Hvala. Gospodine Krasiću imate reč.

Napokon smo čuli neke rezone, a sada ću reći zašto su to pogrešni rezoni.
Osnovni princip kod izvornih prihoda jeste da stopu, način i merila za to utvrđuje jedinica lokalne samouprave, ali da Republika može zakonom da uvede neka ograničenja u pogledu visine poreske stope i da utvrdi najviši ili najniži iznos te naknade. Postojeće rešenje u članu 15. stav 2. kretalo se u okviru, ako mogu tako da kažem, zakonskog okvira koji je propisan članom 2. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Šta će u praksi da znači ova vaša intervencija? Mi smo i do sada imali situaciju da je Vlada bila zadužena da utvrdi najviši iznos i imali smo situaciju da je Vlada to utvrđivala na jedan vrlo konfuzan način. Ako se sada to prepusti samo jedinicama lokalne samouprave, a Republika kaže – ne želimo da koristimo svoja ovlašćenja da možemo da propišemo najviši i najniži. Zapamtite, ovde svi to znaju, ali treba da znaju i građani Republike Srbije, to u prevodu znači sledeće – ove dve, tri godine to što ste u lokalu plaćali firmarine enormno nije krivica Vlade, nego lokalne samouprave, a lokalna samouprava nije mogla da obezbedi sredstva iz budžeta Republike, jer su ukinuti dobrim delom nenamenski transferi. Onda je Vlada rekla jedinicama lokalne samouprave – snalazite se sami sa izvornim prihodima i na taj na-čin vi koji držite kafiće, vi koji držite zanatske radnje, trgovine, agencije, advokati i da ne pričam sve, svi vi koji imate istaknutu firmu plaćali ste velike firmarine da bi zadovoljili potrebe lokalne samouprave, Vlada sa tim nema nikakve veze.
Ali, u situaciji kada tri godine je bilo uskraćivanja plaćanja iz budžeta prema jedinicama lokalne samouprave, u situaciji privredne krize, koja je evidentna kod nas, u situaciji kada se navodno podstiče svaka preduzetnička delatnost i u mnogim drugim situacijama ovakvo rešenje je u stvari pogubno za jedinice lokalne samouprave, jer niti će da ostvare neki veći prihod, a doći će u situaciju da se firmarine od jedinica lokalne samouprave do jedinice lokalne samouprave određuju nenormalno. To je što se tiče ovog dela.
Što se tiče ovog prvog dela, da je ukinut nenamenski transfer, da je on sam prestao pre tri godine, sve ste tu u pravu, ali ne možete da pređete preko činjenice da se treću godinu ne isplaćuje 1,7 BDP-a putem tih transfera jedinicama lokalne samouprave, gde ste jedinicama lokalne samouprave rekli – za sva nedostajuća sredstva izvolite, zadužite se. Mi danas imamo jedinice lokalne samouprave od Beograda do Crne Trave da su sve prezadužene. Imamo jedinice lokalne samouprave kojima trogodišnji, četvorogodišnji budžet ne može da zatvori rupe koje su nastale za ovih pet, šest godina nekontrolisanim zaduženjem koje je stimulisano od strane ove vlade. Onda na kraju imamo svojevrsno licemerje da onaj ko je tvorac tog koncepta danas predlaže promenu i gazi po onome u šta se zaklinjao 2006. godine.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ovoga što je gospodin Dinkić malo pre rekao i na osnovu onoga što smo dobili od jutros sa ovim papirima, odnosno mišljenjem predlagača i onoga što u tome piše, zaista, gospodine Dinkiću, ne znamo šta je u stvari vaš koncept, šta u stvari kao predlagač hoćete. Da li se oni argumenti, pod znacima navoda, koje ste iznosili u načelnoj raspravi, odnose na ovo što su vam gospoda iz DS servirala, a vi prihvatili da bi oni za to glasali, ili onaj zakon koji ste nam branili u načelnoj raspravi?
