Naravno da nisam izvršio povredu Poslovnika i naravno da će se Skupština u danu za glasanje izjasniti o vašem ukazivanju.
Čisto radi i vaše informacije, amandman ste podneli zajedno sa narodnim poslanicima Aleksandrom Martinovićem, Nemanjom Šarovićem, Draganom Stevanovićem, Gordanom Pop-Lazić i Natašom Jovanović. Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Jovan Palalić.
(Milan Lapčević, sa mesta: Po Poslovniku.)
Gospodine Lapčeviću, sada sam opet povredi Poslovnik, malo pre. Da li to hoćete da ukažete? Izvolite.

Član 27. gospodine predsedavajući, on reguliše…

Zahvaljujem. Taj član je i malopre reklamiran, dakle to je potpuno nemoguće.
(Milan Lapčević, sa mesta: Na drugi način želim da…)
Gospodine Palaliću, imate reč, ako želite i dalje.

Gospodine Novakoviću, ovo je bila prilika da se u najvećoj mogućoj meri ostvari rasprava jer je činjenica da je gospodin Lapčević imao pravo na reč, ali to je vaš način kako vodite ovu sednicu.
Suština mog javljanja po ovom amandmanu jeste nekoliko puta ovde izneta činjenica da je predlagač pokušao da sistemski reši problem decentralizacije Srbije. Ključan problem ovog predloga zakona jeste što on visi u vazduhu. Ovaj zakon, kada je u pitanju decentralizacija, kao jedan vrlo složen i kompleksan sistem, nema nikakvu dodirnu tačku sa svim drugim segmentima decentralizacije, ni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, niti ga je uzeo u obzir, i nadležnostima koje u lokalnoj samoupravi imaju opštine i gradovi, niti sa svim drugim zakonima koji se tiču lokalne samouprave.
Ovaj zakon, sam po sebi, ovako kako leti sam u vazduhu, može da napravi dodatnu štetu i ja ću pokušati na nekoliko primera da pokažem kakvu će štetu napraviti upravo formulacije koje u njemu imamo, a pogotovo usvojenim amandmanima od strane predlagača. Ne može se decentralizacija rešiti tako što će se dobiti duplo više para i svi problemi tako rešiti, ne obraćajući pažnju da je lokalna samouprava deo sistema vlasti Republike Srbije.
Kada su 2009. godine rebalansom budžeta smanjivana sredstva lokalnim samoupravama, predstavnici vlasti su ovde, a i u javnosti, ali i narodnim poslanicima koji su podržavali taj rebalans govorili da u republičkom budžetu za mnogo važnije pozicije nema sredstava i zato moramo da izvršimo rebalans. Sada pravimo dodatan deficit, a da nije dat odgovor kako je Vlada Republike Srbije rešila one probleme kojima je opravdavala ukidanje transfernih sredstava. To je ozbiljan i ogroman problem.
Drugo, videćete kako će doći do tenzije i problema i ozbiljne suštinske nejednakosti u lokalnim samoupravama, i to iz dva razloga. Prvi je pitanje šta su to projekti od lokalnog značaja koje će finansirati lokalna samouprava? Kad pogledate nadležnosti lokalne samouprave u Ustavu Republike Srbije ili u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ovako kako je ovo definisano u amandmanu koji je usvojen i koji će postati sastavni deo zakona, mnoge lokalne samouprave, ne samo iz četvrte grupe razvijenosti, do sada su tražile ili dobijale podršku Republike recimo u gradnji potrebnih škola, potrebnih domova zdravlja. Nisu samo putevi pitanja koja se tiču lokalnog značaja.
Sada kada neka opština koja i u situaciji da dobije ova sredstva nema mogućnosti da tako važne objekte sama finansira, Republika će to da tumači - nemamo mi ništa s tim jer je to projekat lokalnog značaja, gradi sam bolnicu, gradi sam dom zdravlja, gradi sam sportsku halu. Onda verovatno po logici koju ova vlada ima od čuvene reforme, onda ćemo pored ukidanja sudova ukidati domove zdravlja, škole i sve ono što lokalne samouprave i sa ovim sredstvima neće biti u mogućnosti da finansiraju. Jer, i u samom republičkom budžetu nema sredstava za ovo, a sada neće tek da pogledaju lokalne samouprave.
