Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite da u vaše i svoje ime sa zadovoljstvom pozdravim grupu omladinaca DSS, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo današnje sednice, izuzetno tematski značajne za njih i za sve nas, sa galerije Velike sale.
Prisutni su: Vladimir Tomanović, Marko Milošević, Filip Radosavljević, Mihajlo Babić, Aleksandar Trajković, Mihajlo Vidojević, Marko Stanojević, Marija Timotić, Milan Džamić, Andreja Perić, Aleksandar Nikolić, Nikola Gizić, Nikola Markov, Miroslav Josić, Miloš Živanić, Vlada Crnogorac, Miroslav Simić, Milica Duka, Milan Rojičić i Nikola Pešić.
Pozdravimo aplauzom cenjene goste!
Nastavljamo sa radom.
Dajem reč narodnoj poslanici Lidiji Dimitrijević.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o jednoj veoma važnoj temi. Mogu slobodno reći jednoj od najvažnijih, jer su i svakome od nas pojedinačno deca i mladi najvažnije osobe u životu. Nažalost, na samom početku moram da izrazim nezadovoljstvo ovakvim predlogom zakona. Ovo je prvi put da se ova oblast definiše zakonom i očekivanja su bila i te kako velika. Međutim, predlagač nije na pravi način odgovorio očekivanjima.
Dobro se sećam posete gospođe ministra Leskovcu 3. septembra prošle godine kada je ovaj zakon najavljen kao veliki nacionalni projekat koji će biti usvojen u toku međunarodne godine mladih koja traje do 12. avgusta ove godine i reči da je bitno da mladi u ovoj godini u Srbiji dobiju svoj zakon. Razočarenje je veliko, jer mi danas pred sobom imamo jedan predlog zakona koji karakterišu dve stvari. Prva stvar jeste prenaglašenost uloge koju će imati udruženje i savezi u koje mladi treba da se učlanjuju. Podsetiću samo da je Zakonom o udruženjima, od pre dve godine, definisano da kada kažemo udruženje to podrazumeva nevladinu organizaciju, član 2. stav 1. pomenutog zakona.
Druga stvar koja je evidentna jeste pokušaj jedne političke partije da pred izbore donoseći ovaj zakon na vrlo vešt način privuče mlade ljude, napravi prve kontakte sa njima, a sve sa krajnjim ciljem da ih uključi u svoje redove. To ću i obrazložiti malo kasnije. S obzirom na to da je kao cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona definisano unapređivanje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koji su od interesa za mlade. Ostaje nam otvoreno pitanje – da li je približavanje mladih jednoj političkoj partiji i članstvo u raznoraznim udruženjima, tj. nevladinim organizacijama, jedini način da se unapredi društveni položaj mladih.
Kada pročitamo to što je napisano u Predlogu zakona o mladima vidimo ove dve stvari i shvatimo koliko je to poražavajuće za mlade ljude koji žive u Srbiji. Za većinu se može reći da živi jako teško, da su mnogobrojni problemi sa kojima se susreću svakodnevno, a predstavnici vlasti nude rešenje u vidu nevladinih organizacija ili članstva u političkim partijama.
Krenuću redom, od početka Predloga zakona. Najpre su definisani predmeti i cilj i objašnjeno šta su omladinska politika i omladinski sektor, šta znače pojedini izrazi, navedena načela. To su te neke uvodne stvari. Kroz tri člana pomenuta je Nacionalna strategija za mlade, kakav je to dokument, ko ga sprovodi i način finansiranja. Želim da istaknem da Strategija, kao dokument, nije loša, da su problemi dosta verno identifikovani ili kako je u Strategiji navedeno prikaz stanja, mada je to nešto toliko očigledno. To je ustvari napisana svakodnevnica. Deo Strategije koja se odnosi na ciljeve i opšte i specifične i mere za njihovo ostvarivanje, takođe, ne može se reći da je nešto loše urađeno. Navedene su institucije koje su nadležne za realizaciju ciljeva. Znači, sve je uglavnom napisano kako treba, samo to treba u praksi i primeniti.
Vratiću se sad Predlogu zakona. Sledi deo koji se odnosi na udruženja i saveze. Kako bih izbegla mogućnost da bilo ko stavove SRS protumači kao zlonamerne, želim da pročitam ono što u našem programu, programu SRS u delu 26 piše. SRS se zalaže za maksimalno ostvarivanje svih vidova organizovanja građana, osim udruženja u cilju ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta srpske države, kao i udruživanja u cilju ograničavanja, suzbijanja i smanjenja prava građana naše države, određene verske sekte i drugo. Udruživanje građana, udruženja i organizacije koje imaju za cilj negovanje hobija, zadovoljavanje parcijalnih i grupnih potreba svojih članova, podrazumevaju obezbeđenje eventualnih finansijskih sredstava potrebnih za život i rad svakog udruženja i organizacije od strane građana u to udruženje. Država prema tim udruženjima ne može imati finansijskih obaveza.
Cilj ovakvog odnosa SRS prema slobodnom udruživanju građana je prevashodno usmeren na odvijanje ovakvih udruživanja parcijalnih interesa, od globalnih interesa građana, kao i prestanak finansiranja od strane države raznih udruženja koja su u osnovi političkog karaktera i čiji je jedini razlog postojanja da u određenom političkom trenutku odigraju ulogu pomoćnika režima. Ovim Predlogom zakona uvodi se u legalne tokove finansiranje nevladinih organizacija sredstvima iz budžeta Republike i jedinica lokalnih samouprava. Tačnije, već je Zakonom o udruženjima koji je usvojen u julu 2009. godine članom 38. izvršena legalizacija odobravanja novca iz budžeta.
