Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Nove Srbije i gospodin Miroslav Markićević podneli smo amandman na član 3. u kome tražimo a procenat 80% bude menjan procentom 100%, odnosno član 35. u stavu 1. tačka 1. podtačka 6) menja se i glasi: 100% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. Pročitaću obrazloženje i usmeno nastaviti ga obrazlagati.
Naime, rešenje sadržano u Predlogu zakona predstavlja nekakvu kompromisnu varijantu u odnosu na važeći Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Smatramo da je, ukoliko sve već hoće da poreska osnova zarada zaposlenih ostane tamo gde ti zaposleni žive, a velika većina od njih i radi, poštenije da taj procenat bude izražen u stopostotnom iznosu, odnosno da celokupan iznos poreza pripadne jedinicama lokalne samouprave.
Priznaćete, ima tu malo ironije kojom smo podneli ovaj amandman. Naime, građani, između onih 500 i nešto koji su potpisali, kažu da je njima obećano, upravo onda kada su davali potpis, da će porez od njihovih zarada ostati u njihovoj opštini. O procentu ispod 100 posto niko im nije govorio. Time smo bili motivisani da podnesemo ovakav amandman. Bilo je ovde mnogo reči o tome kako se obilazi Srbija i kako se obilaze siromašne opštine i kako mi ostali ne znamo kako tamo ljudi teško žive, za razliku od onih koji obilaze te opštine, vide ih i rasplaču se nad tim tužnim sudbinama, ali ipak se vrate u svoje beogradske stanove. Jedna sam od onih koja dolazi iz jedne od opština i to iz grada koji je bio evropski grad onda kada je Beograd bio turska kasaba i Sombora. Dakle, uvek to sa ponosom kažem i sa ponosom svako jutro odatle odlazim i tamo se svake večeri vraćam i tamo mislim da dočekam neke poznije dane i tu penziju koja je sad možda vrlo upitna, ako bude ovakvih zakona u primeni.
Slažem se u potpunosti sa gospodinom Dinkićem oko jedne stvari, da je republička administracija troma, da je preglomazna i da je preskupa. Samo jednu stvar on nije rekao ovde građanima Srbije, da je upravo jedan od onih koji je tu republičku administraciju nakrcao do enormnih količina. Pitala bih ga, odnosno podsetila samo na jedan deo te administracije koji bi mogao i bio obavezan sada da popuni upravo ta davanja u budžetu koja građanima obećava, recimo ekonomski ambasadori. Sećate se koliko je bilo halabuke oko izbora ekonomskih ambasadora koji će dovući za uši silne investitore, ima da nam krene, nećemo znati šta nas je snašlo i mi zaista ne znamo šta nas je snašlo. Oni tamo primaju neke plate, ne znaju građani Srbije koliko to košta, ali moram da vam kažem da to mnogo košta. Neka se pitaju sami građani, kada saberu, koliko to košta i videće – učinak nula. Do sada nismo videli ni jednog od tih ambasadora da je nešto prezentovao i da je nekoga ovde doveo.
Tih 500 hiljada potpisa za mene bi bili vrlo validni da nisu potpisnici u mom gradu rekli da nisu oni to potpisali, nego ovo što smo mi predložili amandmanom, to je njih ponukalo, mnogi, ne svi. Onda, ako im nije plaćeno unazad dve godine, lokalnim samoupravama, ono što je do sada bilo obavezno i što je manje od onoga što im se obećava, šta je ovo nego prazna obećanja. Nije li bio momenat da im se pomogne kada je donošen budžet za 2011, kada su ti isti predsednici opština i gradova, gradonačelnici prolazili tu hodnicima, mislim da svi znate i da su u svim poslaničkim klubovima bili i donosili nam svoje amandmane i molili nas, imam i sada u svojoj mejl pošti mnoge amandmane, tražeći da podnesemo amandmane, da im pomognemo, da im se ne uzme, da im se ne smanji, da im se bar nešto da, nije bilo sluha.
