TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 21.06.2011.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

21.06.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:50

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Moram da vas razočaram, pošto mi tačno znamo šta hoćemo i moram da vas razočaram, ova vaša konstatacija je netačna. Pogledajte malo bolje, uključite analitiku, prihvatili smo suštinski samo dva amandmana. Oba amandmana koje smo prihvatili su amandmani Stalne konferencije gradova i opština koji jesu podneli poslanici DS, jer u prethodnoj raspravi je bilo puno reči zašto se stavovi Stalne konferencije gradova i opština ne uvažavaju.
Smatramo da je bolje, u situaciji kada lokalne samouprave konačno dobijaju ozbiljna sredstva koja njima pripadaju na raspolaganje kroz proces decentralizacije koju predlažemo, da se ograniče firmarine.
Ne bežim od toga. Jesmo predložili da se firmarine ograniče na maksimalni nivo od dve prosečne plate u gradu u kome se ostvare, međutim onda su ljudi iz Stalne konferencije gradova rekli da bi to ugrozilo samostalnost lokalnih samouprava, pa su predlagali da se uvede 0,2% od ukupnih prihoda, neka rešenja protiv kojih smo bili. Na kraju sam odlučio da prihvatim taj njihov amandman iz razloga što treba da se pokaže koje su lokalne samouprave zrele i koje zaslužuju dalju podršku birača, one garniture koje vode te lokalne samouprave, a koje nisu dorasle zadatku.
Ukoliko je zaista sadašnja uprava u Surdulici takva da nameće tolike firmarine kompanijama, pa valjda će izgubiti naredne izbore i valjda će doći neko ko će smanjiti firmarinu.
Mogu da kažem da u gradovima i u opštinama koje vodi URS firmarine su niske. U Loznici je 80.000 dinara najveća firmarina. Ako je to tačno da je "Koka-Koli" osam miliona ili sedam miliona, neću da sumnjam, verovatno su ti podaci tačni, pa neka građani izađu na izbore i neka smene postojeću lokalnu vlast na sledećim izborima. Mislim da treba da dobijemo situaciju u kojoj će investitori voditi računa da li ulažu u mesta gde imaju lokalne samouprave koje ih prihvataju i kojima je interes da se što više ljudi zaposli, da što više novca od poreza na zarade ostane u njima, što predlažemo sada ili će im kroz mehanizam firmarina naplaćivati nešto što nema potrebe.
Mogu da razumem da su lokalne samouprave bile u iznudici u uslovima krize, kada nisu dobijale transfere koji im sleduju po zakonu, da dižu firmarine. Nakon usvajanja ovog zakona, kada dobiju duplo više od poreza na zarade, apsolutno više nemam nikakvog razloga za visokim firmarinama i apelovaćemo na sve lokalne samouprave da ih smanje. Ako ih ne smanje i ne poslušaju apel, pa neka ih kazne birači na izborima. Mi ćemo voditi kampanju protiv tih lokalnih samouprava, bez obzira ko je u njima na vlasti. U onim gradovima gde su ljudi iz URS gradonačelnici i predsednici opština garantovano firmarina više neće biti glavni izvor prihoda.
One su i danas bile izvor prihoda u iznosu od samo 2% od ukupnih lokalnih prihoda. Sada, kada porez na zarade u iznosu od 80% ostane u gradovima gde je stvoren, nema razloga da se ne podstiču preduzetnici, jer što više preduzetnici zaposle radnika, od onih 80% od poreza na zarade koji ostane, ostaće toj opštini. Logika, zdrav mozak će terati gradonačelnik da smanjuju firmarine. Nema potrebe da im to ograničavamo zakonom. To je apropo ove prve primedbe.
Jedini suštinski pravi amandman koji smo prihvatili, ne zato što je samo forma i zato što su to naši koalicioni partneri, nego zato što sam i ja lično koji sam pisao ovaj zakon uvideo da sam napravio grešku, jer mislim da treba priznati kada se greška napravi, jeste da od Fonda solidarnosti, kada se raspodeljuje unutar određenih grupa, ne treba linearno da se deli među pojedinim opštinama u pojedinim grupama.
Dakle, to je jedini suštinski amandman koji smo prihvatili, da ne dobije isti novac Arilje. To je, recimo, predsednica opštine Arilje iznela kao argument i bila je u pravu. Zahvaljujem joj na toj intervenciji. Arilje ne može da dobije isto koliko i Novi Sad od transfera solidarnosti, bez obzira što su obe opštine, odnosno gradovi u prvoj grupi razvijenosti.