Da li vi možete da kažete da će lokalne samouprave iz prvog, drugog i trećeg nivoa razvijenosti moći da grade ove objekte? Naravno da nećete. Znači, ovaj zakon nije usklađen ni sa jednim drugim zakonom koji se tiče sistema lokalne samouprave. To je suštinski i ključni problem.
Drugi problem gde će ovaj zakon proizvesti suštinsku nejednakost lokalnih samouprava tiče se činjenice da mi na području AP Vojvodine imamo Fond za kapitalna ulaganja koji prvenstveno finansira projekte od lokalnog značaja na području AP Vojvodine. Toga u ostatku Srbije, centralnoj Srbiji, nema. Beograd sam po sebi, kao jak industrijski i finansijski centar ima mogućnosti, ali, opštine u centralnoj Srbiji neće imati mogućnosti da situaciju kada Vlada Republike Srbije odbije, objašnjavajući da neki projekat od lokalnog značaja nema nikakve veze s tim, reše problem koji će oni imati, koji će moći da reše opštine i gradovi u Vojvodini, gde će u toj situaciji priskočiti u pomoć Fond za kapitalna ulaganja.
To je problem kad vi zamišljate državu na način na koji ste je zamislili. Dajete onakve nadležnosti AP Vojvodini donošenjem statuta i svega onoga što to podrazumeva i sada ovakvim zakonom, izostavljajući činjenicu da postoji jedna AP koja ima finansijske mogućnosti da pomaže svojim lokalnim samoupravama, pravite suštinsku nejednakost ovim zakonom između lokalnih samouprava u Srbiji, a ne da rešavate problem nejednakosti. Neće moći, kako se ovde kaže, Vlada Republike Srbije radi ujednačavanja razvoja da rešava problem različitog stepena razvoja jedne Babušnice, Crne Trave ili neke opštine u AP Vojvodini. Nema šanse. Vi ste ovim zakonom proizveli taj problem i ne možete ga rešiti.
Dalje, pitanje koje se ovde pokrenulo a odnosi se ovde na to da li je dovoljno vratiti transferna sredstva i time rešiti problem – klatno u kom se kreće ova vlada ide od centralizma tako što se ukidaju transferna sredstva i guše se lokalne samouprave do jednog, neću reći decentralizma nego anarhije u koju ulazimo usvajanjem ovog zakona, gde je država, kako smo ovde čuli u diskusiji, nebitna. Bitne su opštine. To su dva ekstremna stava koje imamo priliku da slušamo tri godine od strane vladajuće koalicije.
Pre nego što se uđe u pitanje da li su i koliko potrebna sredstva za finansiranje lokalnih samouprava, treba izvršiti analizu stanja lokalnih samouprava od opštine do opštine, od grada do grada i videti ne samo da li su nekim opštinama potrebna sredstva, nego da li su pojedine opštine zbog, nažalost, odsustva kapaciteta pražnjenja pojedinih sredina, nedostatka kadrova, u stanju da i ove sadašnje nadležnosti obavljaju? Videćete da to nije slučaj. Neki gradovi razvijeniji mogu da preuzmu nove nadležnosti i treba im dati, ali je pitanje šta ćemo sa opštinama koje nemaju u svojoj sredini jednog diplomiranog pravnika da ga postave na mesto načelnika opštinske uprave. Takvih opština ima u Srbiji. Mi sada pričamo ovde o decentralizaciji, o finansiranju i o svemu drugom.
Da bi se pristupilo ozbiljno poslu i da bi se ušlo u pravi potez decentralizacije prvo je potrebno vratiti ta sredstva, da se opštine stabilizuju, a onda ući u analizu i u novi koncept decentralizacije koji će podrazumevati izmena niza sistemskih zakona.