Pazite, u načelnoj raspravi sam vam čitao šta ste rekli na jednom forumu. Rekli ste da se decentralizacija ne može raditi parcijalno. Vi je sada upravo namećete da se radi parcijalno, ako se ovo uopšte može nazvati decentralizacija. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi ste čovek koji je najglasnije prozivao lokalne samouprave za firmarine, odnosno za komunalne takse koje su nametali kompanijama, preduzet-nicima, privatnicima, javnim preduzećima, odnosno preduzećima u kojima se te firmarine, komunalne takse naplaćuju. Da li ne govorim istinu, gospodine Dinkiću? Vi ste tražili da se Vlada obračuna, da tako kažem, sa lokalnim samoupravama i nametne im obavezu i urazumi ih da se ne ponašaju tako bahato. Vi sad nama kažete da to prepuštate lokalnoj samoupravi, ali ne zato što ste vi hteli, nego zato što je to hteo gospodin kolega Edip Šerifov. Zašto to od nas niste tražili u načelnoj raspravi, nego sada? Sada je ovo u stvari primer koji pokazuje koliko ste vi u stvari ozbiljno pristupili celoj ovoj priči i da ovo sve treba da ima samo jedan populistički kapacitet i ništa više. Trebaju vam procenti za izbore i ništa više.
Kažete – lokalne samouprave će u narednom periodu da rade ono slobodno, svojevoljno, protiv čega ste se vi u prethodnom periodu borili i zalagali da ne bude tako. I svojom indiferentnošću, gospodine Dinkiću, kao potpredsednik Vlade, i vi i vaše kolege u Vladi, vi ste omogućili da lokalne samouprave u Srbiji naprave ovakve komunalne takse kakve ću ja da čitam. Delimično se slažem sa vama da ovakve komunalne takse ne treba i ne smeju da budu, ali ne mogu do kraja ni da optužim lokalnu samoupravu, zato što sam kao neko ko je bio u lokalnoj samoupravi bio prinuđen da delimično firme i kompanije opterećujem komunalnim taksama, zato što ste nas vi kao Vlada potkradali za transfere koje niste hteli da nam prebacujete.
Ne možete sve da stavite ni na teret lokalnoj samoupravi. Pokušaću kada ovo govorim, s obzirom da se radi o opštini iz koje dolazim, da budem nepristrasan. Niti ću da branim lokalnu samoupravu, niti ću do kraja da je osporavam, ali ću da vam pročitam šta je vaš koncept u Vladi nametnuo opštinama.
Još jedna stvar, niste vi bili u obavezi da ovo omogućite na osnovu zakona koji je do sada bio na snazi. Vi ste se tim zakonom obavezali da ćete kao Vlada propisati kriterijum, a to nikad niste uradili, zato što zakon niste poštovali. Kriterijum, uz konsultaciju sa komisijom, valjda za lokalnu samoupravu, nikada niste usvojili i to ste lokalnoj samoupravi ponudili kao jadac – evo, gospodo iz lokalne samouprave, vi pišite takse kolike hoćete, ja ću u javnosti da se zalažem protiv toga, vi se svađajte sa privatnim kompanijama koje su došle kod vas i investitorima, raspravljajte, trgujte sa komunalnim taksama koje su po pet i po 10 miliona, radite šta hoćete, a na kontu toga ja ću da vas zakidam za transfere i naknadu ću, recimo za korišćenje prirodnih dobara sa vašeg područja, da uzimam za budžet Republike Srbije, a ne da vam vraćam i to će tako da ide u nedogled.
To tako ne može da ide u nedogled, to jednog dana dođe na naplatu. Petljajući se u to vrzino kolo sada ste se upetljali i dovesti ste sebe u jednu situaciju da ne znate šta hoćete. Predložili ste zakon na koji ste za svaki član prihvatili amandmane, samo zato da bi vam zakon prošao. Eto koliko je vama to bitno.
Rekao sam u načelnoj raspravi – ovde postoji jedna dilema ko je gori, ko predlaže ili koji će ovo da prihvati. Ovde se sada više ne zna ni ko predlaže ni ko prihvata. Ovako hoćete da uređujete lokalnu samoupravu, ovo je smejurija.
