Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Iskoristiću pravo iz člana 286. da ponovo pokrenem pitanje dvostrukog zaduživanja preduzetnica porodilja preduzetnica i to u slučaju koji je pokrenut još polovinom 2010. godine, sa pitanjem Vladi da li će ministar finansija, gospodin Cvetković, u dogovoru sa predsednikom Vlade, gospodinom Cvetkovićem, konačno ispuniti obećanje dato u pregovorima u trenutku usvajanja socijalnog sporazuma između Vlada Srbije, Unije poslodavaca i Sindikata kada se jednim članom tog sporazuma Vlada Srbije obavezala da će nastali nesporazum odnosno spor rešiti u korist preduzetnica porodilja?
Protiv ovakvog postupanja Poreske uprave koja drži da je jedina u pravu, nastupa, deluje i pokušava da problem reši oko 30 ženskih organizacija, Unija poslodavaca, mediji i na kraju se i Zaštitnik građana, Saša Janković, svojom preporukom uključio u rešavanje ovog problema, konstatujući da Poreska uprava krši prava preduzetnica porodilja.
Strašno je, ali činjenica je da Poreska uprava ne postupak čak ni po ovoj preporuci Zaštitnika građana i u jednom vrlo neobičnom obrazloženju proizilazi da niko od onih koji na ovo imaju primedbu nije u pravu, sem Poreske uprave.
Danas je hrabrost biti preduzetnica. Danas je hrabrost biti majka. Ne vidim razlog da im pozitivnim tumačenjem zakonskih propisa ne omogućimo tu i hrabru i časnu dužnost. Hvala.

Da li se neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je već bilo reči o ovoj temi, smatram da ovaj nemio prirodni događaj zavređuje da se kaže još po koja reč.
Celoj javnosti je već poznata činjenica da se 24. juna, u petak, u ranim poslepodnevnim i kasnim večernjim satima dogodila elementarna nepogoda u kojoj su kiše i grad, praćeni veoma jakim olujnim vetrom, u pojedinim delovima centralne i zapadne Srbije, u opštinama Arilje, Kraljevo, Ivanjica, Aleksinac, Kruševac i u drugim opštinama, prouzrokovala velika materijalna šteta koja se procenjuje na oko 50-60 miliona evra. ne treba tu da zaboravimo i Ljig koji je stradao od poplave pre 15-ak dana.
Uništeni su voćnjaci, žitarice, povrće, stambeni objekti, putevi i vozila. Recimo, u Arilju uništeno je 50% roda malina, a šteta je procenjena na oko 10 miliona evra.
Od dana elementarne nepogode, od 24. juna u petak uveče, pa sve do jutros u opštini Aleksinac nije bilo električne energije. Rekli su da će od danas biti redovnije snabdevanje strujom.
Uništena je javna infrastruktura, putevi, stambeno-poslovni prostor. Velika je šteta na pojačanom održavanju higijene i zelenila, javni i privatni objekti, poljoprivredne površine na oko 15.000 hektara. Procenjuje se da je u Aleksincu šteta nastala ovom elementarnom nepogodom oko milijardu i 60 hiljada dinara.
U nedelju, 26. juna, blokirali su put meštani sela Donjeg Gadrovca, a u ponedeljak, juče, 27. juna, meštani Žitkovca su takođe blokirali put, nezadovoljni intervencijom države, verovatno i još neko.
Obzirom da je NATO, severno-atlanska vojna alijansa u velikoj meri ograničio, zabranio upotrebu protivgradnih raketa, skoro kojih i da nema, vi u Vladi Srbije niste niti mogli niti ste smeli da bilo šta promenite. U Institutu Vinča znali su za moguće posledice.
Protivgradne stanice u proseku raspolagale su sa od 1 do 4 rakete koje su uglavnom upotrebljene, a potrebno je da imaju u svakom trenutku najmanje po 14 raketa po stanici. Ko je za takvo stanje kriv?
Da raketa nije bilo dovoljno u ovom slučaju govori i izjava Predraga Marića, zamenika ministra za vanredne situacije, koji kaže da država treba da nabavi 15.000 raketa. Za kada? Da li možda za Svetog Savu? Poznato je pre par godina da je kiša padala i 27. januara. Uvek kasni država sa intervencijom. Ili, sa 60 protivgradnih stanica, rekao je takođe Predrag Marić, ispaljeno je 140 raketa. Ni tri po jednoj stanici, što je zaista nedovoljno. Pošto iz navedenih razloga nije moglo doći do sprečavanja ili ublažavanja posledica elementarne nepogode 24. juna tekuće godine, postavljam pitanje Vladi Srbije da li planira nadoknadu štetu građanima koji su pretrpeli štetu, za razliku od jednog člana Vlade, koji kaže da je bilo potrebno da svako osigura svoju imovinu i od osiguravajućeg društva da naplati štetu?
To je izjava koja nikako nije prihvatljiva za građane koji su štetu pretrpeli. Da li Vlada planira, konačno, da izgradi sistem protivgradne odbrane? Apelujem na Vladu Srbije da fizičkim i pravnim licima izvrši što pravičniju nadoknadu od štete koju su pretrpeli 24. juna od elementarne nepogode, kiše, grada i olujnog vetra. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286? (Ne.)
Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Srđan Milivojević i narodni poslanik Đuro Perić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Snežane Samardžić-Marković, ministarke omladine i sporta, prisustvuju i: Ivana Kovačević, državna sekretarka u Ministarstvu omladine i sporta, Snežana Klašnja, pomoćnica ministra omladine i sporta, Borivoj Janković, šef Odseka za strateške, normativne i poslove međunarodne saradnje mladih u Ministarstvu omladine i sporta i Dragana Glišić, šef Odseka za upravljanje kadrovima i usklađivanje rada unutrašnjih jedinica u Ministarstvu omladine i sporta.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na načelni pretres o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O MLADIMA.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za omladinu i sporta, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus i ZZŠ) - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Pre nego što obavestim Narodnu skupštinu o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, molim službu Narodne skupštine da obavesti predstavnike Vlade, koji su na sednici odbora, da dođu u salu za sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić – poslaničku grupu PUPS, narodna poslanica Elvira Kovač – poslaničku grupu Manjina, narodni poslanik Đorđe Milićević – poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Aleksandar Pejčić – poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Željko Ivanji – poslaničku grupu URS (G17 plus i ZZŠ), narodna poslanica Lidija Dimitrijević – poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Milan Vučković – poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona. (10,49 časova)
Pre nego što dam reč predstavnici predlagača, ministarki Snežani Samardžić-Marković, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i nakon 18,00 časova, i da ćemo otvoriti načelnu raspravu i o zajedničkom načelnom pretresu po tačkama dnevnog reda koji po redosledu slede nakon 1. tačke dnevnog reda. Ukoliko bude izmena, jer se radi o dogovoru za dolazak predstavnika Vlade, narodni poslanici će biti na vreme obavešteni. Za sada je ovo plan rada za danas. Otvorićemo zajednički načelni pretres i početi raspravu o tačkama u zajedničkom načelnom pretresu, a nakon tačke 1.
Da li predstavnica predlagača Snežana Samardžić-Marković, želi reč? (Da.)

