Da li mogu repliku da dobije? (Ne.)
Neću onda da govorim.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Čomić, hteo sam na početku samo da vam objasnim jednu stvar, 1997. godine na vlasti je bio Ivica Dačić, samo da znate.
(Srđan Milivojević, s mesta: I još uvek je.)
Opomene je dobio Duvnjak zbog tako nečeg, ali dobro, nema veze. To je jedna stvar. Druga stvar, ovo ništa nije epohalno, 2006. godine juna meseca je donet zakon, ovo su samo izmene i dopune.
Sada da se vratim na ovaj amandman. Naravno, tranzicione transfere je istrošio u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, još pre godinu i po dana, i u sledećim članovima mi smo podneli amandmane i promovisali princip da tranzicioni transfer treba da se preformuliše i da postane razvojni transfer. Transfer solidarnosti ništa ne znači, jer ako govorite o toj vrsti solidarnosti, onda vam je to isto kao tolerancija. Vi toleranciju možete da očekujete od onoga koji ima sve. Onaj koji nema ništa, šta on da bude tolerantan? To vam je slično i sa solidarnošću. Da bi se nadomestile te razlike na zakonit način, potrebno je promovisati taj tzv. razvojni transfer. Znači, sredstva koja se u zavisnosti od stepena razvoja usmeravaju prema jedinicama lokalne samouprave kao deo nenamenskog transfera, kao deo od 1,7% BDP, koji se garantuje jedinicama lokalne samouprave. Taj kolač sad treba što jednostavnije i što pravičnije podeliti.
Naravno, mi ćemo kasnije da pričamo o tome i potpuno je neprihvatljiva ta varijanta vaša o socijalnim transferima gde kažete – osnovicu za socijalni transfer predstavlja ono što bi dobio Beograd, a mi Beogradu nećemo da damo. To ne sme da stoji u zakonu, molim vas. Sve jedinice lokalne samouprave su po Ustavu i zakonu ravnopravne, može samo da se izvrši neka gradacija. Ali, ne, vi to ne želite, vi ste zacrtali nešto, imate saglasnost oko nečega. To nešto oko čega imate saglasnost jeste resetovanje.
Što reče gospodin Stevanović, prosto je neshvatljivo da niste prihvatili amandman na prethodni član. Pa, svi problemi u finansiranju lokalne samouprave nastali su zbog nepoštovanja i ne primenjivanja Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Svi gradonačelnici i svi predstavnici opština vrište ko Damjanov Zelenko već tri godine i kažu – mi nemamo instrument kako da nateramo Vladu da poštuje zakon. To kažu ljudi koji su na vlasti u lokalu, i to predstavnici svih stranaka. Eto, nema potrebe da se deli to.
Sada je centralno pitanje kako da nateramo Vladu da poštuje zakon? Kako da nateramo Vladu da Zakonom o budžetu ne može da izmeni materijalni zakon? To je centralna stvar koja je morala da se promeni, a ne ove gimnastike sa transferima, matematikom, obračun, šta je ovo, kako je ono itd. Tu istu matematiku ste primenili za besplatne akcije i efekat je mućak. Svaki broj množen sa nulom daje nulu. To ne može da se promeni.
Kako naterati Mirka Cvetkovića da poštuje zakon? To je današnja tema. Mlađan Dinkić je ukazao na problem Mirka Cvetkovića. Sada se otvara pitanje kako onaj ko predlaže zakon garantuje da će ovaj zakon da se poštuje u Vladi, a on nije u toj vladi, a i kada je bio u Vladi Vlada nije poštovala zakon.
Izvinite molim vas. Prag tolerancije mora neki da postoji. Ovde nema više prostora za bilo kakvu toleranciju, jer rezultati su afera za aferom negativno, negativno, negativno. I to mora na neki način da se prekine.
Namerno smo podneli ovaj amandman gde kažemo - onaj ministar koji ne sprovede ono što u zakonu piše smatra se da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja, ali vi to nećete, zato što vama nije cilj da se uvede red, nego da se izvrši resetovanje, zaboravljanje, krećemo od nule od 1. januara ili od 1. oktobra, kako ste naveli.

Ukupno četiri minuta i 40 sekundi, od toga je iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i minut i 45 je od vremena poslaničke grupe, tako da je sada na raspolaganju pet minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pa, ovo je drugi primer gde smo pokušali da malo preciziramo i dovedemo u red ovo što se naziva opšti transfer.
Vidite, prihvatili smo da je ipak dobra varijanta da se kaže šta je osnovica za obračun visine opšteg transfera, kao obračunska kategorija za sve i naravno, promovisali smo princip da razvojni transfer treba da bude u suštini razlika koja se pojavljuje između ukupnog iznosa nenamenskog transfera i ovog, ako mogu tako da kažem, obračunskog opšteg transfera, kako bismo došli do iznosa sredstava za razvojni transfer.