Ovako, od centralizma Vlade, koji ukida lokalnim samoupravama transferna sredstva, ulazimo u anarhiju gde će se faktički uspostaviti polu-feudalni sistem. Imaćete Srbiju kao jednu federaciju opština. To se ovde zamišlja. Nije bitna država, tako je ovde rečeno. Filozofija je prvo opštine, pa regioni, pa država. Država nije bitna, nije bitno ništa, bitne su opštine. To vodi u potpuni haos i nestanak države kao nečeg što treba da bude osnova okupljanja građana i funkcionisanja i uređenja jednog društva.
Ovaj zakon, ovako sam, lebdeći u vazduhu, nemajući nikakvog dodira sa stvarnošću proizvešće ogromne i velike probleme, a mi se ponovo vraćamo na pitanje i postavljamo ga ovde predlagaču – da li može da ovde javno kaže da će na prvom rebalansu glasati da se lokalnim samoupravama vrati onaj iznos transfernih sredstava 1,7 po osnovu bruto-društvenog proizvoda koji im pripada zakona i ako ne dobije podršku za to u Vladi, da li će tu Vladu da sruši? To je jedini iskren politički odnos.
Ne možemo se sakrivati više u rukavicama i reći – mi smo za vraćanje transfera, a onda ministri te vlade glasaju na Vladi da se transferna sredstva ukinu.
Hoćete li srušiti Vladu ukoliko pare ne vrati lokalnim samoupravama do kraja godine? To je naše pitanje i bilo bi pošteno da dobijemo odgovor ovde u parlamentu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Nastavićemo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo rad.
Da li neko želi reč po amandmanu na član 2? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Edip Šerifov.
Predstavnik predlagača i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Zaista bi bilo dobro gospođo Čomić, kada bi predstavnik predlagača u ovom trenutku bio tu, a bilo bi dobro da pozovete i šefove poslaničkih grupa drugih vladajućih stranaka.
Ovo je jedan od bitnijih amandmana na ovaj zakon i to je amandman za koji je gospodin Dinkić rekao da je podneo Dragan Đilas. Formalno je potpisnik ovog amandmana gospodin Edip Šerifov i ovim amandmanom se, pošto je zamisao poslaničke grupe G 17 plus da ubuduće od poreza na zaradu umesto 40% jedinicama lokalne samouprave ostaje 80%, ovim amandmanom se taj iznos u Beogradu smanjuje za 10%, odnosno smanjuje se na 70% od ukupno ostvarenog, odnosno ukupno naplaćenog poreza na zarade.
Ovo je, rekao bih, jedan od skupljih amandmana u istoriji srpskog parlamentarizma, jer će usvajanjem ovog amandmana na predlog DS, a usvojiće ga i sve ostale vladajuće stranke, za to su odgovorni i G 17 plus i LDP i SPS i svi ostali, time će budžet grada Beograda biti umanjen za neke 4.672.400.000 dinara. Amandman skuplji od 4,5 milijardi dinara. Priznaćete da to nisu cifre sa kojima se možete tek tako frljati i to zapravo pokazuje koliko vi ozbiljno pristupate ovakvim izmenama zakona i pokazuje to da u stvari je SRS bila od početka u pravu kada smo tvrdili da je sve ovo najobičnija prevara.
Imam ovde i pitanje za gospodina Dinkića, odnosno nekoliko pitanja za njega. Rekao je da se ukupno godišnje u Srbiji naplati na ime poreza na zarade iznos od 110 milijardi. Ako se sada povećava za nekih 40%, izuzev u Beogradu gde se povećava za 30%, 40% od 110 milijardi je 44 milijarde. Završio sam Prirodno matematičku gimnaziju, 40% od 110 milijardi je 44 milijarde. Tome treba dodati ovaj iznos koji se odnosi na to što do sada niste poštovali iznos od 1,7% BDP koji se odnosi na transfere i u 2010. godini, čak i po rečima gospodina Dinkića, lokalne samouprave su kroz umanjene transfere zakinute za 16 milijardi što znači da vi praktično 60 novih milijardi treba da obezbedite u 2012. godini. Onda zaista čudi to što ste napisali u zakonu, a to je: "Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije".