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, jedini opšti konsenzus koji imamo i kao pojedinci, in kao društvo, i kao država, a koji nepromenjeno traje bez obzira na društveni, ekonomski i politički okvir jeste da su mladi oni zbog kojih se trudimo i borimo da sadašnjost učinimo što boljom, a da za budućnost stvorimo uslove da budu u svakom smislu naprednija ili bar da ne bude opterećena greškama prošlosti.

Nažalost, u Republici Srbiji samo 20% čitavog stanovništva čine mladi, tj. lica koja imaju navršenih od 15-30 godina. Po procenama, taj broj će biti i manji. Procene kažu da će u Republici Srbiji u 2050. godini, u odnosu na opštu populaciju, biti samo oko 18% mladih. Istraživanja pokazuju da je i Evropa suočena sa kontinuiranim opadanjem broja mladih u odnosu na opštu populaciju.

Zakon o mladima jeste temeljni okvir da se mladim ljudima omogući aktivno učešće u društvu i stvore uslovi za izgradnju i unapređivanje njihovih potencijala. Zakon omogućava i prepoznaje afirmativnu organizovanost mladih i stvara uslove za finansiranje omladinskih aktivnosti, motiviše i obezbeđuje što veće aktivno učešće mladih u društvu.

Ovaj zakon je donet kroz izuzetno širok i konsultativni proces, čiji su glavni akteri bili upravo mladi. Prilikom izrade zakona se pošlo od ideje, da on prvenstveno mora da bude proizvod potreba mladih danas i da su upravo mladi ti koji treba da imaju presudnu ulogu kod njegove izrade. Obaveza je ministarstva, da u okviru svojih nadležnosti što kvalitetnije normativno prepozna i uredi te potrebe.

Opredelili smo se za ovaj duži i teži put u izradi zakona, znajući da on daje bolje rezultate. Konsultovanje onih na koje će se zakon odnositi je deo sistema vrednosti koji želimo da uspostavimo u Srbiji. Pored toga, ovakav način rada pomaže u izgradnji poverenja mladih u institucije. Ako ne postoji poverenje mladih u institucije koje ih predstavljaju, onda normalno, mladi ne budu aktivni, ne učestvuju u tim institucijama i naravno ne sagledavaju tu prostor za svoju budućnost.

U skladu sa tim, za potrebe izrade zakona ministarstvo je formiralo poseban konsultativni proces. Mogli smo da se odlučimo da određena manja grupa kvalifikovanih ljudi napravi tekst i nacrt zakona, a potom ga da u javnu raspravu. To je dobar i uobičajen način da se rade zakoni. Međutim, odlučilo smo da prvo i prevashodno pitamo samo mlade – šta je to što oni žele da bude u njihovom zakonu, odredbe i da ih pitamo, kako to oni zamišljaju da zakon koji reguliše njihov status, bude formulisan.

Šta smo dobili na taj način? Dobili smo praktično priliku da se aspiracije mladih ljudi jasno i glasnu kažu i da se u nekom smislu suoče sa pravnim obavezama, pa ako tako mogu da kažem, i ograničenjima sistema i da se nađe pravi kompromis između onoga što su želje, objektivne želje i potrebe mladih, i ono što su stvarne i trenutne mogućnosti u našim institucijama.

Organizovali smo praktično tri kruga konsultacija u okviru javne rasprave. Prvo je uža radna grupa sastavljena od predstavnika ministarstva, civilnog sektora i pravnih eksperata i formirana je potom i šira konstitutivna grupa koja je učestvovala u svim fazama izrade zakona.

Sprovedena su ova tri konstitutivna procesa tako što je u prvoj fazi održano preko lokalnih kancelarija za mlade 45 okruglih stolova na kojima je učestvovalo oko 1.500 mladih iz omladinskih organizacija i lokalnih institucija. Kada je tih 1.500 mladih artikulisalo svoje potrebe, nastao je prvi radni tekst zakona uz urađene analize domaćeg i evropskog zakonodavstva i uz ono što je prilagođavanje trenutnoj situaciji. U drugoj fazi konstitutivnog procesa održano je 29 okruglih stolova po okruzima Srbije. Mladi su se izjašnjavali o ovom prvom radnom tekstu zakona i nakon tog izjašnjavanja pripremljen je Nacrt zakona o mladima. Kao treća faza, otvoren je program javne rasprave u periodu od 29 novembra do 18. decembra 2010. godine kroz šest okruglih stolova.

