Narodni poslanik Izbor Bečić je koristio dva minuta.

Niste mu uračunali ta dva minuta, odnosno niste mu oduzeli. Govorio je malo više od šest minuta, a rekli ste da je to od vremena poslaničke grupe.

Da, sekretar oduzme dva minuta. Izvinjavam se, nisam baš u tom trenutku kazala. Znači, minus dva minuta.
Ako želite da sada koristite dva minuta, mi ćemo napraviti obračun. Izvinite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od bivšeg višestrukog ministra sam više očekivao, bar kada je ovaj član 2. u pitanju. Ne mogu da dovedem u vezu iznos firmarine sa tim da li će lokalne samouprave da privlače investitore, preduzetnike i privredu na svojoj teritoriji.
Prvo, uopšte kada su u pitanju te firmarine i to plaćanje taksi, to je, po meni, jedan čudan metod oporezivanja, jer se oporezuje već nešto što je drugi izgradio, stvorio i onda je rešio da se bavi nekom delatnošću i rešio da zaposli radnike, ostvari neki prihod i onda na samu registraciju preduzeća ili samostalne radnje mora da plati nekakvu firmarinu.
Svojim amandmanom smo predvideli gornju granicu. Lokalna samouprava može da odredi donju granicu. To je ta velika razlika između vašeg amandmana na ovaj zakon i našeg amandmana, s jedne strane.
S druge strane, gospodine ovlašćeni predlagaču, ne znam na koje se zarade ovo odnosi, da li na bruto ili neto, da li na 55.000 u ovom trenutku ili na nekih 34.000 – 35.000? Ne znamo ni mi kakav ste zakon napisali, a vidim da i vi sada vidite problem u vezi toga.
Gospodine bivši višestruki ministre, nisu te takse koje utiču na privredu. One jesu opterećenje. Treba da se plaćaju srazmerno ekonomskoj moći poreskog obveznika. Ne može da bude ista firmarina za jednu multinacionalnu kompaniju i za jednu samostalnu trgovinsku radnju.
Da raščistimo, investitore privlače komunalna infrastruktura, da li je uređeno gradsko građevinsko zemljište, da li ima priključke na vodovod i kanalizaciju, da li ima izgrađenu putnu infrastrukturu, da li ima toplifikaciju, da li ima gasifikaciju, koliko je daleko od auto-puta, koliko je daleko od plovnih reka, koliko je daleko od železnice. O tome ste trebali da vodite računa dok ste bili ministar, sada kada ste poslanik odakle vam ta naknadna pamet?
Znači, kada hoćemo o nečemu da pričamo i o interesima lokalne samouprave, možemo o tome da pričamo danima, jer svi zakoni koji su iz oblasti lokalne samouprave donošeni, bili su vaša ideja. Lokalnim samoupravama ste na jedan prilično pokvaren način preneli kao izvorni prihod porez na imovinu građana koji žive na teritoriji opština. U to vreme ste bili ministar finansija, a naš kolega koji je sada ovde poslanik, Vlade Ilić, bio je direktor Poreske uprave. Preneli ste lokalnim samoupravama porez koji je bilo najteže naplatiti. Pričali ste da je to u interesu lokalnih samouprava, sa jedne strane. Sa druge stane, većina filijala republičkih poreskih uprava nije imala baze podataka o imovini građana da ih prenese lokalnim samoupravama. Drugo, čitavo vreme ste pokušavali kao ministar da ograničite broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ne mogu da kažem da je to neispravno, a sa druge strane ste uvodili poresku upravu u lokalnu samoupravu koja mora da ima svog direktora, koja mora da ima svoje zaposlene, koja mora da ima svoje izvršioce. To je ta demagogija kojom se čitavo vreme ovde služimo od kada je ova rasprava oko finansiranja lokalne samouprave.
Čudi me za sve ove godine dok ste bili ministar da ne treba da subvencionišete radna mesta nego treba da se subvencioniše ono što se proizvede i, ako je u pitanju izvoz, ono što se izveze, a ovako subvencionišemo vazduh sa rizikom da nikada od njega nećemo da ostvarimo prihod u budžet Republike Srbije.

