Zahvaljujem.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o mladima.
Još jednom hvala, gospođo ministarka, hvala vašim saradnicima.
Prelazimo na zajednički načelni jedinstven pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd, Societe General Srbija a.d. Beograd, Hypo-Alpe-Adria bank a.d. Beograd, Erste Bank a.d. Novi Sad, Komercijalne banke a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o regulisanju duga Republike Albanije prema Republici Srbiji, odnosno tačkama 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača magistra Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i Vuk Đoković, državni sekretara u Ministarstvu finansija, doktor Zoran Ćirović, pomoćnik ministara finansija, Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija, Dragana Ratković, rukovodilac grupe za bilateralne finansijske odnose u Ministarstvu finansija, Aleksandar Kocić, savetnik u Ministarstvu finansija i Uprave za javni dug i Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora "Srbijagasa".
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstven pretres 2, 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS - JS; Milan Lapčević, Demokratsku stranku Srbije - dr Vojislav Koštunica; Srđan Spasojević, Novu Srbiju; Bojan Đurić, LDP; Milorad Buha, SRS i Branka Ljiljak, ZES.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd, Societe General Srbija a.d. Beograd, Hypo-Alpe-Adria bank a.d. Beograd, Erste Bank a.d. Novi Sad, Komercijalne banke a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o regulisanju duga Republike Albanije prema Republici Srbiji.
Po Poslovniku, gospodin Čolaković. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, upozoravam na član 87. Poslovnika. Sednica Narodne skupštine radi od 10,00 do 18,00 časova. Predsednica je u obavezi da najavi produžetak. Do sada je u praksi bilo da radimo do 18,00 časova i samo po tački dnevnog reda koja je u toku.
Tražim objašnjenje u vezi sa tim, ništa drugo, a nemam ništa protiv da radimo.

Potpredsednica Gordana Čomić je u prepodnevnim satima obavestila da ćemo raditi i nakon 18,00 časova, ne po tački dnevnog reda, to je bio sadržaj prethodnog poslovnika. Sada je ovo objašnjenje sasvim dovoljno, tako da radimo u skladu sa Poslovnikom.
Još samo da obavestim da će gospodin Veroljub Arsić biti ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.
Pitam predstavnika predlagača mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, da li želi reč? Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, pred vama se nalaze četiri tačke koje bih hteo u najkraćim crtama da obrazložim. Prva je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, druga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i imamo dva finansijska aranžmana, jedan koji predstavlja refinansiranje kratkoročnih obaveza koje uz garanciju države postaju dugoročne za "Srbijagas" i, napokon, regulisanje jednog duga, u ovom slučaju Republike Albanije, koji odavno postoji i koji će obezbediti da se taj novac vrati u budžet Republike Srbije.
U najkraćim crtama, što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, on je tu da bi se sprovelo statističko usklađivanje koje smo već imali pre koju nedelju u Zakonu o imovini. Dolazi do jedne metodološke promene koja se sada prepoznaje u svim zakonima koji regulišu poresku materiju, tj. prelazak, da kažem sa cena na malo na potrošačke cene. Imamo nekoliko, doduše mali broj specifičnih situacija. Jedna je, ne bih mnogo o tome obrazlagao, ali činjenica je da se i ovde predlaže da 2012. godine poljoprivrednici budu oslobođeni od obaveza plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2012. godinu. U neku ruku je to praksa koja je ustaljena još 2001-2002. godine. Ona odražava i dalje želju Republike Srbije da naročito podstakne ovu granu. Ovo će sigurno biti podsticaj za naše poljoprivrednike. Kao što se vidi, vode se ne predlaže da se ta poreska forma ukine zauvek, ali se prepoznaje da će i sledeća godina biti godina gde je potrebnije da poljoprivrednici budu u stanju da pripreme kvalitetne proizvode za tržište nego da Republika prihoduje od ove nadoknade.
Što se tiče volontiranja, uočeni su problemi u praksi, gde je ono što je nadoknada skoro uvek, po pravilu, izuzetno skromna. Za volontiranje je ponekad bila obezvređena. Znamo da često one manifestacije koje su potrebne, sigurno nisu manifestacije koje imaju kao cilj profit, imale su ozbiljne probleme da obezbede dovoljan broj volontera, jer sve do predložene promene taj prihod je bio oporezovan kao bilo koji drugi prihod.
Ovde se predlaže da se naknada koju ostvaruje volonter, radi naknade troškova volontiranja, izuzme od oporezivanja i to ne in apstracto, nego u skladu sa zakonom koji uređuje volontiranje, koji je usvojen prošle godine.
Napokon, jedno tehničko usaglašavanje oko policijskog obrazovanja. U suštini, to je samo usklađivanje sa nomenklaturom studiranja. Radi se o jednom tehničkom, statističkom usklađivanju, ne zadire se u ključne elemente Zakona o dohotku, ali predlaže se da se beneficije izuzimanja za naplaćivanje nadoknade, tj. oporezivanja na prihod na katastar, je nešto što se nastavlja i da volonteri ne plaćaju porez na njihovu nadoknadu. To je ono što se tiče prvog zakona.
Što se tiče drugog zakona, taj drugi zakon isto ima jedan tehnički aspekat, a to je da se prelazi sa jednog merenja cena, sa na malo prelazi se na potrošačke cene. Ista stvar kao što je bilo u prethodnom zakonu i kao što je bilo u slučaju Zakona o imovini. Ali, tu imamo isto uvođenje, tj. dalje uređenje sistema, tako da se ovde uređuje naplata onih taksi koje su predviđene novim zakonima, npr. Zakon o bezbednosti u saobraćaju. I imamo isto u suštini ono što je usklađivanje, tj. da se ono kako se merilo do kraja 2010. godine ide po prethodnoj statističkoj metodi, a od 1. januara ove godine, pa sve do kraja ovog meseca, kada bi ovo trebalo da stupi na snagu, da se meri po novoj statističkoj metodi, tako da u primeni ne dođe do bilo kakvih smetnji i da se zna tačno šta se naplaćuje, i to u dinar, mislim da se vidi da se predlaže da ako je do pet dinara bude na iznos ispod, a iznad pet na iznos od 10 dinara. To je ono što se ovde predlaže.