Dakle, prihvatili smo amandman da se posebnom uredbom razgrade kriterijumi, da u okviru iste grupe razvijenosti, transfer solidarnosti u većem obimu dobiju one opštine koje su manje razvijene. To je jedini suštinski amandman na ovaj zakon koji smo prihvatili, uz ovaj, za firmarine, takvih je ukupno dva suštinskih. Svi ovi ostali su tehničke prirode. Možete videti upodobljavanje sa, ne znam, nomenklaturom za izradu zakona. Prihvatili smo oko pet, šest takvih amandmana.
Naravno, ovaj amandman da se Beograd dobrovoljno odriče da ne želi 80% od poreza na zarade, nego iznos od 70%, to je nešto što je bilo dogovoreno i pre nego što smo ušli u Skupštinu sar raspravom.
Vi ste naravno izneli neke stvari koje se ne odnose samo na ovaj zakon. Moram da kažem uvođenje neoporezivog dela kod poreza na zarade je bila dobra menja i danas mislim da je dobra, jer ona postoji u svim zakonodavstvima gde se želi stimulisati radne intenzivne grane, odnosno ljudi koji imaju manja primanja, da poslodavci mogu njima na konto većeg neoporezivog dela da dođu u situaciju da mogu da isplaćuju veće zarade.
Što se tiče pitanja ko će da trpi, postavili ste i to pitanje – oni koji su oduzeli novac lokalnim samoupravama, sada treba da vrate pare tim lokalnim samoupravama.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ko je to?)
To je Republika. Republika jeste ta koja je poslednjih 20 godina, i u vaše doba kada ste vi bili na vlasti …
(Zoran Krasić, sa mesta: A gde si ti bio?)
U vaše doba kada ste vi bili na vlasti, uveden je centralizam. Čuli ste raspravu gospodina Šamija, početkom 90-tih godina je suštinski Srbija centralizovala i finansije i imovina je kompletno skoncentrisana u Republičkoj direkciji za imovinu. Posle 20 godina ozbiljne centralizacije Srbije, ovaj zakon će omogućiti …
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Gospodine Krasiću, da li treba da vas podsetim da je zabranjeno dobacivanje, ili na bilo koji drugi način, ometanje bilo kog govornika u ovom časnom domu? Moram da vas upozorim da to ne radite. Hvala.)
(Zoran Krasić, sa mesta: Da li možete da ga slušate?)
S obzirom da je vaša stranka centralistički nastrojena, jer je u praksi uvela centralizam 90-tih godina, razumem zašto ste vi protiv decentralizacije. Ali, nemojte da govorite da je decentralizacija pogrešna. Cenim vaš ideološki stav, možete da ga zadržite. Inače, ko vas je sprečavao u prethodnim godinama da podnesete, recimo, predloge zakona da ograničite iznos firmarina, o čemu sada pričate, ili recimo, ovo, da se jedan deo od vode u Surdulici za deo tih prihoda naknade za vode ostane u opštini?
Ako biste mene pitali da li to podržavam, da više od tih naknada ekoloških ostane lokalnim samoupravama, to podržavam. Ako vi to nekada predložite, URS će glasati za to. Ali, ne možete samo o tome pričati. Dajte i neki konkretan predlog. Uđite u Skupštinu sa nekim konkretnim predlogom, nemojte samo da kritikujete.
Što se tiče pitanja ko će da suštinski smanji rashode da bi lokalne samouprave dobile više, tu nema nikakvih dilema. Centralni budžet, republički budžet će morati da smanji rashode i to, na sledeći način – 40 milijardi dinara dobijaju lokalne samouprave više od poreza na zarade. Republika ima nekoliko načina da smanji rashode i da ovaj zakon bude fiskalno neutralan.
Najpre, treba ukinuti sve necelishodne republičke rashode koji su lokalnog karaktera. U ovom trenutku ima 15 milijardi samo na računu republičkog budžeta bez direkcija, bez agencija, bez javnih preduzeća. Dodatno treba ukinuti sva finansiranja republičkih javnih preduzeća i projekata lokalnog karaktera. To smo već više puta govorili. Tu dodatnih 10 milijardi dinara može da se uštedi.
Takođe, imajući u vidu da antikrizne mere i onako i ovako su počele da se ukidaju tokom ove godine, tu može još 11 milijardi dinara da se uštedi. Vrlo lako Republika može u Zakonu o budžetu za narednu godinu da se liši 40 milijardi dinara rashoda, ne samo u budžetu već i na konsolidovanom računu i da suštinski kompenzira sve ono što je prenela lokalnim samoupravama kroz veće učešće u porezu na zarade.
