Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika čije su identifikacione kartice prisutne u poslaničkim jedinicama elektronskog sistema, molim da se registrujete u elektronski sistem za glasanje svojom poslaničkom karticom.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu trenutno 86 poslaničkih kartica.
Molim narodne poslanike da pogledaju identifikaciju. Sistem je pokazao 86, sada pokazuje 84. Da nepobitno utvrdimo da je u elektronskom sistemu dovoljno, a vizuelno je u sali prisutno mnogo više od 86 narodnih poslanika.
Narodni poslanici dobacuju da ne veruju da je u sali prisutno više nego što je prisutno po poslaničkim karticama u elektronskom sistemu.
Ako narodni poslanici to ne veruju, onda imamo veliki problem, pošto znači da ne vidimo jedni druge. Ja vas vidim. Dakle, ima dovoljno veliki broj poslanika prisutnih u sali. Elektronski sistem funkcioniše i vidni sistem funkcioniše.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom stavu 1. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li neko od predsednika, odnosno neko od ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Varga Laslo.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da zatražim obaveštenje od predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno ministra finansija, i to o pitanju restitucije. Smatram da je restitucija, odnosno nesprovođenje restitucije jedno od najvećih neispunjenih obećanja svih prethodnih demokratskih vlada od 2000. godine i ne postoji valjano objašnjenje zašto je to izbegavano godinama, odnosno deceniju.

Sa druge strane, restitucija je jedno od dva, tri ključna pitanja i za dobijanje statusa kandidata, odnosno za dobijanje datuma za početak pregovora. Iz tog razloga želim da postavim nekoliko pitanja. Pre toga želim da kažem da, na žalost, od 2000. godine su pokrenuti razni procesi koji imaju velikog uticaja na problem restitucije, odnosno nesprovođenja restitucije. Pokrenuta je 2001. godine privatizacija, kasnije je donet Zakon o rehabilitaciji, pa Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, pa 2008. godine je donet Zakon o besplatnim akcijama, kasnije je donet Zakon o planiranju i izgradnji i to sve bez jedinstvenog koncepta, što, na žalost, u ovom trenutku ima za posledicu da je ovo pitanje postalo izuzetno komplikovano.

Pre dve nedelje je u Narodnoj skupštini održana jedna rasprava na ovu temu, uz učešće mnogobrojnih naslednika, onih kojima je imovina oteta krajem 40-tih ili nakon Drugog svetskog rata. Na tom javnom slušanju je pokrenuto nekoliko pitanja. Jedno od tih pitanja se odnosilo na sprovođenju Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Jedno od mojih pitanja bi se odnosilo na taj zakon.

Dakle, da li je istina, da li odgovara činjenicama da se ni nakon odluke Ustavnog suda o osporavanju tog zakona, ni dalje ne sprovodi Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i da li je tačno da se to ne sprovodi da način da Vlada opstruiše imenovanje direktora Direkcije za restituciju? Ako je to tako, onda tražimo objašnjenje kako se to može uklopiti ili uskladiti sa kriterijumom pravne države, koji je jedan od najvažnijih kriterijuma za dobijanje statusa kandidata, odnosno za dobijanje datuma za početak pregovora.

Naredno pitanje se odnosi na današnje, odnosno na ovaj trenutak. Da li je tačno da se i ovog puta bez jedinstvenog koncepta planira donošenje, prvo zakona o javnoj svojini, a nakon toga zakona o restituciji? Smatram da bi to bilo dalje komplikovanje već i ovako izuzetno velikog problema.

Poslednje pitanje se odnosi na rokove. Dakle u kom roku Vlada planira da Narodnoj skupštini dostavi Zakon o vraćanju imovine, dakle Zakon o restituciji, s obzirom da je prema Akcionom planu Vlade iz decembra prošle godine bio 30. jun određen ili utvrđen za usvajanje Zakona o restituciji?