Sada pogledajte, gospodine Dinkiću, deo vaše diskusije gospodin Krasić je u načelnoj diskusiji podržao, evo slažem se sa vama. Pogledajte ovo – komunalna taksa u Surdulici za "Koka-kolinu" fabriku "Rose" 8.360.000. To će ostati, zato što vi niste dali da se naknade za korišćenje vode i eksploataciju vode u mojoj opštini, deo sredstava vrati lokalnoj samoupravi.
Onda, gospodine Dinkiću, evo vam ovde kompanija "Knauf", 7.315.000. I vi pričate o pozitivnoj investicionoj klimi, promovišete liberalni kapitalizam, naravno o trošku države, finansirajući radna mesta iz budžeta Republike Srbije. Onda jedan potencijalni investitor dođe i pogleda kakve su komunalne takse u jednoj opštini u kojoj treba da investira i 7.000.000 treba da plati samo za firmarinu, samo za isticanje firme. Zašto bi on došao ovde? Ali, tamo gde gospoda iz G 17 plus imaju interes nije sporno da firmarinu plate 7.000.000, jer dobiju 10.000 evra po radnom mestu tamo gde imaju politički interes. To su apsurdi u kojima država danas živi.
Ne branim ove kompanije i nemam ništa protiv da im lokalna samouprava ovo naplati, ali ovo nije dobro. Postoji osnova po osnovu koje treba da plate i državi i lokalnoj samoupravi i mnogo više nego kroz firmarinu ali na ime korišćenja resursa i na ko zna koliko čega drugog.
Koliko ste vi ozbiljno ovome pristupili, gospodine Dinkiću, mi smo duboko ubeđeni da ovo niti će da doživi svoju primenu, niti će zaživeti. Bolje je da tako bude. Ne možete paušalno, površno, populizma radi, da definišete način na koji će se finansirati lokalna samouprava. To je besmisleno. Samo ćete dalje da produbite jaz, kao što ste hteli 2007. godine, kada ste smanjili oporezivanje na zarade sa 14% na 12%, pa uveli neoporezivi deo, kao što ste tad hteli da ispadnete dobronamerni prema poslodavcima, vi ste suštinski napravili regresiju i evaziju u lokalnim samoupravama koje su najugroženije.
Da ne govorimo o nedostacima poreskog sistema, poreskih službi lokalne administracije koja naplaćuje poreze i države koja te poreze ubire. To su sve problemi, ali vama je veći problem, gospodine Dinkiću, da najavite i sprovedete sveobuhvatnu reformu propisa jer znate koliki i kakav je to posao, jer je to posao koji zaista iziskuje trud, konsenzus i angažovanje. Vi izađete sa 10 članova zakona u Skupštinu i za dve noći taj zakon se u potpunosti promeni da bi vaši koalicioni partneri to podržali.
Pitam vas, pošto ste se hvalili sa pola miliona potpisa, kako ste ih skupljali? Evo, sad iz dana u dan slušam, naročito u firmama gde su direktori po političkoj liniji postavljani iz vaše stranke, kako ste ih skupljali u kompanijama kojima ste finansirali radna mesta - iz državnog budžeta. Znači, koliko je tu realna brojka, to je sad druga stvar.
Sada vas pitam, pola miliona glasova odnosno građana, da li su podržali zakon koji ste im vi predložili ili zakon koji je sad predložila Demokratska stranka? Ne možete se tako poigravati sa državom. Suština decentralizacije jeste da se ospori samovolja centralne vlasti.
Idite danas u Vranje da vidite samovolju vaše političke stranke u Vranju, kako se zloupotrebljavaju javni radovi. Baš me briga, na vas kukaju i vaši koalicioni partneri, ali svi mi trpimo tamo, i pozicija i opozicija zato što ne možete da dobijete mogućnost da učestvujete u javnim radovima ako niste iz G 17 plus i onda ta politička stranka promoviše decentralizaciju. Eto vam primera da pokažete opredeljenje da hoćete nešto da depolitizujete i decentralizujete.
Gospodine Dinkiću, ne živimo ni u Bugarskoj, ni u Rumuniji, ni u Turskoj, ni u Americi, živimo tu. Posledice vašeg rukovođenja ovom državom, ne samo vašeg lično, da me tako ne shvatite, nego vladajuće većine u poslednjih 10 godina, debelo osećamo na svojoj koži. Suština cele priče je da se raskine sa tom politikom, politikom od danas do sutra, politikom koja ni jednog trenutka nije projektovala Srbiju u narednih 10 godina.