Dakle, Republika jeste tri godine zakidala lokalne samouprave, sada je vreme da im vrati novac i da ona sama sprovede sopstvenu racionalizaciju republičke administracije o kojoj se uvek vodilo računa, jer centralisti uvek vode računa samo šta će biti sa centralnim budžetom, ali ne i brigu o budžetima o lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon može da obezbedi fiskalnu nutralnost, a ona se ne obezbeđuje članovima ovog zakona, već Zakonom o budžetu i drugim pratećim zakonima koji treba da se predlože u Skupštini kada im dođe vreme. Hvala.
(Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Nemate pravo na repliku ni po kojem osnovu, ali reč može da dobije gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Najpre, gospodine Dinkiću, rekli ste nešto što ne odgovara istini, a to je da SRS nije za decentralizaciju. Mi nismo za ovakav koncept decentralizacije, ali da biste sprovodili, prvo morate da razumete šta to znači. Prema decentralizaciji ne možete da se određujete dnevno-politički. Ne možete da budete za decentralizaciju kada izađete iz Vlade, a za fiskalno-političku centralizaciju kada sedite u Vladi.
Zaista je degutantno više da se vraćate na te 90-te godine. U 90-tim godinama SRS je bila dve godine na vlasti. Vi ste od 2000. godine na vlasti, a to je 10 ili 11 godina na vlasti. Sada vas pitam, gospodine Dinkiću – zašto ovo niste predloži 2002. godine?
Vidite, gospodine Dinkiću, ovo su razlozi, kada koalicioni partneri ne prihvate ovakav predlog, ovo su razlozi da srušite Vladu. Za sve te godine, gospodine Dinkiću, vi ste bili spremni da rušite Vladu kada vam za direktora bolnice u Nišu ne postave vašeg kadra. Da li nešto lažem? Ovde su kolege, ima ih i iz Niša. To su bili motivi vama i vašoj političkoj opciji da rušite Vladu, a ne to što koalicioni partneri ili neko iz opozicije, eventualno nije predložio neki zakon koji bi ličio na decentralizaciju.
Nemojte molim vas. Sada vi nas obaveštavate da treba da se vrate pare i to treba da urade oni koji su ih uzeli. Zašto vam to nije palo na pamet kada ste baštinili republički budžet kroz NIP? Ono veče sam vam rekao – da li znate kakve su sulude projekte iz NIP finansirali oni koji su ga vodili i njihovi kompanjoni na lokalnom nivou? Lepo sam vam rekao, budite moj gost u Surdulici, da vas odvedem na mesto gde je vaš NIP finansirao kanalizaciju koja već dve ili tri godine ne može da dobije tehnički prijem, zato što je urađena suprotno projektu koji ste vi finansirali i na kraju je ta kanalizacija tehnički svedena u vodotok koji prolazi kroz ceo grad. Truje grad i sve nizvodno niz dolinu što ide prema Južnoj Moravi – i u jednom selu, i u drugom selu i tako redom.
Sada vas pitam – gde je politička, ako nema neke druge odgovornosti za takve promašene stvari? Sada vi nas učite da neko treba da vrati te pare lokalnoj samoupravi. Lokalnoj samoupravi je Vlada koju ste činili 10 godina je uzimala. Korektno je da kažete – ja sam deo Vlade koja je to napravila i hoću da se iskajem. Nudim nešto novo.
Gospodine Dinkiću, rekao sam vam, obraćam vam se vama, a mislim na vašu političku opciju ili koncept kojem vi pripadete, sve što vi iznesete u ovoj Skupštini se ne meri više ni kroz težinu, ni kroz smisao onoga što ste rekli, nego samo kroz zaostavštinu političku koja je iza vas.