Kako je moguće, postavljam jedno logičko pitanje, da vi u ovom vašem pregledu koliko će se poboljšati stanje od opštine do opštine i od grada do grada tvrdite da će svi dobiti više. Čak će i Beograd dobiti šest ili sedam milijardi dinara više nego što je to bilo u prethodnom periodu. Ostaće isti zahvat, odnosno isti iznos sredstava će ostati pod uslovom da ne dođe do daljeg smanjenja broja zaposlenih u Srbiji, vi ćete povećati transferna sredstva i neće se promeniti iznos potrebnih finansijskih sredstava. To je jednostavno nemoguće. Ako imate određenu sumu i određeni poreski zahvat od države prema građanima, ovakav scenario bi bio moguć samo kada bi došlo do jednog enormnog skoka broja zaposlenih. Predviđanja o takvom nekakvom procvatu su, mogu slobodno da kažem, potpuno nerealna.
Kada govorim o ovom amandmanu i o stavu predlagača, napisali ste da se amandman prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju amandmana. Šta ste vi u obrazloženju ovog amandmana naveli i to ću vam pročitati. Dakle, to je amandman kojim se za 10% smanjuje iznos sredstava koja će dobiti grad Beograd. Vi kažete u obrazloženju: "Amandman se predlaže imajući u vidu da je privredna razvijenost grada Beograda relativno jaka, te kao takva omogućuje da se grad Beograd finansira sa 70% prihoda od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog".
Mislim da je bitno da budemo pošteni do kraja i za razliku od vas koji širite svi demagogiju kada izađete iz Beograda pa pljujete po Beogradu i beograđanima, pričate kako eto sve pare odoše u Beograd, čitava Srbija radi i zarađuje, a sve pare odoše u Beograd, to jednostavno nije tačno.
Zvaničan podatak govori da 40,2% ljudi koji radi u Srbiji, radi u gradu Beogradu, iako je grad Beograd četvrtina po broju stanovnika, manji od četvrtine, odnosno po broju stanovnika i po broju birača u odnosu na Srbiju, 40,2% građana Srbije koji rade, rade u Beogradu. Još jedan zvaničan podatak – 42,5% od poreza na zaradu se ubere iz čitave Srbije, to je prihod koji se ubira u Beogradu. Verovatno zbog toga što su prosečne plate u Beogradu, kao i životni troškovi, znatno veći.
Nemojte više širiti tu demagogiju i nemojte pokušavati da kada odete van grada, onda pljujete po Beogradu. Kada dođete u Beograd – onda kažete nismo baš to tako mislili i nisu beograđani baš toliko loši, pošto od njih milion i po očekujemo da nam u narednoj kampanji daju glas.
Sada je pravo pitanje – koliko je privreda grada Beograda, zaista jaka? Ako vi tvrdite da oni četiri milijarde i 600 miliona dinara, ili 10% od poreza na zarade nije potrebno Beogradu, dajte da čujemo na osnovu čega to tvrdite? Trebali ste ovde izaći i reći koliko je zadužen grad Beograd, reći koliko su zaduženi drugi gradovi i opštine u Srbiji, pa eventualno, na osnovu toga, izvući zaključak da se u Beogradu mnogo dobro živi i da imamo neke viškove prihoda, pa zahvaljujući tome, Dragan Đilas može protivzakonito, za svoju ličnu promociju da troši novac koji dolazi iz budžeta grada Beograda i koji i onako osiromašeni građani Beograda moraju da pune.
Nikada u istoriji grada Beograda nismo imali goreg gradonačelnika, nikada u istoriji grada Beograd, gradonačelnik nije na taj način toliko bestidno zloupotrebljavao sredstva iz budžeta grada, trošio ih nenamenski, zarad svoje lične promocije. Ide čovek i deli po Gojniku i Srbiji, kaže – beogradski bebi klub. Ko je to njega ovlastio da taj novac iz budžeta grada Beograda i gde mu je ta odredba u Zakonu o lokalnoj samoupravi, o Zakonu o glavnom gradu, u statutu grada Beograda, koji mu to omogućava? Ko njemu omogućava da ide da deli poklone, da deli kući, da deli bilo šta iz budžeta grada Beograda van teritorije ove jedinice lokalne samouprave? To je nešto što jednostavno u skladu sa zakonom nije moguće.