Kako bih bila ispravno shvaćena, moram da istaknem da SRS ne vidi nikakav problem u tome ako neki dinar ode kao dotacija Društvu za cerebralnu paralizu, Savezu gluvih i nagluvih, Savezu slepih, Udruženju paraplegičara, Udruženju distrofičara, Centru za samostalni život invalida, naprotiv. Međutim, svi mi prisutni u ovoj sali pre nekoliko meseci imali smo prilike da ovde u Narodnoj skupštini vidimo dokumente koje je kolega Boris Aleksić pročitao za govornicom, a koji govore o iznosima koji su iz budžeta uplaćeni nevladinoj organizaciji Sonje Liht. To je ono čemu se SRS najoštrije suprotstavlja. Sad ću izneti i neke argumente zbog čega.
Finansiranje Nacionalne strategije za mlade, tj. poslovi oko izrade strategije bili su raspoređeni na 47 udruženja građana, tj. nevladinih organizacija koje je ministarstvo izabralo na konkursu i sa kojim su sklopljeni ugovori o finansiranju. Ukupna vrednost ovih ugovora na teret budžeta Srbije iznosila je 85,5 miliona dinara. Od svih državnih institucija, jedino je Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveo istraživanje o slobodnom vremenu i svakodnevnici mladih. To istraživanje, zajedno sa istraživanjem CESID o aktivizmu mladih su plaćena 3.016.750,00 dinara. Država je još imala troškove od 5,6 miliona dinara za 12 ugovora o delu tokom 2007/08. godine koji su se odnosili na poslove rada tematskih grupa na izradi prvobitnog predloga strategije. Troškovi kampanje tokom drugog kruga konsultativnog procesa izrade predloga strategije koštali su 213,5 hiljada, a dok su troškovi seminara u banji Kanjiža koštali 199,8 hiljada dinara. Organizacija i realizacija završne konferencije usvajanja Predloga strategije u Beogradu koštala je 2,5 miliona dinara
Kad se sumiraju svi troškovi i kad se podvuče crta, dolazi do cifre od 97.169.271,49 dinara. Više od 85 miliona dinara nevladinom sektoru. U kreiranju omladinske politike u Srbiji o trošku građana dominantan upliv ima nevladina organizacija na čijem je čelu Sonja Liht. Nevladina organizacija je u periodu od 28. septembra 2007. do 15. jula 2009. godine sa ministarstvom zaključila čak četiri pojedinačna ugovora ukupne vrednosti 10. 269.460,50 dinara. Prvi ugovor, 2,7 miliona odnosi se na sprovođenje projekta nevladine organizacije za formiranje koordinacije i praćenje savetodavnih odbora. Drugi ugovor, 3,9 miliona, uloga mladih političkih lidera u formulisanju nacionalnih i lokalnih omladinskih politika. Treći ugovor, 2,2 miliona, projekta Strateški pravci jačanja uloge mladih u Srbiji, omladinska politika u procesu evropskih integracija. Četvrti ugovor, milion i 345 hiljada, efikasna primena Nacionalne strategije za mlade u multietničkim sredinama, mogućnosti i izazovi.
Činjenica je, ponavljam, bilo je dovoljno da sagledate našu svakodnevnicu i napisati to u dokumente, državne institucije imaju dovoljno kapaciteta da predlože mere. Tako da je plaćanje ovolikog novca nevladinim organizacijama zaista je bilo nepotrebno. Predlagač ovog zakona, kao način za unapređenje uslova za društveni razvoj mladih vidi u osnivanju udruženja. Udruženja se zatim udružuju u saveze, a status krovnog saveza stiče se nakon udruživanja 60 udruženja i saveza.
Predviđeno je da krovni savez ima ovlašćenja da predlaže kandidate za savet za mlade i učestvuje u procesu izrade i sprovođenja strategije i drugih dokumenata iz oblasti omladinske politike. Ovo predstavlja način da se fabrikuju neke nove ličnosti, slične onima koje sam malo pre pomenula, po tome što uzela mnogo novca iz budžeta i da takve osobe odlučuju o životima mladih ljudi.
Sledeći deo zakona odnosi se na savet, kancelariju i Agenciju za mlade. To je ono drugo obeležje Predloga zakona koje prikazuje nameru predlagača da se mladi približe i češće stupaju u kontakt sa predstavnicima jedne političke partije. Hoću da istaknem da je poslanički klub SRS predložio svojim amandmanom brisanje člana Predloga zakona koji se odnosi na osnivanje agencije. Smatramo da zakonom ne treba predvideti ni mogućnost da se bilo kada obrazuje agencija, najpre zbog toga što su agencije paradržavni organi, paralelni Ustavom priznatim državnim organima.
Čak i ako bi ste u ovom trenutku samo predvideli mogućnost a ne i osnovali agenciju, sigurno bi to bilo učinjeno u neko skorije vreme, jer predstoje izbori, pa je to odlična prilika da se tu zbrinu određeni kadrovi, direktor, nekoliko rukovodioca sektora, stručna služba, upravni i nadzorni odbor. Dobro nam je poznato kako su se neki kadrovi odnosili prema novcu poreskih obveznika. Nismo zaboravili, a sigurna sam ni građani Srbije, još dugo neće zaboraviti Bojana Krišta i njegove astronomske menadžerske bonuse. On je jedan očit reprezent, a ima ih dosta.