Gospodine Dinkiću, vaši ministri uvode poreske mere za koje kažu da ćemo ih primenjivati godinu dana, pa ako se pokažu kao dobri, biće osnova za poresku reformu. Da li je to koncept koji podržavate? Da li je to koncept održivog razvoja? Ili, godinu dana posle primene određenih subvencija i mera Vlade nam kažete – znate šta, ove mere nisu uspele, sada moramo druge da radimo? Gde je odgovornost za tako nešto? Kod koga? Za šta?
Danas slušamo da se kroz vakcine popljačkalo ko zna koliko novca. Zato lokalne samouprave nisu mogle da dobiju, zato što se kralo na drugoj strani.
Gospodine Dinkiću, moje pitanje za vas, ako nisam u pravu da ste uradili latentni rebalans budžeta, a ovi pristali na to, odakle pare za ovo? Recite nam koja će javna dobra i usluge koje obezbeđuje republički nivo vlasti da trpe zbog vaše potrebe da date više novca lokalnoj samoupravi. Iz iste kase uzimamo. Ili ste možda računali na ovaj kredit koji planirate da uzmete od 700 miliona evra u septembru mesecu? Ne kredit, nego kroz obveznice i kroz hartije – 500 miliona za evro obveznice i 200 miliona za dinarske. Objasnite nam to. Recite nam šta će u državi da trpi da bi ste sproveli svoj politički hir ili ambiciju u praksu.
Država je nešto ozbiljno i traži mnogo ozbiljnije, i delovanje i angažovanje. Ako ste već bili spremni da prihvatite amandmane, pa ljudski i korektno je bilo da sednete sa svojim koalicionim partnerima i dogovorite zakon i izađete u ovoj skupštini, a ne da vam se smeje i javnost i opozicija i deo vaših kolega iz koalicije u kojoj sedite, samo to ne smeju javno da urade. Ovo više i ptice znaju šta je i o čemu se radi. To mogu da osporavam, ali država više nema prava na ovakve avanture zato što ste je doveli do dna. U odnosu na 2001. godinu, ova država je tri puta zaduženija zato što plaća ovakve avanture, avanture svih vas koji činite vlast od 2000. godine.
Gospodine Dinkiću, vi i vaša politička opcija ste to kontrolisali, najesencijalnije segmente ove države i ovog društva poslednjih 10 godina. Možda najveću političku odgovornost za probleme u kojima smo, imate vi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, gospodin Mlađan Dinkić.

Moram da vas razočaram, pošto mi tačno znamo šta hoćemo i moram da vas razočaram, ova vaša konstatacija je netačna. Pogledajte malo bolje, uključite analitiku, prihvatili smo suštinski samo dva amandmana. Oba amandmana koje smo prihvatili su amandmani Stalne konferencije gradova i opština koji jesu podneli poslanici DS, jer u prethodnoj raspravi je bilo puno reči zašto se stavovi Stalne konferencije gradova i opština ne uvažavaju.
Smatramo da je bolje, u situaciji kada lokalne samouprave konačno dobijaju ozbiljna sredstva koja njima pripadaju na raspolaganje kroz proces decentralizacije koju predlažemo, da se ograniče firmarine.
Ne bežim od toga. Jesmo predložili da se firmarine ograniče na maksimalni nivo od dve prosečne plate u gradu u kome se ostvare, međutim onda su ljudi iz Stalne konferencije gradova rekli da bi to ugrozilo samostalnost lokalnih samouprava, pa su predlagali da se uvede 0,2% od ukupnih prihoda, neka rešenja protiv kojih smo bili. Na kraju sam odlučio da prihvatim taj njihov amandman iz razloga što treba da se pokaže koje su lokalne samouprave zrele i koje zaslužuju dalju podršku birača, one garniture koje vode te lokalne samouprave, a koje nisu dorasle zadatku.
Ukoliko je zaista sadašnja uprava u Surdulici takva da nameće tolike firmarine kompanijama, pa valjda će izgubiti naredne izbore i valjda će doći neko ko će smanjiti firmarinu.