Moram da podsetim gospodina Dinkića, on je tada bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Šta je tada učinio kao odgovorni ministar? Kada je on to počeo da sagledava tugu u nekim opštinama Srbije? Kao znak dobre volje mogao bi da učini nešto, da za početak uveravanja građana u to da njegova reč ima zaista specifičnu težinu, obećanje koje će biti ispunjeno, da ispuni jedno obećanje mnogo ranije dato. Dođe im skoro pet miliona njih, po 970 evra za početak da im se to plati, pa da oni to uliju u privredne tokove Srbije, odmah će da plate račune koje su dužni da im ne isecaju struju, vodu, gas, ostale prinadležnosti, naplaćuju sudski njihova dugovanja, jer ovde država sva svoja dugovanja naplati, a građani ne mogu da naplate ništa. Setite se koliko traju sudski procesi itd.
Dakle, to bi bio početak dobre volje i znak da ovde zaista neko hoće i brine o građanima, onima koji zaista teško žive i kojima tih 970 evra ovog momenta mnogo znače. To bi bilo uveravanje i uverenje da je jedna dobra namera zaista zaživela. Dakle, običnim jezikom, platite ono što ste obećali, što ste dužni, pa onda ova obećanja koja su u predizbornoj kampanji jako aktivna, jako aktuelna, jako zanimljiva, jako populistička, mila uhu, svako voli da čuje da će dobiti neke novce koje tako olako neko obećava, ali već poučeni lošim iskustvima znamo da i dosad nije bilo ničega. Za početak neka se plati ono što im Vlada do sada duguje.
Ne možemo da pristanemo na novu obmanu da nas, koji dolazimo iz tih gradova, vi koji ostaje u prestonici i živite tu, podsećate na to gde mi živimo, jer mi toga nismo svesni i optužujete nas da mi nismo dobronamerni prema samima sebi. To nije ni pošteno, ni licemerno, ni normalno.
Dakle, bilo bi dobro da nešto od onoga što se već duguje građanima i opštinama prvo ispuni, pa onda se priča svoja marketinška priča. U cilju toga, ponovo tvrdim i podsećam sve, da smo mi kao poslanička grupa tražili da 100% ostane opštinama. Mi znamo da je to neizvodljivo, kao što je neizvodljivo i ovo sa 80%. Prema tome, očekujemo da neko ko vodi politiku ove države, ko pretenduje da se i nadalje bavi politikom ne čini više Srbiju državom koja opstaje na samoj ivici verovatnoće, čija budućnost zavisi samo od smisla za humor nekoliko političara.

Sedam minuta i 15 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su grupa do 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Narodni poslanik Arsić Veroljub ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je predstavnik predlagača tu, zato što je često koristio i neke primere iz života lokalnih samouprava, iz domaćeg zakonodavstva, spominjući reči motivacija, oko koje ću malo kasnije da se vratim. Spominjao je i grad Požarevac. Jeste, u Požarevcu postoji jedan paradoks da republički put prolazi kroz centar grada, ne samo jedna ulica, nego više njih. Drugi paradoks je da Požarevac ima obilaznicu koja spaja republičke puteve i ta obilaznica se nalazi u nadležnosti lokalne samouprave, a centar grada se nalazi u nadležnosti Republike Srbije, odnosno Republičke direkcije za puteve. Imamo drugi paradoks, da bi lokalna samouprava u Požarevcu uredila ulice koje su u republičkoj nadležnosti, mora da traži saglasnost Republičke direkcije, da ne bi građani vozili automobile po rupama, po kraterima i da ne nabrajam dalje.
Međutim, verujem da je to jedan od retkih primera, obzirom da su naše opštine u Srbiji daleko siromašnije, većina njih, nego Požarevac. Naveo bih primer Golupca, koji ima 24 naselja, negde oko 9.000 birača, oko 6.000 ljudi koji žive tu, da nema ljudi puno koji rade ni u javnom ni u privatnom sektoru i da im uvodimo nekakve poreske uprave, poreske inspekcije, pod izgovorom da ukoliko lokalna samouprava bude ubirala 80% poreza na plate, da će to da pripadne lokalnoj samoupravi.
Prvo, voleo bih da je gospodin predlagač, dok je bio ministar, i naučio zakone koje je on sam napisao i u čijem je donošenju učestvovao. Porez na zarade je republički porez. Apsolutno nikakve nadležnosti nema lokalna poreska inspekcija za porez na zarade. Niti ona uopšte postoji ili bilo kakva zakonska mogućnost u poreskom postupku, u poreskoj administraciji da ona kontroliše privredne subjekte da li plaćaju porez na zarade. Jedan od poreza koji može da kontroliše lokalna poreska inspekcija su lokalni porezi koji se smatraju izvornim prihodima lokalnih samouprava. Rekli smo da je tu jedan do poreza i porez na imovinu. Ima tu još nekoliko poreza, ali porez na zarade nije izvorni prihod lokalne samouprave i lokalna samouprava preko svojih poreskih organa ne može da kontroliše naplatu tog poreza. Organ koji je za to nadležan je Republička inspekcija rada, s jedne strane, a s druge strane Republička poreska uprava.
