Poštovana predsednice, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što se smejem, ali gospodine Đeliću, zaista moram da vam o dam priznanje na toj veštini koju ste u međuvremenu razvili. Vi uspevate da dođete u 18,15 časova u Skupštinu, van TV prenosa, sa predlozima zakona od kojih jedan podrazumeva garanciju za zaduženje, da budem precizan, da ne bismo ponovo dobili to predavanje, od 210 miliona evra za tekuću likvidnost Srbijagasa. Sa druge strane, Zakon o administrativnim taksama kroz koje se povećava ogromna većina taksi u ovoj zemlji, vi uspevate to da predstavite kao zakon kojim se oslobađa volonterski rad od poreza, koji omogućava našim sugrađanima romske nacionalnosti da promene status i da se evropsko tržište gasa spasi od propasti ili privreda nakon nuklearne katastrofe, sa jedne strane u Japanu, odnosno odluka dela zapadnoevropskih zemalja da zatvore nuklearne elektrane. To je zaista fascinantno.
Gospodin Čolaković je pokrenuo to pitanje zašto o ovome razgovaramo posle 18 časova, a ja dodajem – i bez televizijskog prenosa? Mislim da se deo tog odgovora krije i u obrazloženju Zakona o davanju garancije za "Srbijagas". Naime, ovaj zakon će stupiti na snagu dan nakon dana objavljivanja u "Službenom glasniku". To samo pokazuje u kakvoj se finansijskoj situaciji nalazi to javno preduzeće i zbog čega ova skupština toliko žuri da što pre završi ovu sednicu, kako bi mogla da budu povučena sredstva od tog kredita, koja nisu mala.
Odlično je što ste vi danas ovde. Bili ste i u Skupštini Srbije u septembru 2008. godine i slušali tu priču o Južnom toku, o čudima koje će ona napraviti. Pomenuli ste da je ovaj kredit važan za "Srbijagas", kako bi mogao sa boljih pozicija, sa likvidnijih pozicija da uđe u taj veliki posao koji je pred njim ili koji će biti pred njim jednog dana, kada konačno dođe na red ispunjenje te obaveze ruske strane da se krene u realizaciju Južnog toka.
Ali, moje je mišljenje da je sa ovim kreditom ili bez ovog kredita situacija u "Srbijagasu" takva da ne postoji nikakva šansa da to preduzeće stane na neke normalne noge, bez obzira na to što je narodni poslanik i direktor "Srbijagasa", a ja teško da mogu da zamislim direktniji sukob interesa od tog. Pogotovo što Skupština svakih nekoliko meseci odlučuje o novim kreditima za kompaniju koju neuspešno vodi, dakle, kada ova narodna skupština mora da uzima ovakvu vrstu kreditnih obaveza odnosno da daje garancije. Gospodin Bajatović često pravda situaciju u "Srbijagasu" slabim stepenom naplate od građane i privrede odnosno situacijom da "Srbijagas" zaista ne može do krajnjih potrošača uvek i u punoj meri da praktično prebaci ili fakturiše onaj nivo cene koji plaća za uvozni gas.
Ti podaci su samo delimično tačni. Na svu sreću, u ovoj zemlji izlaze redovno a poslednjih nekoliko godina počinju da se objavljuju na sajtu Agencije za privredne registre godišnji finansijski izveštaji svih preduzeća pa i javnog preduzeća "Srbija gas". Koliko ja vidim iz tog izveštaja, nerealizovana potraživanja od građana i privrede za isporučenu robu i pružene usluge u ovom trenutku ili na kraju prošle godine iznosila su negde oko 14 milijardi dinara, dakle, negde oko 140 miliona evra grubo rečeno. Istovremeno, ukupni krediti "Srbija gasa" pre ovog zaduženja premašuju 430 miliona evra po kratkoročnim obavezama i još 245 ili 250 miliona po dugoročnim obavezama. Ukupan gubitak "Srbijagasa" je danas već na nivou 20 milijardi dinara ili 200 miliona evra.
Ako vi očekujete da takva kompanija može da sa ruskim "Gaspromom" nosi projekat izgradnje Južnog toka, mislim da ste u velikoj zabludi. To što ovaj kredit ima grejs period kao i većina kredita koje uzimamo u poslednje vreme od dve ili tri godine, ovaj konkretno ima tri godine, ništa neće pomoći. To samo znači da ćemo negde 2014. ili 2015. godine doći u taj problem koji ste juče izbegavali a to je mogućnost da se pravila Zakona o javnom dugu primenjuju na sistem javnih finansija u Srbiji.
