospodine Dinkiću, za proizvodnju električne i elektronske opreme za motorna vozila. Znate li kolika je? Milion i 800, za fabriku koja je blokirana već mesecima, čijih 200 radnika štrajkuje, odnosno 100 i nešto radnika štrajkuje već godinu dana i vaša agencija za privatizaciju se nađe tamo u inspekcijskom nadzoru, otkrije probleme, poništi ugovor o privatizaciji, a vaša vlada naredi da se to rešenje o raskidu privatizacije poništi. Vi ćete sad, kao odgovorni, da naplatite milion i 800 hiljada komunalnu taksu kao izvorni prihod lokalne samouprave toj propaloj kompaniji.
Gospodine Dinkiću, kakvu vi ozbiljnost hoćete da date ovoj priči? Pozivate se na stalnu konferenciju gradova. Ovo je zadnja stranica nekog njihovog sižea o predlogu mera koje bi trebalo da se rade. Znate šta vam predlažu? Ne predlažu samo vama, predlažu svima u Skupštini Srbiji, da otvorimo debatu o 22 zakona. Vi se pozivate zato što ste rešili da menjate stvari i doneli zakon od 10 članova. Oni predlažu da menjamo 22 zakona, itd.
Pozvaću se samo, zbog nedostatka vremena, na još jedan primer koji je manifestacija vrhunskog političkog centralizma koji ste promovisali. To ste promovisali kada ste bili ministar finansija. Kažite, gospodine Dinkiću, koliko ste novca vraćali lokalnim samoupravama na ime naknade za korišćenje prirodnih dobara ili resursa sa teritorije jedinice lokalne samouprave? Znate li kakve ste uredbe tada pisali, kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije? Svaka uredba vam se završavala sa članom ili sa rečenicom – sredstva ubrana po ovom osnovu postaju prihod republičkog budžeta ili budžeta AP Vojvodine. Tada ste i u to vreme upravo od radikalskih predsednika opština dobijali predloge da deo tih sredstava vratite u lokalnu samoupravu i da on bude isključivo namenski, da se novac po tom osnovu ubran troši za vodovode, za kanalizaciju, za sanitarne deponije, za transfer stanice, za postrojenje za pročišćavanje vode, ono što su nadležnosti lokalne samouprave.
Znači, pametne predloge ste dobijali pre pet, šest i sedam godina. Na tome SRS temelji svoju tezu i konstataciju – baš vas briga za lokalnu samoupravu, vama treba model političke promocije za nove izbore i imunitet, kako kažu kolege.
Svoju priču ću završiti, gospodine Dinkiću, samo sa jednom rečenicom. Ono sa čim Srbija mora da raščisti i raskrsti na sledećim izborima jeste politika koju vi promovišete u poslednjih 10 godina i to je šansa da se u Srbiji uspostavi odgovornost i upravljanje koje će pokazati, odgovornost i upravljanje nacionalno svesnih i odgovornih ljudi koji će pokazati da se sa ovom količinom svih vrsta resursa može mnogo više unaprediti položaj lokalne samouprave i, naravno, nivo usluga koje lokalne samouprave pružaju, a građani Republike Srbije zaslužuju. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica gospođa Lidija Dimitrijević.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, iako zvanično izbori još uvek nisu raspisani predizborna kampanja je uveliko u toku, predstavnici vlasti idu tamo i ovamo i trude se da sebi obezbede glasove. Za mnoge predizborna kampanja nije ni prestala, jer su svesni svoje moći da kanališu novac svih nas poreskih obveznika na način koji je isključivo u interesu ostvarivanja njihovih partijskih ciljeva.
