Hvala potpredsednice.
Gospodine potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, po ko zna koji put dajemo danas garancije za zaduživanje naše zemlje i ne sporno je, iako je gospodin Đelić sve opisao u relativno optimističkom tonu, da se zemlja ubrzano zadužuje. Zadužujemo buduće generacije, i to ništa nije sporno kada su u pitanju neki projekti. Evo, na kraju krajeva, moje kolege su pričale o Fijatu, da nema tog partijskog upliva, kašnjenja i obmanjivanja do sada, nije sporno, tu smo ipak vlasnici samo trećine. Verujemo da će se tu proizvoditi, odnosno sklapati automobili, verujemo na pozitivan efekat na platni bilans. Neće to biti onda kada se najavljivalo, ali će valjda biti.
Znate, kada zadužujemo, pošto su krediti na 20 godina, bebu koja je upravo sada rođena, ako ona sa 20 godina bude vraćala kredit od koga je napravljen neki put, to i nije sporno, vozi se po tom putu, hoda po tom putu, pa i treba da ga vraća, međutim, sporno je što ovo ubrzano zaduživanje, a jasno je, čim tempo zaduživanja raste, da se približavaju izbori, objektivno se odnosi na mnoge firme kojima je zaduživanje prevazišlo imovinu. Govorim o problemu koji ne može da se upoređuje i zbog toga, a između ostalog i zbog onoga što su rekle moje kolege, da ne možemo da se upoređujemo sa Slovačkom, ne samo zbog NATO i jasnih stavova o tome, nego prosto zbog izostanka partijski kontrolisane državne imovine, što je slučaj u Srbiji.
Setimo se garancija za 52 miliona kredita za JAT, ode direktor. Sada se najavljuje da neki drugi dođe i da troši te pare. Sada se najavljuje smena direktora Galenike i zaduživanje za 70 ili 80 miliona evra, firme koju je taj čovek doveo u dubiozu od 100 miliona evra. Zaduživanje Galenike otprilike za duplo više nego što bi neko sada na tenderu ponudio za Galeniku. Setimo se brojnih primera. Evo, na primer, Srbijagas. Ovog leta ćemo verovatno ovde glasati za garancije za zaduživanje Srbijagasa za još 210 miliona. Prošlog leta ili jeseni smo ovde dali garancije za 170 miliona. Ukupno sa ovih 210 miliona evra Srbijagas će biti zadužen sa 630 miliona evra. To je apsolutno ne zamislivo, a radi se o imovini kojom se ne upravlja na način na koji sam siguran da će se upravljati Fijatom u Kragujevcu, iz prostog razloga što ćemo imati samo trećinu, a oni dve trećine.
Sličan je slučaj i sa kombinatom Bor. Dali smo garancije za novu topionicu od 200 miliona evra. Kamen temeljac treba da se otvori u sledeći petak. Zato mi je žao što gospodin Ćirić nije tu, pošto je najavio reorganizaciju i stečaj kombinata Bor. Citiram ga – cilj je te organizacije da Bor postane finansijski zdravo preduzeće, iz čega zaključujem da svakako sada nije, i to u situaciji kada je cena bakra najveća u istoriji.
Spajaće se četiri preduzeća u jedno i, ako ćemo pošteno, u budućoj privatizaciji tog kombinata bi trebalo upravo razdvojiti delove preduzeća i prodavati ih po delovima jer, na kraju krajeva, dve neuspele privatizacije pokazuju da to ne ide. Ovo je primer, sve ovo što sam naveo, kako je zaduživanje zemlje u uslovima postojanja partijske svojine u suštini pogubno za one koji dolaze, koji će taj kredit vraćati. Dok se ne promeni sistem, za šta se zalaže LDP, ovakva zaduživanja će biti nefunkcionalna, neće donositi željene efekte nego, naprotiv, faktički će se svoditi na predizborno trošenje para.
U Boru se pričalo kako u borskoj jami ima zaliha, direktor je obećao predsedniku Tadiću da će odatle da se vadi hiljadu tona bakra mesečno, a sad je taj bilans tek 40 tona. Verovatno zato predsednik Tadić neće doći na otvaranje topionice, iako tamo farbaju samo jednu stranu kuće, očekujući ga, a one tri ostavljaju. Otprilike je to stanje u javnom sektoru koji vode partijski kadrovi, a ovde vašim glasovima, jednom mesečno dajemo garancije i zadužujemo buduće generacije za nešto što neće odbaciti profit, za nešto što neće dati efekat koji će, nadam se, "Fijat" dati.

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a posle njega narodna poslanica Marina Toman.

Za razliku od prethodnog kolege koji je izrazio nadu da će "Fijat" ispuniti svoje obaveze na osnovu svega što imamo priliku da vidimo u protekle dve i po godine, nemam tu vrstu nade, a ono čime sam iznenađen jeste upornost kojom predstavnici Vlade, pa i gospodin Đelić, i dalje obmanjuju građane Srbije.
Gospodine Đeliću, moram da vam kažem krajnje iskreno da ste vi jedan od najreprezentativnijih primera one politike koja u kontinuitetu u protekle tri, četiri godine na najgrublji mogući način obmanjuje građane Republike Srbije. Vi ste maratonac koji trči počasni krug. Građanima Srbije ste obećali mnogo toga: 400 hiljada radnih mesta, bolje plate, socijalno odgovornu Vladu, evropske integracije, a od toga, sada sasvim jasno vidimo, nema ništa.