Moram da kažem da smo isto imali jednu specifičnu situaciju ovde, a to je da u skladu sa Nacionalnom strategijom za inkluziju Roma i sa preporukama koje dolaze od onih nekoliko hiljada ljudi koji ne mogu da ostvare jedno bazično pravo, a to je da dobiju papire u našoj zemlji, uočeno je da jedan broj, a teško je reći tačno koliko, ali nekoliko hiljada naših građana romske nacionalnosti, zbog toga što nisu imali dovoljno sredstava da plate pripadajuće takse, nisu bili u stanju da izađu iz statusa tzv. pravno gledajući nevidljivih osoba.
Veoma je bitno da taj posao koji je započet bude dovršen i to treba videti kao korak više ka integraciji i korak više ka bezbednosti našeg sistema. Ovde vidimo da suprotno nastojanjima nekih koji su želeli da se usvoji u ovom domu jedan lex specialis, koji bi izdvojio u potpunosti ovu grupu ljudi i koji bi uveo jedan novi postupak koji bi odudarao od onoga što je uobičajena praksa, predlaže nešto što je mnogo pragmatičnije, prihvatljivo i za same zainteresovane, a prihvatljivo isto i za naše pripadnike administracije, ali istovremeno, to je nešto što neće rušiti naš sistem.
Napokon, kada govorimo o ovim finansijskim aranžmanima, imamo kao treću tačku dnevnog reda garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije i juče smo imali mogućnosti da razlučimo ono što je garancija i ono što je direktno zaduživanje. Ovde, da jasno kažem, zajmoprimac je bio i dalje jeste Srbijagas.
Ove banke već imaju ovu izloženost prema Srbijagasu i imajući u vidu teškoće sa jedne strane usklađivanja povećanja cene prirodnog gasa na međunarodnom tržištu i činjenice da Srbijagasu nije dopušteno da u potpunosti prenese ili dugi niz meseci uopšte da prenese na potrošače takvo povećanje, došlo je do rizika likvidnosti u Srbijagasu, a znamo da mi možda možemo da imamo određenu politiku u naplati prirodnog gasa, ali sa strane dobavljača situacija je veoma jasna, kada se gas ne plati, njega više nema. Tako je bilo u poslednjih 10 godina. Tako nije samo u Srbiji, tako je, ne bih rekao na sreću, nažalost, jednostavno to je tako. Svuda gde se kupuje prirodni gas, koja jeste u ovom momentu i u decenijama koje dolaze, sada kada su jedna Nemačka i jedna Švajcarska odlučile da zatvore u roku od dvadesetak godina njihove nuklearne centrale, sigurno će prirodni gas biti jedan energent koji će se i te kako tražiti.
Prema nekim procenama, i kada se sagrade Južni tok i Severni tok i Nabuko i da li će Evropa biti gladna i neće biti dovoljno prirodnog gasa. Tako da je veoma bitno da se očuva funkcionalnost i mogućnost daljeg rada Srbijagasa, jer Srbijagas koji kroz ovu garanciju će moći da dobije kredite umesto da budu na dve do tri godine, će biti na osam godina, sa tri godine počeka i kamatnom stopom od šestomesečnog euribora, plus maržu od 4,95%. Dobro, kolege iz Srbijagasa žele da budem precizan 4,19%. Nije 4,95%, nego 4,19% ili 419 bejsis poins, kako se kaže u finansijskom svetu.
To je kamata koja je bolja od one koju Srbijagas trenutno plaća, ali vidimo da je ta kamata viša od one kamate o kojima smo raspravljali juče u aranžmanima, npr. za budžet Republike Srbije iz izvora Svetske banke.
Predlog je ovde da zbog specifične situacije na tržištu, činjenice da povećanje cene prirodnog gasa nije preneseno na naše potrošače, istovremene potrebe da Srbijagas normalno funkcioniše u godinama koje dolaze da bi mogao da učestvuje u izgradnji gasovoda, ali isto tako da učestvuje u izgradnji skladištenja prirodnog gasa, koje trenutno ide, predlaže se da Narodna skupština usvoji ovaj predlog i da Vlada Republike Srbije, tj. budžet Republike Srbije daje garanciju za ovaj iznos od 210 miliona evra.
Što se tiče poslednje tačke, posle pregovora sa Vladom Republike Albanija, jedan stari dug koji ova zemlja ima prema nama u iznosu od oko 10 miliona dolara će biti vraćen našoj zemlji u roku od pet godina. Znam da veoma često raspravljamo o regulisanju nekih dugova koje naša zemlja ima prema inostranstvu. Nažalost, to je češći slučaj nego ovaj slučaj koji danas imamo, ali evo jednog slučaja gde smo sa jednom bitnom susednom zemljom našli zajednički jezik i obezbedili da i u ovom domenu jedno otvoreno pitanje između Albanije i Srbije bude zatvoreno.
Republika Albanija je bitna za našu budućnost, za budućnost našeg regiona i zbog toga je dobro da uz ovo regulisanje, samo da napomenem da se radi ne samo u domenu policije, suzbijanja organizovanog kriminala, razmatranja uvođenja albanskim građanima onih pogodnosti koje su oni uveli nama, a to je mogućnost putovanja bez viza u tu zemlju, ima mnogih drugih bilateralnih slučajeva i pitanja koja dugo nisu rešena između Srbije i Albanije. Evo jednog koji se danas rešava u obostranu korist. Toliko sa moje strane. Hvala puno na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Ko od predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika želi reč?
Najpre narodni poslanik Bojan Đurić.

Poštovana predsednice, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što se smejem, ali gospodine Đeliću, zaista moram da vam o dam priznanje na toj veštini koju ste u međuvremenu razvili. Vi uspevate da dođete u 18,15 časova u Skupštinu, van TV prenosa, sa predlozima zakona od kojih jedan podrazumeva garanciju za zaduženje, da budem precizan, da ne bismo ponovo dobili to predavanje, od 210 miliona evra za tekuću likvidnost Srbijagasa. Sa druge strane, Zakon o administrativnim taksama kroz koje se povećava ogromna većina taksi u ovoj zemlji, vi uspevate to da predstavite kao zakon kojim se oslobađa volonterski rad od poreza, koji omogućava našim sugrađanima romske nacionalnosti da promene status i da se evropsko tržište gasa spasi od propasti ili privreda nakon nuklearne katastrofe, sa jedne strane u Japanu, odnosno odluka dela zapadnoevropskih zemalja da zatvore nuklearne elektrane. To je zaista fascinantno.