Imajući u vidu sve navedeno, koncept zakona o mladima zasniva se na nekoliko stvari. Prvo, definisanje okvira i uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala; potom, definisanju piramidalne strukture omladinskog sektora kako na državnom, tako i na nevladinom nivou; potom, afirmacija autonomije omladinskih udruženja, udruženja za mlade i saveza čiji su ciljevi i oblast delovanja usmereni na mlade; zatim, ustanovljavanje sistema praćenja stanja u oblasti omladinskog sektora i informacionog sistema omladinskog sektora u Republici Srbiji; potom, formiranje saveta za mlade, unapređenje stručnog rada u oblasti omladinskog sektora, definisanje konzistentnog i transparentnog sistema finansiranja u oblasti omladinskog sektora iz javnih prihoda, kao što je budžet Republike Srbije, autonomnih pokrajina, jedinice lokalne samouprave i uspostavljanje kontrole trošenja na taj način dobijenih sredstava, kao i na ostvarivanju osnova za donošenje i implementaciju dugoročne nacionalne strategije za mlade.

Osnovnim odredbama zakona uređen je predmet zakona koji predstavlja skup mera i aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje društvenog položaja mladih. Ove mere preduzimaju Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Potom, definisan je i cilj zakona koji je definisan kao stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala. Definisana omladinska politika i omladinski sektor, tako što omladinska politika predstavlja ukupnost svih mera i aktivnosti državnih organa, ustanova, udruženja i drugih subjekata koji su usmereni na poboljšanje i unapređenje položaja mladih, dok omladinski sektor obuhvata sve oblasti u kojima se obavljaju omladinske aktivnosti i one su definisane opštim ciljevima Nacionalne strategije za mlade. Pored toga, zakon propisuje osnovna načela na kojima se zasniva.

Bitno mi je kod ovih načela da istaknem da su ona važna u definisanju odnosa društva prema mladima, ali jednaku su važna i za odnos mladih prema sopstvenom okruženju zato što je ovaj odnos dvosmeran. Samo tako mogu da se vrate poverenje u institucije i proaktivan odnos mladih prema institucijama.

Zakonom o mladima su prepoznata udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Bez pretenzija da se ugrozi autonomija uređenja unutrašnjih odnosa u okviru slobode udruživanja, a sa ciljem da specifičnosti ove vrste udruženja budu adekvatno i celishodno prepoznate, zakonom o mladima je preciziran opšti režim u ovoj oblasti.

Na primer, propisano je da se osnivaju udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i ona mogu biti s jedne strane udruženja mladih i udruženja za mlade. Udruženja mladih najviše razlikuje to što njihovo članstvo čine najmanje dve trećine mladih i njihovi su ciljevi usmereni na mlade. S druge strane su udruženja za mlade. Predstavljaju svako drugo udruženje koje je upisano u registar, a čiji su ciljevi ili oblast ostvarivanja, pored ostalog, usmereni i na mlade. I udruženja mladih i udruženja za mlade upisuju se u registar udruženja koji vodi nadležni organ, u skladu sa zakonom. Pored toga, zakon o mladima prepoznaje i tzv. neformalno udruženje mladih, kao i saveze udruženja mladih i udruženja za mlade u okviru kojih je regulisano i pitanje tzv. krovnih saveza.

Dalje, zakonom o mladima uvodi jedinstvenu evidenciju pomenutih udruženja i saveza, sa ciljem da se stanje u oblasti omladinskog sektora organizovano i sistemski prati i da se obezbedi istinsko sprovođenje omladinske politike jer je njeno normiranje samo preduslov, dok je sprovođenje, realno sprovođenje omladinske politike uslov efikasnosti i kvaliteta ove politike.

Takođe, pošto je jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona da se obezbedi sistemska briga o mladima, zakon propisuje da se obrazuje savet za mlade, kao savetodavno telo. Pri tom, savet za mlade čine predstavnici organa državne uprave u čijem delokrugu su oblasti od interesa za mlade, pokrajinskih organa uprave, udruženja i saveza koji sprovode omladinske aktivnosti, potom lokalnih kancelarija za mlade, kao i ugledni stručnjaci. Pored toga, kako bi se ojačala uloga mladih, propisano je da njihovi predstavnici čine najmanje jednu trećinu članstva saveta iz redova udruženja iz saveza koje sprovode omladinske aktivnosti.

Uz sve navedeno, zakonom je otvorena mogućnost, ne i obaveza, da se ovakva vrsta saveta osnuje na nižim nivoima vlasti, na pokrajinskom i na nivou jedinica lokalne samouprave.

Dalje, kako je postojanje kancelarije za mlade na nivou jedinica lokalne samouprave danas nesporno, kao i njihova uloga i značaj za oblast omladinskog sektora, zakonom je propisana mogućnost jedinica lokalnih samouprava da mogu u okviru svojih ovlašćenja, potreba i mogućnosti da osnivaju kancelarije za mlade koje se finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Njihove aktivnosti se realizuju na osnovu lokalnih akcionih planova za mlade koji se donose u okvirima Nacionalne strategije.

Naime, cilj zakona o mladima jeste da faktičkoj egzistenciji kancelarija za mlade da održivi institucionalni okvir. Podsetiću vas, kada je ministarstvo formirano, 15. maja 2007. godine, u Srbiji je bilo samo pet lokalnih kancelarija za mlade, a sada ih ima 123 jer je to očigledno pokazana potreba za negovanjem omladinske politike i na lokalnom nivou. Takođe, prilika je da kažem da je usvojeno 107 lokalnih akcionih planova za mlade na nivou ovih opština.