Reč ima gospodin Pejčić Aleksandar.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u ovoj mojoj diskusiji ću se možda i ponoviti jer nisam čuo adekvatan odgovor od gospodina Mlađana Dinkića.
Moram reći da je ovo jedan politički projekat tadašnjeg G17 plusa, sada URS, jedan predizborni zakon, s obzirom da je stranka G17 tadašnja, sada URS, marginalizovana od strane DS. Morali su da nađu jednu izlaznu strategiju. Čak je i gospodin Mlađan Dinkić podneo ostavku na mesto ministra i na mesto potpredsednika Vlade i onda, kao što rekoh, morali su da nađu jednu političku priču za sledeće izbore. Tu priču su našli u formi regionalizacije i decentralizacije.
Bojim se da je ova priča o regionalizaciji i decentralizaciji jedan predizborni trik i liči na ona obećanja koja smo imali u predizbornoj kampanji 2008. godine, kada smo obećali svim punoletnim građanima Srbije 1000 evra, kada smo pričali o penzijama, 70% ličnog dohotka, kada smo pričali o 200.000 novih radnih mesta. Zbog toga kažem da je ovo jedan predizborni trik i da ovaj zakon neće ni za živeti.
Bojim se da ovaj zakon nema podršku vladajuće većine, s obzirom da imamo 122 potpisnika, da poslanici vojvođanskih Mađara nisu potpisali ovu inicijativu za donošenje jednog ovakvog zakona, a i ovaj veliki broj amandmana ukazuje na to da nemamo većinu, ali to ćemo videti u danu za glasanje.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje - zašto baš sada pred izbore donošenje jednog ovog zakona? To govori u prilog onoj mojoj tezi na početku. Zapravo, gospodin Mlađan Dinkić i njegova stranka je sedela u Vladi kada su obeštećenje tj. kada je Vlada ukrala lokalnim samoupravama 50 milijardi dinara i mogao je i tad da reaguje, mogao je da reaguje i onog trenutka kada je DSS pokrenula inicijativu tj. podnela krivične prijave protiv premijera, a i protiv bivše ministarke gospođe Dragutinović. Gospodin Mlađan Dinkić je govorio da gospodin Cvetković ništa ne radi niti se meša u svoj posao, pa je iz tih razloga mogao da podrži našu inicijativu.
Listao sam ovaj efekat zakona i vezano za Leskovac, dozvolićete gospodine Dinkiću da vas pitam, s obzirom da imam neke egzaktne podatke, s obzirom da dolazim iz tog mesta. Leskova koji ima 23 hiljade i 500 upošljenih, sada nešto manje, pošto ste doneli Zakon o smanjenju broja zapošljenih u lokalnoj samoupravi, 314 radnika je manje nego prošle godine, a 720 radnika u lokalnim samoupravama širom cele Srbije je otpušteno. U Leskovcu je samo 314 radnika.
Mnogi vaši direktori su radili socijalne karte, između ostalog, tražili su da se radnici izjašnjavaju kakvog su političkog opredeljenja radnici koji će napustiti i verujte mi da je 90% radnika iz DSS i SRS isterano iz opštinskih uprava i javnih preduzeća.
Vlada je pokušala da pomogne lokalnim samoupravama na taj način što je faktički izmislila Zakon o pomoći građevinskoj operativi i tako ćemo mi prvi put u Leskovcu, gospodine Dinkiću, dobiti jednu solarnu elektranu, šestu u Evropi. Ima ih pet u Evropi. Do sada, tri u Nemačkoj, dve u Španiji i mi nismo znali da je...
(Predsedavajući: Gospodine Peričiću, moja obaveza je da vas upozorim na temu. Hvala.)
Da, upravo se vraćam na temu, pa ću posle o firmarinama.
Najtoplije mesto u Srbiji, nismo znali da je to rodno selo našeg gradonačelnika Velika Boljanica. Verujte mi i tamo se gradi ta privatna solarna elektrana, i to, baš na imanju njegovog strica.
Kada je reč o firmarinama, mi smo imali najveće firmarine u Srbiji, pa smo doneli jedno diskreciono pravo a vi učestvujete u toj vlasti, da sam predsednik opštine određuje taksu o firmarinama, pa smo tek na trećoj sednici doneli nove takse, kada smo videli da ni jedan ozbiljan privrednik nije došao u Leskovac ili da otvori neka nova radna mesta.