Gospodin Čolaković je pokrenuo to pitanje zašto o ovome razgovaramo posle 18 časova, a ja dodajem – i bez televizijskog prenosa? Mislim da se deo tog odgovora krije i u obrazloženju Zakona o davanju garancije za "Srbijagas". Naime, ovaj zakon će stupiti na snagu dan nakon dana objavljivanja u "Službenom glasniku". To samo pokazuje u kakvoj se finansijskoj situaciji nalazi to javno preduzeće i zbog čega ova skupština toliko žuri da što pre završi ovu sednicu, kako bi mogla da budu povučena sredstva od tog kredita, koja nisu mala.
Odlično je što ste vi danas ovde. Bili ste i u Skupštini Srbije u septembru 2008. godine i slušali tu priču o Južnom toku, o čudima koje će ona napraviti. Pomenuli ste da je ovaj kredit važan za "Srbijagas", kako bi mogao sa boljih pozicija, sa likvidnijih pozicija da uđe u taj veliki posao koji je pred njim ili koji će biti pred njim jednog dana, kada konačno dođe na red ispunjenje te obaveze ruske strane da se krene u realizaciju Južnog toka.
Ali, moje je mišljenje da je sa ovim kreditom ili bez ovog kredita situacija u "Srbijagasu" takva da ne postoji nikakva šansa da to preduzeće stane na neke normalne noge, bez obzira na to što je narodni poslanik i direktor "Srbijagasa", a ja teško da mogu da zamislim direktniji sukob interesa od tog. Pogotovo što Skupština svakih nekoliko meseci odlučuje o novim kreditima za kompaniju koju neuspešno vodi, dakle, kada ova narodna skupština mora da uzima ovakvu vrstu kreditnih obaveza odnosno da daje garancije. Gospodin Bajatović često pravda situaciju u "Srbijagasu" slabim stepenom naplate od građane i privrede odnosno situacijom da "Srbijagas" zaista ne može do krajnjih potrošača uvek i u punoj meri da praktično prebaci ili fakturiše onaj nivo cene koji plaća za uvozni gas.
Ti podaci su samo delimično tačni. Na svu sreću, u ovoj zemlji izlaze redovno a poslednjih nekoliko godina počinju da se objavljuju na sajtu Agencije za privredne registre godišnji finansijski izveštaji svih preduzeća pa i javnog preduzeća "Srbija gas". Koliko ja vidim iz tog izveštaja, nerealizovana potraživanja od građana i privrede za isporučenu robu i pružene usluge u ovom trenutku ili na kraju prošle godine iznosila su negde oko 14 milijardi dinara, dakle, negde oko 140 miliona evra grubo rečeno. Istovremeno, ukupni krediti "Srbija gasa" pre ovog zaduženja premašuju 430 miliona evra po kratkoročnim obavezama i još 245 ili 250 miliona po dugoročnim obavezama. Ukupan gubitak "Srbijagasa" je danas već na nivou 20 milijardi dinara ili 200 miliona evra.
Ako vi očekujete da takva kompanija može da sa ruskim "Gaspromom" nosi projekat izgradnje Južnog toka, mislim da ste u velikoj zabludi. To što ovaj kredit ima grejs period kao i većina kredita koje uzimamo u poslednje vreme od dve ili tri godine, ovaj konkretno ima tri godine, ništa neće pomoći. To samo znači da ćemo negde 2014. ili 2015. godine doći u taj problem koji ste juče izbegavali a to je mogućnost da se pravila Zakona o javnom dugu primenjuju na sistem javnih finansija u Srbiji.
Vi ćete, naravno, reći da je ovo garancija i da je primarni dužnik "Srbijagas", da Vlada Srbije ili budžet Srbije garantuju za isplatu kredita ili rata iz kredita tek ukoliko primarni dužnik svoju obavezu ne ispuni, ali i vi i ja znamo da "Srbijagas" nije u situaciji i neće biti u situaciji ni za tri godine da redovno servisira svoje kreditne obaveze, kao što i ovaj kredit uzimamo zbog toga što danas nije u situaciji da dospele dugove uredno servisira.
Sa druge strane, ovaj kredit se ne uzima samo radi pretvaranja postojećih kratkoročnih kredita u dugoročne. To se vidi iz obrazloženja. On jednim delom služi i za bukvalnu tekuću likvidnost te kompanije koja očigledno ne uspeva da servisira i neke druge svoje redovne obaveze izuzev ovih koje ima po kreditima koje je neoprezno uzimala. Video sam da je vaš saradnik ili kolega iz "Srbijagasa" vrlo oštro reagovao na jednu grešku u decimali kod kamatne stope odnosno kod bankarske marže za ovaj kredit. Da se toliko vodilo računa ne o decimalama nego o procentima u nekim prethodnim godinama, verujem da ne bismo došli u ovako tešku situaciju, i vi kao "Srbijagas" i ova skupština i građani Srbije koji prosto iz budžeta moraju da garantuju za ove obaveze.
Znate, ova obaveza je tačno polovina one sume kojom je G 17 plus obradovao male i siromašne opštine u Srbiji protekle nedelje ili dvostruko više od sume koje će te opštine dobiti u ovoj godini. Da ne pričam o tome koliko su ti gradovi i opštine dužni "Srbija gasu", zbog toga što ni ovu cenu koja se sada fakturiše ne mogu da plate.
