Gospođo Čomić, nisam zadovoljan vašim obrazloženjem. Jasno mi je kako se ponašate kao predsedavajući, ali, ukoliko izvršite uvid u stenografske beleške, videćete da je gospodin Dinkić govorio potpuno drugačijim rečnikom od onog koji ste vi ponudili kao interpretaciju.
Ne radi se tu o neslaganju sa stavovima Fiskalnog saveta, nego o optužbama da Fiskalni savet obmanjuje parlament. Mi se sa tim ne slažemo.

Za reč "obmanjuje" zaista ćemo konsultovati stenogram. Mislim da je nije upotrebio ali da je izrekao svoj stav o tome da Fiskalni savet greši, to jeste. Ne smatram da je to uradio na uvredljiv način. Sasvim sam sigurna da će se narodni poslanik Mlađan Dinkić izviniti članovima Fiskalnog saveta ako se utvrdi da ima pogrešan stav.
Time zaokružujemo raspravu o tome da li je predlagač izrekao uvrede na račun institucije koju je izabrala ova skupština. I Fiskalni savet i druga regulatorna tela imaju pravo na grešku, kao i sva druga ljudska bića. Ali, svi imamo obavezu da se izvinimo ako smatramo da smo izrekli neopravdane optužbe.
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, u Srbiji postoji običaj da se određenim pravnim aktima daju pridevi. I ova država je imala Sretenjski ustav, pa Oktroisani ustav, pa Vidovdanski ustav, pa sada ima Mitrovdanski ustav. Ovaj predlog zakona bih ja okarakterisao kao predizborni predlog zakona. Pokušaću da obrazložim zbog čega ovo mislim i izneću neke dileme u vezi ovog predloga zakona.
Nadam se da ću dobiti neke korisne odgovore na osnovu kojih ćemo mi, do dana za glasanje, moći da formulišemo naš stav vezano za glasanje. Odmah da vam kažem sledeće. Nemojte od nas, gospodine Dinkiću, očekivati da danas kažemo kako ćemo glasati. Mi ćemo sačekati odgovore u vezi naših dilema, u vezi naših pitanja, sačekaćemo da vidimo kakvi i koji amandmani će biti podneti, sačekaćemo kako će izgledati konačna verzija predloga ovoga zakona i najkasnije u Danu za glasanje ćemo odlučiti kako ćemo izjasniti u vezi ovog predloga zakona, a Dan za glasanje će biti, prema našim saznanjima, za oko 10-ak dana.
Zbog čega sam ja rekao da postoje dileme i određena pitanja u vezi ovoga predloga zakona? Zbog toga što sam ja pripreme za ovu današnju diskusiju i raspravu počeo time da sam uzeo papir i pokušao sam da napišem koje su, po meni, pozitivne strane a koje su negativne strane ovog predloga zakona. Kao što možete videti, ovaj deo papira gde su negativne strane, dosta je opširniji od ovog prvog dela.
Možda ćete vi u današnjoj diskusiji i u danima koji slede nas ubediti da mi pogrešno gledamo na ovu stvar.
Da krenemo prvo od ovih pozitivnih strana. Na primer, lokalne samouprave će imati 80% poreza na zarade i to je svakako pozitivno. Tu se postavlja samo jedno pitanje – da li vi znate, a siguran sam da znate, da prema budžetu Republike Srbije i sada važećeg budžeta i prethodnih budžeta 18% od prihoda od poreza na zarade na teritoriji AP Vojvodine pripada AP Vojvodini. To znači da prema ovom predlogu zakona 80% će dobiti lokalne samouprave, 18% će dobiti AP Vojvodina. Ja i ne smem da pomislim na to da vi želite kao regionalista da uzmete srednjem nivou vlasti AP Vojvodini 18% iz budžeta, koliko dobija svih ovih prethodnih godina, ali onda izađe da svega 2% ostaje za Republiku. Kada gledamo samo AP Vojvodinu, nismo ništa čuli o tome kako vi zamišljate održati sadašnji nivo deficita ako vi od Republike uzimate 16%, odnosno ostavljate samo 2%, pošto će 18%, i dalje dobijati, AP Vojvodini iz poreza na zarade.
Što se tiče transfera solidarnosti, vi ste rekli da će se grad Beograd odreći od transfera i da će ta sredstva biti preraspoređena lokalnim samoupravama. To je možda tako ali tu postoje dva problema. Prvi je o tome, vi naravno o tome niste govorili, oko 50% zaposlenih ljudi na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište na teritoriji grada Beograda.