Više puta smo za govornicom čitali redom koliki su bili iznosi plata direktora. Sad to neću činiti da ne bih trošila vreme na to i da se ne bih udaljila od onoga što je danas na dnevnom redu.
Stav je SRS da, ukoliko se istinski želi da unapredi položaj mladih u društvu, to se može učiniti i u okviru legalnih institucija, mada je uglavnom radi institucija podređen interesima stranke koja je u njoj postavila svoje rukovodioce, ali to je činjenica da je državni organ i mora se tako prihvatiti, tako da, ukoliko se zaista istinski želi da popravi položaj mladih, vrlo je jednostavno to učiniti u okviru sektora Ministarstva za omladinu i sport. Ne postoji potreba za osnivanjem nove agencije, ma koliko to bilo u skladu sa programima EU.
SRS apsolutno ne vidi nikakav problem u tome da, ukoliko ministarstvu nedostaju novi stručni kadrovi, oni budu zaposleni, jer zaista ima puno toga, kada su upitanju mladi, što treba rešavati, ali osnivati agenciju zaista je nepotrebno.
Što se tiče Saveta za mlade nismo predložili da se on briše iz Predloga zakona, niti kancelarija za mlade. Savetodavnih tela u Srbiji ima mnogo i nije neki problem ako postoji i savet za mlade. Problem je što generalno saveti gube svoju ulogu i svoju svrhu postojanja, već postaju instrumenti u rukama predstavnika vlasti.
Ovim predlogom zakona predviđeno je da će članovi saveta biti članovi iz reda udruženja iz saveza i to najmanje jedna trećina članova saveta. Zbog argumenata koje sam malo čas navela, a odnose se na ogromne iznose novca iz budžeta transferisane nevladinim organizacijama, SRS se ne slaže sa ovakvim predlogom.
Kancelarija za mlade osmišljena je tako da bude spona između mladih ljudi i jedne političke partije koja u svojim rukama drži kancelariju za mlade, Nacionalnu službu za zapošljavanje, Ministarstvo ekonomije. To je jedna izuzetna koncentracija moći, a kada je tolika moć u nečijim rukama, onda je taj neko u prilici da odlučuje ko će biti zaposlen, čiji će projekti dobiti podršku za samozapošljavanje, za angažovanje mladih u porodičnom biznisu, za samozapošljavanje mladih u ruralnim područjima i za sve ostale projekte.
Ne treba zbog ovog problema koji se odnosi na zapošljavanje da u senci ostane mnogo drugih problema iz ostalih oblasti života mladih, naročito očuvanje zdravlja, obrazovanje i provođenje slobodnog vremena.
Svakodnevno smo svedoci sve veće ugroženosti zdravlja mladih drogom i alkoholom. Visoko obrazovanje sve više postaje privilegija dece bogatih roditelja. Provođenje slobodnog vremena je kvalitetno kod veoma malog broja mladih. Zastrašujuće scene sa javnih mesta, posebno sa tribina sportskih objekata, su takođe svakodnevica. Osnovu svih ovih problema čini egzistencijalni problem.
Čuli smo u uvodnoj reči da ste, prilikom izrade Predloga zakona, pitali mlade – šta je to što oni žele da bude napisano u njihovom zakonu? Želimo da govorimo iskreno. Najveći problem kod mladih je nezaposlenost, tačnije problem – kako se zaposliti. Važno je istaći, kada govorimo o kancelariji za mlade, da je to prostor u kome se kreira omladinska politika na lokalnom nivou i kao jedan od elemenata omladinske politike vrši se izrada projekata iz oblasti omladinskog preduzetništva.
Opet se vraćamo na koncentraciju moći. Ono što predstavlja apsurd, napisano je u članu 22. stav 2. Predloga zakona o mladima kojim je definisano da lokalne samouprave, kao uslov za dobijanje sredstava za finansiranje i sufinansiranje programa i projekta od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora, uslov je da moraju imati osnovanu kancelariju za mlade. Šta ovo znači? Ukoliko o životu mladih negde ne odlučuje jedna politička partija, oni ne treba da dobiju sredstva za mlade koji žive u tom mestu. Ovo predstavlja čistu diskriminaciju.
Završiću onim što je istaknuto na početku obrazloženja zakona. Napisano je, a i vi ste, gospođo ministar, time počeli, da će mladih biti sve manje. Moram da podsetim da je poslanički klub SRS u januaru mesecu podneo Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, kojim smo predložili pozitivne mere za povećanje nataliteta. Jedini odgovor koji smo dobili jeste da naš predlog nije usaglašen sa zakonodavstvom EU, a u obrazloženju zakona, u prvih nekoliko rečenica stoji da je EU dala konstataciju da će mladih ljudi uskoro biti manje. Ako nema dece, nema ni omladine. To je logično.
Poslanički klub SRS je na ovaj predlog zakona podneo 15 amandmana, sa namerom da ovaj deo omladinske politike, koji ste obuhvatili Predlogom zakona, učinimo koliko toliko prikladnijim. Ovo podseća na priču o pismenom zadatku iz srpskog jezika, kada profesor jedan rad oceni jedinicom i napiše – promašena tema. Ovaj predlog zakona je promašena tema, promašena za mlade, jer neće stvoriti preduslove da se poboljša kvalitet njihovog života. Međutim, što se tiče predlagača, kada analiziramo interese predlagača zakona, ovo nije promašena tema, oni su ciljali pravo u središte. Zahvaljujem.