Ta vaša upornost da i u ovom momentu branite političke stavove za koje, ako vi verujete, onda bar veliki deo vaših kolega koji se nalazi u vašoj stranci ne veruje, se može opravdati jedino euforijom kojoj ste vi skloni kada pričate o EU, a to je jednako našim nacionalnim, državnim, privrednim i ekonomskim interesima.
Gospodine Đeliću, umesto da pričate sa vašim kolegom, bilo bi dobro da, ako ne možete više građane da pogledate u oči, bar pogledajte mene. Gledajte i slušajte šta ću vam reći…
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktnog obraćanja drugim učesnicima na sednici ili pristojnije, bez obzira na argumentaciju. Ukoliko je poželjno da bude oštra, bez direktnog obraćanja. To je izričito zabranjeno Poslovnikom.)
Zahvaljujem. Dozvolite da je nepristojno za tri godine zadužiti građane Srbije za tri i po milijarde. Dozvolićete da je nepristojno da samo u ovoj godini se ova država zaduži za skoro milijardu dinara. Dozvolićete da ova država preživljava, a da je to nepristojno prema građanima Srbije, tako što izdate kratkoročne i dugoročne zapise u iznosu od 1,5 milijardi evra, pa se ne zna više kako ćemo i ko će taj novac vraćati. Toliko o nepristojnosti. Mislim da je to nepristojno i da je krajnje vreme da prestanemo da omalovažavamo sopstveni narod pružajući mu lažnu nadu, tvrdeći da uslov za ulazak u EU nije Kosovo, tvrdeći da nismo prezaduženi, tvrdeći da je posao sa "Fijatom" i ovaj kredit koji se danas nalazi na dnevnom redu u interesu Srbije.
Zanima me mišljenje ministra, neću ga prozvati lično, ali da li je ovaj kredit u interesu Srbije? Ako jeste, želim da čujem suvislo, racionalno, ekonomski utemeljeno objašnjenje zbog čega je to u interesu. Mastilo kojim je gospodin Đelić potpisao SSP i sa kojim se on ponosi, jako ću skupo koštati građane Republike Srbije. To isto mastilo koštalo je Republiku Srbiju i kada je potpisan ugovor sa "Fijatom" 2008. godine. Da li je istina, ministre, da je tada potpisana sledeća stvar – da je u obavezi "Fijat" da u "Zastavu" uloži 200 miliona evra i da Srbija uloži 700 miliona evra? Šta je od toga ostvareno? Ta obaveza je bila u 2009. godini. Da li je "Fijat" ispunio ugovornu obavezu na koju se često pozivate kad govorite o evropskim integracijama, tako euforično, rekao bih i fanatično? Mislim da nije. Da li je potpisan aneks tog ugovora, iz prostog razloga što ništa nije ispoštovano? Jeste. Šta je pisalo u tom aneksu – da ta obaveza ostaje. Da li je posle tog aneksa "Fijat" ispunio svoju obavezu? Nije. On je ispunio delimično, uplatio je 99,4 miliona evra. Da li je prošle godine iz Vlade Republike Srbije rečeno da će biti isplaćeno i dodatnih 100 miliona evra i da će upravo ove godine "Fijat" investirati 600 miliona evra? To je rečeno prošle godine, da građani Srbije znaju da će 600 miliona evra biti investirano u Kragujevac. Da li se to dogodilo? To se nije dogodilo. Da li je možda razlog ekonomska kriza? Vi ste sve vreme negirali tu ekonomsku krizu, vi je niste priznavali, govorili ste da je to razvojna šansa, kao što ni sada ne priznajete u kako teškoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja i sa koliko dugova suočena.
Danas ovde govorimo o nekih 700 miliona. Danas ćete usvojiti novi dnevni red gde "Srbijagasu" odobravamo 150 miliona kredita. Zaista se postavlja pitanje dokle, koja je cena vaše vlasti? Da li ste vi svesni činjenice da, kada dođemo do izbora, ne samo da nećete imati moralno pravo da se za vlast borite, vi nećete imati ni moralno pravo da opravdate svrhu vaše vlasti, jer ste za ove tri i po godine uništili državu, lagajući narod da branite Kosovo i da se borite za evropske integracije. Uništili ste sve institucije i uništili ste ono što je podjednako važno – privredu i ekonomiju ove države. Tvrdim da je to planski. Vi, od slepila kojim su vas zaslepile evropske institucije, ne vidite jasno interes sopstvene države. Vi ne znate šta je interes sopstvene države, ne razumete Srbiju, ne znate gde se nalazite, vi ste izgubljeni u vremenu i prostoru. Vi branite golim marketinškim sredstvima sopstvenu vlast. To je činjenica i to ćete raditi i u narednom periodu, ali verujte mi da u tom poslu nećete uspeti.
Dakle, ovo preterano zaduživanje nas sasvim sigurno uvlači u nešto što se zove dužničko ropstvo.
Ovde se prikrivaju statistički podaci – da li smo premašili 45% društvenog proizvoda ili nismo? Naravno da jesmo i naravno da je dug nepodnošljiv i naravno da to nećemo moći da vratimo.
Ovde vas otvoreno pitam, recite nam jasno – da li u ugovoru piše da će se proizvodi 200.000 automobila u tom Kragujevcu ili je to još jedna fikcija, kao što je i vaša fikcija bila da ćemo u EU biti 2007. godine, kao što je vaša fikcija bila 2008. godine kada ste građanima tvrdili da ćemo u EU biti 2012. godine? Recite mi – šta je realnije, da Srbija bude u EU 2020. godine ili da Srbija 2012. godine proizvodi 200.000 automobila? Vi niste zaštitili sopstvenu državu, a ulazite u posao sa jednom ozbiljnom firmom. Niste dobili garancije koliku će obavezu "Fijat" preuzeti, prvo da zaposli radnike, kolike će plate biti i koliko će se automobila proizvoditi.