Evo, danas i u Narodnoj skupštini imamo jednu čisto promotivnu aktivnost predstavnika vladajuće strukture, doduše, sa prilično neusaglašenim stavovima, ali u jednom obliku Predlog zakona je upućen u skupštinsku proceduru i danas o tom predlogu raspravljamo, a kako će to izgledati na kraju preostaje da vidimo. Ovo govorim jer je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave predstavljen kao način da se ozbiljno započne sa sprovođenjem finansijske decentralizacije. On je u obliku koji smo mi mogli da pročitamo stigao od jedne političke partije koja je u toj priči prepoznala svoj interes, a na dnevni red stavljen je po hitnom postupku i podržan je potpisima i drugih stranaka vladajuće strukture.
Saziv za sednicu dobili smo u četvrtak, a već u nedelju smo imali prilike da čujemo lično od predsednika Republike da je decentralizacija jedno od najznačajnijih pitanja za Srbiju i da ne sme da bude politički instrumentalizovana i da ove ad hok političke akcije vezane za decentralizaciju koje se dešavaju uoči izbora ne smeju da dovedu do toga da izgubimo iz vida suštinu decentralizacije. To je stvar toliko očigledna, nešto što je jasno svima i zaista bi bilo neumesno jednu priču koja treba da privuče glasače na izborima ne nazvati pravim imenom.
Ovo jeste priča za izbore, a argumenti za ovu tvrdnju SRS su sledeći. Predloženo je usvajanje zakona po hitnom postupku jer je neophodno u što kraćem roku omogućiti siromašnim jedinicama lokalne samouprave da ostvari uvećanje svojih lokalnih budžeta koje će tako dobiti šansu da mnogo brže i efikasnije realizuju sopstvene lokalne prioritete, čime će se ostvariti cilj, a to je finansijska decentralizacija.
Sada se nameće jedno pitanje – zašto ovo nije urađeno pre tri godine, kada je formirana ova vlada? Pomenuto je danas više puta da smo svi zajedno bili svedoci kako se grubo kršio Zakon o finansiranju lokalne samouprave, najpre u aprilu 2009. godine, prilikom prvog rebalansa budžeta za 2009. godinu, a potom i Zakonom o budžetu za 2010. godinu. Neću sada citirati član 13. st. 1. i 2. Mislim da ćemo ih svi dobro upamtiti jer su lokalnim samoupravama značajno smanjena sredstva upravo ovim odredbama ovog plana.
Pošto živim u Leskovcu, u brojkama ću predstaviti kakvo je to smanjenje sredstava izgledalo npr. u Leskovcu. U prvom navratu smanjeno je 145.857.000, a prilikom drugog rebalansa došlo je do blage promene i godina je bila završena za 144.641.000 dinara manje transfera od Republike. To procentualno iznosi 20,66% smanjenja. Ovaj podatak se odnosi na iznos ukupnog transfera, ne samo na nenamenske. U 2010. godini, iznos nenamenskog transfera ostao je na istom nivou kao u 2009. godini.
Primetno je određeno povećanje namenskih transfera. To je priča o velikoj krizi Republike za Leskovac, a istina je da je puno izdato svim lokalnim samoupravama, a onda se navodno davalo pojedinim lokalnim samouprava za određene projekte, ali samo za određene. Došla je 2011. godina predizborna, pa je predviđeno vraćanje 23,8% transfera gradovima i opštinama.
Kolege narodni poslanici, građani Srbije, vi koji ćete snimak ove naše današnje rasprave pratiti noćas negde oko tri časa, znate šta bi bilo smešno da nije žalosno? Kada je na usvajanje stigla odluka o završnom budžetu grada Leskovca za 2010. godinu u rubrici - prihodi po osnovu transfera od drugih nivoa vlasti, kada neko laički pogleda procenat ostvarenja rekao bi da je Leskovac dobio daleko više procenat no što je planirano. To izgleda ovako: nenamenski transferi - 100%; drugi tekući transferi - stope 51,4%; tekući namenski u užem smislu od Republike su porez gradova 90%, ali u novcu izraženo, procenat koji je u završnom računu predstavljen kao ostvarenje od 151,4% predstavlja 10 miliona 419 hiljada i 577.