Gospođo ministre, izvolite, imate reč, samo se prijavite.
Gospođa Snežana Samardžić-Marković, izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, pažljivo sam slušala sve što je danas izneto u vezi sa Predlogom zakona o mladima i ono što mi stvarno imponuje jeste velika briga i interesovanje koje je ovde iskazano o mladima. Drago mi je, takođe, što su svi pomenuli da je to nesporno važna tema i da je zakon o mladima veoma potreban ovom društvu. To je očigledno konsenzus i moram da konstatujem da mi je, u ime predlagača i svih onih koji su radili na zakonu, zaista milo zbog toga.

Ono što mogu da vidim, to je da je bilo pripreme i čitanja, ne samo naših akata, mislim pri tom na Predlog zakona, mislim i na strategiju za mlade, nego da je bilo čitanja i nekih međunarodnih akata.

Međutim, strašno mi je žao što su se pojavile neke flagrantne neistine, zato što mislim da Narodna skupština nije mesto gde treba iznositi netačne podatke. Jedan od takvih je svakako izneseni podatak da Slovenija npr. nema zakon o mladima. Prilika je da vas obavestim, za one koji nisu znali, da je Slovenija 2010. godine donela Zakon o javnom interesu u omladinskom sektoru. Tako da, molim sve one koji su ovo izneli, da na dalje ne iznos ovakve npr. netačnosti.