Svojevremeno ste uhapsili gradonačelnika Aranđelovca, gospodina Šabića iz SRS. To ste učinili dva dana pred izbore, pred izbore u Zemunu i Voždovcu. Poruka koju ste dva dana za vreme izborne tišine slali građanima je, da su radikali lopovi, što je predsednik opštine uhapšen, a uhapšen je zato što je poklonio dve klime lokalnoj policijskoj upravi i uhapšen je zato što preusmerio sredstva, pa je, umesto da radi parče vodovoda u nekom selu, završio obdanište.
Nije bilo nikakve zloupotrebe, već je bilo samo prenamene sredstava bez skupštinske odluke. Kada biste zaista te aršine primenjivali širom Srbije, mislim da ne bi bilo dovoljno zatvora da u njih uđu svi funkcioneri, gradonačelnici i predsednici opština iz DS, jer bi svakako u tome prednjačio najgori gradonačelnik u istoriji Beograda, gospodin Dragan Đilas.
Tvrdite da je Beograd u stanju da finansira te rashode. Da li znate kakvo je stanje u Beogradu? Ne znate. Grad Beograd, to je veoma dobro čuvana tajna, grad Beograd je najzaduženiji grad u Srbiji. Da li bilo ko zna koliko je, makar po zvaničnim izveštajima, posle ću vam dokazati da vam zvanični izveštaji nisu tačni, koliki je u ovom trenutku javni dug grada Beograda?
Tražili smo od državnih organa zvanične podatke i dobili smo ih. Ovo je na dan 11. aprila, odnosno na dan u martu – ne, ovo je na dan 31.12.2010. godine, gde se kaže – javni dug grada Beograda je 51.377.8720 dinara. Da biste mogli da vidite koliko je to u odnosu na druge gradove u Srbiji, pročitaću vam podatak za grad Novi Sad. Grad Novi Sad ima dug od 1.582.000.000 dinara, Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, a 51.377.000.000 dinara za Beograd. Na ovo treba dodati i to zaduženje sa ove poslednje sednice Skupštine grada pre nedelju dana, kada se grad Beograd zadužio za dodatne 2.800.000.000 dinara, što znači da je sada u ovome trenutku, javni dug Beograda 54.177.000.000 dinara.
Nažalost, najavljena je početkom juna još jedna sedncia, pa ćemo, pošto u zadnje dve godine nismo imali ni jednu sednicu da nije bilo nove odluke o javnom dugu, verovatno će ovaj javni dug biti još veći nakon naredne sednice.
Grad Niš, treći grad po veličini u Srbiji ima dug od 612 milioina dinara – 612.568.000. Znači, Niš koji je tri puta, ili pet puta ili koliko puta, pet puta manji od Beograda ima dug koji je 100 manji. Znači, realno je po glavi stanovnika 20 puta zaduženiji grad Beograd nego što je grad Niš.
Vi pričate kako se u Beogradu dobro živi, kako se u Beogradu grade mostovi, kako se kupuju tramvaji i trolejbusi, a prećutkujete činjenicu da je to sve urađeno protivzakonito. Trolejbusi, 83 trolejbusa su jedna od stavki koja nije ušla u ovaj javni dug. Kako je to moguće? Objasniću vam. Bez finansijskog plana, bez obezbeđenih sredstava u budžetu, jedno jutro se probudi Dragan Đilas i kaže – sada će grad Beograd, da bi on bio najbolji, najlepši i najuspešniji gradonačelnik, da kupi 83 trolejbusa. Odluka koja nema nikakve veze sa realnošću. U tom trenutku je životni vek beogradskih trolejbusa negde oko devet godina, realno nešto što treba da bude, a to je evropski standard, to je do 20 godina. Trolejbusi nisu nešto što se menja na svake dve nedelje i čovek pokrene javnu nabavku za vrednost od milijardu i 900 miliona dinara, sa obezbeđenih nekoliko hiljada dinara u gradskom budžetu.