Znači, najveći dobitnik ovog predloga zakona jeste grad Beograd. Mi nismo ništa čuli o tome. Vi ste govorili o tome da je Beograd najrazvijeniji grad, i to je svakako tačno, ali ništa nismo čuli o tome da oko 50% zaposlenih živi na teritoriji grada Beograda i da je zbog toga Beograd na dobitku, ako gledamo ovaj predlog zakona i ovo rešenje.
Druga stvar, kada govorimo o solidarnosti, mi smatramo da je solidarnost plemenita osobina i mi jesmo svakako za solidarnost, ali znamo kako je ta solidarnost izgledala prethodnih godina i decenija. Verujte mi, gospodine Dinkiću, ljudi u Vojvodini se naježe kad čuju reč solidarnost. Zbog čega? Zbog toga što su građani AP Vojvodine, izgradili i Kosovo i Metohiju, i Makedoniju, i Crnu Goru i još neke bivše republike članice SFRJ i znamo kako ta solidarnost izgleda.
Sa druge strane, godinama slušamo o tome da AP Vojvodina treba da bude solidarna i da treba da prihvatimo realnost da Vojvodina ne dobija svake godine ona sredstva koja bi trebala da dobije na osnovu Ustava iz republičkog budžeta. To su mnogi govorili i većina budžeta prethodnih godina je bio protivustavan što se tiče finansiranja AP Vojvodine. Vi to vrlo dobro znate, bili ste potpredsednik Vlade i ministar za regionalni razvoj i privredu. A prethodni budžeti su bili, kao što ste i vi rekli, i protivzakoniti u odnosu na finansiranje lokalnih samouprava. Vi ste čak rekli, veoma iskreno, maločas, da su lokalne samouprave zakinute za oko 50 milijardi dinara prethodne tri godine. Samo ste zaboravili da kažete ko je tada bio potpredsednik Vlade i ministar za privredu i regionalni razvoj.
Zbog toga smatramo da, na prvi pogled solidarnost jeste primamljiva kategorija, nažalost u Srbiji solidarnost ne funkcioniše na način kako bi to funkcionisalo u civilizovanim državama.
Sa druge strane, pre samo dve godine, gospodine Dinkiću, marta 2009. godine ste vi govorili da bi Vojvodina trebalo da finansira Koridor 10 na svojoj teritoriji iz budžeta AP Vojvodine i da jedan deo budžetskih izdataka u zdravstvu, prosveti, socijalnim institucijama isto tako treba da finansira AP Vojvodina, tako da nema svoje izvorne prihode i nema svoju imovinu, kao što nemaju ni lokalne samouprave danas svoju imovinu.
Srbija je jedina država u Evropi u kojoj regioni, odnosno AP nemaju svoju imovinu. Pitam se ja, kako je Vojvodina treba da gradi auto-put na svojoj teritoriji, doduše, vi ste rekli da bi trebalo da radi iz tih 200 miliona koje je Vojvodina trebalo da dobije iz prodajne cene NIS, a kao što vrlo dobro znate, a bili ste potpredsednik Vlade, Vojvodina je dobila samo 50 posto od sredstava koje je trebalo da dobije, iz prodajne cene NIS, a 40 još uvek nije dobila, pošto je to predviđeno Zakonom o budžetu RS za 2009. godinu. Znači, 40 posto prodajne cene NIS, Vojvodina do dana današnjeg nije dobila, a ta stavka postoji u republičkom budžetu za 2009. godinu.
Niste govorili ni o tome koje će obaveze imati lokalne samouprave nove u sledećem periodu. Ne mislim da bi se moglo to desiti na osnovu ovog zakona, ali mi ne znamo, da li će biti takvih predloga sledećih meseci i sledećih godina, a znamo iz iskustva da ukoliko Vojvodina dobije nešto više sredstava, odnosno onoliko koliko minimalno treba da dobije po Ustavu RS, onda kreću priče, evo sad vi finansirajte sve na svojoj teritoriji, a vi ste isto govorili 2009. i malopre sam o tome govorio.
Mi za razliku od vas, mislimo da treba povećati nadležnosti lokalnih samouprava opština i gradova, ali naravno na način da lokalne samouprave dobijaju i adekvatna sredstva za vršenje tih novih nadležnosti.