Pošto prekosutra će biti 30. jun, mislim da je osnovno pitanje zašto i koliko se kasni sa pripremom ovog nacrta, odnosno predloga zakona? Ono što je najvažnije pitanje jeste kada će taj zakon doći u Narodnu skupštinu, s obzirom da će biti od izuzetne važnosti donošenje ili ne donošenje tog zakona u procesu izrade mišljenja Evropske komisije o našem zahtevu za članstvo u EU? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je uvek bila jedna demokratska država i u staroj Jugoslaviji je prilično Roma, skoro najviše Roma bilo u Evropi zato što je Srbija bila demokratska i poštovala manjinski narod i sve manjinske zajednice koje su živele tu.
Znamo šta se ovih dana prikazuje u medijima i u štampanim i printovanim. To nije Srbija, ovo je nešto novo. Rođen sam u ovoj Srbiji, ovo nisam doživeo da se ovako permanentno vrše torture i napadi na romsku zajednicu. Smatram da smo istorijski vezani i delili smo uvek istorijsko i dobro i zlo i da smo uvek bili poštovaoci srpskog naroda i srpske države. Niko nema pravo da ovo čini i da proizvodi torturu nad romskom zajednicom. Ako je ovaj parlament, ako je ova država donela niz pozitivnih mera i zakona koji treba da se poštuju i sprovode po hijerarhiji, od parlamenta pa do najnižih instanci, zašto pojedinci ovako to čine?
Tvrdim i kažem da je naša policija profesionalna, da radi po etici i po moralu i po poštovanju svih zakonskih mera koje treba da zastupa kao policija prema građanima. Pojedinci koji žele destabilizaciju i upravo ovako što se ovo pojavljuje u našoj državi, što umanjuje vrednosti demokratije u našoj državi mora država apsolutno da im stane na put. Verujem da će Ministarstvo i rukovodstvo ove države učiniti sve, ne samo da se oni privremeno sklone, nego oni se moraju izbaciti iz policijskih institucija. Sve ovo što su radili, ne zaslužuju da rade u policiji ove države.
Verujem da će se maksimalno učiniti da se odstrane takvi ljudi koji ne žele dobrobit ni ovoj državi, ni stabilizaciji države, ni demokratizaciji ove države. Moramo zajedno da sazrevamo u demokratiji, u toleranciji, a smatram da je to stav i ove države i ovog parlamenta i svih nas koji se nalazimo u institucijama ove države. Međutim, pojedinaca je uvek bilo i biće, ali zato se oni moraju odstraniti.
Kao narodni poslanik i predsednik Demokratske levice Roma zahtevam da mi se od MUP dostave svi izveštaji tužilaštva šta je preduzeto 2007. godine, šta je urađeno i šta MUP Republike Srbije preduzima da bi se ovakvi ljudi odstranili iz institucija MUP Republike Srbije, jer mi moramo da imamo policiju koja ima svoje vrednosti, koja poštuje ljudska manjinska prava, a koja treba da radi na osnovu zakona i da hapsi kriminalce i da ih vodi tamo gde treba i da se procesuiraju onako kako je predviđeno zakonom i Ustavom naše države. Ne na ovako jedan najbrutalniji, verujte mi, ja sam Rom, da je i druga nacija u pitanju nastupao bih, ono što sam video to je strašno.
Zbog toga, zbog takve torture moramo takve ljude da izbacimo iz policijskih institucija. Nadam se da će MUP Republike Srbije i ostali organi učiniti maksimalno i odstraniti takve ljude i dovesti ovu zemlju na pravi put ka demokratizaciji, jer ovo nisu evropske vrednosti. Stalno govorimo o evropskim vrednostima, ovde nema evropskih vrednosti, ali to ne znači da ih neće biti ako odstranimo takve ljude koji se pojavljuju i prave destabilizaciju.
Nadam se da će se učiniti sve ono što ima pravo ova država da čini na normalizaciji i na stabilizaciji prava nacionalnih manjina i svih njenih građana u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić.

Uvažena potpredsednice, poštovane dame i gospodo, uputila bih pitanje premijeru ove zemlje, predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću.
Konkretno pitanje je da li Vlada Srbije će konačno odvojiti dovoljno novca za protivgradnu zaštitu?