Jedino što imamo jesu vaša lažna obećanja, ali, gle čuda, u njih više niko ne veruje. Zašto bi vam verovao, zato što ste toliko stvari u proteklom periodu obećali sopstvenom narodu i sada ste u jednom stešnjenom prostoru, gde pokušavate da iz tih lažnih obećanja na neki po meni nespretan način izađete, ali vam to neće poći za rukom.
Vi ovde treba da nam odgovorite, bar probajte, jer ovo je vrlo neobična tačka. Raspravljamo danas od 11 sati, a vi ste treći ministar koji ovde dolazi. Prvo je bio ministar Ćirić, pa je došla ministarka Kalanović, pa sada dolazite vi. Ovde govorite o nekim različitim kamatama, niste usaglasili priču, nadmećete se u obećanjima, a zapravo vidimo da od tih obećanja nema ništa.
Odgovorite na pitanje, odnosno dajte srpskoj javnosti garanciju da ste sa "Fijatom" dogovorili da će se u narednom periodu, u narednoj godini proizvoditi 200.000 automobila. Ako to ne možete ovde da kažete, onda priznajte da ste u 2008. godini lagali sopstveni narod, da ste ga obmanuli, da je ta izjava ravna onoj da ćete isplatiti najmanje 1.000 evra svakom građaninu u ovoj državi, da ćete penzije povećati na 70% od ličnog dohotka i da ćete, kao što sam već napomenuo na početku, zaposliti 400.000 ljudi.
Gospodine Đeliću, samo vam mogu dati savet za ovo malo vremena dok ste još na vlasti. Nemojte sve upropastiti u državi i ne dajte da država ode u bestrag. Ona je na putu u bestrag, ali nemojte biti toliko euforični i toliko eurofanatični, da od slepila ne vidite da ćete državu dovesti do te tačke da oni koji posle vas dođu na vlast neće tako lako moći da poprave stanje.
Zamolio bih vas još jednom najljubaznije da odgovorite na ova pitanja koja sam vam postavio i bez obzira šta ćete odgovoriti, a pretpostavljam kakav će odgovor biti, građanima Srbije poručujem – neka nam je Bog u pomoći sa ovakvom vlašću, sa ovakvim ministrima koji ne razumeju sopstveni narod i koji ne prepoznaju državni, nacionalni i ekonomski interes. Zahvaljujem.

Dvanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Marina Toman, a posle nje narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo, želela bih na početku diskusije da istaknem, kao i moje kolege, da kako su se smenjivali predstavnici Vlade danas u ovom parlamentu, tako su se menjali i kreditni uslovi, što je zaista skandalozno i nedopustivo.
Da se vratimo na samo potpisivanje. Gospodine Đeliću, vi ste prilikom potpisivanja izjavili da je izvozna privreda Srbije ovim dobila značajnu finansijsku inekciju. Međutim, postavlja se pitanje – može li budžet Republike Srbije, odnosno poreski obveznici, da izdrže jednu takvu finansijsku inekciju? Odnosno, postavlja se pitanje – šta će privreda i šta će građani Srbije dobiti ovim aranžmanima? Guverner Šoškić tvrdi da oni predstavljaju značajan korak napred na putu Srbije ka novom razvojnom konceptu osijentisanom na izvozu.
Međutim, može li se ići, odnosno može li se napraviti korak napred u razvoju malih i srednjih preduzeća ukoliko nisu rešeni sistemski problemi u jednom poslovnom okruženju, odnosno mogu li ti problemi nestati u toku noći, mogu li se oni otkloniti kreditima? Naravno da ne mogu.
Pomenuti aranžmani predstavljeni su kao velika šansa za mala i srednja preduzeća. Međutim, postavlja se pitanje – koliko će zapravo ta mala i srednja preduzeća imati koristi, a koliku će korist imati poslovne banke preko kojih će ići ovi krediti?
Takođe, javlja se i mnogo toga nepoznatog – pod kojim uslovima će mala i srednja preduzeća dobiti kredite?
Da ponovim, kako su se menjali predstavnici Vlade u ovom parlamentu danas, tako su se menjali i kreditni uslovi. Tako je ministar Ćirić rekao da će kamatna stopa, da citiram, biti otprilike od 5 do 5,5%. Ako se ne varam, vi ste tu kamatnu stopu smanjili i ona će prema vašim rečima iznositi oko 1,6%. Prosto nas interesuje šta je od toga tačno i na koje podatke mogu mala i srednja preduzeća da se oslone? Znači, jedna krajnje kontradiktorna informacija.
Nepoznanica je i koja će to mala i srednja preduzeća moći da uzmu kredite. Naime, kriterijum nepodobnosti određuje Evropska investiciona banka u pismu koje će dostaviti zajmoprimaocu. Kako stoji u Predlogu zakona, njih banka može da menja kako se menja politika banke. Znači, u ovom trenutku se ne zna koja su to preduzeća koja će moći da konkurišu za ove kredite.
Predstavnici Vlade su to predstavili kao šansu za domaća i strana preduzeća. Postoji jedna opravdana sumnja da će ti krediti završiti, odnosno da će dobiti šansu da za njih konkurišu pre svega strana preduzeća.
