Hvala. Naravno da je naša dužnost da pomažemo svima i to činimo, ali smo koristim priliku da navedem, pošto ste to tražili, a sa velikom sigurnošću rekli da je to nemoguće, da pomenem primer tamo gde je većinska koalicija na vlasti jedne opštine, a gde je na primer nestranačka ličnost član, odnosno koordinator Kancelarije za mlade.

Narodna poslanica Jadranka Jovišić ima reč, posle nje narodni poslanik Milovan Radovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, pred nama je danas tema o kojoj poslanici Demokratske stranke imaju mnogo toga da kažu, ali je tema o kojoj je Demokratska stranka u prošlosti, pre svega svojim delima mnogo toga rekla.Danas ću govoriti o ovom zakonu upravo zato što je jasno koliko je važna podrška mladima u organizovanju, u društvenom delovanju, što širem, što većem zaista, uključivanju mladih u sve sfere društva.
Reći ću da je Demokratska stranka prepoznala zaista ova pitanja kao značajna i u prošlosti je to i pokazala, dakle pre svega u praksi, među poslanicima Demokratske stranke je, kada je oformljena ova Skupština bilo deset poslanika mlađih od 30 godina. Dakle 10 poslanika kojima je poverena zaista značajna funkcija, upravo zbog toga da bi stekli iskustva i znanja, da bi pomogli mladim ljudima i učestvovali u procesima donošenja zakona, svojim primedbama, svojim amandmanima koji su uvek dobro došli, posebno kada su mladi ljudi u pitanju. Ono što je takođe značajno pomenuti, to je da na lokalu, u lokalnim samoupravama postoji veliki broj zaista mladih ljudi, ljudi koji rade na tome da je život pre svega njihovih vršnjaka bude bolji. U tom smislu danas govorimo i donećemo dakle ovaj zakon, on nije velika promena, ali jeste svakako korak napred.
Moram da izrazim svoje zadovoljstvo što je zakon prošao zaista široku javnu raspravu, dakle sve relevantne činjenice bile su u pitanju i svi su se složili oko jednog, dakle svi su se složili oko zajedničkog cilja da je zaista izuzetno važno pružiti podršku omladinskom organizovanju, pružiti podršku društvenom delovanju i aktivnom uključivanju mladih u sve sfere društva. Takođe, vrlo je bitno ispoštovati načela koja se dakle ovim zakonom propisuju jednake šanse za tim aktivnim učešćem mladih u odgovornosti, solidarnosti itd. To je nešto što složila bi se sa pojedinim mojim kolegama danas, svakako ne mora biti propisano zakonom, ali evo jeste i nije zgoreg to i u zakonu pomenuti.
Ono što je takođe značajno reći da zakon dalje prepoznaje nacionalnu strategiju za mlade, prepoznaje udruženja mladih, kao i udruženja za mlade, dakle u omladinskom organizovanju imamo jednu piramidalnu strukturu udruženja mladih za mlade mogu se organizovati u saveze. Takođe možemo formirati i probne saveze, dakle, saveze koji imaju preko 60 registrovanih udruženja koji se bave omladinskim radom dužim od dve godine i imaju do 2.000 registrovanih članova. Dakle dve trećine moraju činiti mladi ljudi. Prosto oni moraju formirati probne saveze i mislim da je to dobro i mislim da je to ono što su zaista svi članovi omladinskih organizacija i govorili u prethodnom periodu.
Ono što je značajno reći da zakon poznaje i savet za mlade, kancelarije za mlade i agencije za mlade. Kad je u pitanju savet za mlade, on se organizuje i formira se pri Vladi Srbije i predstavlja savetodavno telo. Mislim da je značajno reći da će u njemu sedeti ljudi koji su stručnjaci i koji se već dugi niz godina bave omladinskom politikom, ali da će u tom savetu za mlade sedeti jedna trećina mladih ljudi. Ovde je danas rečeno i da je to možda malo, ali smatram da je to dovoljno i može da bude i više, što je sasvim u redu. Ono što ne bih volela, jeste da uloga saveta za mlade ostane samo slovo na papiru, odnosno da se uloga saveta za mlade ostvari samo ovim zakonom, ali ne zaista i u praksi. Ne bih volela da to bude samo nešto o čemu će poslanici da rasprave i da ostane upisano, ali što se neće zaista i primenjivati.