Takođe, zakon o mladima je propisao da se obrazuje agencija kao posebno telo za sprovođenje evropskih programa za mlade, naravno, u skladu sa posebnim zakonom. Pored toga, ovaj zakon definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora i finansiranje programa i projekata od javnog interesa. Naime, zakonom je propisano za koje programe i projekte od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora se obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno šta se smatra potrebama i interesima mladih koji se zadovoljavaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i na koji način se vrši izbor programa ili projekata koji će se finansirati iz javnih prihoda.

Kako je finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti omladinskog sektora zapravo proces plasiranja budžetskih sredstava, ovim zakonom decidno su propisana pravila za svaku od faza koje prate ovaj proces. Tako, zakonom su propisani uslovi za finansiranje, sufinansiranje i sprovođenje programa i projekata, ali i sankcije ukoliko se nosioci programa i projekata ne pridržavaju zakonom propisanih pravila za realizaciju ovog procesa.

Kao zaključak svega navedenog proizilazi da je ovaj zakon, onaj koji prevashodno ima za cilj da život mladih učini kvalitetnijim, prihvatljivijim, afirmativnijim, svrsishodnijim.

Upravo od angažovanja mladih, od toga koliko i kako se razvijaju, koliko i gde se angažuju njihovi potencijali, zavisi u velikoj meri razvijenost jedne zemlje danas, ali i njena perspektiva i prosperitet sutra. Usvajanje ovog zakona je uz nacionalnu strategiju za mlade temelj institucionalne brige o mladima koji nesporno jesu najvredniji potencijal Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju ovog ekspozea pre svega izrazim najtopliju zahvalnost svima onima koji su učestvovali u procesu izrade zakona o mladima, a kao što ste čuli on je veoma širok konstruktivni proces bio i koristim priliku da se posebno zahvalim onim odborima koji su zajedno sa nama pre dolaska na današnju sednicu razmatrali ovaj zakona, i da se zahvalim posebno radnoj grupi za prava deteta Skupštini Republike Srbije koja aktivno učestvovala u procesu izrade još od praktično radnog teksta Zakona o mladima i da se zahvalim svom matičnom odboru, Odboru za omladinu i sport čiji je predsednik takođe učestvovao u procesu izrade zakona. Hvala na pažnji.