Nismo hteli da ulazimo u ove kriterijume, broj odeljenja u srednjem, osnovnom obrazovanju, broj stanovnika, veličina teritorije i njihov uticaj na raspodelu. Mada, ima osnova da se i tome priča, jer u pojedinim delovima ovi kriterijumi ne iskazuju pravilno stanje i ne govore o opštoj ravnopravnosti, ali dobro, o tom-potom. Naravno, vi niste prihvatili amandman zato što smatrate da se on potpuno koncepcijski ne slaže sa vašom varijantom socijalnih transfera i to jeste da se ne slaže, ali trebali ste da tumačite ovaj amandman kao deo nečega što predstavlja celinu ovog što SRS predlaže u ovim izmenama.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanička grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Ovim amandmanom smo samo donekle promenili ono što je predlagač predvideo. Razlika je u koeficijentima, naročito kod druge i kod prve grupe razvijenosti jedinica lokalne samouprave. Moram  da kažem zbog čega smo to napravili. Zbog toga što smo imali u vidu onaj naš koncept da se porez na zarade deli 50-50 i u odnosu na predlog predlagača mi smo taj koeficijent za recimo Beograd sa 0,5 podigli na 0,6, što sa onih 50% na zarade i ovaj deo ovde gde se vrši obračun smanjivanja opšteg iznosa transfera, dolazi se do neke ravnoteže.
Ali, primetili su predlagači zakona da ovo zadire u stečajna prava nekih ljudi koji i dalje treba da budu poprilično promovisani, poput ovoga što radi, recimo, Đilas sa obdaništima, školama. On ima tu pozitivnu kampanju. On ne ide tamo gde je problem, nego tamo gde su dečica, pošto su svi bolećivi kada su u pitanju deca i onda vodi tu pozitivnu kampanju, koja mu omogućava da što više zaduži grad Beograd, da što više učestvuje u privatizaciji ovih preduzeća, da otvori, recimo, aferu "Kolubara", što bi tamo neki Kene uzimao pare, kada to može i gospodin Đilas. Naravno, ima jaku medijsku podršku zato što 70, 80% svih sekundi prolazi preko te njegove interesne grupacije koja je oko predsednika Republike.
Naravno, oni mogu velikodušno da pričaju da se odriču nekih prihoda. Međutim, Beograd nije samo beogradski krug dvojke. Beograd su i Jakovo i druga mesta. Nažalost, nije bilo ovde prostora da utvrdimo mehanizam kako bi se sredstva iz razvojnog fonda, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave iz prve grupe usmeravala ka periferiji, jer mi polazimo od principa da i velika mesta imaju pravo na razvoj, ne samo iz sopstvenih sredstava, nego iz jednog dela nenamenskih transfera, koji dolaze iz budžeta, jer se tu ogleda ravnopravnost svih jedinica lokalne samouprave.
Ali, očigledno taj koncept naš ne može da prođe. Jednostavno, ne žele ljudi da razmišljaju na taj način.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

To je taj amandman gde govorimo kako treba da se raspodele sredstva iz tog kako mi kažemo, sredstva razvojnog transfera. Mi planiramo da ta sredstva pripadnu svim jedinicama lokalne samouprave, samo što se o masi daje stvarno velika prednost četvrtoj i trećoj grupi. Tu smo zadržali princip  da po 50% od ukupnih sredstava pripada četvrtoj grupi, 30% pripada trećoj grupi, a po 10% jedinicama lokalne samouprave iz druge i prve grupe i naravno da se ta sredstva dele na jednake delove unutar grupe kojoj odgovarajuća jedinica lokalne samouprave pripada.
Mislim da smo na taj način dali jednu ideju kako mogu da se obezbede, kako bi razvojna sredstva bila namenska i obavezna, ako mogu da upotrebim te reči, dok to sve povežem, jer ovako razvoj nije obavezna stvar, nego zavisi od nekog ćefa lokalne samouprave ili nekog pojedinca u lokalnoj samoupravi.
Na ovaj način obezbeđujemo konstantno sredstva za razvoj i dajemo veliku prednost jedinicama lokalne samouprave iz četvrte grupe, a to su pre svega te male sredine daleko ne samo od Beograda, nego i od drugih centara, gde ima malo stanovnika, a locirajući sredstva ka tim jedinicama lokalne samouprave, onda deluje to podsticajno da se smanji pritisak na veća mesta. Stvaraju se pretpostavke da se poboljša infrastruktura, poboljša kvalitet života, zato što bi to bila namenska obavezna sredstva koja moraju tamo da se plasiraju. Naravno, uticalo bi se i na ono što je značajno za svaku normalnu državu, da se ne prazni prostor od ljudi.
Ali, vidite i sami, ovi predlagači ne žele da razmišljaju na taj način. Njima verovatno nešto drugo predstavlja interes i nešto drugo ih motiviše da ovakve predloge dostavljaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanička grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Gordana Pop-Lazić i Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.