Jedan od kolega je rekao – ako do sad nisu bili motivisani da naplaćuju 60% poreza, kako ćemo motivisati republički organ da naplaćuje samo 20% od jednog poreza? Da je ovo čist marketing, ne kažem da ovaj zakon i nema dobrih odredbi, ali u pitanju je samo jedan politički marketing, nalazim i u tvrdnji ovlašćenog predstavnika da će snižavanjem taksi, firmarina, itd, svako ko bude raspisivao te takse, tu pritom mislim na lokalne samouprave, da vodi računa koliki će oni da budu jer polaže račune građanima na izborima. To je mogao čovek da kaže koji nikad nije bio u privredi i koji nikad nije bio među biračkim telom, a da ga nije pratila gomila obezbeđenja ili da nije bio okružen članovima svoje stranke.
Firmarine plaćaju vlasnici i preduzetnici čiji je uticaj na biračko telo izuzetno mali. Mogu oni da se žale, mogu da kukaju, mogu da glasaju za koga god hoće drugog, ipak je njih mnogo manje nego onih koji znaju zašto moraju skuplje da plate bilo koji proizvod ili za bilo koju uslugu kod nekog preduzetnika ili pravnog lica.
Zbog svega ovoga i jednog pristupa čitavom ovom problemu, poslanička grupa SNS neće glasati za izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Isto tako, smatramo i da taj iznos koji bi kao osnovica trebalo da bude od 1,7% ostvarenog BDP-a na teritoriji Republike je prilično zastareo i tu je možda i mogao ovlašćeni, odnosno predlagač zakona, da uradi jednu određenu izmenu jer ono što je realno, ono što je opipljivo, ono što ne zavisi od republičkog organa za statistiku jeste prihodna strana budžeta Republike Srbije koja se finansira iz realnih osnova, a to je, znači, iz fiskalne politike, iz poreza i doprinosa, iz akciza i iz carina. Samo na taj način mi možemo da imamo pravu osnovicu na koji način i koja sredstva će da budu opredeljivana lokalnim samoupravama.
Pošto je ovde ipak reč i o tvorcu starog zakona, mogu samo da kažem da baš po tom starom zakonu su lokalne samouprave bile prinuđene da se obraćaju Republici Srbiji za pomoć po pitanju određenih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture i putne privrede. Tu se išlo toliko daleko da smo čak i u Zakonu o budžetu predviđali da mesne zajednice mogu da konkurišu kod NIP-a za određene projekte da dobiju sredstva i da se ti projekti izvrše.
Desile su se dve praktično stvari, da je NIP često prosleđivao sredstva direktno mesnim zajednicama koje nisu ni po zakonu, ni po svojoj stručnosti, ni po infrastrukturi u stanju da sprovedu postupak javne nabavke. Imali smo i situaciju da se u nekom selu u opštini Kučevo radi kanalizacija koja je toliko dobro urađena, da je lokalna samouprava morala iz svojih sredstava da otklanja posledice rađenja te kanalizacione mreže. Da ne pričam koliko je to bilo preplaćeno.
Ili, dešavalo se da lokalne samouprave dobiju određena sredstva od NIP-a za izradu nekih projekata, da se ta sredstva ne prebacuju lokalnoj samoupravi, nego da idu opet preko ministarstva koje drži G17 Plus, znači preko Ministarstva za NIP, direktno uplaćuju izvođačima. Dešavalo se da su radovi koje je Ministarstvo za NIP plaćalo po dva i više puta skuplji nego što je ta jedinica lokalne samouprave sa istim izvođačem radova već imala ugovor. Ako je zbog nečega dobro, dobro je samo zbog toga jer čini mi se da više niko, bar će manje, u stvari, ljudi iz G17 koji učestvuju u u svemu ovome moći da uzimaju provizije i marže. To je jedina dobra strana ovog zakona.