Kad su u pitanju kancelarije za mlade, moraću da podelim utisak koji danas imaju i moje kolega, većina mojih kolega. Naravno da je dobro da bude što veći broj kancelarija za mlade i naravno da je dobro da se ta mreža širi i naravno da je dobro da mladi budu aktivni i da imaju jednu kancelariju, pa i u onim najmanjim mestima. Zaista se plašim da su u pojedinim gradovima pojedine lokalne samoupravama kancelarije za mlade postale ustvari instrument političkih partija da ostvare svoje ciljeve i da njima, kao koordinatori vrlo često, ne kažem u svim, rade ljudi koji su pripadnici omladina političkih podmladaka itd. Mislim da je važno da zaista kancelariju za mlade oslobodimo političkih partija i nadam se da će se to u narednom periodu i ostvarivati, u nekoj većoj meri.
Ono što je problem kad su u pitanju kancelarije za mlade jeste možda ta neka loša komunikacija sa lokalnim samoupravama. Mislim da nema dovoljno dobre komunikacije, pre svega lokalnih vlasti sa koordinatorima. Jasno je da vrlo često nema ni finansija. Jasno nam je da je vrlo često problem u novcu. Kad sa jednom dobro komunikacijom se uspostavi dobar odnos sa kancelarijama za mlade i lokalnom samoupravom, da tu može da se zaista pokrene čitav taj proces sa mrtve tačke i najmanji pomak je zaista važan. U onim mestima koja su zaista nerazvijena, dobra komunikacija, dogovor može da uradi mnogo.
Ono što je važno, zakonom se propisuje i formiranje agencije za mlade. Mnogi se u ovoj sali ježe kad se kaže "agencija". Međutim, ono što je važno, a to je da ćemo mi agenciju za mlade formirati, odnosno da će se formirati onog momenta kad mi postanemo zemlja kandidatkinja, odnosno kandidat za EU. Važno je da agencija postoji, bez obzira koliko se nekim mojim kolegama ovde ne sviđa taj izraz, ali prosto bitno je da postoji upravo zbog toga što će ona biti telo preko koga će se sprovoditi programi EU koji su namenjeni mladima. Sve omladinske organizacije koje budu delovale na ovim prostorima, moraće da se informišu o programima koje EU nama daje ili koji su joj dostupni upravo preko te agencije. Vrlo je važno da ona postoji. Mislim da nema potrebe da niko bude skeptik po tom pitanju. Ne bih volela, opet kažem, da to njeno postojanje bude puko postojanje samog zakona, nego da je to zaista zaživi u praksi.
Ono što bih na kraju volela da dodam, jeste opet vezano za ovu temu, živimo u vremenu rijaliti programa, živimo u društvu u kome je često mnogo važnija vest ko se sa kim pomirio i ko se od koga razveo. Živimo u vremenu u kome, bez obzira kako smatraju mlade ljude, a ministarka je danas rekla nisu naivni, vrlo dobro razumeju šta to znači politika, vrlo često gledaju prenose skupštinskih sednica. Moram da kažem da ne bih volela da me u budućnosti moj vršnjaci pitaju ko je danas u Parlamentu vređao. Volela bih i zaista želim da svi poslanici rade na tome da se po pitanjima koje se meni i svima nama budu postavljali koje se zakoni u Parlamentu donose, koji su zakoni važni i šta je ovim dana u Parlamentu aktuelnu. S tim u vezi, želela bih da apelujem na svoje kolege, kaže se u narodi, nemoj nikad da radiš nešto što tvoja majka ne bi odobrila. E pa ne bih nikad volela da moje kolege rade bilo šta, zbog čega bi se stideli pred nekim mlađim ljudima koji gledaju prenos pred svojom decom i pred nečijom drugom decom. Vrlo je važno i ovaj zakon koji donosimo i o tome da mi mislimo o mladim ljudima. Hajde da to pokažemo i u ovom Domu primerima koji će biti dobri i u budućnosti. Zahvaljujem se i mi ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Sedam minuta i deset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, posle njega narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem da u ovoj sali,bez obzira na političku i stranačku pripadnost, svi mi imamo veliku brigu za našu omladinu, odnosno mlade i to ne samo za osobe sa navršenih 15 do 30 godina života, nego i za osobe preko 30 godina života koji su, pre svega, ostali ili