Vi ćete, naravno, reći da je ovo garancija i da je primarni dužnik "Srbijagas", da Vlada Srbije ili budžet Srbije garantuju za isplatu kredita ili rata iz kredita tek ukoliko primarni dužnik svoju obavezu ne ispuni, ali i vi i ja znamo da "Srbijagas" nije u situaciji i neće biti u situaciji ni za tri godine da redovno servisira svoje kreditne obaveze, kao što i ovaj kredit uzimamo zbog toga što danas nije u situaciji da dospele dugove uredno servisira.
Sa druge strane, ovaj kredit se ne uzima samo radi pretvaranja postojećih kratkoročnih kredita u dugoročne. To se vidi iz obrazloženja. On jednim delom služi i za bukvalnu tekuću likvidnost te kompanije koja očigledno ne uspeva da servisira i neke druge svoje redovne obaveze izuzev ovih koje ima po kreditima koje je neoprezno uzimala. Video sam da je vaš saradnik ili kolega iz "Srbijagasa" vrlo oštro reagovao na jednu grešku u decimali kod kamatne stope odnosno kod bankarske marže za ovaj kredit. Da se toliko vodilo računa ne o decimalama nego o procentima u nekim prethodnim godinama, verujem da ne bismo došli u ovako tešku situaciju, i vi kao "Srbijagas" i ova skupština i građani Srbije koji prosto iz budžeta moraju da garantuju za ove obaveze.
Znate, ova obaveza je tačno polovina one sume kojom je G 17 plus obradovao male i siromašne opštine u Srbiji protekle nedelje ili dvostruko više od sume koje će te opštine dobiti u ovoj godini. Da ne pričam o tome koliko su ti gradovi i opštine dužni "Srbija gasu", zbog toga što ni ovu cenu koja se sada fakturiše ne mogu da plate.
Više sada ovde nema gospodina Škundrića, gospodin Mrkonjić nije tu, a vi predstavljate DS u toj vladi i ne verujem da imate neku vrstu interesa da po svaku cenu branite energetski sporazum sa Rusijom i uopšte generalno političke i ekonomske odnose sa Rusijom. Nema ni gospodina Jeremića, a ja verujem da on ne pazi ovde na svaku vašu reč. Zato me zanimaju odgovori na nekoliko pitanja. Na primer, da konačno čujemo koja je to cena po kojoj "Srbijagas" kupuje gas na međunarodnom tržištu? Kad kažete na međunarodnom tržištu, možda oni koji ne prate tu scenu misle da se gas kupuje na nekakvoj berzi i da svi dolaze na taj prostor gde se ta trgovina obavlja i imaju jednake šanse ili jednake uslove. Dakle, Srbija, odnosno "Srbijagas" kupuje gas od Ruske Federacije, odnosno od "Gasproma" ili "Gasprom eksporta", čini mi se, koji obavlja taj posao izvoza u Srbiju po strogo definisanim uslovima koji su predmet ugovora koji potpisujemo svake godine sa tom državom i koji se drastično razlikuju od onih uslova koje imaju neke druge države, one države koje nemaju tako bratske i tople odnose, ni odnose ni metode pozdravljanja sa političkim predstavnicima Ruske Federacije.
Ako možemo tačno da čujemo koliko košta 1000 kubika gasa na ukrajinsko-mađarskoj granici gde "Srbijagas" preuzima, odnosno posle toga snosi rizik svakog gubitka za isporučene količine gasa i kolika je cena za istu količinu za neke države u okruženje i za prosečene zemlje EU, s jedne strane, Nemačku ili Austriju ili druge države u okruženju, recimo one države koje su zajedno sa nama u projektu Južni tok, da bi smo uopšte mogli da govorimo o tome da li su cene gasa na domaćem tržištu opravdane i koliko je racionalno što "Srbijagas" unapred kalkuliše gubitak između nabavne cene i one po kojoj je prodaje krajnim potrošačima. Moramo da vidimo pod kojim okolnostima kupujemo gas od Ruske Federacije.