Ono što sam takođe primetila da postoji izvesno kolebanje međunarodnim poslanicima o tome koja treba da dužina zakona bude. Sećam se vrlo dobro da je bilo kritike da je nekakav zakon predugačak sad je zakon prekratak, ljubazno vas molim da opredelite da li postoje neki aršini, precizni u santimetrima i broju ovih članova da bi se znalo koji je zakon kvalitetan, ozbiljan i dobar na osnovu toga. Za mene to svakako nije osnovno merilo, što sam već pokazala i ranije.

Takođe, izrečena je sumnja u to da li će se zakon primenjivati ili neće? Izrečena je sumnja, naime, rečeno je da je ovo dobra volja i želja Vlade da se ovakav zakon donese.

Prvo, reći ću vam da se već strategija za mlade ozbiljno primenjuje otkad je donet od 2008. godine i podaci govore da je u aktivnostima koji su predviđeni akcionim planom učestvovalo već oko 700 hiljada mladih ljudi, što ja mogu sa pouzdanošću da kažem da je prilično veliki broj.

Naravno, ne mogu da se ne složim sa narodnim poslanikom koji je izneo da su ovo podaci statistički o broju mladih, tačnije oko milion i po mladih u Srbiji iz 2002. godine. Pošto su to jedini podaci zaista ne mogu da izmišljam neke druge i ne mogu kao neko ko se bavi ozbiljnim pitanjima i zakonom da izmišljam nešto što ne postoji. Kada budu doneti novi statistički podaci koji su kredibilni i popis tada ćemo moći na njima i da se baziramo.

Ono što sam takođe primetila to je da postoji izvesna, da tako kažem pojačana želja da se kažnjava. Kao što sam rekla ovo je po mnogo čemu pionirski zakon i zbog toga možda ima i taj odnos novog sistema vrednosti, gde se ponešto zasniva na dobroj volji ili nije formulisano kao eksplicitan zahtev da neko mora da radi ovo ili da neko mora da radi ono, već je definisano šta je obaveza, a ta je obaveza na izvestan način tako definisana da bi se moglo finansirati, da bi se aktivnosti mogle finansirati zato ih mi i prepoznajemo u ovom zakonu.

Takođe, ono što sam videla kao zamerku jeste – da agenciju za mlade traži od nas EU i da je ona predviđanje ovakvog dokumenta da je to vezano za izbore. Bojim se da je tu netačno obaveštenje u pitanju, zato što formiranje agencije za mlade zavisi od statusa koji zemlja ima i da bi se ovakva agencija formirala potrebno je da zemlja pre svega ima status kandidata, i nema zaista veze sa izborima kada se dobije status kandidata, stvoriće se uslovi za tako nešto.

Ono što se još može reći, to je da je svrha agencije za mlade da koristi programe, novac koji postoji za mobilnost, a koji je ovde neko pominjao od poslanika, mislim da je bila poslanica Elvira Kovač, to je novac koji je na raspolaganju i koji možemo koristiti, a i ne moramo. Ukoliko imamo agenciju za mlade mi možemo da koristimo novac koji je na raspolaganju i shodno tome smatramo opravdanim da se tako nešto osnuje.

Posebno bih se zahvalila na komplimentu narodnoj poslanici Lidiji Dimitrijević, koja je rekla da u Ministarstvu omladine i sporta ima dovoljno kapaciteta. Najtoplije se zahvaljujem, mislim da postoji ozbiljan intelektualni kapacitet, drago mi je što ste to konstatovali. S tim moram da se složim.

Međutim, i takođe hvala vam na tome što kad kažete da ne biste imali ništa protiv da se više zaposli u Ministarstvu omladine i sporta, volela bih da kada budu sledeće diskusije o budžetu, vi to ponovite da bismo mogli veći broj zaposlenih da imamo i da nas podržite i kao opozicija u okviru toga.

Naročito, zato što Ministarstvo omladine i sporta u Sektoru za omladinu koji se bavi svim ovim pitanjima zajedno sa pomoćnikom ministra i sekretaricom ima ukupno sedam zaposlenih, što smatramo da je svakako nedovoljno, ali ja sam veoma zahvalna što ste konstatovali da imamo dovoljno kapaciteta, mislim da se to iz našeg rada i vidi.

Takođe, ono što sam htela da istaknem to su i komentari koje sam čula da na primer – mladi nemaju razumevanje profesora, ne znam zašto se vređaju profesori, ne znam zašto je rečeno da nemaju razumevanja od profesora, da nemaju razumevanja od roditelja, mislim da je nepotrebno vređati i profesore i roditelje u ovom kontekstu. Takođe, ono što je pomenuto to je , da jesu potrebne sankcije kada su u pitanju načela. Naime, narodna poslanica Zlata Đerić je pominjala da navodeći načela, da treba i da se neke sankcije obezbede.