Mogu da kažem da u gradovima i u opštinama koje vodi URS firmarine su niske. U Loznici je 80.000 dinara najveća firmarina. Ako je to tačno da je "Koka-Koli" osam miliona ili sedam miliona, neću da sumnjam, verovatno su ti podaci tačni, pa neka građani izađu na izbore i neka smene postojeću lokalnu vlast na sledećim izborima. Mislim da treba da dobijemo situaciju u kojoj će investitori voditi računa da li ulažu u mesta gde imaju lokalne samouprave koje ih prihvataju i kojima je interes da se što više ljudi zaposli, da što više novca od poreza na zarade ostane u njima, što predlažemo sada ili će im kroz mehanizam firmarina naplaćivati nešto što nema potrebe.
Mogu da razumem da su lokalne samouprave bile u iznudici u uslovima krize, kada nisu dobijale transfere koji im sleduju po zakonu, da dižu firmarine. Nakon usvajanja ovog zakona, kada dobiju duplo više od poreza na zarade, apsolutno više nemam nikakvog razloga za visokim firmarinama i apelovaćemo na sve lokalne samouprave da ih smanje. Ako ih ne smanje i ne poslušaju apel, pa neka ih kazne birači na izborima. Mi ćemo voditi kampanju protiv tih lokalnih samouprava, bez obzira ko je u njima na vlasti. U onim gradovima gde su ljudi iz URS gradonačelnici i predsednici opština garantovano firmarina više neće biti glavni izvor prihoda.
One su i danas bile izvor prihoda u iznosu od samo 2% od ukupnih lokalnih prihoda. Sada, kada porez na zarade u iznosu od 80% ostane u gradovima gde je stvoren, nema razloga da se ne podstiču preduzetnici, jer što više preduzetnici zaposle radnika, od onih 80% od poreza na zarade koji ostane, ostaće toj opštini. Logika, zdrav mozak će terati gradonačelnik da smanjuju firmarine. Nema potrebe da im to ograničavamo zakonom. To je apropo ove prve primedbe.
Jedini suštinski pravi amandman koji smo prihvatili, ne zato što je samo forma i zato što su to naši koalicioni partneri, nego zato što sam i ja lično koji sam pisao ovaj zakon uvideo da sam napravio grešku, jer mislim da treba priznati kada se greška napravi, jeste da od Fonda solidarnosti, kada se raspodeljuje unutar određenih grupa, ne treba linearno da se deli među pojedinim opštinama u pojedinim grupama.
Dakle, to je jedini suštinski amandman koji smo prihvatili, da ne dobije isti novac Arilje. To je, recimo, predsednica opštine Arilje iznela kao argument i bila je u pravu. Zahvaljujem joj na toj intervenciji. Arilje ne može da dobije isto koliko i Novi Sad od transfera solidarnosti, bez obzira što su obe opštine, odnosno gradovi u prvoj grupi razvijenosti.
Dakle, prihvatili smo amandman da se posebnom uredbom razgrade kriterijumi, da u okviru iste grupe razvijenosti, transfer solidarnosti u većem obimu dobiju one opštine koje su manje razvijene. To je jedini suštinski amandman na ovaj zakon koji smo prihvatili, uz ovaj, za firmarine, takvih je ukupno dva suštinskih. Svi ovi ostali su tehničke prirode. Možete videti upodobljavanje sa, ne znam, nomenklaturom za izradu zakona. Prihvatili smo oko pet, šest takvih amandmana.
Naravno, ovaj amandman da se Beograd dobrovoljno odriče da ne želi 80% od poreza na zarade, nego iznos od 70%, to je nešto što je bilo dogovoreno i pre nego što smo ušli u Skupštinu sar raspravom.
Vi ste naravno izneli neke stvari koje se ne odnose samo na ovaj zakon. Moram da kažem uvođenje neoporezivog dela kod poreza na zarade je bila dobra menja i danas mislim da je dobra, jer ona postoji u svim zakonodavstvima gde se želi stimulisati radne intenzivne grane, odnosno ljudi koji imaju manja primanja, da poslodavci mogu njima na konto većeg neoporezivog dela da dođu u situaciju da mogu da isplaćuju veće zarade.