Iza vas je politički i ekonomski haos i vi to dobro znate, od Trgovišta do ovoga. Govorite vi o porezu na zarade, 71 hiljadu radnih mesta izgubljeno u prethodnoj godini. Gde se dobijaju radna mesta danas u Srbiji, gde iz državne kase finansirate ta radna mesta? Jel to liberalni kapitalizam za koji se politički zalažete, liberalni kapitalizam o trošku države? To je neki novi ekonomski model i neki novi ekonomski koncept. Možda ćete se u ekonomskoj teoriji u tome i dokazati ja zaista ne znam, podržaću ako me ubedite u sve to da je ispravno, ali malo je onih koji iz sveta ekonomije to pozdravljaju i podržavaju. Šta će to Trgovište da dobije od poreza na zarade, šta će to dobije Vladičin Han od poreza na zarade kad niko živi ne radi? Pustite tu igru i statistiku i šta ja znam, da uzimate u obzir ljude koji rade na državnoj kasi, na državnom budžetu, pa da na osnovu toga pravite prosečne plate. Lepo sam vam rekao 1.900 dinara je u Lebanu prosečna plata po glavi stanovnika, odnosno primanje po glavi stanovnika. I sad u tim opštinama, neko od svega ovoga treba da očekuje. Nisam osporio smanjenje poreza na zarade sa 14 na 12 da to nije dobra stimulativna možda mera bila, i da onaj neoporezivi deo nije bio stimulativan, ali sam rekao da je to izazvalo problem na drugoj strani i regresiju u poreskim prihodima najugroženijih opština, zbog neefikasnosti države neodgovornosti i ne izmenjivanja modela ubiranja prihoda po tom osnovu, zbog takvih mogućnosti, a nisam osporio to što je privreda data šansa da se poslodavci rasterete. A to sve trpi lokalna samouprava. Nemojte da nas uveravate u nešto što deset poslednjih godina niste bili spremni da menjate i da funkcionišete drugačije.
Moram da pomenem i nešto što ste rekli - zrele lokalne samouprave, pa ko ne bude dobre komunalne takse uveo taj će da izgubi vlast. Zašto bi građani bili protiv lokalne samouprave koja će "Koka-koli" da naplati osam miliona dinara jer joj država ništa ne naplaćuje i ne vraća. Takvu vlast će da pozdrave građani, ali zbog takvih komunalnih taksi više niko neće da investira u tu opštinu, jer ima nepredvidivost. Šta oni znaju šta će kome sve i kad da plaćaju? I kad model funkcionisanja lokalne samouprave sistemski postavite na firmarinama i komunalnim taksama, onda imate državu u kakvoj mi živimo, državu u kojoj su najveće regionalne razlike, državu u kojoj je depopulacija na ne znam kom nivou i to upravo u krajevima iz kojih ja dolazim.
Što se tiče stalne konferencije gradova, gospodine Dinkiću, ovo je sažetak, ja sam vam rekao predloga i koncepta stalne konkurencije gradova - koje su to mere koje treba da se urade da bi se sprovela decentralizacija u Srbiji? Ovde vam je, gospodine Dinkiću, spisak 22 zakona o kojima bi trebalo da se otvori rasprava i izmene istih da bi se po njihovom modelu koncept decentralizacije sproveo. Ovo što vi predlažete je parcijalno, ovo je populizam jedino što ovo ima to je medijski kapacitet, ali posle akcija i svega onoga što ste priredili kao politička stranka i deo vlasti u ovoj državi, ja zaista verujem da će ovo biti jedan ćorak. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predlagač gospodin Mlađan Dinkić, a potom, samo moram da vas obavestim, gospodin Milenić Saša, Krasić Zoran, Jovanović Čedomir, Čikiriz Mirko, zato što moram da izbrišem spisak, ali to je redosled po kojem ću davati reč.
Izvolite gospodine Dinkiću.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Pošto nipodašavate efekat zakona na Lebane, daću vam konkretne podatke, kakvu će korist građani Lebana imati od ovog zakona. Rekli ste – šta može u Lebanu da koristi što će imati duplo više od poreza na zarade, u opštini u kojoj je puno ljudi nezaposleno. Lebane danas ostvaruje 46 miliona dinara od poreza na zarade, a ostvarivaće nakon usvajanja ovog zakona 93 miliona, 92,8. To je duplo više, to je jedna korist. Međutim, Lebane će imati veći transfer iz Republike nego što danas ima, tako da će u Lebanu ostati skoro 185 miliona dinara više nego ove godine ili 71%. Dakle, Lebane će imati 71% budžet nakon usvajanja ovog zakona. Ako vi smatrate da je to nebitno, da je to nevažno, mogli ste da predložite neko rešenje koje će Lebanu omogućiti još veće finansiranje. Ovo je nešto što je, po meni, realno i svaka opština u Srbiji bez obzira da li je mala, da li je velika, imaće koristi od ovog zakona.
Ponavljam još jednom, veliki gradovi i opštine pre svega će imati korist od toga što im se duplo povećava učešće u porezu na zarade, dok će male i siromašne opštine imati, osim toga, dodatni transfer solidarnosti uz postojeći nenamenski transfer koji se ne smanjuje. Najviše dobijaju upravo opštine poput Lebana u relativnom smislu.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospodin Saša Milenić.