Više sada ovde nema gospodina Škundrića, gospodin Mrkonjić nije tu, a vi predstavljate DS u toj vladi i ne verujem da imate neku vrstu interesa da po svaku cenu branite energetski sporazum sa Rusijom i uopšte generalno političke i ekonomske odnose sa Rusijom. Nema ni gospodina Jeremića, a ja verujem da on ne pazi ovde na svaku vašu reč. Zato me zanimaju odgovori na nekoliko pitanja. Na primer, da konačno čujemo koja je to cena po kojoj "Srbijagas" kupuje gas na međunarodnom tržištu? Kad kažete na međunarodnom tržištu, možda oni koji ne prate tu scenu misle da se gas kupuje na nekakvoj berzi i da svi dolaze na taj prostor gde se ta trgovina obavlja i imaju jednake šanse ili jednake uslove. Dakle, Srbija, odnosno "Srbijagas" kupuje gas od Ruske Federacije, odnosno od "Gasproma" ili "Gasprom eksporta", čini mi se, koji obavlja taj posao izvoza u Srbiju po strogo definisanim uslovima koji su predmet ugovora koji potpisujemo svake godine sa tom državom i koji se drastično razlikuju od onih uslova koje imaju neke druge države, one države koje nemaju tako bratske i tople odnose, ni odnose ni metode pozdravljanja sa političkim predstavnicima Ruske Federacije.
Ako možemo tačno da čujemo koliko košta 1000 kubika gasa na ukrajinsko-mađarskoj granici gde "Srbijagas" preuzima, odnosno posle toga snosi rizik svakog gubitka za isporučene količine gasa i kolika je cena za istu količinu za neke države u okruženje i za prosečene zemlje EU, s jedne strane, Nemačku ili Austriju ili druge države u okruženju, recimo one države koje su zajedno sa nama u projektu Južni tok, da bi smo uopšte mogli da govorimo o tome da li su cene gasa na domaćem tržištu opravdane i koliko je racionalno što "Srbijagas" unapred kalkuliše gubitak između nabavne cene i one po kojoj je prodaje krajnim potrošačima. Moramo da vidimo pod kojim okolnostima kupujemo gas od Ruske Federacije.
Drugo pitanje je kada ćemo konačno da ukinemo tog posrednika u prometu, "Jugorosgas". Ta čudna kompanija u kojoj ruska strana još uvek ima 75% vlasništva, iako je gospodin Bajatović pre dve ili dve i po godine obećao da se na promeni tog aranžmana radi, je deveta najuspešnija kompanija u Srbiji prošle godine, iako ima 20-ak zaposlenih, što nije ni čudo, s obzirom da se bavi samo posredničkim poslom, odnosno fakturisanjem obaveze "Srbijagasu" kao uvozniku u Srbiji. Dvadeset miliona evra je čist profit te kompanije u prošloj godini. U takvim uslovima nije ni čudo da se kompanija nalazi na devetom mestu po uspešnosti u ovoj zemlji. Sa druge strane, ta kompanija vrlo selektivno ili vrlo neuredno ispunjava neke obaveze koje ima po aranžmanima sa Ruskom Federacijom, projekte gasifikacije na jugu Srbije, a kod jedinica lokalne samouprave, kao što je slučaj u Lučanima i nekim drugim opštinama, čini mi se, trajno biva oslobođena plaćanja i komunalnih taksi i drugih obaveza koje postoje prema državi.
Spomenuli ste skladište gasa u Srbiji, odnosno činjenicu da je pred "Srbijagasom" i ta investicija. Pre nekoliko nedelja sam to pitanje pokrenuo pred predsednikom Vlade i ministrom finansija i nisam dobio odgovor, možda ću ga od vas dobiti – kako funkcioniše ta rekonstrukcija, odnosno pretvaranje tog prirodnog skladišta gasa "Banatski Dvor" u operativno skladište koje će moći da spasi Srbiju tih situacija, da u zimskoj sezoni kupuje interventno gas, da ga plaća mnogo skuplje i da generalno postoji veliki rizik na strani domaćih građana i privrede da ćemo ostati bez gasa, ne ako mi ne ispunjavamo svoje obaveze, nega ako bilo koja od zemalja na sadašnjoj trasi gasovoda, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina sa Belorusijom, iz bilo kog razloga ostane bez isporuke gasa.
Postoji preduzeće "Banatski Dvor" koje je sada u suvlasništvu "Srbijagasa" sa jedne strane i "Gasprom Germanije", čini mi se, sa druge strane, kao zavisnog preduzeća "Gasproma" registrovanog u Nemačkoj. U to preduzeće "Srbijagas" do sada je unela 28 miliona, 28 hiljada evra, koliko mi se čini i ima 99,92% vlasništva. Sa druge strane, Ruska Federacija je unela minimalni osnivački ulog 28.000 evra. Ima 0,08% vlasništva u toj kompaniji.
Istovremeno, u Upravnom odboru ruska strana ima tri člana, a srpska strana ima dva člana. Sve poslovne odluke u principu može većinom glasova da donosi ruska strana, a zanimljive su poslovne odluke, recimo, i tog preduzeća i "Srbijagasa". To podzemno skladište se puni gasom koje se kupuje od istog tog preduzeća "Gasprom" koje je suvlasnik u zajedničkom preduzeću.
Kada tako pogledam na stvar, onda ovaj sukob interesa gospodina Bajatovića možda izgleda bezazleno, u odnosu na to vrzino kolo u koje smo se upleli ovakvim načinom zaključivanja energetskog sporazuma sa Rusijom i brzinom, stepenom realizacije tog ugovora koji imamo u proteklih nekoliko godina. O zloupotrebi monopolskog ili dominantnog položaja "Srbijagasa" na domaćem tržištu ne vredi ni govoriti. Čak i u ovakvoj zemlji Komisija za zaštitu konkurencije je donosila odluke protiv "Srbijagasa", uz svu moć koja je trenutno koncentrisana i u tom preduzeću i praktično u političkim strukturama, koje ga u ovakvom stanju održavaju.
Znate šta, te priče uvek izgledaju nekako na dugom štapu, ovo su uobičajene kritike opozicije na ovakav zakon. Doduše, kada je u pitanju "Jugorosgas", "Srbijagas", tu se kritike opozicije uglavnom svode na kritike LDP-a i još nekih političkih stranaka, stranke koje imaju nešto drugačiji odnos prema Rusiji, ili misle da se ljubav prema Rusiji dokazuje tako što se pristaje na, praktično, robovlasničke odnose u ovoj vrsti poslovne komunikacije. Vrlo retko uopšte o ovome i govore.