Što se tiče pitanja ko će da trpi, postavili ste i to pitanje – oni koji su oduzeli novac lokalnim samoupravama, sada treba da vrate pare tim lokalnim samoupravama.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ko je to?)
To je Republika. Republika jeste ta koja je poslednjih 20 godina, i u vaše doba kada ste vi bili na vlasti …
(Zoran Krasić, sa mesta: A gde si ti bio?)
U vaše doba kada ste vi bili na vlasti, uveden je centralizam. Čuli ste raspravu gospodina Šamija, početkom 90-tih godina je suštinski Srbija centralizovala i finansije i imovina je kompletno skoncentrisana u Republičkoj direkciji za imovinu. Posle 20 godina ozbiljne centralizacije Srbije, ovaj zakon će omogućiti …
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Gospodine Krasiću, da li treba da vas podsetim da je zabranjeno dobacivanje, ili na bilo koji drugi način, ometanje bilo kog govornika u ovom časnom domu? Moram da vas upozorim da to ne radite. Hvala.)
(Zoran Krasić, sa mesta: Da li možete da ga slušate?)
S obzirom da je vaša stranka centralistički nastrojena, jer je u praksi uvela centralizam 90-tih godina, razumem zašto ste vi protiv decentralizacije. Ali, nemojte da govorite da je decentralizacija pogrešna. Cenim vaš ideološki stav, možete da ga zadržite. Inače, ko vas je sprečavao u prethodnim godinama da podnesete, recimo, predloge zakona da ograničite iznos firmarina, o čemu sada pričate, ili recimo, ovo, da se jedan deo od vode u Surdulici za deo tih prihoda naknade za vode ostane u opštini?
Ako biste mene pitali da li to podržavam, da više od tih naknada ekoloških ostane lokalnim samoupravama, to podržavam. Ako vi to nekada predložite, URS će glasati za to. Ali, ne možete samo o tome pričati. Dajte i neki konkretan predlog. Uđite u Skupštinu sa nekim konkretnim predlogom, nemojte samo da kritikujete.
Što se tiče pitanja ko će da suštinski smanji rashode da bi lokalne samouprave dobile više, tu nema nikakvih dilema. Centralni budžet, republički budžet će morati da smanji rashode i to, na sledeći način – 40 milijardi dinara dobijaju lokalne samouprave više od poreza na zarade. Republika ima nekoliko načina da smanji rashode i da ovaj zakon bude fiskalno neutralan.
Najpre, treba ukinuti sve necelishodne republičke rashode koji su lokalnog karaktera. U ovom trenutku ima 15 milijardi samo na računu republičkog budžeta bez direkcija, bez agencija, bez javnih preduzeća. Dodatno treba ukinuti sva finansiranja republičkih javnih preduzeća i projekata lokalnog karaktera. To smo već više puta govorili. Tu dodatnih 10 milijardi dinara može da se uštedi.
Takođe, imajući u vidu da antikrizne mere i onako i ovako su počele da se ukidaju tokom ove godine, tu može još 11 milijardi dinara da se uštedi. Vrlo lako Republika može u Zakonu o budžetu za narednu godinu da se liši 40 milijardi dinara rashoda, ne samo u budžetu već i na konsolidovanom računu i da suštinski kompenzira sve ono što je prenela lokalnim samoupravama kroz veće učešće u porezu na zarade.
Dakle, Republika jeste tri godine zakidala lokalne samouprave, sada je vreme da im vrati novac i da ona sama sprovede sopstvenu racionalizaciju republičke administracije o kojoj se uvek vodilo računa, jer centralisti uvek vode računa samo šta će biti sa centralnim budžetom, ali ne i brigu o budžetima o lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon može da obezbedi fiskalnu nutralnost, a ona se ne obezbeđuje članovima ovog zakona, već Zakonom o budžetu i drugim pratećim zakonima koji treba da se predlože u Skupštini kada im dođe vreme. Hvala.
(Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)

Hvala vama.
Nemate pravo na repliku ni po kojem osnovu, ali reč može da dobije gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.