Dobro je napraviti poređenje između iznosa koji sam navela kao uskraćene u 2009. i 2010. godini. Dva puta po 144,6 miliona i to je iznos koji se poredi sa iznosom od 10,4 miliona koji su prikazani kao 151,4% ostvarenja. Pored smanjenja transfera lokalnim samoupravama, kao još jedna mera za prevazilaženje ekonomske krize donet je i Zakon o smanjenju broja zaposlenih u državnoj, lokalnoj administraciji. Tada je zaprećeno da će lokalne samouprave koje ne dovedu broj zaposlenih na propisani nivo dobiti kaznu koja će se gledati u tome što će im biti uskraćeni transferi od Republike. Tada su silni ljudi ostali bez posla u sred ekonomske krize. Da apsurd bude veći, sa druge strane smo imali neprekidno osnivanje raznoraznih republičkih agencija, komisija, saveta. Ni jedna sednica Narodne skupštine u to vreme nije mogla da prođe a da se ne osnuje neki paradržavni organ i nikome nije falila dlaka sa glave.
Kazne su bile predviđene samo za lokalne samouprave. U donošenju svih odluka Vlade učestvovao je predlagač današnjih izmena zakona sa svojim ministrima i narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini. Ova nova, a stara Vlada, u martu ove godine se transformisala. Prilikom te transformacije ukinuto je ministarstvo za NIP, verovatno zato što se shvatilo da ono služi isključivo jednoj političkoj partiji, da odlučuje u koje će se projekte novac investirati. Dati nekome toliku moć nije mala stvar, jer neretko se događalo da se glasovi u pojedinim sredinama, naročito seoskim, dobijaju tako što se izgradi neki infrastrukturni objekat i to se predstavi isključivo kao zasluga onoga u čijim se rukama nalazila moć da odluči gde će usmeriti sredstva iz NIP.
Sada kada stranka koja je predlagač zakona o kome večeras govorimo ne drži više u svojim rukama moć da odlučuje kome će koliko sredstava otići za neki projekat, pronalazi novi način da dođe do glasova. Zato je kod predlagača primetna prenaglašenost da više republika ne treba da finansira projekte lokalnog karaktera. Dok je NIP bio u njihovim rukama, drugačije su se ponašali. Mi smo od predlagača čak čuli priznanje da je bilo diskriminacije projekata po političkoj liniji. Činjenica je da ni jedan centimetar plafona nije mogao da se okreči bez saglasnosti G 17 plus. Vidi se koliko vas boli što to više nije u vašim rukama.
Za SRS ovo je podsećanje na priču o besplatnim akcijama od vrednosti od hiljadu evra. Toj priči je poverovalo dosta obespravljenih građana. Neki su zbog te priče jedva dočekali dan izbora, skoro trčeći otišli da glasaju, jer su mislili da će nakon toga jedna četvoročlana porodica moći da kupi automobil, pa će jedan član porodice da se bavi taksi prevozom ili da će moći da kupe jedan kiosk i da tako obezbede jednu platu da se prehrani porodica. Od svega toga nije bilo ništa. Ukoliko nisam u pravu, neka mi bilo ko u Srbiji kaže da je dobio obećanih hiljadu evra od akcija. I ta priča je bila regulisana Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, objavljenom u "Službenom glasniku RS", broj 123/07.
Zato mi iz SRS imamo obavezu da građanima Srbije otvoreno kažemo šta se, zapravo, krije iza spiska lepih želja napisanog u redovima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Krije se jedan novi predizborni trik, krije se nešto što će se primenjivati dok prođu izbori ili će se nekim drugim zakonom naći način da se ne primenjuju. Ista priča kao i priča o hiljadu evra besplatnih akcija.