Ono što sam hteo da vam kažem, do ovoga ne bi došlo da smo poštovali Ustav i da su donošeni određeni zakoni do 31. decembra 2008. godine i da ovaj Ustav i te kako ima mogućnost za uravnoteženi ravnomerni regionalni razvoj. Da smo do tog datuma doneli zakone o javnoj svojini i set finansijskih zakona, mi sada ne bi pričali o tome ko je autor regionalizacije ili decentralizacije Srbije, ko je titular svega toga, već bi sama država, po inicijativi, po difoltu mogla da priča o ravnomernom regionalnom razvoju.
Demokratska stranka Srbije se sigurno zalaže za razvoj i podsticaj tog ravnomernog regionalnog razvoja, gde bi lokalne samouprave bili nosioci tog samog regionalnog razvoja. Bez jakih lokalnih samouprava i prenošenja određenih prava tim lokalnim samoupravama, nema regionalnog razvoja.
Bojim se, gospodine Dinkiću, da je regionalizacija skupa igračka u rukama URS i u vašim rukama. Najbolje bi bilo za sve nas da se ovaj zakon povuče iz ove skupštinske procedure i da se postigne jedan politički konsenzus, pa tek onda da pričamo o pravoj regionalizaciji i decentralizaciji. Zahvaljujem.

Reč ima dr Nebojša Ranđelović.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislio sam da se ne javljam za reč povodom rasprave u pojedinostima, jer poslanička grupa LDP je jasno iznela svoj stav u raspravi u načelu.
Sa pažnjom sa slušao naročito izlaganje kolege Bečića, koleginice Tabaković i kolege Arsića koji su, obrazlažući svoje amandmane, zašli u sam meritum zakona, zaboravljajući svoje prethodne stavove, da se radi o lošem zakonu i abecedi stvaranja, odnosno pisanja zakona, da se loš zakonski tekst ne može popraviti amandmanima. Amandmanima mogu da se poprave solidni zakonski tekstovi i da budu bolji. Loš zakonski tekst ne može da se popravi amandmanima.
To me je asociralo na opštu sliku onoga što je bio kvalifikativ samog zakona. Često je pominjana reč – demagogija i pominjana je sintagma – dvostruki standardi. Te reči i ta sintagma su naročito spominjani od samog predlagača, gospodina Mlađana Dinkića, kao da nije dvostruki standard zalagati se za ostvarenje svih atributa lokalne samouprave i prava građanina na lokalu, a onda kada Nišlije izaberu direktora Kliničkog centra, gospodin Dinkić otrči u Niš i kaže – ne može on da bude, jer nije član 17. To mesto pripada G 17, tako je odlučila naša centrala. To je demagogija i to su dvostruki standardi.
Ne bih više da trošim vreme svoje poslaničke grupe. Vratio bih se samo na ono osnovno. Podsetio bih sve na stav LDP – jedino pravo, jedino ispravno rešenje je povući zakon iz procedure, jer loš zakon se ne može popraviti amandmanima.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Repliku sam tražila. Kako ne može? Povreda Poslovnika.)
Izvinite, gospodine Milivojeviću.
Reč ima gospođa Tabaković. Reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika – članove 103, 107. u vezi sa članom 127. dostojanstvo Skupštine, gde ste vi, ne dajući mi pravo na repliku, onemogućili da objasnim ...
(Predsedavajući: Ovo je stoti put da objasnim, da prava na repliku ne može biti predmet povrede Poslovnika.)
Dostojanstvo Skupštine – član 107. To je član zbog kojeg tražim da iznesem ispravan stav tumačenja i podnošenja amandmana na član koji govori o prihodima, odnosno firmarini koju određuju lokalne samouprave.
Vas upozoravam da ste dužni da mi date reč u vezi sa članom 107, po članu 27. gde ste dužni da vodite računa o redu na sednici. Povredili ste Poslovnik po članu 103. Neposredno ste načini povredu, dajući reč gospodinu Milivojeviću – član 103, 27. i 107.
Da li mogu da dobijem reč? Neću duže od dva minuta.