Pre nego što nastavimo rad obaveštenje o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa. Naime, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Nova Srbija, narodna poslanica Zlata Đerić, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo, narodni poslanik Borislav Pelević, ne namernom omaškom, mojom omaškom vaša imena nisu pročitana istovremeno sa ostalim ovlašćenim predstavnicima, izvinjavam vam se, ali to neće remetiti rad sednici u kojoj zajedno učestvujemo.
Da li izvestilac Odbora za omladinu i sport narodni poslanik Milan Vučković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije narodni poslanik Laslo Varga, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
U tom slučaju prelazimo na deo sednice u kojoj pravo na reč koriste predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, po pravilu od najmanjeg ka najvećoj.
Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko Snežana Samardžić-Marković, uvaženo predsedništvo. Ustavni osnov za donošenje Zakona o mladima sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije. Danas razmatramo Predlog zakona o mladima i to, u međunarodnoj godini mladih, samo da se podsetimo da je 12. avgusta 2010. godine do 12. avgusta 2011. godine proglašena skupština UN još 2009. godine i usvojila rezoluciju broj 64134 i kao što rekoh, proglasila gore navedeni period za međunarodnu godinu mladih. Vlada Republike Srbije je usvojila ovaj predlog 12. maja 2011. godine. PUPS poziva sve poslanike da se pridružimo većoj brizi o mladima, da im pružimo svaku podršku jer vaša godina mladih, imate i naš glas.
Šta mladi očekuju od nas, njih milion i pet stotina ili 20% stanovništva starosti od 15 do 30 godina? Očekuju mnogo. Donošenjem Zakona o mladima, zahtevamo da taj prioritet bude iznad svih drugih prioriteta i da se u skladu tih prioriteta omogući društveno okupljanje omladine, po mnogim sekcijama i društvima, od interesa pre svega za njih, ali i za društvenu zajednicu.
Predlažemo da se povede više računa kakav uticaj imaju pisani, elektronski mediji na svest i ponašanje mladih i na njihov stav. PUPS smatra da je jedan od osnovnih problema koji mladi imaju, poboljšanje obrazovnog sistema i veća briga društva u celini prema njima. Zalažemo se za osnivanje omladinskog parlamenta kao i studentskog parlamenta i zalažemo se za poboljšanje njihovih prava koje danas nemaju. Obezbeđivanjem graditi prostore gde bi se omladinska organizacija i omladina okupljanja, ali imala neka svoja prava i obaveze prema društvenoj zajednici.
Svakako da za sve gore rečeno su potrebna finansijska sredstva. U Predlogu zakona kažemo da se sredstva obezbeđuju iz budžeta, a u budžetu treba da ih uvek ima za omladinu, a puno puta ih i nema dovoljno. Oprostite moram danas da primetim da populacija omladine i studenata od 15 do 30 godina, danas odgovorno tvrdim nema dobro obezbeđenu medicinsku i stomatološku zaštitu. Studentski parlament Srbije i Beograda obraćao se našoj poslaničkoj grupi PUPS u vezi ovoga problema.
Smatramo i predlažemo da se mladima što pre izgrade odgovarajući sportski tereni i bazeni za plivanje i sportske hale pri školama, jer bez takvih objekata i fizičkog vaspitanja nemamo zdravu populaciju i nećemo je imati. Fizičko i zdravstveno vaspitanje uvesti i tražiti fakultativno u srednje školsko i studensko obrazovanje, ne deklarativno već ozbiljno sa više časova nastave.
Pogledajte demografsku sliku Srbije, regionalne razlike u svetu i regionalne razlike iskazane nedovoljnim i prekomernim rađanjem i migracijom i emigracijom kao i brojni drugi oprečni demografski procesi koji uslovljavaju podeljenost i govore da demografski izazovi nisu isti za sva društva. Očigledno je dok se jedni suočavaju sa gorućim problemima porasta stanovništva, drugi mali narodni, među kojima smo i mi razmišljaju o problemima svoga opstanka.
Često se pitamo kakva je demografska budućnost naše zemlje, najverovatnije demografi predviđaju, a malopre je i ministarka to pomenula, da ćemo 2050. godine biti manji za 500 hiljada žitelja, ili smanjiće se Srbija na šest miliona i 300 hiljada stanovnika. Od nivoa reprodukcije zavisi opstanak društva i njegovi demografski potencijali, pa to je jedan od osnovnih ciljeva demografskog razvitka zemlje, dostizanje nivoa prostog obnavljanja stanovništava. Kako? Ako omladina, ako omladini i mladima ne pružimo dovoljno pažnje, ovo se ne može dostići. Znamo da je zemlja Srbija, zemlja emigracije i odliva mozgova koji utiču na privredni i društveni razvoj zemalja matica i zemalja destinacija. Program se globalno održava u činjenici da se ovakvim odlivom obrazovnog stanovništva, a pre svega mlade populacije usporava tranzicija privrede i društva.
Važno je danas da znamo šta radimo i da nikada ne izgubimo iz vida ove probleme. Želimo da kod mladih podstaknemo njihov psiho-fizički razvoj, integraciju u svim društvenim sferama u kojoj žive i želimo da preuzmu svu odgovornost za pre svega sopstveni razvoj i svoj položaj u društvu u celini.
Navedeno je da je cilj zakona stvaranje uslova za podršku mladima, organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit. Kao omladina definisana su lica od 15 do 30 godina starosti, predviđeno je donošenje nacionalne strategije za mlade kojim bi se uredilo aktivnije učešće mladih u društvenom životu, podsticanje njihovog obrazovanja, stimulisanje zapošljavanja, omladinsko preduzetništvo i drugo.
Strategiju bi donosila Vlada na period duži od šest godina. Zakonom treba predvideti postojanje udruženja mladih i udruženja za mlade što je i učinjeno.
Prva vrsta definisana društva čiji su ciljevi usmereni na mlade i u kome najmanje dve trećine članstva čine mladi, a druga su ona od udruženja čiji su ciljevi pored ostalih usmereni na mlade. Ova udruženja mogu se udruživati u saveze. Evidenciju udruženja u saveze vodiće nadležno ministarstvo, potpuno u redu. Vlada će obrazovati poseban savet i kancelariju za mlade, a to mogu da učine i pokrajinski organi jedinica lokalne samouprave.
Posebna sredstva za finansiranje ovakvih programa vezanih za mlade, biće obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Ono će se vršiti kroz finansiranja aktivnosti i projekata, koje će podnositi omladinska udruženja, lokalne samouprave i naučnoistraživački instituti i posebno kroz Fond za mlade talente. Slična pravila su propisana za organe teritorijalne, autonomije jedinica lokalne samouprave.
Šta je kvalitet zakona? On ne ističe posebno starosne specifičnosti, ali se svojim neutralnim stavom ne kosi sa principima Konvencije o pravima deteta. Naprotiv, afirmiše princip nediskriminacije i podržava institucionalni okvir za participaciju dece i mladih. Sve mlade tretira kao jednake, bez davanja prioriteta uzročnim, rodnim ili socijalno ugroženim grupama mladih u bilo kom segmentu. Prepoznaje i uvodi termine neformalnog obrazovanja i omladinskog rada, što su značajne komponente razvoja za sprovođenje omladinske politike.
Donošenje zakona o mladima, tendencija je mnogih evropskih zemalja, a institucionalni mehanizmi koji se predlažu zasnovani su na analizi primene omladinske politike, prvenstveno u evropskim zemljama. Zakon ne zalazi u domene koji su u nadležnosti drugih sektora, već se prvenstveno fokusira na onaj segment omladinske politike, a koji drugim zakonima nije uređen i u svom sadržaju i okvirima je ograničen.Pozitivno iskustvo drugih i bolje vrednovanje i organizovanje društvene zajednice i omladine da ne shvati neki gubitak, ili nepravdu, ili nemar i nebrigu društvene zajednice, već da bude zadovoljna odnosom ove zajednice i ovog društva prema omladini.
Zbog toga PUPS ovaj predlog zakona prihvataju kompletno u svom sastavu, ali predlažemo i sledeće - reformu zakonodavstva koja tretira ovu oblast, reformu pravosudnog i administrativnog sistema koji će omogućiti korišćenje pravnih sredstava za ostvarivanje prava omladinskih društava, izdvajanje posebnih sredstava iz budžeta namenjenih omladini, osnivanje novih integracija i kapaciteta novog, posebnog tela na nivou Vlade Srbije. Da li će se zvati savet, ili kancelarija za mlade, za nas je sve jedno. Donošenje i usvajanje nacionalnog plana akcija za omladinu, uz naglasak prava na zaposlenje, školovanje, lečenje i drugo.
Podrška države i saradnje sa lokalnim, pokrajinskim, nacionalnim i međunarodnim organizacijama, koje se bave pravima omladine, otvoreno je za diskusiju sa mladima i njihovim potrebama i onim temama koje njih interesuju. Na primer o zdravstvenom vaspitanju, narkomaniji, alkoholizmu, sportu, ukratko o životu. Zbog svega navedenog, usvajanje ovog predloga zakona biće od izuzetne koristi.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministre omladine i sporta, uveravam vas da će u danu za glasanje poslanici PUPS biti na strani omladine i za ovaj zakon daće svoj glas, jer je omladina budućnost srpskog naroda.