Nisam uopšte vas pominjao i nisam pominjao Srpsku naprednu stranku. Ne znam zbog čega ste se u ovome prepoznali, ali odlično što je to tako.
Drugi zakon o kojem ste ovde govorili je zakon o republičkim administrativnim taksama, odnosno o izmenama tog zakona. Priznajem da u tom zakonu postoje neka iznuđena rešenja ili rešenja koja su morala da budu usvojena ovom prilikom, zbog nekih zakona koji su u međuvremenu stupili na snagu i nepostojanja određenih taksi u našem starom zakonu. Neke takse su, koliko sam uspeo da vidim, smanjene. Recimo, takse koje se vezuju za registraciju vozila i neke druge postupke u toj oblasti, što je vrlo važno za naše građane, ali ima nekoliko dosta ozbiljnih problema u ovom zakonu i Liberalno demokratska partija je podnela, čini mi se, tri amandmana. Mislim da se na nekim mestima prostor za zaradu na strani države traži u razlikovanju koje do sada nije postojalo između visine takse za neki zahtev ili za neke usluge koje se pružaju fizičkim licima, od onih taksi koje se naplaćuju pravnim licima.
Hajde da ponovo ne ulazim u neki krug definicija, taksa je po prirodi stvari, po definiciji, cena one usluge koju država pruži određenom pravnom subjektu, tako najšire da kažem. Ona ne bi smela u sebi da sadrži bilo kakvu vrstu zarade ili bilo kakvu posrednu kaznu prema građaninu, ili prema pravnom licu zbog toga što uopšte ulazi u tu neku vrstu zahteva prema državi.
Imate u ovom zakonu jednu taksu koja se naplaćuje na zahtev za davanje mišljenja, tumačenja, objašnjenja nekog propisa republičkog ranga, i vi sada izmenama uvodite razvoj po prvi put, čini mi se, između zahteva fizičkog lica, za koje se naplaćuje taksa od 1.070 dinara, ako tačno citiram, i zahteva koji upućuje pravno lice za koje je ta taksa 10.000 dinara.
Ne vidim racionalno objašnjenje za tako nešto. Tumači se u principu ista vrsta propisa. Pravni sistem Srbije je jedinstven. Vrlo su česte situacije da istu vrstu zahteva može da uputi fizičko lice u nekom odnosu i pravno lice. Zbog čega skoro deset puta veća taksa koja se očekuje od pravnog lica i preduzetnika, kako zakon kaže, osim ako se ne računa na njegovu prirodno veću ekonomsku snagu, s obzirom da je nekakav komercijalni subjekt koji bi trebalo da ostvaruje zaradu na tržištu?
Čini mi se da su previsoki iznosi taksi, odnosno da je Ministarstvo koje je, pretpostavljam, radilo ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona, nakon mišljenja nekih drugih organa državne uprave, na prilično radikalan način povećala, recimo, deo taksi koji se naplaćuju kod izdavanja različitih vrsta sertifikata, odnosno potvrda za proizvode koji su oplemenjivači bilja ili se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji, tu su neke takse podignute sa 13.000 na 45.000, ili na 80.000 dinara. Inače, mislim da je to tržište relativno slabo u Srbiji i da postoje ozbiljni problemi u poljoprivrednoj proizvodnji, pa da ovo možda nije najbolji način da država prikupi, realno, ne više od nekoliko miliona dinara. Mada, mislim da će u realnom životu prihodi po ovom osnovu biti znatno manji.
Na još nekim mestima u zakonu postoje takve nelogičnosti. Probali smo da ih promenimo i da ih otklonimo amandmanima. Verujem da ćemo i u raspravi po amandmanima ili uz mišljenje Vlade, da te amandmane prihvati u potpunosti ili delimično, deo tih problema uspeti da otklonimo.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dohodak sadrži manje-više one izmene koje ste i pomenuli. Ne mislim da, pogotovo kada sednica teče u ovakvim okolnostima i na ovakav način, ima potrebe da se o tome posebno govori. Ali, molim vas da bar neke odgovore na ova pitanja, pogotovo ona koja su vezana za "Srbijagas" i njegove poslovne aranžmane dobijemo, kako bismo uopšte mogli da razgovaramo o garanciji za novo zaduženje u iznosu od 210 miliona evra, po kamatnim stopama koje su, kako ste vi rekli, nešto više od onih na koje smo juče pristali. Mislim da su one nekoliko puta više i to prosto govori i o kredibilitetu i o poslovnoj poziciji klijenta koji ih uzima, odnosno "Srbijagasa" koji pokušava da reši svoje akutne finansijske ili poslovne probleme, koje su u velikoj meri izazvane i katastrofalnim upravljanjem u tom sektoru. Ti problemi kad tad dođu na naplatu. Ovo što se ovih dana dešava u "Galenici", mislim da je najbolje upozorenje na takav mogući scenario.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, pred nama je određen set zakona koji ste vi u vašoj uvodnoj diskusiji veoma, po meni, površno obrazložili. Nastupili ste po sistemu, kada ste o prvom Predlogu zakona govorili  – hladno, toplo, mlako. To sam tako shvatio.
Hladno i nije problematično. Država čini neke ustupke, nešto vezano za poljoprivredne proizvođače, onda za volontere. Onda, gde je potpuno vruće, po meni, gospodine potpredsedniče Vlade, vi ste praktično tu pretrčali veoma brzo i mnogo manje ste to objašnjavali nego ovaj prvi zakonski predlog. Na kraju ste vrlo brzo završili sa ovim vezano za Albaniju i da neko nama nešto treba da vrati i onda ste se zahvalili.
Sve je to trajalo dva, tri minuta i to je po meni neozbiljno. Neozbiljno je iz prostog razloga, što se ovakvim zakonskim predlozima zadire u džep građana. Džep građana Srbije je i onako preopterećen mnogim poskupljenjima, gospodine Đeliću, a o tome ću kasnije govoriti. Praktično u ove dve - tri zadnje godine, gospodine Đeliću, imali smo 50% povećanja sudskih taksi, povećanje električne energije na 15%, povećanje životnih namirnica svakog dana. Prošle nedelje ili pre dve nedelje smo imali povećanje na akcize za gorivo.