Šta je to, dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, ako nije javno zaduženje? Naravno to se ne plaća u 2010. godini kada je pokrenuta javna nabavka, plaća se u narednih pet godina. Šta je to, ako to nije javni dug? Ali, Đilasu nije palo na pamet da takav predlog uputi gradskoj Skupštini grada Beograda, pa da se donese odluka o javnom dugu. To nije ovde u ovom izveštaju koji smo dobili od Ministarstva finansija, uprave za javni dug, što znači da dug Beograda nije ni tih 54 milijarde i 200 miliona, nego je u stvari negde oko 56 milijardi.
Na sličan način je pokrenuto još desetine projekata, od stanova u Ivana Ribara, gde se pokreće ukupno negde oko milijardu i 600 miliona je javna nabavka, a obezbeđenih sredstava u budžetu je 9.000 dinara. Ako to nije kriminal, ne znam šta je onda kriminal.
Po Zakonu o javnom dugu, može se zadužiti lokalna samouprava najviše do 50% sopstvenih prihoda iz prethodne godine. Prihodi grada Beograda iz 2010. godine su 59 milijardi 676 miliona, što znači da je dozvoljeno zaduživanje grada po zakonu 29 milijardi. Grad Beograd dodatno zadužujete. Kada ste potrošili tih 29 milijardi 2009. godine, samo zbog Beograda republička Skupština je promenila samo taj član Zakona o javnom dugu i dodala dva stava, gde se kaže – izuzetno može biti iznos neizmirenog duga veći od 50% prihoda iz prethodne godine, kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji rok otplate, ne računajući period mirovanja od najmanje pet godina, i kada je zaduženje za kapitalne investicione rashode.
Znate li zašto je bilo ovih dve milijarde i 800 miliona poslednjih za šta smo se zadužili, odnosno za šta je vlast DS, LDP, G17 plus, SPS i ostalih zadužila sve građane Beograda? Za krečenje nekakvih vrtića.
Jedan za jedan, sanacija košta 800 hiljada evra. Koliki je taj vrtić i kakvi su to radovi kada sanacija košta 800 hiljada evra, to će nam sigurno predstavnici DS, G 17, LDP i ostalih objasniti, ali to je samo deo. Pa je onda tu malo za nekakve vodovodne cevi, malo za ovo, malo za ono, ali tu nema ništa što je kapitalni investicioni projekat. Kapitalni investicioni projekat je most. To je metro, to je obilaznica oko grada Beograda, ali krečenje vrtića od 200 kvadrata ne može biti kapitalna investicija. Uređenje Karađorđeve ulice u Beogradu, Hercegovačke ulice i još tamo je 20-tak drugih nabrojano, neke su po 20 metara dugačke, pa jel to kapitalni investicioni rashod za grad Beograd? Mislim da nije.
Drugo, kaže - izuzetno se može zadužiti. Šta je ovde izuzetno kad se vi iz sednice u sednicu zadužujete za još po neku milijardicu? Dakle, ovo je nešto što jednostavno niko ne može da opravda. U međuvremenu vi ste tražili 10. maja 2011. godine, od Ministarstva finansija grad Beograd ponovo zatražio da se zaduži ovoga puta u iznosu od 17 milijardi i 500 miliona dinara. Pa znate li do koliko ćete, pa vi ćete doći do tri budžeta.
Inače, ne zadužuje se ova vlast, pošto stalno tvrdi Dragan Đilas kako grad Beograd nije prezadužen, jer nismo prešli 15% za narednu godinu i to je pitanje, jer više niko ne zna koliki će biti naredni budžet. U ovom trenutku je deficit gradske kase između 12 i 13 milijardi dinara, a zadnje tri godine, svake naredne godine budžet grada Beograda je sve manji sopstveni prihodi su sve manji, transferi su sve manji a sada ćete ih ovim zakonom i potpuno ukinuti. Dakle, ne možete vi nas ovde ubeđivati da je moguće da se grad Beograd sam finansira jer ste vi grad Beograd doveli do prosjačkog štapa i ono što je najgore vi ne zadužujete godinu, dve, tri, nego vi zadužujete narednih 30 ili 40 godina.