Saša Milenić

Ima na jednom značajnom mestu u literaturi citat izvesnog opata Terasa na koji kaže da bi "mnoga knjiga bila veća da je umela biti manja". Povodom diskusije predlagača amandmana može se, čini mi se, primeniti isti princip i moja bi se  pažnja na slušanju argumentacije predlagača zadržala duže da je diskusija u prilog predloga amandmana umela biti kraća.
Na početku mi se učinilo da predlogom amandmana SRS govori o fiskalnoj politici i o problematici organizacije finansiranja budžeta lokalnih samouprava. Moja pažnja je, tom pogrešnom pretpostavkom s početka, uočila sledeće probleme.
Poslanička grupa URS, kao predlagač izmena i dopuna, insistira na transferu i ustupljenim prihodima lokalne samouprave i to u onom delu ustupljenih prihoda koji ide iz poreza na zarade građana. To je tema, sadržina kojom prilog zakonodavstvu u smeru decentralizacije daje predlagač. Vi ste skrenuli pažnju i na problematiku izvornih prihoda lokalne samouprave za koju smo u startu, ako ste slušali obrazloženje, rekli da očekujemo da će povećanje na ovoj strani stvoriti motive kod lokalnih samouprava da podsticajno deluju na privredni razvoj u lokalnom okruženju, između ostalog i jednom odgovornijom poreskom politikom na domenu izvornih prihoda, tu jedino može nekakav oblik poreske politike da demonstrira lokalna samouprava. Uzeli ste usko temu firmarine, što me je strašno začudilo, jer to je jedan neobično mali deo budžetskih prihoda lokalnih samouprava, izuzetno mali, koji ni izbliza ne zavređuje tako velike reči i žestoku raspravu u nacionalnom parlamentu.
Na primeru grada Kragujevca ako govorimo, svega 2% budžeta grada Kragujevca dolazi iz tog izvora i to, kako zapravo izgledaju ti iznosi, nešto je i gospodin Dinkić pomenuo, u gradu Kragujevcu, time se nadmeću lokalne samouprave, sposobnošću da donose kvalitetne, distingovane, podsticajne po privrednu delatnost odluke na tom području. Grad Kragujevac ne samo da u svojoj odluci razlikuje delatnost i da od vrste delatnosti zavisi oporezivanje po tom osnovu firmarine, nego ona uvažava i kriterijum zoniranja za radnje iste delatnosti. Ne može biti isti porez po tom osnovu, u zavisnosti od toga u kom se delu grada nalazi takva radnja.
Ono što treba da znate,za proizvodne delatnosti to ispadne dve do tri hiljade dinara mesečno, što nije tako značajan prihod.
Naravno, u ekstra zoni gradskoj za uslužne delatnosti industrije, zabave uslovno rečeno, barovi, ekskluzivni lokali gde je promet mnogo veći, gde su prihodi mnogo veći, tu ide i do stotinak hiljada na godišnjem nivou, ali opet uz uslove plaćeno u 12 mesečnih rata i sve to podrazumeva pogodnosti koje treba da deluju podsticajno na ukupan razvoj delatnosti. Ali, zaista tek kasnije sam shvatio, ono što kaže Josip Pejaković kao "ja vidim oni mene tuku", u stavi da ovaj amandman nema nikakav smisao u ambiciji da se poboljša tekst predmetnog zakona, nego da se otvori jedna politička arena i šorka po osnovama koje, kao što smo videli, teško da imaju veze sa firmarinom i izvornim prihodima lokalne samouprave.
U tom smislu onda sa osećanjem viteštva koje mi ne dozvoljava da posebno teške udarce zadajem SRS, sećate da sam to nekad rado činio, ali mislim da posle toliko udaraca koje je istrpela, ne želim tome da pridodajem ništa novo, ali ovo moram da kažem. Nije smisao u poslu decentralizacije koji pokreću URS, za koje vi lepo primećujete da smo tu malo isprednjačili u odnosu na tzv. demokratski blok i Vladinu koaliciju, niti naša ambicija da kao što biste vi želeli obaramo Vladu. To javnosti treba reći, to je razlog opozicione kritike predloga ovoga zakona, što se vidi da je jedna provladina poslanička grupa isprednjačila i opozicija u tome traži šansu da je ubedi da zajedno sa njom ide na obaranje Vlade.