nemaju nikakav posao. Očekivanja mnogih da će ovaj Predlog zakona o mladima bar neka pitanja da reši, ostala su nažalost prazna. Predlog zakona o mladima apsolutno ne rešava nijedan problem u načelu za našu mladu populaciju. Razumem gospođo Samardžić-Marković, vi ste očigledno imali u vidu slične zakone prilikom izrade radnog materijala nacrta i ovog predloga zakona u pojedinim zemljama Evrope. Međutim, situacija i okolnosti u Srbiji su sasvim drugačije, a da ne pričam o tome, da ne bismo gubili vreme. Tamo je razvijena privreda, industrija, pa i poljoprivreda. Mi imamo nerazvijenu privredu i industriju i poljoprivredu. Mi smo još uvek zemlja u tranziciji, kakvi su nam uslovi, gde nemamo razvijen privatni sektor i gde postoji partijski javni i ne možemo da tretiramo ni ovu problematiku isto kao što tretiraju recimo u zemljama Zapadne Evrope.
Obzirom da ovaj Predlog zakona tretira populaciju od navršenih 15 do 30 godina života koje čini 20% od ukupnog broja stanovništva, ili po podacima iz 2002. godine oko milion i po stanovnika, uslovi za njihovo društveno delovanje, termin koji vi upotrebljavate u ovom predlogu zakona su, pre svega, mi u SRS smatramo nešto od škole, uslovi za zapošljavanje i to je najvažnije i najosnovnije i rešeno stambeno pitanje. U ovom predlogu zakona greška je u samom pristupu, u konceptu predloga. Postavljate odnos i iz ovog može da se izvuče, s jedne strane država, omladinski subjekti i omladinske politike, kako vi kažete u zakonu, država, AP, jedinice lokalne samouprave, s druge strane, omladine ili mladih.
Ceo koncept, samo bih zamolio kolege narodne poslanike iz PUPS i SPS da mi ne zamere, liči na onaj raniji, nekadašnji koncept saveza socijalističke ili komunističke omladine. Meni lično, verujte, bez ikakve zle namere da omalovažim ovaj vaš predlog zakona i očigledno trud, ne vaš lično nego i vaših saradnika da se dođe do ovog predloga zakona.
Načelo podrške koje daju subjekti omladinske politike mladima, koja podrška mladima, u čemu? Ja tu jedino vidim u fizičkom odrastanju te omladine, u ničemu drugom.
Očigledno se ovde postavlja odvojen odnos s jedne strane subjekata omladinske politike, sa druge strane mladih, odnosno omladine, što je pogrešno. U načelima ima nešto što po meni, kao poslaniku SRS, nije prihvatljivo. Načelo podrške, već sam rekao, načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, taman posla, to je sve u redu jer su svi mladi jednaki, načelo jednakih šansi – naslov načela je potpuno u redu i na mestu, ali je problem u tome što šanse ne postoje. Da li su jednake u ostvarenim realnim šansama ili nečemu što je nemoguće? Recimo, 10 mladih treba da se zaposli, a nema mogućnosti. U čemu su im šanse? U nečemu što apsolutno ne postoji kao realnost. Ili načelo odgovornosti i solidarnosti mladih, negovanje društvenih vrednosti. Sada je pitanje, ne želim u ovom komentaru – društvenih vrednosti – nikog da uvredim. Gej populacija, to je njihova privatna stvar, meni smeta samo njihovo reklamiranje. Da li je to društvena vrednost mladih ljudi od 15 do 30 godina ili progon patriota koji su branili svoju zemlju, njihovo izručenje Hagu? Da li je to društvena vrednost kojoj treba da se uče mladi, Vojislav Šešelj, Ratko Mladić, pa i Slobodan Milošević kome je danas, 28. juna, na Vidovdan, 10 godina od kako ga je DOS izručio Hagu? Da li su to društvene vrednosti – poštenje u obavljanju državnih poslova?
Siguran sam, gospođo Snežana Samardžić-Marković, da ćete se složiti sa mnom, da je pošten rad u svakom poslu, pogotovo u državnim poslovima, nešto što predstavlja društvenu vrednost kojoj treba da učimo mlade. Sada pitanje – kako u obavljanju državnih poslova pojedini ljudi, ne generalizujem, pojedini ljudi su došli do velikog iznosa novca, kod tetke na kauču su spavali i odjednom u Meridian banci 10,7 miliona evra, pa ih je preneo Božidar Đelić u Holandiju ili Tomislav Nikolić, ovaj, kako ga zovu, Gandi iz Bajčetine, odjednom je postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, oni treba da objasne mladima kako se to dolazi do posla i do para. Oni treba da objasne da li je to društvena vrednost.