Pet minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Zlata Đerić ima reč, kao podnosilac amandmana i na raspolaganju joj je još tri minuta i 45 sekundi.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman na član 4, gde tražimo da se taj član briše. Smatramo da se ovako predloženim rešenjem u članu 4. teksta zakona eliminiše kogentna norma iz člana 37. važećeg zakona i na mala vrata uvodi mogućnost da se lokalnim samoupravama ne isplate sredstva koja im po istom zakonu pripadaju, što je, nažalost, već postala praksa poslednjih nekoliko godina.
Dakle, tražili smo samo da zakoni koji su do sada doneti budu primenjivani. Da su ti zakoni primenjivani i sprovođeni, lokalne samouprave ne bi imale problem u koji ih je ova vlada tokom mandata uvela. I sada, posle delimičnog izlaska dela Vlade, posle stvaranja jednog kvazi-opozicionog odnosa unutar Vlade i demonstriranja jedne kvazi-demokratije unutar Vlade, mi imamo pred sobom predlog oko kog se danas vodi jedna marketinška propaganda jedne stranke.
Međutim, zaista verujem da u Srbiji ne postoji sećanje ravno sećanju ribe i da se u Srbiji malo duže pamti i da je Srbija sazrela za tu vrstu demokratije da uzme olovku u ruke i da to na određenim izborima kazni. Dakle, ne da prihvati ponudu šta se hoće, nego da shvate šta neće, a neće da ponovo budu prevareni. Bar većina tako kaže. Ovih 500.000 potpisa svedoči o tome. Jer, nema ih četiri miliona nego 500.000. Od tih 500.000 već se pokajalo 250.000.
Ni ovo do sada što je garantovano važećim zakonom nije ispoštovano, a ovo u magli, u predizbornoj godini, ko može poverovati zaista da će to biti ispoštovano? Ne bi nam gradovi i opštine poslali dopis dva dana pred ovu sednicu da nas zamole uljudno, jer i to su partijski ljudi i odgovorni su svojim partijama i znamo kako je za 90 dana srušena volja građana u 66 opština, da nas stidljivo zamole da mi o ovome još jednom razmislimo i da odložimo ovu raspravu. Dakle, to stidljivo njihovo je u stvari bio vapaj koji je trebalo prepoznati.
Ono što nije dobro u ovom zakonu je da ovo jeste partijska propaganda, a zaklinjanje da se ovde želi nešto učiniti, ne partijski i ne politički, e to je tek, upotrebiću reč koju sam danas već 200 puta čula i koja mi se već pomalo stužila ali moram da je upotrebim – demagogija.
Gospodin Dinkić je otišao a ja bih ga podsetila da je kao ministar rekao gradonačelniku Čačka Velimiru Stanojeviću – zar očekuješ da ti ja dam pare a da ti vladaš u Čačku? Danas se on bori za tog istog gradonačelnika da mu se da duplo više. Na ono ništa što mu je dao. To se u onoj dečijoj igri zove duplo golo. Prepoznaće oni koji igraju domine. To je isti onaj ministar koji je u mom gradu proglasio nacionalnu službu za zapošljavanje najboljom u Srbiji i smenio direktora koji je doveo u taj status zato što nije iz njegove stranke. To je činjenica. Čovek je 12 godina, kao nestranačka ličnost, vodio odlično tu službu. Dakle, ne možemo govoriti o tome da se svest menja. Kao dugogodišnji profesor znam jednu istinu – ljudi se ne menjaju, treba samo da dođu određene okolnosti da pokažu svoju ćud i svoju pravu prirodu.
Ne želeći više da polemišem, na početku sam rekla i stojim iza toga da je ovaj predlog zakona samo plod borbe dve sujete – jedne kolerične i jedne flegmatične. Ja očekujem samo da gospodin stečajni upravnik Srbije Mirko Cvetković na ovo odreaguje na pravi način.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je upravo činjenica da je ovaj amandman SRS odbijen u stvari najbolji dokaz i potvrda za svaku izgovorenu reč SRS, i u načelnoj i u raspravi u pojedinostima. Mislim da obrazloženje koje smo dobili i kojim se ovaj amandman odbija u stvari pokazuje svu beskrupuloznost predlagača, bezosećajnost političku i činjenicu da je SRS rekla i odbijanjem ovog amandmana dokazala da predlagača baš briga i za lokalnu samoupravu i za nivo usluga lokalne samouprave i za nivo finansija koje lokalna samouprava danas u Srbiji dobija.