Nas u SRS uopšte ne čude reakcije predstavnika predlagača kada im ovo neko pomene. Takođe, ovo je priča koja treba da privuče lokalne lidere koji će na izborima obezbediti glasove. To je ciljna grupa. Od predlagača smo čuli da ne moraju ljudi na lokalu da glasaju za iste strukture kao na republičkom nivou. Pre samo tri godine, nakon formiranja ove vlade, pričala se sasvim drugačija priča i vršeni su strahoviti pritisci na jednog koalicionog partnera da se koalicija sa republičkog nivoa preslika na lokalne strukture vlasti. Bilo bi dobro prisetiti se koliko je koalicija u Srbiji na lokalu promenjeno nakon tih pritisaka. Ne pati čitava Srbija od kolektivne amnezije. Zahvaljujem.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Gospodine potpredsedniče, nama je kroz istoriju dobro poznato, bar za poslednjih 20 godina, a naročito za poslednjih deset godina, da smo mi bili kao Srbija država koja je donosila za najkraće vreme najviše zakona na svetu. Kad analizirate kakvi su to zakoni, ocenićete i utvrdićete da su to loši zakoni i zakoni koji nisu za primenu. Stotine zakona koje je Skupština Srbije donela od 2000. godine do danas doživeli su izmene i dopune i pre nego što su trebali da budu primenjeni.
Ne bih ponavljao one činjenice koje su izneli poslanici SRS, gospodin Krasić i drugi, da ovde ne bi širili priču. Ovde se postavlja pitanje – zašto aktuelna Vlada nije primenjivala i zakone koji su na snazi? Poslanici SRS su vam pružili neoboriv dokaz da Vlada Srbije lokalnim samoupravama nije transfere dala iako je imala obavezu po zakonu.
To govori u prilog da i ovaj zakon neće doživeti primenu i neće se ostvariti, pre svega, opšti interes, a taj opšti interes jeste opšti interes građana koji žive na teritorijama lokalnih samouprava.
Postavlja se pitanje – ko upravlja tim finansijskim i fiskalnim sredstvima na lokalu? To su ljudi koji su igrom slučaja na revolucionaran način došli 2000. godine na vlast, a da neki nisu imali ni dana radnog staža. Dobijali su funkciju, ili predsednika opštine, ili gradonačelnika, ili ministra, ili direktora javnog preduzeća, i da ne nabrajam. Da li ih je neko kontrolisao? Nije ih kontrolisao niko.
Mislim da je poznato i gospodinu Dinkiću, da nismo imali u Vladi pre nekoliko godina 12 budžetskih inspektora, a da imamo 7,500 hiljada poreskih činovnika koji naplaćuju porez, da završni račun budžeta Republike Srbije, a to se spušta i na nivo od grada do opštine, godinama i godinama nije podnošen, niti je državni revizor, kao državna revizorska institucija kontrolisala potrošnju i namenu tih sredstava.
Jedva smo našli gospodina Sretenovića ovde na spratu u jednoj prostoriji sa četiri činovnika 2007. godine i izborili smo se, jer je SRS tražila da se postavi pitanje šta je sa državnim revizorom. Ko će da kontroliše fiskalne obaveze? Budžetskih korisnika je 8.500, ne kontroliše ih niko. Kontrolišu sami sebe. U toj kontroli, kako kontrolišu sami sebe, podsetiću vas da je jedan direktor, šofer po zanimanju, za šest meseci potrošio kao direktor javnog preduzeća u jednoj opštini, 4,5 miliona na ćevape, u kafanama. Ko to kontroliše? Kod čoveka koji je, takođe, iz jedne stranke, nema tih prisutnih ljudi, nađeno nedavno 228.000 evra u sefu.
Dakle, bez radikalnih promena u sistemu džabe je donositi zakone. Kako je rekao Ante Fijamengo – ovako donošenje zakona vam je diskutabilno pitanje. Prethodno pitanje jeste – jesu kadrovi, jesu ljudi koji će da raspolažu sa novčanim sredstvima države i novčanim sredstvima poreskih obveznika.