Drugo pitanje je kada ćemo konačno da ukinemo tog posrednika u prometu, "Jugorosgas". Ta čudna kompanija u kojoj ruska strana još uvek ima 75% vlasništva, iako je gospodin Bajatović pre dve ili dve i po godine obećao da se na promeni tog aranžmana radi, je deveta najuspešnija kompanija u Srbiji prošle godine, iako ima 20-ak zaposlenih, što nije ni čudo, s obzirom da se bavi samo posredničkim poslom, odnosno fakturisanjem obaveze "Srbijagasu" kao uvozniku u Srbiji. Dvadeset miliona evra je čist profit te kompanije u prošloj godini. U takvim uslovima nije ni čudo da se kompanija nalazi na devetom mestu po uspešnosti u ovoj zemlji. Sa druge strane, ta kompanija vrlo selektivno ili vrlo neuredno ispunjava neke obaveze koje ima po aranžmanima sa Ruskom Federacijom, projekte gasifikacije na jugu Srbije, a kod jedinica lokalne samouprave, kao što je slučaj u Lučanima i nekim drugim opštinama, čini mi se, trajno biva oslobođena plaćanja i komunalnih taksi i drugih obaveza koje postoje prema državi.
Spomenuli ste skladište gasa u Srbiji, odnosno činjenicu da je pred "Srbijagasom" i ta investicija. Pre nekoliko nedelja sam to pitanje pokrenuo pred predsednikom Vlade i ministrom finansija i nisam dobio odgovor, možda ću ga od vas dobiti – kako funkcioniše ta rekonstrukcija, odnosno pretvaranje tog prirodnog skladišta gasa "Banatski Dvor" u operativno skladište koje će moći da spasi Srbiju tih situacija, da u zimskoj sezoni kupuje interventno gas, da ga plaća mnogo skuplje i da generalno postoji veliki rizik na strani domaćih građana i privrede da ćemo ostati bez gasa, ne ako mi ne ispunjavamo svoje obaveze, nega ako bilo koja od zemalja na sadašnjoj trasi gasovoda, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina sa Belorusijom, iz bilo kog razloga ostane bez isporuke gasa.
Postoji preduzeće "Banatski Dvor" koje je sada u suvlasništvu "Srbijagasa" sa jedne strane i "Gasprom Germanije", čini mi se, sa druge strane, kao zavisnog preduzeća "Gasproma" registrovanog u Nemačkoj. U to preduzeće "Srbijagas" do sada je unela 28 miliona, 28 hiljada evra, koliko mi se čini i ima 99,92% vlasništva. Sa druge strane, Ruska Federacija je unela minimalni osnivački ulog 28.000 evra. Ima 0,08% vlasništva u toj kompaniji.
Istovremeno, u Upravnom odboru ruska strana ima tri člana, a srpska strana ima dva člana. Sve poslovne odluke u principu može većinom glasova da donosi ruska strana, a zanimljive su poslovne odluke, recimo, i tog preduzeća i "Srbijagasa". To podzemno skladište se puni gasom koje se kupuje od istog tog preduzeća "Gasprom" koje je suvlasnik u zajedničkom preduzeću.
Kada tako pogledam na stvar, onda ovaj sukob interesa gospodina Bajatovića možda izgleda bezazleno, u odnosu na to vrzino kolo u koje smo se upleli ovakvim načinom zaključivanja energetskog sporazuma sa Rusijom i brzinom, stepenom realizacije tog ugovora koji imamo u proteklih nekoliko godina. O zloupotrebi monopolskog ili dominantnog položaja "Srbijagasa" na domaćem tržištu ne vredi ni govoriti. Čak i u ovakvoj zemlji Komisija za zaštitu konkurencije je donosila odluke protiv "Srbijagasa", uz svu moć koja je trenutno koncentrisana i u tom preduzeću i praktično u političkim strukturama, koje ga u ovakvom stanju održavaju.
Znate šta, te priče uvek izgledaju nekako na dugom štapu, ovo su uobičajene kritike opozicije na ovakav zakon. Doduše, kada je u pitanju "Jugorosgas", "Srbijagas", tu se kritike opozicije uglavnom svode na kritike LDP-a i još nekih političkih stranaka, stranke koje imaju nešto drugačiji odnos prema Rusiji, ili misle da se ljubav prema Rusiji dokazuje tako što se pristaje na, praktično, robovlasničke odnose u ovoj vrsti poslovne komunikacije. Vrlo retko uopšte o ovome i govore.
Nisam uopšte vas pominjao i nisam pominjao Srpsku naprednu stranku. Ne znam zbog čega ste se u ovome prepoznali, ali odlično što je to tako.