Predlozi zakona o potvrđivanju ugovora između Srbije i Evropske investicione banke o garanciji za kredit, koji kod pomenute banke uzima kompanija "Fijat automobili Srbije", takođe otvara nekoliko dilema. Jedna je dilema – da li uzimanje kredita od 500 miliona evra znači da će fabrika iz Kragujevca samo otplatiti početno investiciono ulaganje na koje se 2008. godine obavezao "Fijat"? Druga dilema je – da li će mu u tome pomoći Republika Srbija, koja je garant dela kredita? Treća opcija, odnosno treći scenario ne postoji.
Ministar Ćirić je danas rekao da neće Srbija da vraća, već će to činiti "Fijat". Međutim, ko može da bude siguran u to? Kod davanja garancija nikada se ne zna i niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da one neće biti aktivirane.
Ministar Ćirić je takođe ponovio da je to njegovo lično mišljenje, a zaista tražiti da Srbija da garancije, a da neko to obrazlaže ličnim mišljenjem, to je zaista nedopustivo. U pitanju je novac poreskih obveznika.
Na činjenici da je "Fijat" do sada uložio tek negde 99,4 miliona evra i da država Srbija daje garancije za kredite, završava se sva ta iole ozbiljna priča o nekom velikom "Fijatovom" investiranju u fabriku u Kragujevcu.
Kada je potpisan ugovor o zajedničkom preduzeću 2008. godine "Fijat" se obavezao da će investirati oko 700 miliona evra, dok se Republika Srbija obavezala da će svoje obaveze od 200 miliona evra izmiriti u novcu i 50 miliona u vidu poreskih olakšica.
Tada niko nije spominjao da će Republika Srbija odnosno poreski obveznici biti garanti za kredite koje preduzeće uzima da bi investirao u opremu, zgradu, tehnologiju i niz drugih stvari. Tada niko nije spominjao da će "Fijat" uložiti svega 100 miliona evra, a da će preostalih 600 miliona evra biti investirano iz kredita za čiji deo će garancije dati i Republika Srbija.
Interesantno je inače da Republika Srbija daje garancije za 40% kredita, a "Fijat" za oko 60% kredita.
Predstavnici Vlade koji dolaze u parlament sa ovakvim predlozima morali bi, pre svega, da odgovore na nekoliko bitnih pitanja.
Prvo, ni u jednoj ozbiljnoj državi garancije se ne daju olako. Davanje garancija se ne obrazlaže rečima - potrebno je da se prema planu pogoni osposobe do decembra 2011. godine. U redu je, to je činjenica, pogoni treba da se osposobe do decembra 2011. godine, ali to nikako ne obrazlaže zašto Srbija treba da bude garant kredita.
Drugo, ni u jednoj ozbiljnoj državi predstavnici Vlade ne bi mogli da obrazlažu ovakve predloge a da nam pre toga nisu izneli precizne informacije, odnosno podatke o tome koliko je "Fijat grupa" do sada investirala u "Fijat automobile Srbije" i koliko iznose ukupna ulaganja i podsticaji Republike Srbije, zaključno sa majom.
Treće, jako je neozbiljno tražiti da Srbija bude garant,a da poslanici i javnost pre toga nisu upoznati, odnosno nije im predočen precizan plan i program budućeg razvoja i rada fabrike iz Kragujevca.
Ministar Ćirić je izneo svega nekoliko rečenica o tome, pozivajući se na biznis plan, međutim, vrlo šturo, vrlo neprecizno mogli smo da čujemo da će proizvoditi novi modeli koji se ne proizvode nigde u svetu. Mogli smo da čujemo da će se automobili izvoziti, ali na koja to tržišta? Ponovo se spominje tržište Ruske Federacije. Međutim, kao što znamo, predstavnici Rusije su to odbili, a vi ponovo spominjete to isto tržište.
Takođe, mogli smo da čujemo da će se proizvesti oko 200 hiljada automobila, to je rekla ministarka Kalanović. Nakon sat vremena, ministar Đelić je to povećao za 50 hiljada.
Postavlja se pitanje šta će biti ako dođe još jedan predstavnik Vlade, da li će to on povećati na 300 hiljada, 350 hiljada?
Zaista krajnje neozbiljno se licitira sa podacima koji nisu precizni. Igra se brojkama, a nisu predočeni konkretni planovi i programi.
Složićete se da bez konkretnih i preciznih podataka, ministre Đeliću, svaka priča o tome zbog čega je važno da Srbija bude garant kredite je pomalo neozbiljna.
Uostalom, bez toga, ni jedan ozbiljni privrednik, a pretpostavljam ni vi, ne bi pružili garancije za neki projekat ili kredit, odnosno ne bi rizikovali a u ovom slučaju vi rizikujete parama poreskih obveznika.
Ovo su neki razlozi zbog kojih mi nećemo podržati ove predloge.

Iskorišćeno je 9 minuta i 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku sledećem prema prijavama za reč, samo da podsetim Narodnu skupštinu, na osnovu člana 90. stav 2, da sam već oko 15,30 časova, produživši rad danas, najavila da će se sednica koja je zakazana za 17,00 časova održati nakon dana za glasanje i zaključivanja sednice čija je rasprava u toku.
Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo nekako taman kada je i premijer Mirko Cvetković saopštio da je u Srbiji obezbeđena makroekonomska stabilnost, koja će se nastaviti i u narednoj godini, EIB odobrila je novi kredit u iznosu od 750 miliona evra, pa je izgleda tako Vlada Srbije ostvarila još jedan impozantan uspeh u borbi protiv domaće i svetske krize, a ovim novim zaduživanjem je valjda načinila dodatni korak ka evrointegracijama kojima teži.