Eksplicitno smo vam rekli da mi kroz ovo postupanje demonstriramo visok osećaj političke odgovornosti. Želimo da u okviru jedne reformske teme, kao što je nesumnjivo tema decentralizacije, jeste da krenemo kroz narodnu inicijativu zajedno sa građanima i svim političkim subjektima, u proces učenja koji emancipacija reforme, razvoj i napredovanje sigurno jesu. Mi demonstriramo maksimalnu odgovornost i zato ka tim egzibicijama dnevno političkog nadgornjavanja naša misao uopšte i ne luta. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Gospodine Krasiću imate reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Da li mogu, gospodine Novakoviću, od vremena predstavnika poslaničke grupe? Mnogo vam hvala.
Vrlo je jednostavno odgovoriti na ove stvari. Da niste tražili promenu člana 15, ne bi ni bilo amandmana SRS, tako da ovo sve što ste pričali, džabe ste krečili. To je jedna stvar.
Druga stvar, meni je žao u ovoj sali samo jednog čoveka. Čovek predaje studentima lokalnu samoupravu, ne znam kako će da glasa za vaš predlog zakona, gospodine Dinkiću. Verovatno ima da se preznojava, da se muči, itd. Ne znam ni jednog stručnjaka u ovoj zemlji koji se bavi lokalnom samoupravom koji bi vam rekao išta dobro povodom ne samo zakona, nego i ovih vaših promena, među nama rečeno.
Drugo, najbolji zakon o lokalnoj samoupravi je donet kada je Gordana Pop-Lazić bila ministar za lokalnu samoupravu, a Žarko Obradović njen zamenik. Ako ne verujete meni, pročitajte knjige, pa pitajte profesore koji predaju lokalnu samoupravu. Samo bih vam skrenuo pažnju na izuzetno lepe odredbe koje se tiču lokalne samouprave na teritoriji KiM. To je druga stvar.
Treća stvar, gospodine Dinkiću, ne možete vi u Skupštini da demonstrirate situaciju da ne razgovarate sa Dačićem. Vi ste tri i po godine sa Dačićem u prisnim koalicionim odnosima. Sednete lepo i dogovorite se šta je bilo 1991. godine. Nemojte mene da terate da ja sad branim Slobodana Miloševića i ove druge. Vi ste pokazali visoku dozu da se ne gadite prema toj politici iz 1991. godine, ne znam zašto sada pokazujete. Doduše, vi uvek pokazujete kad treba da izađete iz Vlade da bi oborili Vladu.
Gospodine Dinkuću, mi tražimo da se pokrene pitanje razrešenja, odnosno da se glasa da se smeni ova Vlada Republike Srbije. Mi imamo 56 potpisa. Bilo bi dobro da nam vi date četiri potpisa još i da skinemo ovu vladu. Zašto? Evo, da vas samo podsetim, kada Boris Tadić ode u inostranstvo, on se samo izvinjava javno. Ko zna šta je radio dok je bio mlad u inostranstvu. Vi ste 2011. godinu, gospodine Dinkiću, započeli sve izvinjenjima. "Izvinite građani, prevario sam vas za akcije, izvinite građani, prevario sam vas za Zakon o finansiranju lokalne samouprave, izvinite građani, ja vam nisam davao pare za lokalnu samoupravu iz budžeta tokom 2009, 2010, 2011. godine, izvinite građani, ja sam naterao da se Zaječar i Valjevo posvađaju zbog navodno investicije "Gorenja", a "Gorenje" ne daje ni dinar, nego daje država Republika Srbija za svako otvoreno mesto po 10.000 evra". Vi se danas praktično samo izvinjavate.
Na pitanje ko će da dobije - svi dobijaju. Kako mogu svi da dobijaju, ako se samo deli 1,7% BDP-a? Kako će svi da dobiju? Svi će da dobiju mnogo više. Onda to ima da pređe preko 1,7% BDP-a. Onaj deo nenamenskih transfera, naravno, na to mislim, ne mislim na izvorne prihode. Znate, cela priča je neverovatna. Gospodin Dinkić izvadi neki čaršav, to se zove čaršav, veliki papir i opštine i onda rubrike, rubrike, rubrike, rubrike i onda, šta kaže, ekspertski tim G17 Plus, na čelu sa Bojanom Krištom je izvršio dubinsku analizu i došao do zaključka - ova promena povećava sa 40 na 90 miliona, a ovde ćete umesto ovoliko dobiti 180 miliona, to u zbiru daje toliko i toliko. To je isto bilo za besplatne akcije.