Kada sve to pogledate i zavijete u neku oblandu, kod onog prvog zakonskog teksta, vi govorite o nekim olakšicama za poljoprivrednike. Ali, ko će objasniti poljoprivrednicima da je u jeku sezone, kada se praktično očekuje žetva i mnoge druge aktivnosti, gorivo na našim pumpama je najskuplje u okruženju. To smo akcizama i dalje podigli. Imali smo gospodina Ugljanina koji je praktično priznao ovde da je to punjenje budžeta i da to tako mora i da će to biti po nekim socijalnim kriterijumima podeljeno.
Nije to dobra politika, gospodine Đeliću. Nekako, ruku na srce, svi ovi zakoni koji su vrlo osetljivi, nekako se uvek vi tu nađete da ih branite, a ovi, kao navodno, neki koji su prosperitetni, kao malopre o mladima, ili pre neki dan, prenos na opštine, ono što smo imali, to se nekom drugom poveri. U tom smislu vam moram priznati da vam nije lako, ali u principu, sami ste za to krivi.
Ova povećanja koje imamo kod taksi su tolike, da se čoveku potpuno zavrti u glavi kada vidi tako nešto. Kolega Đurić je pre mene rekao jednu potpuno neuobičajenu stvar i potpuno je nelogično da neko ko donosi zakone, ko ih navodno objavljuje, koji su javni i gde transparentnost postoji, u tumačenju nečega, pre svega, gospodine potpredsedniče Vlade, smatram za razliku od gospodina Đurića, da tumačenje uopšte ne treba da se naplati i ne treba da postoji taksa za to.
Zašto nešto što treba da se protumači, treba platiti neku taksu? Bilo je, kao što smo videli, izjednačenje i sada odjedanput za neke privatne preduzetnike 10 puta veća taksa. Da li vi mislite da i ti privatni preduzetnici mogu neizmerno da nešto plaćaju, a pogotovo da odgovaraju na ovakva poskupljenja koja su i 10%? Vi ste, što se kaže, privrednik a ja ću vas podsetiti da neke razlike koje postoje, ako već nešto mora da se naplati, razlika između fizičkih lica kada plaćate električnu energiju ili toplotnu energiju u odnosu na firme je samo duplo ili nešto malo više, ali ništa nije 10 puta više.
Sada bih vas zamolio da se koncentrišete. Šta ćemo, na primer, za jednu situaciju koja se nalazi ovde, recimo, kada govorite o efektima ovog zakona, zamolio bih i vaše predstavnike da kažu šta misle ili vi da kažete kada budete eventualno odgovorili na ovo moje? Kaže – kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima? Odgovor na to je – republičke i administrativne takse se naplaćuju u cilju podmirenja troškova prouzrokovanih radnjama organa prilikom pružanja konkretnih usluga na zahtev zainteresovanih lica. Stvarno mislim da ovo nema blage veze sa odgovorom o trošku.
Sada, zamislite situaciju, gospodine Đeliću, da jedno fizičko lice ili pravno lice zatraži od vas da protumačite nešto ovako, a vi onda kažete – plati 10.000, odnosno 1.070 dinara, da ti to protumačim. Praktično, ulazi se u jedno prethodno pitanje da su zakoni nejasni, da se tumačenja naplaćuju. Ako su zakoni potpuno jasni, niko neće zatražiti tumačenje. Međutim, u obilju ovakvih stvari i zakonskih predloga koji se često pojavljuju i brzini kojom vi to sve radite, tumačenja su neophodna, a onda ste se lepo dosetili da za tumačenja naplaćujemo ovako lepe visoke takse.
Potrudiću se da još na neke stvari ukažem kakva su ovo sve poskupljenja. Tarifni broj, na primer, 44. stav 2. povećava se sa 3.920 dinara na 10.000 dinara. Tarifni broj 69. stav 1. povećanje sa 13.990 dinara na 80.000 dinara. Tarifni broj 69. stav 2. povećava se sa 13.990 dinara na 45.000 dinara. Tarifni broj 85. povećava se sa 7.290 dinara na 30.000 dinara. Znači, poskupljenja i do četiri-pet puta više.
Gospodine Đeliću, vi ste često u kontaktima sa MMF. Setite se samo situacije kada smo govorili o povećanju penzija od 2% ili povećanju plata 2-3%, pa MMF je 10 puta davao neka odobrenja, pa može, pa ne može itd. Ja vas odgovorno pitam – da li vi MMF, u cilju zaštite građana Srbije, obavestite uopšte o ovakvim stvarima kad nešto podižete 10 puta, pet puta, šest puta, električnu energiju 15%, akcize na gorivo itd? Dokle će da traje iscrpljivanje građana Srbije jer vi ne možete jednostavno da shvatite da sa prosečnom platom od 30-ak i kusur hiljada dinara u Srbiji nema boljitka.
Gospodine Đeliću, sa takvim standardom i sa takvim ophođenjem prema građanima Srbije zaista mislim da ste najveća kočnica ka ulasku u EU. Da bi se ušlo u EU, moraju svi na neki način da budu utemeljeni, da standard životni bude dobar, da građani... Mi uopšte nemamo ni jedan zakon, gospodine Đeliću, ovde da kažemo - nešto će da pojeftini, nego samo poskupljenja, poskupljenja, poskupljenja. Do kada? Pa, vi ste ekspert u suštini za neka ekonomska pitanja i mislim da zaista... Hajde, napravite jedan zakonski predlog, na vašu inicijativu ovde, da nešto u ovoj zemlji pojeftini. Nova Srbija i nadam se i druge opozicione stranke će tako nešto podržati, ali kada stalno govorimo o poskupljenjima, jednostavno, ne može se zaobići činjenica da ne vodite računa o građanima Srbije.
Zarad potpune objektivnosti, treba konstatovati da se predloženim izmenama i dopunama zakona briše određeni broj postojećih tarifnih stavova. Međutim, to je samo kap u moru, gospodine Đeliću, novih tarifnih stavova koji se istim zakonom uvode. Pažljivom analizom Predloga zakona izbrojali smo više od 125, što potpuno novih tarifnih stavova, što tarifnih stavova gde se predlaže povećanje postojeće takse.