Najpre, gospodine Dinkiću, rekli ste nešto što ne odgovara istini, a to je da SRS nije za decentralizaciju. Mi nismo za ovakav koncept decentralizacije, ali da biste sprovodili, prvo morate da razumete šta to znači. Prema decentralizaciji ne možete da se određujete dnevno-politički. Ne možete da budete za decentralizaciju kada izađete iz Vlade, a za fiskalno-političku centralizaciju kada sedite u Vladi.
Zaista je degutantno više da se vraćate na te 90-te godine. U 90-tim godinama SRS je bila dve godine na vlasti. Vi ste od 2000. godine na vlasti, a to je 10 ili 11 godina na vlasti. Sada vas pitam, gospodine Dinkiću – zašto ovo niste predloži 2002. godine?
Vidite, gospodine Dinkiću, ovo su razlozi, kada koalicioni partneri ne prihvate ovakav predlog, ovo su razlozi da srušite Vladu. Za sve te godine, gospodine Dinkiću, vi ste bili spremni da rušite Vladu kada vam za direktora bolnice u Nišu ne postave vašeg kadra. Da li nešto lažem? Ovde su kolege, ima ih i iz Niša. To su bili motivi vama i vašoj političkoj opciji da rušite Vladu, a ne to što koalicioni partneri ili neko iz opozicije, eventualno nije predložio neki zakon koji bi ličio na decentralizaciju.
Nemojte molim vas. Sada vi nas obaveštavate da treba da se vrate pare i to treba da urade oni koji su ih uzeli. Zašto vam to nije palo na pamet kada ste baštinili republički budžet kroz NIP? Ono veče sam vam rekao – da li znate kakve su sulude projekte iz NIP finansirali oni koji su ga vodili i njihovi kompanjoni na lokalnom nivou? Lepo sam vam rekao, budite moj gost u Surdulici, da vas odvedem na mesto gde je vaš NIP finansirao kanalizaciju koja već dve ili tri godine ne može da dobije tehnički prijem, zato što je urađena suprotno projektu koji ste vi finansirali i na kraju je ta kanalizacija tehnički svedena u vodotok koji prolazi kroz ceo grad. Truje grad i sve nizvodno niz dolinu što ide prema Južnoj Moravi – i u jednom selu, i u drugom selu i tako redom.
Sada vas pitam – gde je politička, ako nema neke druge odgovornosti za takve promašene stvari? Sada vi nas učite da neko treba da vrati te pare lokalnoj samoupravi. Lokalnoj samoupravi je Vlada koju ste činili 10 godina je uzimala. Korektno je da kažete – ja sam deo Vlade koja je to napravila i hoću da se iskajem. Nudim nešto novo.
Gospodine Dinkiću, rekao sam vam, obraćam vam se vama, a mislim na vašu političku opciju ili koncept kojem vi pripadete, sve što vi iznesete u ovoj Skupštini se ne meri više ni kroz težinu, ni kroz smisao onoga što ste rekli, nego samo kroz zaostavštinu političku koja je iza vas.
Iza vas je politički i ekonomski haos i vi to dobro znate, od Trgovišta do ovoga. Govorite vi o porezu na zarade, 71 hiljadu radnih mesta izgubljeno u prethodnoj godini. Gde se dobijaju radna mesta danas u Srbiji, gde iz državne kase finansirate ta radna mesta? Jel to liberalni kapitalizam za koji se politički zalažete, liberalni kapitalizam o trošku države? To je neki novi ekonomski model i neki novi ekonomski koncept. Možda ćete se u ekonomskoj teoriji u tome i dokazati ja zaista ne znam, podržaću ako me ubedite u sve to da je ispravno, ali malo je onih koji iz sveta ekonomije to pozdravljaju i podržavaju. Šta će to Trgovište da dobije od poreza na zarade, šta će to dobije Vladičin Han od poreza na zarade kad niko živi ne radi? Pustite tu igru i statistiku i šta ja znam, da uzimate u obzir ljude koji rade na državnoj kasi, na državnom budžetu, pa da na osnovu toga pravite prosečne plate. Lepo sam vam rekao 1.900 dinara je u Lebanu prosečna plata po glavi stanovnika, odnosno primanje po glavi stanovnika. I sad u tim opštinama, neko od svega ovoga treba da očekuje. Nisam osporio smanjenje poreza na zarade sa 14 na 12 da to nije dobra stimulativna možda mera bila, i da onaj neoporezivi deo nije bio stimulativan, ali sam rekao da je to izazvalo problem na drugoj strani i regresiju u poreskim prihodima najugroženijih opština, zbog neefikasnosti države neodgovornosti i ne izmenjivanja modela ubiranja prihoda po tom osnovu, zbog takvih mogućnosti, a nisam osporio to što je privreda data šansa da se poslodavci rasterete. A to sve trpi lokalna samouprava. Nemojte da nas uveravate u nešto što deset poslednjih godina niste bili spremni da menjate i da funkcionišete drugačije.