Ono o čemu smo već govorili, a što je na kraju krajeva je i vaša izjava, gospodine Đeliću, vezano za tu čuvenu finansijsku injekciju, prilično je interesantno šta će nas sve zaboleti od te pomenute injekcije.
Najveći deo tog kredita, oko 500 miliona evra, uzet je naravno za ulaganje u kompaniju "Fijat Srbija", a ovih preostalih 250 miliona namenjeno je razvoju malih i srednjih preduzeća, što je donekle i logično jer ste sva veća preduzeća uništili. Posebno je istaknuto da se 30 miliona evra usmerava na pomoć medijima, što u principu znači da nas očekuje neki politički rijaliti šou već od ovih dana.
Ovo sve navodi nas na jedan logičan zaključak a to je da je očigledno da se aktuelna vlast već uveliko priprema za izbore, tako da i ova najnovija priča o kreditima zapravo je samo nastavak onoga čega smo se već naslušali, pogotovo u poslednjih nekoliko godina.
Naravno, u celoj ovoj nesrećnoj priči nema kraja jer, kao što smo mogli da se informišemo i prema najavama direktora Uprave za javni dug, Srbija bi do kraja godine emitovala evro obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu u vrednosti od 1 milijarde dolara. Takođe, zadužiće se za još 100 miliona evra kroz trogodišnje obveznice i to u evrima.
Interesantno je u celoj toj priči da EIB, koja je i sada odobrila tih 750 miliona evra kredita, država Srbija već duguje već 888 miliona evra, lokalne samouprave skoro 132 miliona, a banke i preduzeća 173 miliona evra.
U prethodne dve godine otplata tog spoljnog duga je dostigla 11% BDP, dok je BDP ostvario rast od svega 1,8%.
Postoji nekakvo univerzalno ekonomsko pravilo da ako je masa otplate glavnice i kamata u jednoj godini veća od prirasta BDP ta zemlja je veoma zadužena. Nažalost, država Srbija se zaduživala kod međunarodnih finansijskih institucija, ali kreditna sredstva očigledno nisu ulagana tamo gde je trebalo, u infrastrukturu, nego poput onih, recimo, MMF-ovih koji su upotrebljeni za jačanje deviznih rezervi, a pri tom se od oktobra 2008. pa do kraja prošle godine na deviznom tržištu potroši čak tri i po milijarde evra. Sada, gde je to završilo, verovatno će se i to jednog dana znati. Vratio bih se na sam početak priče, dakle, 500 miliona evra za mešovitu firmu sa "Fijatom".
Nameće se jedno logično pitanje – ako se država toliko zadužuje da bi napravila fabriku automobila, čemu je onda bio potreban "Fijat" i šta tu "Fijat" u celoj priči ulaže i koliko je uopšte do sada uložio i čija je ta firma? Izvesno je, kako vreme polako odmiče i kako neke stvari isplivavaju na površinu, da se ispostavlja zapravo da je aranžman Republike Srbije sa italijanskom "Fijat grupom", iz Torina, kako su ga svojevremeno nazivali predstavnici vlati, poslom veka, očigledno je da se pretvara u jednu popriličnu grešku možda čak i veka.
Ovih 500 miliona evra koji su predviđeni za proširenje kapaciteta fabrike zajedničke kompanije "Fijat automobili Srbije" u Kragujevcu realizovaće se tako što je Vlada Srbije prihvatila da država bude garant za vraćanje 200 miliona evra, dok "Fijat" i italijanska Agencija za osiguranje poslova obezbeđuju garancije za preostali iznos kredit ne ulazeći u način otplate itd.
Interesantno je da u obrazloženju za davanje garancije koje je Vlada Srbije navela, stoji da će kamata EIB činiti fiksna kamatna stopa koju na godišnjem nivou utvrđuje EIB i varijabilna kamatna stopa koja je na godišnjem nivou jednaka šestomesečnom euriboru, plus ili minus rastom koji određuje EIB.
Šta je sad poenta svega ovoga odnosno gde je početak problema? Već je o tome bilo reči, istorijskog 29. septembra 2008. godine, kada je potpisan Ugovor izmešu predstavnika Srbije i "Fijat grupe" iz Torina, ni jednom jedinom odredbom Ugovora o zajedničkom ulaganju "Fijat grupe" i Republike Srbije u postojeće kapacitete fabrike "Zastava", koji je Vlada Srbije i obelodanila, ne predviđa se kredit kao instrument investicije.
Celokupna priča sa Fijatom bi verovatno imala i drugačiji tok, da se znalo kakve su prave namere Italijana, odnosno da su do sada uložili svega 99,4 miliona evra, a očigledno da ovih preostalih 600 miliona od onih famoznih 700, koliko se spominjalo, će biti pretežno obezbeđeno upravo iz kreditnih izvora finansiranja.
Takođe, prikriveno je da će zajedničko preduzeće "Fijat automobili Srbija" praktično biti kreditno opterećeno i to pre otpočinjanja proizvodnje ovog toliko najavljivanog novog modela Fijata i da će, naravno, sve u značajnoj meri i umanjiti eventualni profit i dividende koje bi trebale da se sliju u budžet Republike Srbije. Da ne govorim o tome da su već na samom startu Fijatu date neverovatne podsticajne mere, poklončići u vidu 67 hektara zemljišta, uz obavezu obezbeđenja dodatnih 70 hektara, da su davane državne subvencije za novozaposlene radnike, subvencije pri prodaji automobila Punta itd.