Deset minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SVM i poslaničkog kluba Manjina, zaista bih, na samom početku izlaganja, želela da naglasim i da pohvalim činjenicu da je ovo jedan od retkih predloga zakona koji je donet zahvaljujući vrlo dugom konsultativnom procesu u koji smo zaista svi bili uključeni.
Lično sam, najpre kao neko na lokalu, u Zrenjaninu, ima kancelariju za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima, bila pozvana na jednu od javnih rasprava, okruglih stolova. Kasnije, kao predstavnica naše vrlo aktivne radne grupe za prva deteta. Mislim da ćemo se ovde danas svi složiti da je donošenje zakona o mladima zaista potrebno i da se ta potreba prepoznala još pre nekoliko godina kad je, takođe, isto ministarstvo vrlo aktivno radilo na donošenju Nacionalne strategije za mlade. Tada sam još kao mlada, učestvovala u tim procesima. Konačno, zaista ove godine je doneta Nacionalna strategija, mada ja lično ne volim te dokumente kad samo pričamo sa njima, a na terenu se može ne oseti njihova primena.
Ono što je zanimljivo i što bih želela na početku da naglasim da ovaj predlog zakona se zaista temelji na evropskim vrednostima i on se bazira na harmonizaciji pravnog sistema sa EU. Zanimljivo je da smo mi jedna od retkih država, šesta ili sedma, mislim da smo šesta, koja donosi poseban zakon o mladima. S jedne strane, to je za svaku pohvalu, jer to samo dokazuje dobru volju i želju Vlade RS da naglasi koliko su za nas značajni mladi ljudi. Može da bude i negativno, zato što kad donosite krovni zakon, on je dosta apstraktan, uopšten i možda iz njega nedostaju neke stvari. Svakako je značajno da govorim o ovoj temi, jer mislim da u proteklih nekoliko godina smo vrlo malo u ovom parlamentu govorili o ovim ljudima, mladim ljudima, pričamo o marginalizovanim grupama, o ženama sve više i više, o mladima nismo dovoljno u ovom parlamentu.
SVM je, kao stranka, posle svih ovih konsultativnih procesa, kad je već predlog zakona bio u proceduri i očekivali smo raspravu, organizovao, ne bih to nazvala javnom raspravom, to sam zamislila više kao neformalno druženje sa mladim ljudima, pripadnicima mađarske nacionalne zajednice. Bile su pozvane nevladine organizacije, kao i Odbor za omladinu Nacionalnog saveta Mađara, da i oni prostudiraju ovaj tekst. Neki od njih su ga videli, a neki nisu i da zajedno formulišemo komentare i napišemo amandmane.
Posle ovih konsultacija formulisali smo tri amandmana i nadamo se da će ministarska imati sluha. Iskoristiću ovo vreme da spomenem amandmane, nadam se da će saradnici narednih nekoliko dana pogledati. Prva zamerka konkretno Nacionalnih saveta nacionalnih manjina je što na samom početku zakona u članu 3. st. 1. gde se definišu subjekti omladinske politike, znači, RS, AP, jedinica lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike i kao i ustanove, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike. Smatramo da je potrebno dodati, posle nabrajanja RS, AP, lokalne samouprave i – nacionalne saveta nacionalnih manjina, jer možda neki misle da se nacionalni saveti nacionalnih manjina bave isključivo pitanjima kao što su obrazovanje, kultura, službena upotreba jezika i pisma i informisanje. Na primer, Nacionalni savet Mađara ima i Odbor za omladinu, koji je itekako aktivan i značajan nosilac omladinske politike. Juče sam informisana da i drugi od pre godinu dana formiranih nacionalnih saveta imaju odbore za omladinu.
S druge strane, zaista su za pohvalu ova načela na kojima se bazira zakon, načelo podrške mladima, jednakosti i zabrane diskriminacije, vrlo značajan, jednakih šansi, jačanje svesti o značaju mladih u društvu i njihovoj uopšte društvenoj ulozi, aktivnog učešća mladih, kao i odgovornosti i solidarnosti mladih. Sva ova načela su značajna ali smatramo da nisu dovoljno izrađena. Mi svakako podržavamo zakon, samo uvek je problem što krovni zakon ne može da bude detaljniji i ne može da baš detaljno reguliše, ali smatramo da ova načela možda su mogli detaljnije izraditi.
Naš drugi amandman se odnosi na član koji definiše šta uređuje Nacionalna strategija mladima. Vrlo lepo je formulisan član. Mi bismo dodali – vrednost tolerancije i demokratije. Vrednost tolerancije koja je značajna, naročito u multinacionalnim i multikulturalnim sredinama, kao i u svetu punom različitosti, a vrednosti demokratije kao osnovne evropske vrednosti i vrednosti u našem društvu. Mislim da ne moram da obrazlažem. Mada je naš poslednji amandman, poslanika SVM, odnosi se na član koji definiše i koji je i ministarka i predstavila, ko ulazi u savet za mlade, kao savetodavno telo. Vrlo je sličan kao i prethodni. Pored predstavnika organa državne uprave, u čijem su delokrugu oblast iz interesa za mlade, pokrajinskog organa uprave nadležnog za pitanje mladih i udruženja, saveza, kancelarija za mlade i uglednih stručnjaka, mi bismo želeli da se tu dodaju nacionalni saveti nacionalnih manjina, upravo zbog ranije naglašene činjenice da neki nacionalni saveti već imaju odbore za omladinu, koje smatram izuzetno bitnim činiocima omladinske politike, a naročito među pripadnicima nacionalnih manjina.