Afirmišete volonterski rad kod društvene vrednosti, volonterske aktivnosti u članu 9. Predloga zakona. Šta je sa zapošljavanjem? Šta je sa profesionalnim radom od koga treba svi građani, pa i mladi od 15 do 30 godina koji su spremni da zasnuju porodicu, da žive od profesionalnog rada? to je razlog zašto nam inače mladi u velikom broju odlaze u inostranstvo. To je jedan jedini razlog. Em ovde nema posla, em u inostranstvu se bolji radi, više ceni njihova struka.
Udruženja mladih i udruženja za mlade, saveti, kancelarije. Kancelarije za mlade, poznat mi je primer iz jedne lokalne samouprave, šta radi, čime se bavi. Ovo je jedan prospekt, brošura, mogu da vam je dam kasnije, gde propagira Kancelarija za mlade žurke, kampove, gde objašnjava mladima da Kancelarija za mlade predstavlja organizaciju ili jedinicu lokalne samouprave preko koje se kreira i sprovodi lokalna politika za mlade. Šta mladi dobijaju postavljanjem Kancelarije za mlade? Svi treba da se razumemo i da dajemo podršku, da aplaudiramo, a treba da se stvore uslovi za mlade, da se školuju, zaposle i zasnuju porodicu, obezbede stambene uslove za svoj dalji život ili pristup informacijama. Time se bavi Kancelarija za mlade, a to što pojedinci koriste Kancelariju za mlade za svoje zaposlenje ili kao eventualnu vezu, odskočnu dasku za zaposlenje na nekom drugom mestu, to stoji.
Neću da kažem da su na nivou vlasti u Republici preslikani slučajevi na lokalne samouprave, jer u lokalnim samoupravama nisu svuda na vlasti one stranke koje se nalze na republičkom nivou, ali se to koristi tako i zloupotrebljava. Javni sektor nam je, moramo da priznamo, bez obzira da li neko učestvuje od nas, bez obzira da li učestvuju stranke koje su na vlasti ili u opoziciji, politizovan partijski, to je činjenica.
Briga za mlade od strane države, naveo sam već, je obezbeđenje školovanja, besplatnog ili jeftinog, zapošljavanje i rešavanje stambenog pitanja za mlade. Ovo je uslov svih uslova i za postojanje smislenosti vašeg Predloga zakona o mladima. Ako nema prethodnog uslova u ove tri tačke, najosnovnije, onda nema ni smislenosti postojanja ovakvog predloga zakona koji stoji pred nama.
Ako država obezbedi osnovne uslove za život mladih, oni sami će ostalo organizovati, slobodne aktivnosti, zabavu, provod i posebno bavljenje sportom. Kao resorni ministar vi to dobro znate, pratite tu oblast, od školskog sporta, preko amaterskog i profesionalnog sporta i znate, siguran sam u to, da delite moje mišljenje. Usmerenje mladih u ovom pravcu, ka sportu je i duhovno i fizički mnogo zdravo, ne samo za te pojedince, nego za čitavu društvenu zajednicu.
Govorite o uporednom pravu, pa ste naveli primer iz Nemačke. Nemačka je industrijska zemlja, razvijena privreda, visok društveni standard, ali govore o tome da postoji briga o zaštiti mladih, pozorišta, bioskop, alkohol, noćni izlasci, restorani, sve te zabrane i ograničenja, ali posebno apostrofiraju zaštitu mladih od medija. Mediji u Srbiji su indoktrinirani u korist partija na vlasti i na republičkom i na lokalnom nivou, bez obzira o kojim strankama se radi. Ne možemo da pružimo mladima, a ni ostalim građanima Srbije objektivno i realno informisanje. Nažalost, u takvoj državi živimo i pod takvim okolnostima se brinemo za mlade.
Na kraju, ovim predlogom vrši se zaista ideološka indoktrinacija gde se nameću neke nove vrednosti kao što su, ako uopšte možemo da govorim o vrednostima, evro-atlanske organizacije, severno-atlanska vojna alijansa ili NATO pakt, sistem globalizacije, Hari Poter, reklamiranje gej populacije, anacionalizam, EU i druge antidržavne i antisrpske tovrevine. Za ovakav zakon mi u SRS zaista nemamo razumevanja i maltene sam siguran da nećemo da glasamo za ovaj predlog zakona. Hvala.