Koliko je cela priča problematična, opet se vraćamo na sam početak, jer je i privi problem nastavo već oko transfera novca iz Torina u Kragujevac, pa se onda za sve ovo vreme, niko nije odvažio iz Vlade Srbije da iznese neke prave informacije o tome koliko je zaista novca, zaključno sa današnjim danom, Fijat grupa iz Torina uopšte investirala u preduzeće "Fijat automobili Srbije".
Suština je zapravo u nameri Fijata da preduzmete obaveze investiranja realizuje putem kredita. Problem je taj što je to stavljeno na teret ovom novoosnovanom preduzeću "Fijat automobili Srbija" i naravno državi Srbiji kao akcionaru ovog preduzeća.
Šta se krije u pozadini cele ove priče? Naravno izbori. Sećamo se 2008. godine i najavljenog dolaska "Fijat grupe" u Republiku Srbiju, potpisivanje memoranduma o razumevanju i to je naravno bila centralna tema u onoj kampanji koja je, na kraju krajeva, donela pobedu koalicije ZES - Boris Tadić. Naravno, u narednom periodu Srbiji predstoje parlamentarni izbori i jasno je da se sada priča fokusira na nekakav prividan rezultat onoga što je ranije obećano i taj tzv. novi Fijatov model, koji bi sa te fabričke trake trebalo da siđe krajem 2011. godine, nije ništa drugo nego očigledno jedan od najvećih aduta u priči oko izbora.
Na kraju samog tog licitiranja oko broja proizvedenih automobila itd, smešna je cela priča, jer je ona u najbolje doba, tamo negde 1989. godine, kada je "Zastava" bila renomirana fabrika, ostvarena je rekordna proizvodnja od 220.000 automobila.
Na kraju da se vratim na Mirka Cvetkovića. On je naveo da je Srbija kroz ekonomsku krizu prošla relativno bolje nego većina drugih zemalja i njene veličine, zašta su kao Vlada dobili potvrde od inostranih zvaničnika koji dolaze u našu zemlju.
Ovo bih završio time – dok vi pokušavate da pravite kola, prolaze vozovi nade za bolji život države Srbije. Zahvaljujem se.

Devet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Posle nje, narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, dobro je na kratko ste samo izašli i što ste se vratili u salu. Svakako bih vas sačekala.
Vi znate neki na političkoj sceni u Srbiji imaju kratko pamćenje, a to svakako nisu Srpski radikali. Onog trenutka kada ste postali ministar finansija u onoj prvoj dosovskoj Vladi posle peto oktobarskog puča, pa do današnjeg dana, pamtimo sve vaše izjave. Ne moramo čak da surfujemo po internetu. One su toliko upečatljive da su zabeležene u analima finansijskog, privrednog i kako god hoćete kraha Srbije.
Da bi ova priča živnula oko "Fijat automobila" i ove garancije, moram građane Srbije da podsetim i da vas pitam – gde vam je onaj Jugo kabriolet? Verovatno ga vozite ili je negde lepo smešten u garaži, ili vašem voznom parku. Pošto ste bili glavni promoter Jugo kabrioleta u Kragujevcu - kupili ste ga, je li tako? Tada još niste imali onih 11 miliona iz Meridijan banke. Da li sada imate 11 ili 12, neću da ulazim u to. Ali, tada ste bili jedan skroman čovek i ministar i rekli ste – Jugo kabriolet je fin automobil za mene. I, šta ste tada obećavali – da će to da bude automobil kojim će, da se iz domaće fabrike, voze mnogi građani Srbije.
Što se tiče projekta Fijata i vaših izjava 6. maja, na Đurđevdan, gradsku slavu grada Kragujevca, 2008. godine, samo nekoliko dana pred izbore, gospodina Dinkića i gospodina Tadića, ipak se sve to okrenulo naopačke. Danas je epilog sasvim nepovoljan po državu Srbiju. Vi ne biste, pored toga što glorifikujete neke projekte koji ne mogu da se ostvare u Srbiji onako kao što vi želite, a skloni ste tome, ne biste izjavili nešto kao što je to uradila ministarka Kalanović pre podne. Znate li šta je ona rekla na očigled čitave javnosti? Evo, gospođa Čomić je predsedavala. Kaže – to što Vlada Srbije daje 200 miliona garancije za Fijat nije nikakvo opterećenje, jer to nije zaduživanje Srbije.
Gospodine Đeliću, vrlo dobro znate kao ekonomista, da garancija ulazi u javni dug. Sada odgovorite, posle ovog mog izlaganja ili na kraju diskusije – da li je država Srbija ovoliko enormnim zaduženjem već sada premašila 45% BDP, koliko može po Zakonu o javnom dugu da se zaduži? Vi vrlo dobro znate, a o tome smo i raspravljali…
Gospođo Čomić, vidim da se poslanici skupljaju uoči glasanja, ali vas molim da ih upozorite da me ne ometaju. U ovakvoj atmosferi ne mogu da nastavim svoj izlaganje. Ako su svi na broju, neka se svi umire da mogu dalje da govorim.
Što se tiče tog javnog duga, gospodine Đeliću, on je tako fingiran do tih 45% BDP, a garantujem da je preko toga, kao što je u mnogim jedinicama lokalne samouprave prezaduženost preko 30%, dozvoljenog raznim kreditima. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija mnogim gradovima i opštinama davale takvu saglasnost, uzimajući u obzir samo onaj deo koji obuhvata glavnicu, a ne i pridolazeće kamate.