Naime, svedoci smo ovih dana, tačnije 24. juna u poslepodnevnim časovima opštine Lučani, Arilje, Ivanjicu pogodile su elementarne nepogode. Oblak neobičan i do sada neviđene konfiguracije, krećući se sa zapada, iz pravca Drine došao je na opštinu Lučani i opštinu Ivanjica i naneo je veliku materijalnu štetu. Padao je grad koji je bio veličine teniske loptice i što mnogi moji sugrađani nisu zapamtili u svom životu. Aktivirano je više stotina klizišta u opštini, delimično je prekinut autobuski saobraćaj. Najveću štetu su pretrpele mesne zajednice, sedam mesnih zajednica u opštini Lučani i opštini Ivanjica.
Opština Lučani je donela odluku o proglašenju vanredne situacije. Ovom odlukom naloženo je nadležnim organima da stave na raspolaganje sva raspoloživa sredstva, ljudstvo i mehanizaciju, kako bi pomogli građanima opštine Lučani i opštine Ivanjica. Formirane su komisije, čitava radna tela i utvrđeno je da je na teritoriji opštine Lučani naneta šteta od 604.760.000 dinara, od čega na poljoprivrednim kulturama 538 miliona, stambenim i drugim objektima 18.800.000 i na lokalnim i nekategorisanim putevima 47.960.000 dinara. Pored procenjene štete komisije sa terena su u svojim izveštajima navele da se do većine ugroženih zaseoka veoma teško može doći. Ljudi nemaju struju, voda je u potpunosti uništila infrastrukturu u opštini Lučani, uništena je letina i bez adekvatnih uslova za stanovanje je veliki broj domaćinstava u opštini Lučani.
Elementarnom nepogodom je zahvaćeno područje u površini od 6.000 hektara i polupano je na građevinskim objektima preko 350.000 crepova i 7.300 salonita. Pošto budžet u opštini Lučani za pet meseci u 2011. godini je planiran da se napuni, ali on je napunjen sa 57% i ne može da raspolože dovoljnim sredstvima da pomogne građanima Lučana, apelujem na Vladu Republike Srbije da pomogne ugroženom području, tj. teritoriji Ivanjice, Arilja i Lučana.
Naime, srpski protivgradni sistem, tj. naš protivgradni sistem smanjuje učestalost pojave grada za 20%, a prosek u EU je 50% smanjenja. U prošloj godini smo imali smanjenje sredstava za protivgradnu zaštitu u budžetu Republike Srbije. U Srbiji je protivgradna zaštita, da napomenem, finansirana isključivo iz budžeta Republike Srbije i predviđena su sredstva od 3,5 miliona evra na godišnjem nivou, a neophodno je da za teritoriju Srbije po određenim procenama to bude 10 miliona.
Dodatni problem predstavlja poljoprivrednicima to što je u Srbiji osigurano manje od 10% stanovništva tj. poljoprivrednih gazdinstava. To je izuzetno mali broj, ali na neki način to je razumljivo, jer su to velika ulaganja, a imamo tako skupu proizvodnju, a neizvestan plasman i neizvesne cene poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivrednici iz Srbije nemaju sredstva da osiguraju svoju proizvodnju, što je ovih dana u nekoliko navrata kao glavni razlog svega ovoga navodio vicepremijer ove zemlje. Nije samo nedostatak raketa krvi za haos koji vlada u protivgradnoj zaštiti. Prvi i osnovni problem je nedostatak komunikacije sa susedima. Protivgradna zaštita i nije tako skupa kao što se predstavlja u ovoj zemlji. Cena jednog projektila je oko 250 evra, te se ona i te kako isplati ako se pravovremeno upotrebi i pravovremeno ispali.
Šteta koju su pretrpeli gradovi u Srbiji se procenjuje na preko 40 miliona evra i skoro svi poljoprivredni usevi i iz okoline Niša, Aleksinca i iz okoline Užica, Sjenice, Kruševca, Lučana, Ivanjice su uništeni u potpunosti. Mnogi voćnjaci, malinjaci, tu je nastala višemilionska šteta…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
… završavam. Malinjaci su uništeni u proseku od 95% svoje proizvodnje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam prisustvovao parlamentu raspravi kada se objasnilo da ima para i kad pojedini bivši ministri izađu ovde i održe predavanja kako para ima koliko hoćete, samo treba da se rasporede pravilno. Zato je moje pitanje premijeru i ministru finansija – zašto se ništa ne preduzima, što se tiče elementarnih nepogoda, prvenstveno kod klizišta? Klizište koje se pojavilo u naselju Mramor u Nišu, porušilo je 17 kuća, a 80 kuća je trenutno na području koje će se porušiti zbog klizanja zemlje koja je krenula i čitavog jednog brda koje kreće prema naselju.