Jedanaest minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministarka Snežana Samardžić-Marković.

Hvala. Uvažena predsedavajuća.

Htela bih samo da napomenem da je u nekim elementima svog izlaganja gospodin poslanik Radovanović u dobroj meri bio u pravu navodeći razlike između zemlje Srbije i naše domovine i Nemačke, zato što, istina je da je neuporedivo razvijenija industrijska zemlja nego što smo to mi i istina je da su oni još od 1990. godine pa na ovamo imali zakon koji se bavio mladima, tačnije elementima iz omladinske politike. Međutim, reći ću vam, nismo mi, Ministarstvo omladine i sporta, ovo naveli kao primer dobre prakse, nego je to navela koleginica iz DSS, Milica Vojić-Marković.

Ja vas molim da sa njom o tome porazgovarate šta treba, a šta ne treba uzimati kao primer dobre prakse. Mi smo samo razmatrali i taj kao i mnoge druge zakone iz Evrope. Međutim, posebno me zanima ovo što ste govorili o volontarizmu. Vi ste pomenuli volonterski rad, a ja bih istakla da se u zakonu o mladima pominje volontarizam kao vrednost i reći ću vam izuzetno dobre primere kao što je u selu Visoka gde su mladi ljudi, neformalna grupa mladih se okupila i svoj stari kulturni centar koji je bio ruinirana zgrada, zahvaljujući svom volonterskom radu su pretvorili u dobar kulturni centar i naravno, malim sredstvima od Ministarstva omladine i sporta. Reći ću vam da među samim mladima postoji veliko interesovanje za ovakve volonterske akcije.

Primera radi, 2010. godine Ministarstvo omladine i sporta je finansiralo 25 takvih lokalnih akcija, volonterskih za mlade, gde su zaista vrlo korisne akcije imali za svoju okolinu, a ove godine već se traži 135 lokalnih akcija volonterskih. Stoga, nama je to ilustracija da među mladim ljudima taj volontarizam predstavlja zaista jednu vrednost, a prilika je da pomenem kao ministar sporta da volonteri prilikom rada klubova, prilikom organizacije međunarodnog takmičenja izuzetan doprinos daju svojim dobrovoljnim radom. Mislim da to u našem društvu treba negovati, jer je to nekakva vrsta poklona solidarnosti kada se na taj način radi i pomaže svojoj okolini.

Pomenuću još, pošto ste rekli da ni na koji način ovaj zakon ne doprinosi pitanjima zapošljavanja i ne pomaže zapošljavanje mladih, reći ću vam da je 98 lokalnih kancelarija za mlade imalo obuke za mlade aktiviste koji su spremni da se bave omladinskim preduzetništvom. Šta je rezultat te obuke? Evo, 250 mladih ljudi je osnovalo sopstvena preduzeća u protekloj godini. Hoću da kažem, umesto da rade za platu, 250 mladih ljudi su sada poslodavci.

Mislim da je to izuzetan primer kako optimizam i kako rad lokalnih kancelarija za mlade malo po malo, ali u nadležnosti ovog ministarstva može da pomogne u zapošljavanju. Hvala.

Narodni poslaniče, da li želite repliku? Izvolite.

Gospođo Samardžić, pomenula je gospođa Vojić-Marković, ali brošura, evo piše Republika Srbija – Narodna skupština Nemačka i objašnjenje kako je 2002. godine u Nemačkoj donet Zakon o zaštiti mladih. Možda vi nemate, ali mi u Skupštini smo to dobili i prihvatam da vi to niste imali.
Još nešto u vezi ovoga, strategija u EU kaže da do 2050. godine broj mladih će opasti za 5%, a vi ste rekli u svom uvodnom izlaganju da će do 2050. godine u Srbiji populacija mladih od 15-30 godina opasti za 2%. Dakle, sasvim mnogo bolje, korisnije i optimističnije u Srbiji, nego u EU. Eto nam razloga ako mislimo na mlade da ne ulazimo u EU i da se ne mešamo sa njima mnogo.
Još jedna mala primedba, obratite pažnju, vi ste predstavnik predlagača ovog zakona, ali u vašoj službi ima neki, moram to da vam kažem, nemojte da mislite da je to ružno što ću reći, ima nekih gramatičkih grešaka, nekih nepismenosti. Ne kaže se 11 opštih ciljeva, kaže se 10 opštih ciljeva ili 15, a 11 opšta cilja ili 11 strateških ciljeva u obrazloženju Predloga zakona, već se kaže 11 strateška cilja. Kada budu lingvisti to videli, verujem da će zameriti.

Reč ima ministarka, izvolite.