Kao što reče ovde kolega Dragan Stevanović, počinje vraćanje mnogih kredita 2026. godine, gde generacije koje tek treba da stastaju kada vi budete u penziji i ne znam kojoj sve svetskoj korporaciji, a naći ćete vi mesto, kako ste savetovali onu Jeljcinovu Vladu i kako ste otuda došli ovde, verovatno ćete otići u neku Američku i drugu administraciju, ali će ostati dugovi tek rođenoj, pa čak i nerođenoj deci koja treba da žive u Srbiji, gospodine Đeliću.
Da se vratimo, pošto ste vi stručnjak za automobilsku industriju, a i portparol Fijat kompanije, pošto im velikodušno dajete na izvolte sve. Grad Kragujevac je učinio sve što je bilo do njega. Dakle, sve je urađeno da se obezbedi Fijat kompaniji, Fijat automobilima da slobodno grade u Kragujevcu, da dobiju zemljište. Naknade za uređenje građevinskog zemljišta su oslobođeni, a na takse za firmu do 2018. godine. Bio je veliki problem sa vlasnicima imanja u već sada čuvenom Korman polju.
Gospodin Dinkić, koji upravo izlazi iz sale, glavni je krivac što je došlo do nasilne eksproprijacije. Dakle, to imamo dve celine – jednu, gde su ljudi vlasnici svog imanja gde nikada nije vršena eksproprijacija i imamo deo gde je eksproprijacija uređena 70 i neke godine. Odlukom najviše sudske instance, Ustavnog suda Srbije iz 1999. godine, je ta eksproprijacija iz 70 i neke godine, iz Brozovog komunističkog vremena poništena.
Šta ste vi uradili, odnosno gospodin Dinkić? U maju mesecu, zapravo u januaru mesecu 2010. godine se setio da je tamo bila neka eksproprijacija u Korman polju, gde Manjeli treba da pravi svoj pogon i onda kaže – sada ćemo na brzinu, jednom odlukom Vlade, a to je bilo 21. januara 2010. godine, opet to da uzmemo seljacima. Ljudi imaju tapije i kažu – ovo je vraćeno. Onda se oni dosete i dogovore sa Fijatom. Kažu – vi hoćete tu zemlju ponovo? Lepo ćete sada ar da platite 1.200 - 1.300 evra, pa kada to otkupite, ono što država nije mogla da im oduzme, mi ćemo sutradan i vama i ovim privatnim vlasnicima da plaćamo samo 350 evra po aru.
Tako je nastala čitava drama, po 500 policajaca od tri sata po ponoći svako jutro u jednom mirnom selu, gde ljudi celog života žive pošteno od svog rada i onda, naravno, posle dve godine zamajavanja ljudi u Kormanu odustalo se od toga i prešlo se na lokaciju kasarna Grošnica, gde se sada ruše svi objekti.
Pitam vas, gospodine Đeliću, ko će sada da plati odštetu tim ljudima što dve godine ništa nisu mogli u Kormanu da rade na svojoj zemlji? Odlučili su, znači, tržište, ponuda–tražnja, to ste uradili nasilno sa tom lažnom eksproprijacijom. Ove druge koji imaju svoju zemlju ste prevarili, kažete – oni traže enormne pare.
Izvinite, molim vas, šta će sada taj seljak da radi i kome da se žali? Kome da se žali onaj koji nema protivgradnu zaštitu u Aleksincu, Lučanima i po celoj Srbiji, zato što su to NATO standardi, pa nema protivgradne zaštite i onda sve se uništi, i maline i svo voće i svi usevi? Eto, tako vi radite i tako uništavate svesno i poljoprivredu i privredu.
Ali, sada da pređemo na ovaj vaš omiljeni deo, kako se razumete i kako ste hvalili onaj "Jugo kabriolet". Objasnite mi, gospodine Đeliću, vi ili gospodin Dinkić, ako je tu u sali, kako je "Fijat" odlučio, jer ste vi sa njima dogovarali da sa tog, neko je to pomenuo i nazvao ga je tzv. ženski model automobila, to je u stvari trebao da bude gradski automobil, vi ste više puta to ponavljali i čelnici Vlade tzv. dva plus dva, sa 600 turbo kubika, kako se prešlo sa tog, dakle, nepostojećeg modela, jedan takav sličan postoji, ali to je trebalo da bude potpuno novi, znači, namenjen siromašnima, porodicama koje imaju višečlane porodice, koje ne mogu da kupe te automobile, na ovaj automobil "Lazero" koji je donje srednje klase, ima 1400 kubika i koji će da košta, zavisi od opreme, od 12 do 17.000 evra? Gospodin Dinkić je rekao da će prvi da kupi taj automobil kad siđe sa "Fijatove" fabričke trake, samo ne znamo kada, jer se stalno laže i prolongira to i u pitanju je velika prevara. Kako ste sada došli na to i kako su Italijani odlučili da vas tako zamajavaju?
Gospodine Đeliću, automobil koji se proizvodi ovde, to govore stručnjaci koji se bave tržištem i automobilskom industrijom, i koji treba da zadovolji potrebe jedne prosečne porodice u Srbiji, dakle, auto koji se proizvede ovde najpre treba da nađe mesto na svom tržištu, nije svakako automobil koji će da košta toliko, jer ovaj bi koštao manje. Mogli bi da ga kupe i oni koji nikada nisu seli u automobil. Znate, kao nekada što je bio popularan "Fića", pa jednostavno da ga kupi i onaj koji živi u nekom zabačenom selu, u gradu u Srbiji. Ovako, vi kažete – a ne, neće taj novi "Lazero" da bude namenjen srpskom tržištu, to je jutros izjavio gospodin Dinkić, nego ćemo da ga izvozimo u Ameriku i zemlje zapadno-evropske unije.