Zaista, ne znam, gde, u kom zakonodavstvu je ona videla da se načela mogu ili ne mogu sankcionisati i da se to predviđa.

Takođe, veoma mnogo i često pominjane su lokalne kancelarije za mlade . One su pominjane u kontekstu toga da predstavljaju model zapošljavanja ljudi iz jedne političke stranke. Ja ću vam reći da od svih kancelarija za mlade, kojih ima, kao što rekoh, ima 123, regrutuju se i biraju koordinatori samo od strane lokalne samouprave.

Znači, Ministarstvo omladine i sporta, ne utiče na kadrovsku politiku, pa tako imamo situaciju da i neki koji su na primer iz lokalnih samouprava gde su predstavnici SRS, imaju svog lokalnog koordinatora za mlade, pa imamo tako i situaciju, iz redova DSS, ima lokalnih koordinatora za mlade, a evo primer, najpoznatije je da je predstavnik, koordinator lokalne kancelarije za mlade iz Beograda, član jedne opozicione stranke.

Ja smatram da je to ispravan pristup i ono što je bitno, to je da se takav pristup i dalje neguje. Razlog zašto su inače predstavnici birani od lokalne samouprave, pa možda i članovi stranaka, jeste u tome što lokalna kancelarija za mlade ima centralnu obavezu da obezbedi direktan kontakt sa predsednikom opština i zato je logično ponekad i dobrodošlo da to budu i mladi koji su iz nekih političkih partija.

Takođe, ovde primećujem i u retorici, da je rečeno da se manje više, pristup je takav, da su mladi oni koje političke stranke love, na neki način je rečeno da se može zloupotrebiti uticaj političkih stranaka na mlade.

Imam tu samo dva komentara. Prvo pitanje je, moja molba da se napravi pregled toga koliki broj poslanika u ovom parlamentu nije član političke stranke. Pošto ja konkretno znam samo za gospođu Gordanu Rajkov, koja je na listi URS, a nije član URS, niti jedne stranke, svi ostali poslanici jesu članovi stranaka, i ja smatram da je to opravdano i pametno i da treba između ostalog i mlade ohrabrivati da se učlanjuju i u političke stranke. Smatram da je to sasvim opravdano i ne vidim na koji način Zakon o mladima, to bilo da pomaže, bilo da osporava.

Zakon o mladima se tiče brige o mladima, nevezano jesu ili nisu članovi političke stranke. Međutim, ono što je posebno upadljivo, to je da se očekuje da mladi neprekidno sankcionišu i da se od njih prave, da se održava neki paternalistički pristup mladima.

Dozvolite mi da citiram jednu konstataciju narodne poslanice Zlate Đerić, koja je rekla – mladi uopšte nisu naivni. Ja se sa ovim najdublje slažem i najlepše molim sve govornike u narednom diskutovanju da ne potcenjuju mlade i da imaju u vidu da oni nisu naivni. Zašto ovo kažem? Zato što za one koji su pažljivo slušali nije potrebno to da ponovim, ali za one koji nisu pažljivo slušali – ovaj zakon pisan je na inicijativu mladih ljudi u Srbiji. Zato smo i otpočeli konsultativni proces i pitali same mlade šta je ono što oni žele da bude u njihovom zakonu. Sami mladi koji, kao što ste se i vi složili, nisu naivni, za razliku od nekih poslanika, nisu tražili da Ministarstvo omladine i sporta izlazi iz svojih nadležnosti i da se bavi drugim zakonima. Sami mladi nisu tražili da u njihovom zakonu bude regulisano pitanje zdravstvenog osiguranja, nisu tražili da u njihovom zakonu bude regulisano pitanje nezaposlenosti. Mi nismo zatvorili oči i to je objektivan problem, ali mladi koji su učestvovali u konsultativnom procesu nisu zahtevali to od Ministarstva omladine i sporta.

Takođe, sami mladi nisu zahtevali od nas da se bavimo socijalnom politikom i bezbednosnom politikom, jer su oni svesni da je ovo zakon o mladima a ne zakon o socijalnoj brizi, niti je ovo zakon koji se bavi pitanjima bezbednosti mladi ili droge i zavisnosti.

Shodno tome, ponoviću još jednom, mladi nisu naivni. Oni su učestvovali u izradi ovog zakona više nego Ministarstvo i nemojte ih u daljem toku diskusije potcenjivati. Hvala.