Ja ne mislim, za razliku od vas, da je prirodno da Republika bude osnivač osnovnih škola na svojoj teritoriji. Ne mislim da je to prirodno i ne mislim da je to u skladu sa nekakvim evropskim standardima. Da kažem još nešto u vezi toga, nije prirodno da osnivač srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine bude AP Vojvodina, a osnivač svih osnovnih škola na teritoriji Srbije bude Republika Srbija.
To, jednostavno nije prirodno i mi u ovom trenutku ne znamo koje obaveze i odgovornosti će ići zajedno sa nešto većim prihodima, da li će neka ovlašćenja postati obaveze, da li ćemo mi sledećih godina slušati priče o tome, evo dobili ste više sredstava, pa se sada snalazite.
Vi ste rekli, gospodine Dinkiću, da republika neće finansirati izgradnju seoskih puteva i nekih infrastrukturnih projekata na teritoriji opština i gradova u Republici Srbiji.
To vrlo lepo zvuči, ali ne mislim da su lokalne samouprave, jedinice lokalne samouprave saglasne sa tim, da cena nešto većih prihoda bude ta da republika ništa ne finansira iz infrastrukturalnih projekata na teritoriji tih opština i gradova.
To bi bilo kao kada biste rekli detetu, evo imaš džeparac, pa se snalazi, neću ti plaćati školovanje, neću ti kupovati udžbenike, neću ti plaćati stipendiju, neću ti plaćati zakup stana na studijama, evo imaš džeparac, pa se snalazi. Mislim da je to pogrešan način gledanja na stvari i da jedinice lokalne samouprave, pokazati, neće moći iz ovih većih prihoda i mi ne sporimo da će sve lokalne samouprave imati više prihoda i neće ti prihodi biti dovoljni da jedinice lokalne samouprave samostalno grade sve na svojim teritorijama.
Niste nas uverili što se tiče deficita koji će se naći u republičkom budžetu. U vezi deficita bih vam želeo savetovati da, ukoliko mislite da članovi Fiskalnog saveta ne obavljaju svoje obaveze, svoje nadležnosti dovoljno stručno, onda pokrenete postupak za smenu tih ljudi. U Fiskalnom savetu treba da sede visoko moralni ljudi i visoko stručni ljudi. Ukoliko vi smatrate da ti ljudi nisu takvi, onda imate svaki osnov da pokrenete postupak za smenu tih ljudi.
Kad smo već kod deficita, vi znate vrlo dobro da je pre samo nekoliko dana bio protest poljoprivrednika u Srbiji. Namerno kažem u Srbiji a ne samo u Vojvodini, jer su protestvovali i izvan AP Vojvodine na teritoriji Republike Srbije. Ti ratari su dobili objašnjenje da će, doduše, dobiti subvencije do 100 hektara, ali ove godine samo do 30 hektara, a ostali deo u januaru sledeće godine, jer bi isplata svih tih subvencija do 100 hektara značila povećanje deficita koje Republika ne može da izdrži. Kako je onda moguće da ratari nisu mogli ove godine da dobiju sve što im pripada po uredbi Vlade, a što se tiče ovog predloga zakona nije problem što će se povećati deficit?
Isto tako kada smo kod deficita, mi ne znamo kako bi ovaj predlog zakona ugrozio i da li bi, ali ja verujem da bi, ovaj predlog zakona i ovaj zakon, ako se izglasa u ovoj formi, ugrozio bi buduće budžete AP Vojvodine. Vi vrlo dobro znate kakve muke mučimo svakog decembra kada treba da se usvaja budžet Republike. Vi vrlo dobro znate kako je teško obezbediti, nažalost, u ovoj državi poštovanje Ustava. Vrlo dobro znate da je vrlo teško da se uvek poziva na solidarnost, uvek se poziva na deficit i ukoliko se deficit Republike poveća sa nekoliko desetina milijardi dinara bojim se da u decembru ove godine nećemo moći da obezbedimo poštovanje Ustava i da će AP Vojvodina biti najveći gubitnik ovog predloga zakona. Kao što sam malo pre rekao, Beograd će biti najveći dobitnik ovog predloga zakona.