Gospođo Čomić, vi me ispravite pošto ste ovde predsedavajuća i recite da li grešim. Rečeno je da se amandman ne prihvata "imajući u vidu da se ne odnosi na tekst Predloga zakona". Ja duboko verujem da bi skupštinski odbori ovo odbili da je tako. Ovaj amandman ne bi mogao da bude predmet rasprave da je to tako. Ali, ovo pokazuje i ilustruje drskost predlagača da kaže da se amandman odnosi na ko zna šta, možda na Zakon o pivu, možda na Zakon o dobrobiti životinja, možda je on to tako doživeo?
Ali, ja ću samo radi javnosti koja će nas noćas gledati i radi vas kolega koji ste malo uporniji, da pročitam šta je SRS u stvari ovim amandmanom htela. Ovim amandmanom smo onome koji će biti u poziciji da sprovodi ovaj zakon, kako god da ga usvoji, mi smo mu dali jedan mehanizam, sredstvo na osnovu kog bi bilo sprovedeno ono što ćete vi svi danas da izglasate. Sa jedne strane tražili smo ono o čemu je gospodin Krasić malo pre govorio – da 1,7% ne bude obračun, nego da 1,7% BDP bude obavezan na namenski transfer, da se rasporedi lokalnim samoupravama. To je jedno.
Druga stvar koju smo tražili jeste da se kategorija memoranduma koja se koristi ovde u zakonu zameni kategorijom fiskalnog izveštaja, s obzirom da su izmenama Zakona o budžetskom sistemu kategoriju memoranduma izbacili i stavili ad akta. Sad imate fiskalni izveštaj. I ono što je najvažnije i najbitnije – tražili smo da ministar koji ne sprovede odredbu stava 1. ovog člana krivično odgovara ukoliko se ispostavi da na kraju budžetske godine svoje obaveze prema lokalnim samoupravama nije izmirio.
Ja vas sad pitam, gospodo predlagači, šta je ovde loše i šta je ovde za vas kao predlagača bilo neprihvatljivo? Ovo je idealna prilika da napravim neku sublimaciju. Pošto ste danas vi kao spasioci i spasitelji Srbije u poslednjih 10 godina tražili rešenja da i mi neka ponudimo, ovo je samo jedan od nekoliko amandmana kojima je SRS zaokružila jednu celinu i koja vam je dala predlog da zadržite nivo transfera – 1,7% na namenski, da se deo od poreza na zarade vrati lokalnim samoupravama u iznosu od 50%, što nije iracionalno kao 80%. Postavlja se pitanje da li na ovom ekonomskom nivou i ovim prilikama i ovih 50% koliko smo tražili jeste izvesno i da li može da se ostvari? Tražili smo kroz naše amandmane da svoje obaveze koje su nastale potkradanjem lokalne samouprave i zakidanjem transfera koje ste bili dužni da im date na osnovu zakona, da im to izmirite i da zakon počnete da primenjujete od nove godine, od nove budžetske odnosno kalendarske godine.
Ima li ozbiljnijeg, racionalnijeg, svrsishodnijeg, celishodnijeg, kako god hoćete predloga? Nijedna poslanička grupa u tom kontekstu nije razmišljala niti je uopšte dala predloge. I ono što vam je SRS predložila bilo je na neki način ostvarivo. Druga stvar koja je jako važna – naterala je onoga ko će implementirati, kako vi kažete, ovaj zakon da mora da lokalnim samoupravama, jer one to očekuju od nas, prenese sredstva koja su zakonom dužna i obavezna da im prenesu.
Gospodin Dinkić kaže u načelnoj raspravi – pa, baš mene briga da li ću ja biti poslanik i kako ćemo mi da prođemo, meni je bitno da u nasleđe ostavim dobar zakon. Ovo je samo dokaz, odbijanje ovog amandmana je samo dokaz da vas baš briga za lokalnu samoupravu, baš vas briga da li će se prema lokalnim samoupravama izmiriti dugovi i obaveze, baš vas briga kako će posle 1. oktobra transferi prema lokalnim samoupravama da idu.
