Stalno govorite o nekom novcu koga nema. Tog novca ima, ne znam da li vam je jasno, možda vi ne razumete naš predlog. Danas se naplati od poreza na zarade 110 milijardi dinara. Taj novac postoji. Samo predlažemo da 80% tog novca ostane gradovima i opštinama. To nije nepostojeći novac, to je sada postojeći novac koji treba da se pravednije rasporedi, da umesto da ostane u centralnoj kasi, ide u lokalne samouprave, u gradove i opštine.
Dakle, novca ima, to je postojeći novac. Ne tražimo nikakav dodatni novac, već postojeći da se bolje raspodeli. To je jedna stvar.
Druga stvar, ne znam da li ste vi svesni vaših dvostrukih aršina, jer pitate me za neke filigranske računice na rashodnoj strani republičkog budžeta, a kada je 50 milijardi uskraćivano u ove tri godine lokalnim samoupravama, da li ste pitali koja to filigranska računica centralnog nivoa obezbeđuje gradovima i opštinama da prežive? Nije vas bilo briga. Nikada niste rekli ni jednu reč kako će, recimo, Niš da se snađe ili kako će se snaći Leskovac, ma koji grad u Srbiji.
Kada je republički budžet izglasavan niko nije ni reč rekao šta će biti sa 170 gradova i opština u Srbiji koje ostaju bez transfera koji im pripadaju po zakonu. Da li je bila neka filigranska računica koja je pratila to smanjenje transfera? Da li se neko zapitao kako će se gasiti stvoreni deficiti u lokalnim kasama? Lokalni deficiti, to je apropo MMF, nisu ni oni o tome govorili, i oni su nekonzistentni u tome i oni su dali blagoslov na ukidanje i smanjivanje transfera lokalnih samouprava. Ne treba ih veličati za ono za šta nisu zaslužni. Ako je republička Vlada zbog krize smanjila transfere lokalnim samoupravama, ove godine 16 milijardi, a MMF rekao – to je u redu, niko od vas nije rekao – šta radi taj MMF, ne brine o deficitima opštinskih budžeta.
(Zoran Krasić, sa mesta: Mi jesmo.)
Možda vi jeste, ali poslanički klub sa kojim sada razgovaram nije.
Dakle, to jeste problem centralizma. Ne postoji briga za probleme opština i gradova, već samo problem centralnog budžeta u Beogradu. To hoćemo da promenimo. Ova rasprava treba da pokaže da nam je podjednako važno i kakav je budžet lokala i budžet Republike.
Međutim, ako je mogao da trpi budžet lokala tri godine, zar mislite da nije moguće 40 milijardi skinuti Republici? Ako je opštinama skinuto 50 milijardi u prethodne tri godine, zašto mislite da je neka velika pamet skinuti 40 milijardi dinara rashoda Republici da bi to bilo fiskalno neutralno?
Mi nemamo problem oko cilja. Zalažemo se za poštovanje fiskalnih pravila, za fiskalnu neutralnost. Samo kažemo – koliko je bilo lako, pod navodnicima, opštine ostaviti bez 50 milijardi u prethodne tri godine, toliko je isto lako Republiku ostaviti bez 40 milijardi u narednoj godini. Neće propasti Republika. Znate koliki je republički budžet, 850, 900 milijardi, zavisi od inflacije, ali tih 40 milijardi neće ugroziti niti penzije, niti plate u javnom sektoru. Treba da se ukinu oni rashodi koji nisu više potrebni.
Sasvim je sigurno da bi ozbiljna analiza mogla da pronađe mnogo više od 40 milijardi rashoda koje treba ukinuti na republičkom budžetu.
Zašto se to ne čini? Tu ste vi u pravu – zbog razno raznih političkih interesa, zbog birokratije, koja ima za cilj da samu sebe reprodukuje i uvek će reži da je nešto što ona radi potrebno i produktivno i uvek iznutra neće hteti da se reformiše. Ali, kao što su na neki način lokalne samouprave bačene u vodu, pa su morale da plivaju, da se snalaze u prethodne tri godine kada im je uskraćeno 50 milijardi, tačno je da mi na ovaj način udaramo, dajemo rukavicu Republici da ona mora sada da se snađe da pliva za ovih 40 milijardi. Kako? Dao sam jedan predlog. Da li će taj predlog biti prihvaćen, pa to ne zavisi od poslaničkog kluba URS već od ministra finansija. Da imamo ministra finansija mi bismo sa lakoćom, za dva dana rešili taj problem. Ako me budu slušali ljudi koji budu sastavljali taj budžet, to će rešenje moći lako da se nađe.
Dao sam predlog, vi možete da kažete taj predlog nije filigranski. To što sam rekao da treba 15 milijardi skinuti republičke rashode, deset milijardi na Putevima Srbije, 11 milijardi ukidanja anti-kriznih mera, nije vam dovoljno filigranski? Moguće je, ali to nije moj posao, to je posao republičkog ministra finansija.
Tvrdim kao bivši ministar finansija koji je imao budžetski suficit da je to moguće i sigurno je da može da se uradi. Ako su lokalni ministri finansija, gradski, opštinski, načelnici za budžet i finansije uspeli da se izvuku iz dubioze od 50 milijardi, zašto ne bi Republika ovako moćna mogla da se izvuče od ovoga, navodnog, problema 40 milijardi?
Da li postoji cena od 40 milijardi koje Republika plaća da bi gradovi opštine više dobili? Da i treba da plaća. Mi smo za to da plati, a to nije skupo jer je najskuplje ostati u ovakvom centralizovanom sistemu.