Analizom Predloga zakona dolazi se do zaključka da je ubedljivo najagilnije u izmišljanju novih taksi bilo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pa odmah za njim Ministarstvo unutrašnjih poslova itd. Dobro, kod MUP znamo da su česte neke izmene, evo, imali smo i promene pasoša i nekih usklađivanja itd, ali za ovo povećanje, ali za ovo povećanje za životnu sredinu jednostavno moram da kažem - da li je to želja da se namaknu troškovi onih učestalih akcija "Očistimo Srbiju"? Svakih mesec dana mi nešto čistimo. Zašto se tu u toj meri povećavaju takse?
Vlada, kao predlagač zakona, konstatuje da se takse naplaćuju u cilju podmirenja troškova prouzrokovanih radnjama organa prilikom pružanja konkretnih usluga na zahtev zainteresovanih lica. Ne sporeći ovu činjenicu, podsećamo predlagača zakona da opredeljivanje neprimerno visokih taksi često ima za posledicu pokušaj zaobilaženja legitimnih procedura i samim tim negativan efekat na budžet Republike. Mnogo je bolje opredeliti visinu takse tako da ona sa jedne strane na adekvatan način pokrije troškove organa čije se postupanje traži, ali da istovremeno ne destimuliše fizička lica i pravna lica da se obraćaju tom organu kada za tim postoji opravdana potreba. Zaista se postavlja opravdano pitanje – da li je predlagač zakona, podstaknut inicijativom resornih ministarstva, vodio računa o pronalaženju onog finog balansa o kome smo prethodno pričali, obzirom da se ovako visokim taksama demotiviše poslovna inicijativa i preduzetništvo, i to u najrazličitijim oblastima privrednog delovanja.
Znate kako, stalno govorimo o tome kako u Srbiju treba da dođu investitori, da se prave određene investicije, da se sve to podstakne, međutim, činjenica je jedna, da u principu investitori često dolaze i zbog jeftine radne snage koja je u Srbiji, često dolaze i zbog toga što računaju, naravno, na određeni profit, ali siguran sam da investitori kada im ovako nešto budete predočili, a kada im još budete rekli da nešto kad treba da protumače, treba da plate 10.000 dinara, bez obzira što je to 100 evra, mislim da će se u blagoj meri neko nasmejati i vrlo često neke takve sitnice mogu da oteraju i ozbiljne investitore. Praktično nije zatvoren krug mnogih izmišljenih stvari. Bojim se da kod ovog zakona o taksama ima mnogo, mnogo preterivanja i mislim da to apsolutno ne može da bude u redu.
Iskoristiću ovu priliku, gospodine Đeliću, s obzirom da sam vam više puta postavio pitanje poslaničko, s obzirom da ste vi bili tu kada sam postavio, a i danas sam pomenuo cenu električne energije, da sam se borio za 15% da uopšte ne treba da bude povećanje električne energije, vi ste bili tu na istom mestu kada sam vas pitao za Kraljevo, vezano za zemljotres koji je bio, da nema povećanja cene električne energije. Učinilo mi se da ste to prihvatili.
Na sredstvima javnog informisanja uveče je to bilo, te je moj predlog, odnosno predlog Nove Srbije, prihvaćen, ali sutradan kada sam imao određene kontakte, da sam verovatno dobio i od drugih poslanika podršku iz Kraljeva što ne pripadamo vladajućoj garnituri. Meni je rečeno da ste vi to iz nekog razloga, da to nije uobičajena praksa, jednostavno stopirali. Da li je to tako ili ne, molio bih vas da u
nekom trenutku odgovorite jer ne dobijam, iskoristio sam ovu mogućnost, nisam dobio nijedan pismeni odgovor i zato bih vas i zbog građana Kraljeva koji i dalje trpe ogromne posledice onog razornog zemljotresa, mislim da je imalo smisla da se tako nešto uradi.
Dakle, gospodine Đeliću, privodeći kraju moju diskusiju, još jedanput stalna su poskupljenja u svim životnim segmentima. Pre ove sednice na pauzi imao sam priliku da sa jednim roditeljem koji je iz Kraljeva čija ćerka polaže arhitekturu sutra, ukoliko neko nije na budžetu u ovoj zemlji treba da plati 2.400 evra školarinu. To je osam prosečnih ličnih dohodaka majke tog deteta. Kada stalno nametnete još ovakve stvari u sva ona poskupljenja koja sam malopre rekao stvarno se nama svima ovde crno piše. Mislim da ste pogotovo Zakonom o taksama preterali.
Nova Srbija je podnela određene amandmane i nadam se da ćemo u diskusiji u pojedinostima, kada bude uticati na to da neki od ovih naših amandmana koji bi možda u nečemu popravili ovaj zakon i prihvatite. Ponavljam još jedanput, konkretno za ove takse, smatramo da takse na tumačenje bilo kojeg zakonskog predloga koji je donela ova skupština ne treba naplaćivati takse kako za fizička lica tako ni za pravna lica. Zahvaljujem.

Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Kasaloviću.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, više puta smo bili u prilici da raspravljamo o izmenama i dopunama poreskih zakona i one do sada uglavnom nisu bile suštinske, dakle, radikalnog karaktera, već su bile izmene u teoriji poznate kao parcijalne izmene i dopune poreskih zakona.
Danas na dnevnom redu su takođe izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koje nisu suštinske prirode, radikalnog karaktera i poslanički klub SPS-JS nema ništa protiv izmena i dopuna ovog zakona kako bi se ostvarili ciljevi poput, pre svega, statističko-metodološke promene usled potrebe usklađivanja dinarskih iznosa, dakle, umesto rasta cena na malo, godišnjim indeksom potrošačkih cena, dakle, podatka koji objavljuje Republički zavod za statistiku, oslobađanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, dakle, na katastarski prihod za 2012. godinu. Uostalom to je praksa od 2004. godine i svakako predstavlja neku vrstu podsticaja ovoj delatnosti. Naravno, izuzimanje od oporezivanja naknade koju ostvaruju volonteri, izuzimanje od oporezivanja naknade koja se isplaćuje studentima visoko školske ustanove osnovane za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja.