U vezi finansiranja Vojvodine, vi ste podneli u proceduru još jedan predlog zakona, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim predviđate da se AP Vojvodini uzme 30% od onih sredstava koje po sada važećem zakonu Vojvodina dobija. To u ovoj godini znači milijardu i četiristo miliona dinara manje za finansiranje AP Vojvodine. Kada znamo da je u ovoj državi ustavna odredba o tome da Vojvodina treba da dobija najmanje 7%, s tim da tri sedmine idu na kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine, svaki dinar znači. Vi predlažete da se Vojvodini uzme milijarda i četiristo miliona dinara.
Maločas ste govorili o tome da Pokrajina može da radi projekte, mislili ste na AP Vojvodinu. Ne znam da li znate, trebali bi da znate, pošto ste do pre tri meseca bili potpredsednik Vlade i ministar privrede i regionalnog razvoja, da je Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine trebalo da do sada iz Republičkog budžeta dobije tri milijarde i 600 miliona dinara, 3,6 milijardi dinara, od devet milijardi, koliko je predviđeno za čitavu godinu.
Ne znam da li znate podatak da je Vojvodina od tih 3,6 milijardi dinara, koliko je i trebala da dobije, do kraja maja dobila svega 600 miliona, znači 0,6 milijardi dinara. Kako na ovaj način Vojvodina da finansira projekte? Kako da održimo u životu građevinske firme koje su uložile svoja sredstva i sada su na granici bankrota, a ima takvih građevinskih firmi, nažalost, u Vojvodini više desetina? Kako mi onda možemo da govorimo o fiskalnoj decentralizaciji, o regionalizaciji, kada Republika ne poštuje budžet koji je izglasan pre samo pet meseci u ovom visokom domu?
Kao što sam rekao na početku, mi ćemo saslušati vaše argumente veoma pažljivo. Čekamo odgovore, između ostalih, i na ova pitanja, koja sam ja malo pre spomenuo, odnosno postavio. U danu za glasanje ćemo odlučiti da li su vaši argumenti uverljivi.
Na kraju bih samo želeo da kažem da se Savez vojvođanskih Mađara od svog osnivanja zalaže za decentralizaciju i regionalizaciju, za jačanje i opština i gradova i autonomne pokrajine i mesnih zajednica. Ne bih voleo kada bih još jednom morao da čujem to da oni koji imaju određene argumente i koji imaju određene dileme u vezi predloga ovog zakona su centralisti. Izvinite, ali ja sebe ne doživljavam kao centralistu, ja našu stranku ne doživljavam kao centralističku stranku, ali mislim da se decentralizacijom treba baviti ozbiljno, ne u predizborne svrhe, i da treba razmišljati malo unapred i treba razmišljati o tome kako će izgledati deficit Republike, kako će se poštovati Ustav, kako će se obezbediti Vojvodini ono što joj pripada po Ustavu i kako će lokalne samouprave moći da žive i da prežive u sledećem periodu, kada znamo da ova država, odnosno Vlada krši svoje zakone, i Zakon o budžetu i Zakon o lokalnoj samoupravi, i sve to, nažalost, u ovoj državi treba uzeti u obzir. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, Mlađan Dinkić.

Hvala na ovim pitanjima i pokušaću da na njih odgovorim. Najpre, što se tiče finansiranja Pokrajine, kao što se ni sadašnji Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne bavi finansiranjem Vojvodine, ne bavi se ni ovaj zakon, jer mu tu nije mesto. Nažalost, Srbija ima samo jedan formalni region danas, to je AP Vojvodina. Kada bi imala više, sigurno bi trebalo da imamo sistemski zakon koji reguliše finansiranje regiona. To je jedna stvar.