Drugi zakon o kojem ste ovde govorili je zakon o republičkim administrativnim taksama, odnosno o izmenama tog zakona. Priznajem da u tom zakonu postoje neka iznuđena rešenja ili rešenja koja su morala da budu usvojena ovom prilikom, zbog nekih zakona koji su u međuvremenu stupili na snagu i nepostojanja određenih taksi u našem starom zakonu. Neke takse su, koliko sam uspeo da vidim, smanjene. Recimo, takse koje se vezuju za registraciju vozila i neke druge postupke u toj oblasti, što je vrlo važno za naše građane, ali ima nekoliko dosta ozbiljnih problema u ovom zakonu i Liberalno demokratska partija je podnela, čini mi se, tri amandmana. Mislim da se na nekim mestima prostor za zaradu na strani države traži u razlikovanju koje do sada nije postojalo između visine takse za neki zahtev ili za neke usluge koje se pružaju fizičkim licima, od onih taksi koje se naplaćuju pravnim licima.
Hajde da ponovo ne ulazim u neki krug definicija, taksa je po prirodi stvari, po definiciji, cena one usluge koju država pruži određenom pravnom subjektu, tako najšire da kažem. Ona ne bi smela u sebi da sadrži bilo kakvu vrstu zarade ili bilo kakvu posrednu kaznu prema građaninu, ili prema pravnom licu zbog toga što uopšte ulazi u tu neku vrstu zahteva prema državi.
Imate u ovom zakonu jednu taksu koja se naplaćuje na zahtev za davanje mišljenja, tumačenja, objašnjenja nekog propisa republičkog ranga, i vi sada izmenama uvodite razvoj po prvi put, čini mi se, između zahteva fizičkog lica, za koje se naplaćuje taksa od 1.070 dinara, ako tačno citiram, i zahteva koji upućuje pravno lice za koje je ta taksa 10.000 dinara.
Ne vidim racionalno objašnjenje za tako nešto. Tumači se u principu ista vrsta propisa. Pravni sistem Srbije je jedinstven. Vrlo su česte situacije da istu vrstu zahteva može da uputi fizičko lice u nekom odnosu i pravno lice. Zbog čega skoro deset puta veća taksa koja se očekuje od pravnog lica i preduzetnika, kako zakon kaže, osim ako se ne računa na njegovu prirodno veću ekonomsku snagu, s obzirom da je nekakav komercijalni subjekt koji bi trebalo da ostvaruje zaradu na tržištu?
Čini mi se da su previsoki iznosi taksi, odnosno da je Ministarstvo koje je, pretpostavljam, radilo ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona, nakon mišljenja nekih drugih organa državne uprave, na prilično radikalan način povećala, recimo, deo taksi koji se naplaćuju kod izdavanja različitih vrsta sertifikata, odnosno potvrda za proizvode koji su oplemenjivači bilja ili se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji, tu su neke takse podignute sa 13.000 na 45.000, ili na 80.000 dinara. Inače, mislim da je to tržište relativno slabo u Srbiji i da postoje ozbiljni problemi u poljoprivrednoj proizvodnji, pa da ovo možda nije najbolji način da država prikupi, realno, ne više od nekoliko miliona dinara. Mada, mislim da će u realnom životu prihodi po ovom osnovu biti znatno manji.
Na još nekim mestima u zakonu postoje takve nelogičnosti. Probali smo da ih promenimo i da ih otklonimo amandmanima. Verujem da ćemo i u raspravi po amandmanima ili uz mišljenje Vlade, da te amandmane prihvati u potpunosti ili delimično, deo tih problema uspeti da otklonimo.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dohodak sadrži manje-više one izmene koje ste i pomenuli. Ne mislim da, pogotovo kada sednica teče u ovakvim okolnostima i na ovakav način, ima potrebe da se o tome posebno govori. Ali, molim vas da bar neke odgovore na ova pitanja, pogotovo ona koja su vezana za "Srbijagas" i njegove poslovne aranžmane dobijemo, kako bismo uopšte mogli da razgovaramo o garanciji za novo zaduženje u iznosu od 210 miliona evra, po kamatnim stopama koje su, kako ste vi rekli, nešto više od onih na koje smo juče pristali. Mislim da su one nekoliko puta više i to prosto govori i o kredibilitetu i o poslovnoj poziciji klijenta koji ih uzima, odnosno "Srbijagasa" koji pokušava da reši svoje akutne finansijske ili poslovne probleme, koje su u velikoj meri izazvane i katastrofalnim upravljanjem u tom sektoru. Ti problemi kad tad dođu na naplatu. Ovo što se ovih dana dešava u "Galenici", mislim da je najbolje upozorenje na takav mogući scenario.