Već sam pokazivao u nekoliko navrata ovaj papir. Za one koji ne znaju šta je ovo, ovo je listing zaduženja grada Beograda od 2011. pa do 2044. godine, jer vi zadužujete narednih 30 generacija. Vas niko nije ovlastio da zadužujete narednih 30 generacija. Šta mislite, šta će neka naredna vlast raditi? Ovoga ima još, možete videti i sami, znači dugo je od 34 godine, a onda dođete i kažete – jeste ali Beograđani se voze u novim trolejbusima, voze se u novim trolejbusima ali će njihovi unuci te trolejbuse otplaćivati. Ništa od toga što se troši u gradu Beogradu nije napravljeno od realnih sredstava. Tramvaje koje ste kupili takođe ste kupili na rok od ko zna koliko godina, pa će i to plaćati unuci onih penzionera koji misle da im je dobro zato što se voze u novim trolejbusima i novim tramvajima. Vi ste vašu umešnost i sposobnost trebali da pokažete tako što ćete iz realnih izvora nešto u gradu Beogradu napraviti. I ono prihoda što ste imali vi ste uništili.
Građevinska direkcija u Beogradu svaka dva meseca, na svakoj sednici Skupštine grada, izmena plana i programa, izmena plana i investicije, zašto? Zato što se ne ostvaruju prihodi. Ono što ste planirali iz sopstvenih sredstava do pre mesec dana sada tražite novo zaduženje.
Prema tome, gospodine Dinkiću, dužni ste da objasnite kako je vaša stranka koja je deset godina učestvuje u gradskoj vlasti dovela do toga da imamo skoro 60 milijardi zaduženja i to javno. Rekao sam koliko je tajno za trolejbuse, za tramvaje, za sve ostale investicije koje nisu prošle postupak donošenja i odluke o javnom zaduživanju u Skupštini grada, što je protivzakonito, to niko ne može ni da pobroji. Kako vi mislite da vratite ovo što ste do sada zadužili, a kamoli da predviđate ovo što predviđate, a to su nekakva nova zaduženja, pa kažete – Beogradu ne treba novih 10%, može Beograd i bez toga. Ova prevara je nešto što ne može da prođe.
Dakle, morate jednom podneti odgovornost. Izvolite i recite javno građanima koliko i zašto ste ih zadužili, pa onda pričajte ponovo tu demagošku priču kako lokalne samouprave mogu same, jer lokalna samouprava, odnosno oni koji vode grad Beograd dokazali su sto puta ne da ne mogu sami, nego ih ne treba pustiti same ni na posao da idu. Najbolje bi bilo kada ne bi ni išli, jer onda ne bi mogli ovoliku štetu da naprave.

Dvadeset iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom za raspravu, narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, na osnovu člana 90. i člana 87. vas obaveštavam da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih pročitao amandman o kome smo slušali dvadesetominutno predavanje o liku i delu Dragana Đilasa.
Amandman o kome smo malo pre trebali da raspravljamo glasi: "član 2. menja se i glasi – u članu 15. dodaje se stav 3. koji glasi:"izuzetno od stava 1. tačka 1. ovog člana lokalna komunalna taksa se ne uvodi za isticanje firme na poslovnom prostoru privrednog subjekta, preduzetnika koji kao pretežnu delatnost obavlja stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti za koje je izdat odgovarajući sertifikat ministarstva nadležnog za poslove privrede.""
Razumem facinaciju Draganom Đilasom. Nije lako izgubiti izbore od Dragana Đilasa i nakon toga gledati kako se nekome raspada stranka i nije lako nekoliko puta u kontinuitetu izgubiti izbore od Dragana Đilasa. Razumem one koji su do prekjuče zagrljeni plakali na obali Dunava u Zemunu zato što su izgubili izbore od Dragana Đilasa i razumem one koji su napravili diplomatski problem sa Bugarskom, jer toliko je narastao vodostaj Dunava, da su poplave izazvali svojim plakanjem. Gospodo, vaše suze razumem, opravdavam, to je sve u redu, međutim, vaše diskusije niti razumem, niti opravdavam. One su, pre svega, zlonamerne, one se ne dotiču pomenutog amandmana, one imaju za cilj da naruše visok kredibilitet koji uživa Dragan Đilas i gradska vlast u gradu Beogradu.