Isto je bilo za besplatne akcije. Jedini argument – papir, lepa osećanja, lepe želje, itd. Naravno, i Nada, Nada je verovala u to. Ja nemam ništa protiv da ljudi veruju u te vaše priče. Nemam nikakvih problema. Pet miliona vam je verovalo za akcije, svi pojurili jadnici da upišu, da dobiju po 1.000 evra. Računaju, nit luk jeo, nit luk mirisao, Mlađa daje 1.000 evra, glasam za njega. Znate? Kao i oni u "Boru". Rekli ovako – baš nas briga, Mlađin čovek vodi RTB "Bor", ako glasamo za njih, iz Republike ima da dolaze pare u "Bor", "Bor" i ovako ne može da zaradi ni za vodu, ni za struju, svima lepo, drp sistem na delu. Ali, znate šta, ljudi, uvek se stavi ona crta, pa se podvuče, pa se vidi – plus, plus, plus, minus, minus, minus, da vidimo gde smo.
Gospodin Dinkić je video da u slučaju neke dalje kampanje može i ova vlast da kaže – molim vas, to je Koštuničin zakon iz 2006. godine. Nema to veze sa DS. Ko je bio glavni protagonista? Gde je smeo Koštunica kod Mlađe da kaže – to ne bih. Postoji stalna konferencija gradova, ali stalna konferencija gradova, zapamtite, 151 predsednik opština, dve godine vrište, kukaju protiv republičke vlasti, demokrate protiv demokrata, G17 protiv G17, a oni kažu – kriza. Onda ovi iz stalne konferencije kažu – dobro ako je kriza, ali zašto da teret krize padne samo na lokalnu samoupravu. "Ništa, samo se vi zadužujte. Imamo do 45% BDP-a, još prostora, možemo da se zadužujemo". Oni su se lepo zaduživali, pa lepo mažnjavali pare, pa ste lepo te transfere pretvorili u dopunske kampanje, pa Pajkić asfaltira, pa idu građevinske mašine.
Vi nas prozivate, kukate ovde, nama se jadate kako je nemoguće da u lokalnoj samoupravi iz tri-četiri izvora se finansiraju neki poslovi. NIP finansira u lokalne samouprave. Ko je napravio NIP? NIP ste vi napravili, niko drugi nije napravio NIP. Mislili ste tamo ćete celog života da budete, pa vam jedno malo vreme ušao Đilas, pa kad je trebalo da se raspodele pare, hajde malo ovamo, hajde malo onamo, pa onda Kalanovićka lepu priču sa krokodilskim suzama o 40 nerazvijenih opština, pa će ona tamo da interveniše, itd.
Ko je izmislio Ministarstvo za kapitalne investicije? Zoran Krasić? Nije Zoran Krasić izmislio, nego ste vi izmislili. Kad je to postojalo da u Srbiji to ministarstvo bude glavni finansijer za sve moguće stvari? Pa i oni finansiraju. Naravno, i ta stranka želi da se dodvori biračima. Ona stranka koja drži, niti ona hoće da se dodvori biračima. Gde su namenski i funkcionalni transferi preko nekih ministarstva? Naravno da hoće i obrazovanje, naravno da hoće i zdravstvo i svuda afera za aferom. Afera za aferom. Gde god ste uradili, vaši tragovi su uvek afera. Afera do afere.
Uvek je neko drugi kriv. Gospodin Stevanov su vam rekli, vi ste išli sa jednim predlogom zakona, skupili 500.000 potpisa. Sad kažete – to je isti taj, samo malo promenjen. Pa, nije baš isti, niti je tako malo promenjeno, nego ste samo zamaskirali situaciju koja će da nastane. Beograd će i dalje da uzima velika sredstva, ali ste postigli neverovatno čudo, i Beograd je zadužen. Nema koja sednica Skupštine Grada da se ne donosi odluka o ovom mostu, te 20 miliona, te 50 miliona, te ovoliko miliona, te onoliko miliona. Vi mislite sa pričom da onaj iz Babušnice treba da mrzi Beograd. Završavate posao i vi se pojavljujete tu kao spasioci, Robin Hud.
Svi će da dobiju, svi će duplo više da dobiju. Kako je moguće da se dobije duplo više? Odakle će da se uzme? Gde god da uzmete, pravite ne bunar, nego crnu rupu, ponor. Čitali smo mi u novinama da ste vi najbolji ministar finansija na svetu. Neki tabloid, žuta novina napisala. Svašta smo mi pročitali ovde, ali došlo je vreme da se podvuče linija.