Nedavno, ona prethodna Vlada napravila je 10 kuća koje su tada bile porušene. Da li sada ima smisla da ljudi u 17 porušenih objekata žive maltene u polovini kuće i čekaju kada će ostatak kuće da se poruši? Zato bih zamolio premijera da hitno obezbedi sredstva, da se sredstva usmere ka Nišu i da se ovaj posao završi do kraja. Elementarna nepogoda koja je nastala ne može da se suzbije od strane grada Niša, jer nema sredstava, a isto tako meštani nemaju sredstva da to završe i da se spreči i ostalih 80 kuća koje su u fazi rušenja.
Ovo klizište je duboko oko 22 metra. Nalaze se na području negde oko četiri kilometra i ono se mora sanirati jednim odvodnjavanjem, razrešenjem otpadnih voda koje se pojavljuju moglo bi se suzbiti i kanalizacijom, jer čitavo naselje ima septičke jame koje znatno pogoršavaju situaciju.
Prema tome, ako ima para, a rečeno je ovih dana da ima, ako će biti para za neke nove agencije, o čemu će se danas raspravljati, ovo životno pitanje građana jednog naselja opštine Palilula mora se rešiti i razrešiti pod hitno. Ovde nema vremena za čekanje i zato vas molim da ovaj problem razrešite odmah i da na prvoj sednici Vlade opredelite sredstva kako bi se izgradile kuće. Postoji lokacija gde će grad dati lokaciju, kao što je i prošli put dao za onih 10 kuća koje su bile porušene i napravljene.
Prema tome, ova sredstva nisu velika, ali ih treba odmah opredeliti i uraditi na odvodnjavanju, naselja ima. Ispitivanje koje je završeno još u prethodnoj Vladi i treba samo da se realizuje ovaj projekat.
Isto tako, slična situacija je sa naseljem Umka, gde je klizište Duboka ugrozilo čitavo područje Umke i gde sada ova vlada, a posebno grad Beograd, stalno obilazi ovaj problem koji je izuzetno veliki i rešavaju se neke kozmetičke stvari, ofarba se nešto, zasadi se drvo, sredi se parkić, a jedno naselje koje klizi uz Savu i gde su ugrožene kuće, gde je put regionalni potpuno ugrožen, gde je dobetoniravanjem puta došlo da je visina asfalta, kada se pogleda sa reke Save, šest metara, to pitanje mora da se razrešava i tuda prolazi budući auto-put Beograd-južni Jadran. Ovo je isto veoma važno pitanje.
Nadovezao bih se samo, sramota je u 21. veku ovo o čemu je koleginica prethodna pričala, da mi raspravljamo o gradu koji ubija sela širom Srbije, razbija crepove, sramota je da niko nije reagovao na području opština Lučani, Ivanjica, na području Kruševca, Arilja, gde je hiljade kuća otkriveno bez ijednog crepa i niko nije reagovao da pomogne meštanima da kuće pokriju, bar da sačuvaju ostatak imovine koji je ostao.
Pogledajte Dubak, Lisu, Vučkovicu, tu nema nijedan crep na tim objektima. Sve je otkriveno i seljaci čekaju da neko ko im je obećao taj crep dopremi i da pokriju svoje objekte.
U 21. veku pričati da je jednu trećinu Srbije uništio grad, to je sramota za ovu vladu, sramota za sve nas. Nove metode protivgradne zaštite koje primenjuje Evropa i koja ne zna za grad već decenijama mi ne možemo da primenimo, a imamo sve preduslove za to i stvoren je i elaborat koji je urađen da se to realizuje. Nisu to velika sredstva, jer imamo postojeću avijaciju koju bi koristili, imamo postojeće aerodrome. Znači, to mora da se završi.