Dakle, mi se ovde ne bavimo time i tome nije mesto u ovom zakonu. Mislim da je loše za Vojvodinu da se učešće Republike ili prihodi Vojvodine određuju svake godine Zakonom o budžetu. Tu ne postoji nikakva izvesnost onda u prihodima. Tačno je da je taj procenat od 18% uspostavljen i godinama važi, ali on može sutra da se promeni. Vi ste tu u pravu, može da se promeni ukoliko neko ko radi Zakon o budžetu, a to su ministri finansija, predloži drugačije. Mislim da treba napraviti jednog trenutka i Zakon o finansiranju, ne samo Vojvodine, nego kada se uspostave drugi regioni o finansiranju regiona, kao što sada imamo Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Sada bih ukazao na nešto u čemu ste prosto možda prevideli, a možda pogrešili. Naime, nije tačno da ova solidarnost može čak i teorijski da ide na štetu Vojvodine, jer jedino je Beograd lokalna samouprava koja više neće dobijati republičke transfere i upravu taj novac je osnova za transfer solidarnosti. Dakle, nema ni teorijske šanse da ma ko iz Vojvodine plaća tu solidarnost, ta dilema je prosto pogrešna. Takođe, gradonačelnik Beograda, gospodin Đilas, predložio je amandmanom, koji mi hoćemo da prihvatimo, da se Beogradu smanji učešće u poreznost zarade na 70%, tako da jedino Beograd ima 70% od poreza na zarade, a svi ostali 80% od poreza na zarade. U tom slučaju grad Beograd bi sledeće godine imao veći gradski budžet za 11%, dok bi sve druge lokalne samouprave, bukvalno sve, imale više od toga. Crna Trava, već sam dao primer, 127% uvećanje budžeta.
Nema nikakve bojazni i nije tačno da ovim zakonom ponovo Beograd dobija. Najmanje povećanje budžeta, zapravo imao bi Beograd, jer se odriče Republičkog transfera ima niži procenat od poreza na zarade koje mu ostaju u odnosu na druge. Sada jedna ključna stvar i pitanje, kao što je tačno da su danas brojni gradovi i opštine u unutrašnjosti Srbije ugroženi zato što Republika suštinski sve privlači sebi, a ne ostavlja dovoljno njima, tako mislim da je takva situacija i u Vojvodini. Mislim da gradovi i opštine u Vojvodini da njih treba jačati. Pokrajina trenutno, slažem se da nema dovoljno sredstava da isfinansira ono što joj po Ustavu pripada, ali nije tako slaba, kao što su slabi gradovi i opštine u Vojvodini.
Dakle, mi, pre svega, mislimo da treba ojačati gradove i opštine u čitavoj Srbiji, pa u Vojvodini, takođe, a onda videti šta je ono što gradovi i opštine u Vojvodini mogu sami da urade i za šta im nije potrebna pomoć pokrajine, a šta je ono što ne mogu sami da urade i za šta treba da pokrajina pomaže.
Mislim da nije dobro da danas Fond za kapitalna ulaganja ne radi samo regionalne projekte ili neke važne lokalne projekte, nego radi čak i projekte poput, daću primer opštine gde je vaš gradonačelnik u Bečeju – krečenje plafona na lokalnoj biblioteci. Mislim da je lokalna biblioteka važna, ali kada bi Bečej imao sam više novca ne bi trebalo to da mu radi Fond za kapitalna ulaganja, i mi upravo to predlažemo, da Bečej, Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Sremska Mitrovica, dobiju veće lokalne budžete, da manje zavise ne samo od Republike nego, bogami, i od pokrajine. Smatramo da ne treba decentralizaciju zaustaviti samo na decentralizaciju Republike, treba uraditi i decentralizaciju pokrajine. Mi imamo i centralizovanu pokrajinu. Nisam siguran da li pokrajina u ovom trenutku jednakim kvalitetom zadovoljava potrebe svih građana Vojvodine.
U tom smislu, ne mogu da se složim sa vašim argumentom da bi Zakon o poljoprivrednom zemljištu oštetio Vojvođane, jer je tačno da bi 100%, ako bi se taj zakon prihvatio, od prihoda od zakupa državno poljoprivrednog zemljišta ostao opštinama, time bi dobili i Sečanj i Sombor, i Subotica, i Kanjiža, sve opštine bi time dobile. Da li bi se tu umanjimo pokrajinski budžet po tom osnovu? Bih, ali mislim da je to dobro. Bolje da opštine dobiju više novca i da same urade neke lokalne stvari, a da onda pokrajina radi samo regionalne projekte i one lokalne projekte koje opštine ne mogu same.
Dakle, mislim da našu zemlju treba graditi od dole, od baze, mesne zajednice, opštine, ka vrhu, a ne obrnuto. Naravno da se tu sada postavlja pitanje gledanja na svet, to jeste filozofija, šta je ovde važno, šta nije? Neko smatra da je najvažnija Republika, pa pokrajina, pa lokali. Mi smatramo da su najvažnije opštine, pa onda pokrajina, pa onda Republika. Smatramo da Republika treba da radi ono što je njen posao, odbrana, bezbednost, tj. fiskalna nacionalna politika, monetarna politika, socijalna zaštita, penzije i sve ostalo. Mi smo protiv toga da se opštinama daju nove nadležnosti, osim ovih koje sada predlaže Stalna konferencija gradova i opština u domenu kontrole prikupljanja poreza na zarade i kontrole inspekcije rada. Dakle, te dve nadležnosti prirodno treba da se povećaju, jer ako već ima nadležnosti na porez na plate, opština treba da ima mogućnosti da kontroliše njihovu naplatu.