Smatramo da su ove naše predložene izmene u skladu sa evropskim vrednostima i da bi njihovim usvajanjem čak ojačali načelo jednakosti zabrane diskriminacije, a inače smatramo da bi se usvajanjem ovog zakona pokazala dobra volja da brinemo o mladima i da bismo dobili jedan relativno moderan evropski zakon.
Naravno, uvek ostaje pitanje u kojoj meri će se ovaj zakon primenjivati, to kažu skeptici, jer Narodna skupština naročito u poslednje dve-tri godine zaista donosi vrlo kvalitetne zakone, međutim, imamo problem sa tom našom kontrolnom ulogom i primena u praksi je veći problem. U kojoj meri će se primenjivati ovaj zakon, to će praksa da pokaže. Skeptično je kako će se isfinansirati, kako od strane centralne vlasti tako i AP i lokalne samouprave, jer, bez adekvatnog finansiranja se neće postići opšti cilj zbog koga se i donosi ovaj zakon.
Pošto mi vreme dozvoljava, dozvolite mi da zbog javnosti kažem par stvari. Javnost slabo prati rad naših poslanika, svih nas, kao i naših delegacija u međunarodnim telima, ali, vrlo je značajna sledeća stvar, pošto je usko vezana za ovu temu. Naime, prošle nedelje je Parlamentarna skupština Saveta Evrope imala letnje zasedanje u Strazburu i ovo zasedanje je bilo posvećeno uglavnom pravima i konkretno malo ženama a više omladini i mladima. Pored vrlo zanimljivog izveštaja sa predlogom da se smanji pravo glasa na 16 godina, poslednjeg dana zasedanja, 24. juna, u petak, Parlamentarna skupština SE je usvojila Izveštaj na temu ka mogućoj okvirnoj evropskoj konvenciji o pravima mladih. Ja sam bila izvestilac Parlamentarne skupštine SE na ovu temu, jer sam u poslednjih godinu-dve jako puno radila sa mladim ljudima iz cele Evrope i tamo sam naglasila da sam vrlo srećna što sada, kada iz Strazbura dođem kući u Beograd, mi ćemo na dnevnom redu imati zakon o mladima kao jedna od retkih, šesta zemlja koja donosi poseban zakon o mladima.
Želela bih da naglasim da je cilj ovog izveštaja koji je usvojio plenum, a koji je sastavio Odbor za kulturu, obrazovanje i nauku Parlamentarne skupštine SE, zapravo kako se pristupa mladim ljudima i njihovim pravima, koja prava oni uživaju, koji su postojeći mehanizmi zaštite njihovih prava, koji su problemi koji se javljaju u praksi. Predložena su određena rešenja kako mladi ljudi mogu da prevaziđu ove probleme. Dosta smo raspravljali o definiciji šta su to prava mladih. Ja bih najjednostavnije definisala da su prava mladih ona prava koja u periodu tranzicije između detinjstva dozvoljavaju i olakšavaju mladim ljudima da preguraju taj period između detinjstva i odraslog doba.
Osnovni cilj ovog izveštaja u Parlamentarnoj skupštini SE je bio da se priznaju prava mladih. Mladi imaju dosta prava zagarantovana već opštim mehanizmima, ali osnovni cilj je da se poboljša participacija kako ovog našeg zakona koji se nalazi na dnevnom redu, znači, da se poboljša participacija i društveni angažman mladih i da se skrene pažnja na adekvatne izazove sa kojima se mladi ljudi između 15 i 30 godina suočavaju i da se pokaže, da se da konkretna politička podrška mladima. Jer, ja lično i svi mi u SVM i u poslaničkom klubu Manjina smatramo da je svaka država dužna da garantuje i zaštiti prava mladih, naravno, shodno njihovim godinama.
Potrudila sam se da malo uporedim to što se radilo u Evropi, u 47 zemalja članica SE i ono što je u ovom našem predlogu zakona i ono što po meni malo nedostaje, a naravno, bilo je možda nemoguće to staviti u zakon i ne znam ni kako bi to izgledalo, ali to pita javnost, pitaju novinari – kažu da su budući zakon o mladima zamišljali kao predlog koji ima konkretne teme. Znači, konkretni problemi mladih: ogromna nezaposlenost među mladim ljudima, problemi obrazovanja itd. Naravno, krovni zakon ne može da nudi adekvatna rešenja i to treba rešiti zakonski ili primenom već dobrih zakona određene tematike, ali, ne mogu a da ne spomenem da smatram da jedan od osnovnih problema sa kojima se mladi ljudi suočavaju i iz kojeg proizilaze svi ostali jeste možda još uvek neadekvatan obrazovni sistem. SVM se zalaže za mobilnost mladih ljudi.
Ogromni problem sa kojima se suočavaju naročito pripadnici nacionalnih manjina je problem sa nostrifikacijom diploma. Moram da naglasim da je neophodno obezbediti što lakšu i što jeftiniju nostrifikaciju, da sva stečena znanja i profesionalne kvalifikacije koje mladi ljudi steknu gde god budu priznata širom Evrope ali, naravno, da budu priznata i u Srbiji.
Iz problema sa obrazovnim sistemom proizilazi drugi najveći problem, a to je problem ogromne nezaposlenosti. Nažalost, trenutna situacija u Srbiji svi znamo kakva je što se tiče nezaposlenih, ali, poražavajuća je činjenica da je nezaposlenost među mladim ljudima, upravo te kategorije od 15, 18 do 30 još veća nego među ostalima.