Sramota je danas kada se javi jedna opština u Srbiji i kaže – mi imamo protivgradne rakete.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
To je bruka za ovu vladu, sramota za Srbiju i zato vas molim da ove probleme hitno rešite.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 28. jun, Vidovdan, datum koji Srbija i srpski narod obeležavaju kao jedan od najznačajnijih u svojoj istoriji, kao spomen na datum kada je srpska vojska vodila jednu od najvećih bitaka u svojoj istoriji protiv turske imperije, na Gazimestanu 1389. godine.
Posle te bitke, za koju istoričari kažu da je srpska vojska izgubila najveći deo svoje vlastele i ogromno ljudstvo, nailazi petovekovno ropstvo pod turskom imperijom, u kojoj su činjeni mnogi zločini, pokrštavani ljudi, otimana deca, ljudi nabijani na kolac i sve se činilo da se potpuno uništi srpstvo i srpski narod.
Posle četiri veka ropstva 1804. godine Karađorđe je sa svojim ustanicima i knezovima podigao Prvi srpski ustanak, kao želju da se posle četiri veka torture i ropstva srpski narod konačno oslobodi od zuluma koji je činila turska imperija. Jedna od najvećih bitaka koja je vođena u Prvom srpskom ustanku je bila Bitka na Čegru, kraj Niša, koju je predvodio srpski vojvoda Stevan Sinđelić sa svojim hrabrim resavcima i koja se završila tako što je hrabri vojvoda, uvidevši da ne može da se izbori sa svojom malobrojnom vojskom protiv mnogo nadmoćnijih turskih vojnika, pucao u skladište baruta, kojom prilikom je izginulo više hiljada srpskih boraca, ali i ogroman broj turskih vojnika.
Ishod bitke je bio da je na kraju više od 4.000 srpskih ustanika poginulo i više od 16.000 turskih vojnika. U znak odmazde nad tim činom i velikim turskim gubicima, tadašnji turski paša je naredio da se odseku glave srpskih ustanika i da se od njih sagradi čuvena, u svetu jedinstvena građevina, tzv. Ćele kula u kojoj su uzidane 952 lobanje srpskih ustanika, među kojima je i lobanja srpskog vojvode Stevana Sinđelića.
Dana, 31. maja ove godine je u Nišu, na dan na 202 godišnjicu bitke na Čegru, boravio srpski predsednik Boris Tadić, ali nije imao vremena da poseti to stratište i da položi venac izginulim junacima za slobodu.
Pre neki dan u niškim narodnim novinama, jedinom dnevnom listu južno od Beograda, je izašao sledeći naslov: "Istorija kao povod za saradnju Srbije i Turske, srpsko-turski centar za junake" , u kome se kaže da će se graditi centar na Čegru koji će finansirati i Turska. Ideju o izgradnju spomen centra podržao je i novi ambasador Turske, tako da verujemo da će ona na opšte zadovoljstvo biti realizovana. Projekat dokumentacije će biti prezentovan i ambasadi Turske, a posle usaglašavanja biće predstavljena i javnosti.
Postavljam pitanje premijeru ove zemlje i nadležnima čija je u stvari ova ideja za izgradnju ovog spomen centra i kakva je ovo poruka koja glasi " srpsko-turski centar za junake"?
Da li je moguće da država Srbija ne želi ili nema dovoljno sredstava da izgradi centar u znak zahvalnosti izginulim junacima, već za to treba da se uključi i Turska koja je bila sa druge strane i da li to znači reviziju istorije u kojoj treba da se žrtve, koje je podneo srpski narod i slavni vojvoda Sinđelić, izjednače sa onima koji su bili okupatori više od pet vekova i koji su činili neviđena zverstva u Srbiji? Kakva se to poruka šalje danas i da li mi to krećemo u reviziju istorije, da li ćemo sada krenuti sa idejom da možda pravimo srpsko-nemačke centre za junake ili ćemo možda tražiti da se u Ćele kuli ugrade i neke turske lobanje kako bi smo sve izjednačili?
Ovo je neviđena sramota koja se dešava danas u Srbiji. Pozivam premijera da nam odgovori na pitanje kakvu poruku šaljemo. Bilo je primera u srpskoj istoriji da su Srbi podizali obeležja izginulim vojnicima neprijatelja u određenim bitkama, ali nije nikada bilo u istoriji da se borba za slobodu izjednačava sa okupatorom koji je činio neviđene zulume u svojoj istoriji. Hvala.