Dakle, radi se o oslobođenjima i izuzimanjima i naravno da je to za nas prihvatljivo. Ono što je važno napomenuti da pomenute izmene ne ugrožavaju redovan priliv novca u budžet Republike Srbije i na taj način svakako ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost javnih finansija Republike Srbije. No, u kontekstu ove teme, dakle izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, želeo bih da iznesem nekoliko stavova i predloga za koje se zalažu poslanici SPS, a siguran sam da je ministar Đelić sigurno kompetentan sagovornik i učesnik u ovoj raspravi, jer je svojevremeno kada je bio ministar finansija doprineo da se izvrši značajna reforma, naravno u pozitivnom pogledu, kada je u pitanju rad Poreske uprave i poreskog zakonodavstva.
Socijalisti se pre svega zalažu za smanjivanje fiskalnog opterećenja najnižih zarada i mi smatramo da bi se na taj način stimulisala veća uposlenost nekvalifikovanih i manje kvalifikovanih radnika čija je stopa nezaposlenosti velika. Više puta smo koristili raspravu kada je tema poresko zakonodavstvo, da se založimo za povećanje neoporezivog iznosa zarada. Recimo 16 hiljada i više, čime bi se svakako smanjio rad na sivo i crno, jer je poznato da ovaj poreski oblik prati takvo tržište. Rad na crno je potpuno kretanje u sivoj zoni, dakle gde se ne plaćaju nikakvi javni prihodi a takođe imamo i tu sivu zonu gde se isplaćuje ta zarada i prihodi koji su neoporezivi, a onaj deo koji bi bio oporeziv isplaćuje se na crno. Na taj način se stvara jedan privid uposlenosti, a reč je pre svega o slučaju kada su radnici lišeni mnogih prava i zbog toga mi u ovom trenutku imamo značajan pad naplate poreza na dohodak građana i doprinosa za razliku od drugog poreskog oblika, kakav je porez na dodatnu vrednost, gde je naplata veoma dobra. Imamo značajno učešće ovog poreskog oblika u BDP.
Zbog toga na ovu temu dalje bih želeo da iznesem da je isključiva odgovornost države i državnih organa i da bi uz ovu meru koju sam predložio, za koju se socijalisti zalažu takođe trebalo dati punu podršku jednoj reorganizaciji Poreske uprave i davanju na značaju pre svega u materijalnom i svakom drugom obliku. Mi smo zaista spremni da tu damo punu političku podršku i doprinos kako bi i ovaj podatak koji je egzistirao da mi u Srbiji imamo negde oko 30% BDP za razliku od visoko razvijenih zemalja gde je to upola manje. Mi smo ovde imali priliku više puta da opravdamo damo na značaju nekim nezavisnim institucijama u vidu povećanja zarada, dakle, kažem opravdano, ali smatram da bi vrlo opravdano bilo i radnicima u Poreskoj upravi povećati zarade, poboljšati materijalni položaj i to bi se sigurno u vrlo kratkom roku odrazilo na povećan prihod u budžet Republike Srbije.
Republika Srbija se nažalost suočava sa padom stope rađanja i procesom starenja stanovništva i u pitanju je biološki opstanak nacije i mi smo danas imali raspravu o zakonu o mladima gde je više puta istaknuto da budućnost pripada mladima. Mi socijalisti smatramo da je svakako potreban jedan sveobuhvatan i jedinstven sistem podsticajnih mera jer problem nije samo socijalno odnosno ekonomske prirode, a sigurno je posledica promene sistema vrednosti, stila života. Mi zbog toga smatramo da pored olakšica, recimo u sistemu obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, rešavanju stambenih pitanja, da je neophodna jedna osmišljena poreska politika u funkciji demografske politike i to zaista nije ništa novo, postojalo je u mnogim državama, postojalo je u Kraljevini Jugoslaviji porez na neženje i neudate, postojale su olakšice i oslobođenja i mi zaista zbog toga smatramo ovo vrlo značajnom temom i očekujemo da u ovom smislu određene izmene u poreskoj politici budu tema i ovde u parlamentu.
Kada su u pitanju izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama smatramo da su ona suština koja govori o tome da je u međuvremenu donet određen broj propisa u čijem sprovođenju se vrše određene radnje, donose spisi, zaista predstavlja osnov da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama za nas prihvatljiv, uz dakle i ovu činjenicu da se i ovde vrše određena statistička usaglašavanja u smislu usklađivanja tarifa, godišnjim indeksom potrošačkih cena.
Ne bih želeo detaljnije o ovom zakonu da govorim osim da bih pored svih onih tema koje smo čuli do sada želeo recimo da istaknem jednu dobru reakciju u ovom zakonu, a tiče se određenih primedbi i sugestija koja su ukazala diplomatsko-konzularna predstavništva i predvidela mogućnost da se određene takse plaćaju u gotovom novcu, kako bi se našim građanima omogućilo u slučaju kada banke ne rade, kada nemaju otvorene tekuće račune i slično omogućilo da reše neke svoje probleme.
Predstojeća dva finansijska aranžmana, takođe su prihvatljiva za poslanički klub SPS-JS, pre svega ovaj koji se tiče realizacije duga sa Albanijom koji je iznosio oko osam i po miliona dolara 30. septembra 2009. godine. Smatramo da je on dobar i da treba iskoristiti priliku da se on realizuje.
Kad je u pitanju Predlog zakona o davanju garancije RS u korist nekoliko banaka po zaduženju preduzeća "Srbija gas", iako ovo JP Srbija gas obavlja jedan odgovoran posao, smatramo da sad vrlo uspešno to radi. Za nas je vrlo bitno da je članom 3. Zakona o budžetu RS u 2011. godini, koju smo ovde usvojili u Parlamentu, predviđeno davanje garancije po ovom JP 210 miliona evra. Ovim zakonom i odredbom člana 4. predviđeno je pravo garantovano i povraćaj da umesto korisnika izvrši obavezu povraćaja kredita i uz uslove koje smo čuli deluje vrlo povoljno.
Uvažavajući sve ovo što sam do sad rekao, izražavam načelnu podršku poslaničkog kluba SPS-JS predviđenog zakona koji su danas predmet načelne rasprave. Hvala.