Jedan od osnovnih problema na koji se mladi ljudi žale, čak i oni koji su visoko obrazovani, završili fakultete, jeste da dosta dug period čekaju na posao a zatim svi traže od njih iskustvo i da oni nemaju prilike da dođu do tog radnog iskustva. Zbog toga taj njihov period tzv. tranzicije od obrazovnog sistema do zapošljavanja nije linearan, vrlo je težak. Mladima je izuzetno teško ući na tržište rada i ono sa čime se svi suočavaju je da, iz očaja ili iz potrebe da steknu bilo kakvo radno iskustvo, oni vrlo često moraju da volontiraju, znači, rade, bez toga da dobiju bilo kakav novac ili dobijaju vrlo niske plate.
Treća stvar koja je ogroman problem u Evropi a i kod nas, kod nas se o tome čak i ne priča dovoljno, je da i mladi ljudi imaju pravo na kvalitetan i pristupačan dom, da se što pre osamostale od svojih roditelja, ali je i širom Evrope zanimljiva činjenica da se danas već podiže granica, to je sada već 30, 32 ili 34 godine, kada mladi ljudi imaju mogućnost da zaista kupe svoju kuću, svoj stan, svoj dom.
Ono o čemu smo u Narodnoj skupštini jednom govorili na javnoj raspravi i nažalost nisu se posle učinili adekvatni koraci, a nadam se da u budućnosti to nećemo zaboraviti, je da kada pričamo o obrazovanju, zdravstveno obrazovanje je nešto što je značajno i što bi takođe trebalo da uđe u školski program. Naravno, postoje tu argumenti za i protiv, da li reproduktivno zdravlje i u kakvoj formi, ali, smatram da je to vrlo značajno upravo za ovu populaciju o kojoj danas razgovaramo.
Da bi mladi ljudi razumeli svoja prava, ali i prihvatili odgovornosti koje proističu iz njihovih prava, vrlo je značajno omogućiti njihovo efektivno učešće u društvenom životu i u donošenju odluka. Smatram da je njihovo adekvatno učešće osnovni faktor u obezbeđenju socijalne kohezije i funkcionisanja demokratije.
Ono što nedostaje i vrlo me raduje što danas pričamo o ovoj temi je da se podiže svest javnosti i donosioca odluka o značaju mladih ljudi kod nas. Naravno, svi kažu da su mladi ljudi naša budućnost i da su oni ključni faktor našeg društva, ali ništa se konkretno ne čini na tom polju. Sa druge strane, možda i oni ne znaju dovoljno o svojim pravima i zbog toga mi političari, javne ličnosti itd, treba da radimo na tome da ih dodatno osnažimo, da zaista mogu da uživaju u svojim pravima.
Želela bih još jednom da naglasim da time što se na dnevnom redu nalazi Predlog zakona o mladima, što ćemo za nedelju dve izglasati, nadamo se novi krovni zakon o mladima, mi pokazujemo volju i napore da poboljšamo, olakšamo život mladim ljudima i pokazujemo koliko su nam oni značajni, naravno, ovde će spomenuti danas verovatno nekoliko puta koji su osnovni ciljevi donošenja ovog zakona, koji mi podržavamo je izgradnja potencijala mladih ljudi i izgradnja uticajnog okvira za to aktivno učešće zajednice.
Ono što je takođe značajno i što je ministarka spomenula u uvodnom izlaganju je da ovaj predlog zakona pokazuje značaj civilnog sektora i udruženja, baš kao neformalne gripe mladi i zahvaljujući ovom će se što više njih uključiti i aktivirati u društvenim tokovima, ono što mene izuzetno raduje, znam da je bila borba i predlog sa svih strana da u ovaj predlog uđe i pojam neformalnog obrazovanja, koga nikad nije bilo, a mladi ljudi kažu da su oni naravno na terenu suočavaju, jer svi učestvuju u nekoj vrsti neformalnog obrazovanja, stiču razne veštine i znanja i onda niko to ne prepoznaje i ne prihvata.
Naravno, definicija omladinskog rada je vrlo dobra. Predlog zakona afirmiše princip nediskriminacije i podržava institucionalni okvir za participaciju dece i mladih.
Pošto mi vreme polako ističe, želela bih da naglasim još dve stvari. Jedna je, juče sam pročitala, da je zanimljivo da u BiH Vlada Republike Srbije godišnje podnosi izveštaj svom parlamentu o položaju mladih sa predlozima budućih mera kako možemo da poboljšamo život mladih ljudi i mislim da to nije loša ideja i da bi možda i Vlada Republike Srbije mogla i nama da dostavlja takve izveštaje. Zanimljivo je bar godišnje pratiti situaciju na terenu.
Ono što sam još želela da spomenem je značajno, u ovom predlogu zakona se naglašava da se iz budžeta AP finansiraju uslovi za izradu akcionog plana za mlade, podsticanja mladih da aktivno učestvuju, dakle, u društvenim tokovima, šta sve AP može da finansira i ovde je naglašeno da će AP to finansirati, a ja se samo pitam iz kojih para, jer znamo da pokrajinski organ zadužen za sport i omladinu nikada nema dovoljno para za ove projekte, bez obzira na razne najave, ni Zakona o finansiranju AP Vojvodine, ni Zakona o javnoj svojini još uvek nema, ni predloga u skupštinskoj proceduri i mi se nadamo da će oni uskoro stići, da Vojvodina ne zavisi samo od para koje dobija od države.
U danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.