Moram da pomenem i nešto što ste rekli - zrele lokalne samouprave, pa ko ne bude dobre komunalne takse uveo taj će da izgubi vlast. Zašto bi građani bili protiv lokalne samouprave koja će "Koka-koli" da naplati osam miliona dinara jer joj država ništa ne naplaćuje i ne vraća. Takvu vlast će da pozdrave građani, ali zbog takvih komunalnih taksi više niko neće da investira u tu opštinu, jer ima nepredvidivost. Šta oni znaju šta će kome sve i kad da plaćaju? I kad model funkcionisanja lokalne samouprave sistemski postavite na firmarinama i komunalnim taksama, onda imate državu u kakvoj mi živimo, državu u kojoj su najveće regionalne razlike, državu u kojoj je depopulacija na ne znam kom nivou i to upravo u krajevima iz kojih ja dolazim.
Što se tiče stalne konferencije gradova, gospodine Dinkiću, ovo je sažetak, ja sam vam rekao predloga i koncepta stalne konkurencije gradova - koje su to mere koje treba da se urade da bi se sprovela decentralizacija u Srbiji? Ovde vam je, gospodine Dinkiću, spisak 22 zakona o kojima bi trebalo da se otvori rasprava i izmene istih da bi se po njihovom modelu koncept decentralizacije sproveo. Ovo što vi predlažete je parcijalno, ovo je populizam jedino što ovo ima to je medijski kapacitet, ali posle akcija i svega onoga što ste priredili kao politička stranka i deo vlasti u ovoj državi, ja zaista verujem da će ovo biti jedan ćorak. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač gospodin Mlađan Dinkić, a potom, samo moram da vas obavestim, gospodin Milenić Saša, Krasić Zoran, Jovanović Čedomir, Čikiriz Mirko, zato što moram da izbrišem spisak, ali to je redosled po kojem ću davati reč.
Izvolite gospodine Dinkiću.

Pošto nipodašavate efekat zakona na Lebane, daću vam konkretne podatke, kakvu će korist građani Lebana imati od ovog zakona. Rekli ste – šta može u Lebanu da koristi što će imati duplo više od poreza na zarade, u opštini u kojoj je puno ljudi nezaposleno. Lebane danas ostvaruje 46 miliona dinara od poreza na zarade, a ostvarivaće nakon usvajanja ovog zakona 93 miliona, 92,8. To je duplo više, to je jedna korist. Međutim, Lebane će imati veći transfer iz Republike nego što danas ima, tako da će u Lebanu ostati skoro 185 miliona dinara više nego ove godine ili 71%. Dakle, Lebane će imati 71% budžet nakon usvajanja ovog zakona. Ako vi smatrate da je to nebitno, da je to nevažno, mogli ste da predložite neko rešenje koje će Lebanu omogućiti još veće finansiranje. Ovo je nešto što je, po meni, realno i svaka opština u Srbiji bez obzira da li je mala, da li je velika, imaće koristi od ovog zakona.
Ponavljam još jednom, veliki gradovi i opštine pre svega će imati korist od toga što im se duplo povećava učešće u porezu na zarade, dok će male i siromašne opštine imati, osim toga, dodatni transfer solidarnosti uz postojeći nenamenski transfer koji se ne smanjuje. Najviše dobijaju upravo opštine poput Lebana u relativnom smislu.