Naravno, spreman sam, kao šef poslaničkog kluba Ujedinjenih regiona Srbije, da sa vama, Savezom Vojvođanskih Mađara u narednim danima razgovaram i detaljnije o ovome i da odgovorim na dileme. Mislim da treba napraviti funkcionalan sistem, da gradovi i opštine imaju dovoljno novca da rade lokalne projekte, da pokrajina može da im pomogne da uradi ono što oni ne mogu da urade sami, a da se, pre svega, fokusira na regionalne projekte, a da Republika radi isključivo nacionalne projekte i regionalne u onim regionima koji nemaju sada sopstvene prihode, a to su svi ostali osim Vojvodine u ovom trenutku. Hvala.

Narodni poslanik Balint Pastor će imati pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mlađan Dinkić je povredio član 107. Poslovnika Narodne skupštine i to najmanje na dva načina. Ako sam ga dobro razumeo i ako sam dobro čuo on je rekao da u Republici Srbiji postoji samo jedna Autonomna pokrajina Vojvodina. Želim da ga obavestim da, prema Ustavu, postoji Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.
Drugo, vređanje dostojanstva Narodne skupštine je upravo današnja sednica. Ovaj predlog zakona treba da predstavlja neku oproštajnicu od grehova za gospodina Mlađana Dinkića, da neko ko 10 godina kreira sistem u ovoj državi, sistem vlasti, sistem vlasti u lokalnoj samoupravi i sistem finansiranja, kritikuje taj isti sistem. Izvinite, gospodine Dinkiću, pa vi od 2000. godine učestvujete i to na ključnim državnim funkcijama u vođenju ove države.
Kažete ne treba da se u Bečeju kreči biblioteka, nego da se podiže privreda. Izvinite "Fadip" Bečej je u stečaju. Ko je za to odgovoran? Je li odgovorna republička Vlada u kojoj vi sedite ili neko drugi? Ovo je nezabeleženo u parlamentarnoj praksi, da neko ko je 10 godina na vlasti kritikuje tu istu vlast i poziva nas da promenimo sistem, neko ko je taj sistem kreirao, neko koje 10 godina učestvovao u uništavanju i države i pokrajine i lokalne samouprave, sad nam predlaže jedan smešan zakončić od 10 članova gde ostaje ista nadležnost lokalne samouprave, ista nadležnost Republike Srbije, a navodno se traži da ostane više para. Izvinite to ne postoji ni u jednoj civilizovanoj i demokratskoj državi, da se ne zna da li je jedna partija, vladajuća partija ili opoziciona? Ovde se postavlja jedno prethodno pitanje – ko je vlast u Srbiji, a ko je opozicija? Rasprava o ovom zakončiću od 10 članova je smešna dok ne dobijemo odgovor na ta pitanja.

Nema povrede člana 107. Član 107. ne može da prekrši narodni poslanik, kao što dobro znate, nego možete da kažete da je predsedavajući prekršio ili prekršila član Poslovnika.
Niste prekinuti tokom pokušaja obrazloženja, ali molim sve narodne poslanike, koji imaju nameru da dobijaju reč tako što koriste, odnosno zloupotrebljavaju pravo da se dobije reč o povredi Poslovnika, da to ne čine i da će svi narodni poslanici imati prostora za replike, za međusobna objašnjavanja i da nema nikakve potrebe da se zloupotrebljava pravo da se dobije reč da se govori o povredi Poslovnika.
Nisam vas prekinula, ali sam očekivala da uočite šta bi moglo da bude u govoru narodnog poslanika i bivšeg potpredsednika Vlade razlog da se opomene, ali pošto to niste učinili, onda ništa.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi ponovo da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Čomić, ako dozvolite, citiraću član 107. u vezi vašeg tumačenja da samo vi, kao predsedavajuća, možete da povredite Poslovnik…

 Narodni poslaniče, čitate pogrešan član. Treba da čitate član koji vam daje pravo da dobijete reč.