Vidite samo situaciju u Pančevu. Mnogi kažu u ovoj Srbiji kako će da dođu sada iz EU poslovni partneri, kako će Srbija da cveta, jedva čekaju da dođu. Moram da vas obavestim i neka građani Srbije znaju da u Pančevo nije došao niko osim što je došao ruski partner i kupio rafineriju koju sada i te kako uspešno radi i manje zagađenje grada doživesmo.
Dakle, možete imati zakon, ali ako se on ne poštuje, a zakoni se ne poštuju, čuli ste poslanike SRS, gospodine Dinkiću, da se transferi ne usmeravaju iz republičkog budžeta prema lokalnim samoupravama. Ko može da garantuje da će oni u narednom periodu da budu izvršavani ako Vlada donese neku uredbu?
Kao što vidite, u Srbiji džaba zakoni. Vlada Republike Srbije vlada uredbama, a u javnim preduzećima zakone donose, ne primenjuju zakone republičke, donose pravilnike i podzakonske akte direktori javnih, komunalnih preduzeća, žare i pale i dižu cenu komunalnih usluga kako hoće. Feudalizacija. U jednoj opštini imate tri, četiri partije na vlasti. Svaka dobija po svoj feud. Ona će da uzme Direkciju za izgradnju i za uređenje, uzeće Zelenilo, uzeće higijenu, uzeće drugu granu i drugo javno preduzeće i svi su se namirili.
Što kaže gospodin Krasić, to su složna braća. Gospodine Dinkiću, kako će ovaj vaš predlog proći, videćemo, ali građani Srbije moraju da znaju da oni više nemaju poverenja, što te zakone oni koji sutra treba da ih sprovode, ne sprovode ih. Rekli ste u toku prethodnog izlaganja, a 10 godina ste u Vladi – podzakonske akte donosi kako ko hoće, koji ministar kako hoće on donosi podzakonske akte.
Sad je čudo zašto ova vlada ne ukine one podzakonske akte da lokalna samouprava ne mora da se muči godinama da bi dobila saglasnost od republičke institucije, na primer, Republičke direkcije za imovinu ili ministarstva u kome ste bili vi ili nekog drugog ministarstva. Godinama čekaju tu saglasnost. To treba ukidati. Dakle, te zakone treba menjati, ukinuti, ali država mora da ima ingerencije.
Gospodine Dinkiću, ovo je malo sumnjiva stvar. Malo je pod sumnjom u kojim okolnostima i kada se sve ovo čini. Džaba sada da obećamo građanima da će biti transfera. Nema transfera. U Pančevu nema kanalizacije. Cene komunalnih usluga su do nebesa dignute. Nema kišne kanalizacije. Jedino u tom gradu što radi Rafinerija i Petrohemija, kao najveći izvoznici u Srbiji. Ali, Vlada uzima pare iz Petrohemije. Prošle godine je bio izvoz 280 miliona evra a Pančevu nije ostalo ništa. Eto kako Vlada Mirka Cvetkovića i gospodin Tadić vode politiku kada je u pitanju lokalna samouprava, gradovi, opštine i kakva je situacija u zdravstvu. Da ne govorim da odete u pančevačku bolnicu i da vidite da je to štala. Slobodno kažem – štala. Tamo ne može da se uđe.
Dakle, ti projekti su problem. Projekti moraju da budu napravljeni, ali se moraju preduzimati mere što pre, da se izvrši realizacija. Šta će biti – videćemo. Ali, ja mnogo poverenja nemam. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jojiću.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
U elektronskom sistemu nema prijavljenih za reč.
Da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika možda želi reč? (Ne)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Ovim završavamo današnji rad. Nastavak je u utorak, 21. juna 2011. godine, u 10,00 časova raspravom u pojedinostima o predloženom Predlogu zakona.
Hvala na saradnji. Odmorite se, prikupite snagu i nadam se da ćemo biti efikasniji i brži.