Znači, gospodine Dinkiću, Dačića pod hitno da uhvatite za ruke i da ga pitate kakva je ta centralizacija 1991. godine? Što se mene lično tiče, jesam za centralizaciju i za visok stepen lokalne samouprave koja je garantovana od strane Ustava i od strane zakona, ali koja se poštuje. Ali, vi ne. Vi da malo muljate, ako možete u crno. Hajde malo prevara ovde, hajde malo prevara onde. Gledajte kako smešne situacije. Sada Ćirić otvara pogone, a pozadina mu je Mlađan Dinkić. Još ste zašarenili sa onim šlemovima tamo, itd. Što se slikate? Pa, kako vam nije ispod časti da vam bude šef vaš učenik?
Ne, ne može operacija izlazim iz Vlade – Rušim Vladu, nego da podignem sebi popularnost kako bih uhvatio priključak da i dalje budem u Vladi, jer možda ćemo da dobijemo 2020. godine taj potpis, a Mlađan Dinkić voli tamo gde su pare, voli. Šta beše sa vakcinama? Šta beše sa privatizacijama? Da li ćemo da otvorimo pitanje koga ste sve postavili u raskinutim privatizacijama i u tim preduzećima zastupnik je državnog kapitala? Da li ćemo napokon da zatvorimo priču sa Aerodromom, sa Bojanom Krišnom, sa državnom lutrijom, sa "mobi 63", sa Kiprom? Došlo vreme da se podvuče crta, došlo vreme, nema više odlaganja. Na vlasti ste 11 godina, osim onih čest meseci kad ste bili u sukobu sa Zoranom Đinđićem, kad je Laki bio malo nervozan, kako rekoste. Ne smeta vam Boško Ničić sada, a 2002. godine šta vam je radio Boško Ničić? Sada vam je zlatan Boško Ničić. Šta je taj lepak koji miri krvne neprijatelje?
Šta je to oko čega se skupljaju, pro evropejci? Pare, samo pare. Ko ima pare, ima i moć, taj ima vlast. Vi ćete da rasteretite javna preduzeća i državnu službu od politike? Vi to nas ubeđujete, vi ubeđujete! Kažite, ljudi, za proteklih pet-šest godina da li je mogao u zdravstvu da se zaposli čovek ako nije član G17 ili slučajno DS? Zbog čega ste bili u svađi oko zdravstva? Sad ste izmislili neku novu temu. Svi dobijamo, znate to najbolje u Srbiji kada krenete sa parolom, svi dobijamo, svi zarađujemo, a niko ne zna ko će da izgubi.
Naš centralni problem je mali bruto društveni proizvod. Naš centralni problem je što nema sredstava na svim nivoima vlasti. Naš centralni problem je što se ne znaju prioriteti i sve to pod jednom kapom, vole ljudi da kradu, ljudi šta vam je?
Otkad je donet Zakon o javnim nabavkama, kriminal se povećao 300%. Zašto? Zakon i nije donet da bi se sprečio kriminal, nego da bi se kanalisao, da tačno odlazi u određene ruke i zato svake godine 800 miliona evra nestane. Nije to izmislio Zoran Krasić, nego ovi što vas posmatraju, što vrše moritoring nad vama, vi ste kao pokusni kunići, znate u staklenom oni vas posmatranu kroz ono staklo, "a dobar je danas. Zapiši. Sutra, da vidimo mrda, dobar je, pusti malo vazduh, mrda, dobro, smanji malo vazduh" itd.
Nemam ništa protiv da se vi tako ponašate, ali nemojte da terate da cela Srbija bude pokusni kunić. Zato smo mi danas ovde, da bismo žigosali za sva vremena ovu jedanaestogodišnju politiku prema EU i NATO paktu. Zamislite, ljudi, 11. juna Vojska Srbije je poslala svoje pripadnike na poligon kod Slunja, Eugen, Kvaternik, ne znam kako se zove, pod okriljem NATO pakta, vojna vežba, učestvuju SAD, Albanija, Hrvatska, Kosovo, odnosno Makedonija i Crna Gora, kaže pripremaju se za mirovnu misiju u Avganistanu. To država Srbija finansira. Naša vojska ide na vojne vežbe na poligon Kvaternik, priprema se za Avganistan, a ovde nam se kunu ovi što su se zakleli na Ustav da mi nikad nećemo poslati naše u Avganistan itd, itd.
Ko vama sme da veruje? Veličam samo svoje legitimno pravo da vam ne verujem i svakog dana sve više dokazujem građanima da sam mnogo u pravu što vam ne verujem.