Zahvaljujem.
Nema osnova za repliku.
Reč ima narodni poslanik Milan Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i predstavnici Ministarstva, ja vam se najpre zahvaljujem što ste u prethodnoj diskusiji zatvorili mnoge dileme koje sam ja dao sebi kao zadatak u svom govoru, tako da ću biti kraći i nadam se jasniji.
Tok današnje rasprave, veliki njen deo, podsetio me je na reči jednog pesnika koji kaže: "Najteže je pisati ljubavnu poeziju", zato što se toliko pesnika već oprobalo u toj delatnosti, toliko je ljubavnih stihova napisano, da je jako teško da ne upadnete…. Ja se izvinjavam, predsedavajuća, dešava se nešto u Skupštini što me ometa dok govorim. Zahvaljujem.
Kaže taj pesnik da je najteže pisati ljubavnu poeziju zato što je već toliko pesnika oprobano u toj branši, toliko je stihova napisano da teško možete da se izvučete iz zamke da ne budete patetični, da ne budete neoriginalni i da napišete nešto što je novo i što je originalno. Ova rasprava me danas u velikoj meri podseća na tako nešto. Jako je teško bilo narodnim poslanicima da izmaknemo onoj zamci da se zaklinjemo u mlade, da su nam oni budućnost, da jadikujemo nad problemima koje imaju, nad nezaposlenošću, nad drogom i alkoholom u školama, itd. To jesu problemi, ja to priznajem, ali, krajnje je vreme da kažemo šta možemo da uradimo.
Danas zbog toga imamo Predlog zakona o mladima. Ja sam kao član radne grupe u Narodnoj skupštini takođe učestvovao u izradi ovog predloga zakona i snosim i deo odgovornosti što se zakon zove zakon o mladima, pa zbunjuje mnoge moje kolege, misleći da on treba da reši sve probleme koji se tiču mladih. Takav magični zakon ne postoji. Možda opozicija ima kod sebe takav predlog zakona, ali, pokažite ga i moj glas imate sigurno. Glasaću ga vrlo rado, ukoliko imate zakon koji rešava sve probleme mladih. Možda treba u zakonu da propišemo da je obavezno da su svi mladi srećni, zadovoljni, zaposleni, stambeno zbrinuti, ali bi to bili onda oni zakoni kao u "Stradiji" Radoja Domanovića koji nalažu pšenici da tri puta godišnje daje plodove. Pošto takav zakon nije moguć, hajde da vidimo šta je moguće.
Moramo da donesemo zakon koji ispunjava svrhu i daje rezultate. Ovaj zakon to čini. Pre svega zato što definiše okvir delovanja mladih u sferi njihovog udruživanja, omladinske politike, stručnog rada sa mladima itd. Možda sam sada bio previše birokratski nastrojen pa sam iskoristio neke izraze koji nisu najjasniji, ali, hajde da onda razmislimo i da pogledamo šta taj zakon nosi.
Zakon najpre definiše piramidalnu strukturu omladinske politike ili omladinskog sektora. U bazi te piramidalne strukture jesu udruženja za mlade i udruženja mladih. Meni je jako drago što je u zakonu razgraničena ta neka distinkcija između udruženja za mlade i udruženja mladih, odnosno mladih i udruženja za mlade, jer smo imali malo čudnu situaciju da su udruženja mladih vrlo često vodile osobe u poznijim godinama, to su oni čuveni omladinski saveti i savezi. Sećam se kad sam ja pošao na fakultet, to je bilo 1998. godine, neposredno pred rat, da smo kod mene na fakultetu imali slučaj da omladinsku i studentsku organizaciju vodi jedan gospodin koji je dobro zašao u četvrtu deceniju. Zato moramo da znamo šta su udruženja mladih, koje čine većinski dve trećine mladih i udruženja za mlade.
Takođe, u osnovi i bazi te piramidalne strukture jesu kancelarije za mlade na lokalnim nivoima. Iznad toga su savezi u koje se ta pomenuta udruženja udružuju i na vrhu, na krovu je tzv. krovna organizacija, jedna ili više. Drago mi je što zakonom nismo definisali da postoji samo jedna jer bi to bio monopol i ne bi mi se svidelo. Moguće je da se osnuje više krovnih organizacija. Naravno, na vrhu piramide jeste i savez za mlade.
Zašto nam je bitno da imamo ovakvu piramidalnu strukturu? Možda neko misli da bi po pitanju mladih trebali da napravimo neki anarhistički sistem, buntovnički, da tu nema hijerarhije, da nema strukture, ali, verujte, ovo je u skladu sa potrebama mladih. Kad sam imao razgovore sa predstavnicima mladih, oni su kao jedan od najčešćih zahteva upravo pominjali formiranje krovne organizacije. Reč je o mladima koji se bave omladinskom politikom i koji znaju šta im treba.