Poređenja radi, vi nikada niste imali prilike da upravljate gradom Beogradom. Probali ste vladate, ali vam se nije dalo. Nakon toga vam se stranka raspadala nekoliko puta na sastavne i rastavne delove, ali poređenja radi, na osnovu onoga što ste izneli, braneći ovaj amandman, ja sam Kruševljanin, imam dobrog gradonačelnika, ali žao mi je što gradonačelnik Kruševca nije Dragan Đilas. Mislim da je to jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda. Kada govorimo o zaduženju i da će neko neke dugove da vraća, ponosan sam danas što smo do skoro vraćali dugove koje je grad Kruševac napravio 1974. godine, jer su te dugove napravili ljudi koji su imali viziju. Godine 1974. napravljen je sistem za vodosnabdevanje grada Kruševca. Danas kada pijemo pitku vodu sećamo se kako smo vraćali taj dug, ali smo svesni činjenice da smo zbog svog duga imali mogućnost da se racionalno zadužimo, da se zadužimo korisno, da se zadužimo za dobrobit pokoljenja koji su te dugove vraćali.
Sećam se scene kada sam se kao student vozio gradskim prevozom Beograda, a vozio sam se gradskim prevozom u Beogradu nikada nisam bio student, sredinom 90-tih godina niste mogli da uđete ni u autobus, ni u trolejbus, kao što me upozorava koleginica, nije ih ni bilo, trolejbusom pogotovo niste mogli da se vozite jer nije bilo ni struje. Naravno, oni koji su odgovorni zbog toga što tada nije bilo struje, a takođe i oni koji su odgovorni što tada nije bilo autobusa, danas kritikuju mogućnost da se građani Beograda voze na način kako to priliči civilizovanim ljudima.
Međutim, nećemo mi samo da se vozimo, nego ćemo raditi nešto da se građani, ne samo Beograda, već svih građana iz svih delova ove zemlje, voze i to u pravcu Evrope. Na tom pravcu ka Evropi ima onih koji će u te točkove nabijati klipove, ima onih koji će sipati eksere na put, ima onih koji će stalno okretati znakove i putokaze, ne bili se možda zbunili, ima onih koji će nam govoriti da Zemlja nije okrugla, da je planeta ravna ploča, ima onih koji će ljubomorno ukazivati na nešto što nije tačno. Ima onih koji će govoriti da su neki akti urađeni mimo zakona.
Sve te nabavke su urađene poštujući se tenderska procedura. Niko se od učesnika u javnim nabavkama nije žalio. Ako neko ima bilo kakvu primedbu na javne nabavke u gradu Beogradu, neka o tome obavesti tužilaštvo. Ne mora da se plaši da ide u tužilaštvo, neće ga pitati koliko je para potrošio za putne troškove, to nije u nadležnosti tužilaštva. S druge strane, ako ne možete da me nadgovorite, gospodine Markoviću, probajte da me nadćutite. Nije teško, verujte.
(Predsedavajuća: Bez direktnog obraćanja, molim.)
Ni gospodinu Duvnjaku nešto nije jasno, organizovaćemo mu dopunsku nastavu. Gospodine Duvnjak, ništa ne brinite.
(Predsedavajuća: Bez direktnog obraćanja, molim. Narodnog poslanika Momčila Duvnjaka molim da prestane da dobacuje i da krši Poslovnik.)
Dakle, razumem fascinaciju Draganom Đilasom, razumem fascinaciju onih koji su izgubili izbore nekoliko puta, kojima se stranka posle toga raspala, oni za sve to krive Dragana Đilasa i DS, ali pre nego što nekome na leđa natovarite teško breme osude drugih, vi se prihvatite lakog bremena osude samih sebe. Pogledajte kakvu ste gradsku kasu ostavili u Aranđelovcu, u Kruševcu i drugim gradovima koji su imali nesreću da se oprobaju u vašem vršenju vlasti.
Što se tiče Dragana Đilasa, apsolutno sam uveren da će građani Beograda to znati na sledećim izborima da cene, ali da će pre svega to znati da cene pokolenja koja će živeti u ovom gradu. Zahvaljujem vam se.

Šest minuta i 20 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Pravo da govori o povredi Poslovnika, narodni poslanik Zoran Krasić.