Vi ste, gospodo predlagači, izračunali da vam je jeftinije da u lokalnu, odnosno u skupštinsku proceduru pustite ovaj zakon i da dva dana medijski eksploatišete ovo, da je to jeftinije nego da okačite pet ili deset bilborda po Srbiji, kako bi ste promovisali vašu akciju sa 500.000 birača. Vas lokalna samouprava i Srbija ne interesuju, to ste dokazali poslednjih 10 godina. Smisao svega ovoga jeste da se politički promovišete i obezbedite sebi cenzus.
Srpska radikalna stranka smatra da sa politikom, čiji ste protagonisti poslednjih 10 godina, mora da se završi, mora da se prekine. Ovakve odluke, ovakve zakone i ovakve promene u Srbiji moraju da rade nacionalno svesni i politički odgovorni ljudi. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da podržim deo ovog amandmana koji se tiče kaznenih odredbi, ali to je teoretski praktično nemoguće, jer ne možete podržati deo amandmana. Sa druge strane, ne verujem da ikome u ovoj zemlji može pasti na pamet da na takav način uzurpira zakon, da ga ne sprovodi. Istovremeno, u zemlji koja teži da dostigne evropske standarde vladavina prava je temelj principa na kojima bi trebalo da počiva ta zemlja.
Sa druge strane, svaki zakon, pa i ovaj zakon ima prostora da se predvide određene kaznene odredbe za ne sprovođenje ovog zakona, za nameru da neko kaže – mene to ne obavezuje, to je samo slovo na papiru. Sa druge strane, apsolutno sam uveren da će građani prepoznati one koji će sprovoditi ovaj zakon i na sledećim izborima i na onim tamo izborima, jer mi ne donosimo zakone za jednokratnu upotrebu, da važe samo za mandata jedne vlade. Ovo su zakoni koji suštinski reformišu i transformišu naše društvo i sprovode suštinske reforme u zemlji.
Ali, s druge strane, ako govorimo o tome koliki je procenat zarada koji će pripasti lokalnim samoupravama, to vam je kao kad imate teoretsku pretpostavku da, recimo, imam suprugu i troje dece i kao narodni poslanik primam 100.000 dinara. Da li će na kraju meseca ta porodica imati više para, ako ja odmah na početku meseca platim sve komunalije i dažbine, pa deci dam po 10 ili 20 hiljada dinara za džeparac, ili pet hiljada dinara, ili dve hiljade dinara, ili im uopšte ne dam, ili će ono što imam kao 100.000 dinara u desnom džepu, preraspodelim u levi džep, napraviti neku novu vrednost?
Ovaj zakon ne stvara novu vrednost. To je ono oko čega se mi ne slažemo. Ovaj zakon samo vrši pravedniju raspodelu novca lokalnim samoupravama. Ali, taj pokušaj da se nama implementira, da mi hoćemo da kažemo građanima da će ovaj zakon napraviti neku novu materijalnu vrednost, nije dobar i pogrešan je. Mi nemamo to objašnjenje građanima da ovaj zakon pravi neki nov prihod u budžetu. Samo budžet pravednije raspoređuje lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kakav ko odnos ima prema lokalnoj samoupravi, prema opštinama, prema gradovima u Srbiji, imao je prilike svako od nas da pokaže. Tačno građani Srbije znaju ko je bio na vlasti kada su oduzeta ovlašćenja lokalnim samoupravama 1997. godine, ko je taj zakon doneo, ko je u njegovoj izradi i kreiranju učestvovao, ko želi da taj zakon promeni i ko ne želi taj zakon da promeni. Svako od nas tačno zna šta je radio, gde je bio i kakav je odnos prema lokalnim samoupravama imao u vreme mandata kada je bio na vlasti.
Prema tome, ne vidim potrebu da se neko ovde upinje iz petnih žila da se pokazuje kao zaštitnik, dušebrižnik i neko ko će brinuti o gradovima, o opštinama, o lokalnim samouprava, tu brigu mogao je da pokaže kada je imao priliku da upravlja ovom zemljom. Neko je upravljanje sveo na vladanje, opštine su ostale bez samouprave, bez imovine, bez mnogih nadležnosti koje su imale kroz istoriju višestranačja u Srbiji. Žao mi je što se ovaj zakon donosi tek sada, što nije ranije donet. Žao mi je što još uvek nismo vratili imovinu lokalnim samoupravama, jer bez imovine nema ni samouprave, ali sam apsolutno uveren da će se ovim zakonom, a i zakonom koji će uskoro biti na dnevnom redu, te nepravde ispraviti. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je šest minuta i 40 sekundi.