Gospodine Đeliću, taj novi automobil koji će da se proizvede u Srbiji skoro je potpuno identičan postojećem modelu "Fijat Ideja". Vi znate kako izgleda taj automobil "Ideja Fijatova". Dakle, na toj platformi se radi. To vam je sad kao neki ristajling, ima novo ime, možda je malo drugačija karoserija, ima tu kubikažu, kao što sam vam rekla, 1400 kubika. Znate li kakav je krah taj automobil "Ideja", koji je potpuno identičan skoro ovome koji će ovde da se pravi, doživeo na američkom tržištu? Katastrofa.
Jutros smo čuli od Dinkića i od Kalanovićke da će on najviše da se izvozi tamo. U Americi je "Fijat" angažovao jednog od najpoznatijih holivudskih glumaca Džordža Klunija da reklamira tu "Ideju". Prodaja je bila užasno mala. U Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, što polovnih, što novih, godišnje se proda 35.000 automobila, a vi vidite kako se takmiče auto-kuće u davanju raznih drugih "subvencija", ali dodataka kada vi dođete kod njih to da kupite.
Drugo, gospodine Đeliću, najveća laž koja je izrečena, pored ovoga što "Fijat" nije uložio 600, koliko je trebalo, direktnih investicija u kragujevačku fabriku, nego samo 99,4, a nemamo podatak, vi ćete sad da nam kažete jer je istraživač "Velike Srbije" novinar gospodin Ivan Minić pokušao više puta da dobije u Vladi Srbije tu informaciju, pa nije. Tu informaciju mu je dao drugi državni organ. To je zapravo jedna prava enigma. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nema odgovora. Dakle, podaci do kojih je došao preko druge institucije u APR je da je Srbija do sada uložila 281 milion, sada ova garancija, to je isto 200 miliona, znate, vi garantujete za to. Koliko je do sada "Fijat" uložio? Da li je tačan ovaj podatak o kome mi pričamo?
Sa druge strane, gospodine Đeliću, a to je veliko pitanje za sve nas koji živimo u Kragujevcu – kako vi mislite da tako brzopotezno izađe taj probni model ili prvi da siđe sa trake, a prvi će da kupi gospodin Dinkić, kada nisu izvršene osnovne pretpostavke iz memoranduma i ugovora? Ne znam kada ste vi poslednji put bili u Kragujevcu, ali moram da vam kažem, za to je direktno odgovoran, nije ni Milutin Mrkonjić, niko drugi, niste ni vi, nego Verica Kalanović, koja se mnogo hvali svojim projektima. Kada će da bude završeno onih 15 preostalih kilometara puta deonice Kragujevac – Batočina, onda da se sprovede južna obilaznica oko "Fijata", pa onda infrastrukturno da se opremi industrijska zona ova nova koja je izmeštena u Grošnicu, pa da se pristupne saobraćajnice rekonstruišu? Kažete, sve to će da se desi baš kad vama treba pred izbore i kampanju sledeće godine.
Nećete moći, gospodine Đeliću, tako više da varate građane. Mislili ste da ste možete da ih prevarite kada ste rekli da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom najviše znači za novu automobilsku industriju koja će biti pokrenuta, to su bile vaše izjave 2008. godine, a onda je došao gospodin Šojgu i rekao vam je – to ne dolazi u obzir, to nije srpski proizvod. Došao je i gospodin Putin ovde i razgovarao sa šefovima poslaničkih grupa, samo je to rekao Mlađanu Dinkiću da to ne može nikako da se uradi. Onda nam je pre nekoliko dana, kada smo imali Zakon o finansiranju lokalne samouprave, gospođa Grubješić rekla da to nikada niko nije izjavio, da će automobil novi, sad ne ovaj mali, nego taj iz srednje klase biti izvožen na rusko tržište. Izjavio je, i to direktno Mlađan Dinkić i vi svi drugi čelnici Vlade.
Mlađan Dinkić je na otvaranju Međunarodne konferencije automobilske industrije pod nazivom "Novi proizvodni centri i lanci dobavljača u Srbiji" rekao da je glavna prednost Srbije što ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, EFTA, Sporazum sa Rusijom, Belorusijom i Turskom, a najavio je potpisivanje sporazuma sa Ukrajinom. Sada vi neku vašu omiljenu holivudsku glumicu angažujte u Americi ili ćete ponovo Klunija, vidite šta ćete, da reklamira umesto "Ideje". Ne znam, gospodine Đeliću, dogovorite se sa ovima iz "Fijata", "Ideja" je doživela tamo katastrofu, kome ćete da prodate toliko automobila, a pogotovo na prezasićenom zapadno-evropskom tržištu. Objasnite nam koliko je do sada država uložila, a "Fijat", mi garantujemo 99,4 miliona.
Završiću time da ni Italijanima nije dobro u Kragujevcu. Ne znam da li ste čuli, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana, jedan Italijan koji radi za "Fijat" kompaniju je uhvaćen od strane policije, odnosno vlasnika, a onda ga je i policija privela, kako krade po kragujevačkim kafićima. Pošto reče gospodin Željko Tomić da mi svi tamo treba da naučimo da govorimo perfektno italijanski do sada jer će sve da nam cveta, ja sigurno znam da pošto, vidite, ni ovom Italijanu nije dobro, najčešća reč koju će moji sugrađani da govore je "mama mia". Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.
Imate još 22 minuta, gospodine Krasiću.