Ova država ovim ne ustrojava mlade ljude. Naprotiv, ovakvom organizacijom ona daje priliku mladim ljudima da se organizuju, da kroz legitimnost članstva koje imaju formiraju krovne organizacije i da pritiskaju Vladu i ostale subjekte omladinske politike da rade u njihovom interesu.
Takođe, ovo će omogućiti saradnju sa međunarodnim organizacijama, sa krovnim organizacijama koje postoje širom Evrope i sveta i omogućiće, sasvim sam siguran, i dodatno finansiranje projekata za mlade iz inostranstva. Naravno, nećemo da se finansiramo samo iz inostranstva i zato je u zakonu definisan kriterijum za finansiranje programa i projekata od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora. Za finansiranje projekata iz budžeta Republike Srbije moći će da konkurišu samo udruženja koja sam pominjao, lokalne samouprave, što mi je jako drago, samo one koje imaju lokalne kancelarije za mlade, naučno-istraživačke ustanove i druga pravna lica.
Ali, zadržao bih se na ovim lokalnim samoupravama koje imaju odnosno nemaju lokalne kancelarije za mlade. To je nešto što je izazvalo danas malu turbulenciju i očekujem da u nastavku rasprave bude dosta pominjane lokalne kancelarije za mlade. Činjenica jeste da mnoge kancelarije za mlade služe za udomljavanje partijskih kadrova a to je, na kraju krajeva, i ministarka danas rekla. Činjenica jeste da mnoge loše ili nedovoljno rade, ali je takođe i činjenica da postoje jako dobri primeri mladih ljudi koji mnogo čine u svojim lokalnim sredinama, naročito u malim sredinama. Time što postoje negativni primeri se ne delegitimiše postojanje kancelarija za mlade. One su potrebne i ja se jako radujem što smo uspeli da dođemo do toga prethodnih nekoliko godina. One se ovim zakonom na neki način post festum stavljaju u našu legislativu i to je jedan od razloga što ću glasati za ovaj predlog zakona.
Reći ću još jednom i pomenuću dve reči koje izazivaju burne reakcije dok govorim, a to su Evropska unija. Ta strašna EU jako misli na mlade ljude i u okviru svoje strategije "Evropa 2020" oformila je program "Youth in Action" koji promoviše mobilnost mladih, putovanja, stvaranje zajedničkog evropskog indentiteta, međukulturni dijalog, neformalno učenje itd. Sve ono što je potrebno mladima u Srbiji. I zato je neophodno da ih uključujemo u te tokove. To je jedina politika i to je jedina budućnost Srbije.
U suprotnom, mi možemo da sve mlade skupimo na jedno mesto, da napravimo opštenarodno veselje, pa da viknemo ko ne razume ovo veselje, taj ne razume Srbiju, ajmo svi ruke gore, ali kad prođe to veselje na kome ćemo se lepo provesti isti problemi će nam ostati i nećemo ni mrdnuti ni korak napred.
Kao neko ko je bio predsednik demokratske omladine Demokratske stranke, jako mi je drago što ono što smo zamišljali i pre nekoliko godina danas postoji u Srbiji. Demokratska omladina je još 2006. godine, ja tada nisam bio predsednik, ne reklamiram sada sebe, donela Nacrt strategije omladinske politike. U toku 2007. godine pred formiranje vlade, zajedno sa podmlacima nekih drugih stranaka i nevladinog sektora, lobirali smo za formiranje Ministarstva omladine i sporta.
Tada smo govorili i mi i predstavnici mladih i njihovih udruženja da nam je neophodna krovna organizacija. To je krov koji treba da štiti sve mlade u Srbiji.
Prirodno je da Demokratska stranka podržava Predlog zakona o mladima. Demokratska stranka je, to je i njen imidž, i istinito stanje u Demokratskoj stranci, ima jako veliki broj mladih funkcionera, na kraju krajeva, imamo ovde desetak poslanika koji kada su postali poslanici su imali manje od 30 godina.
Mi dajemo najviše šanse mladim ljudima i potpuno je prirodno da nas ovaj zakon tiče i da želimo da načinimo još jedan korak napred u formiranju omladinske politike. Pohvalio bih način na koji je napisan ovaj zakon. Ovo nije opstruisani zakon nekog velikog uma, koji je seo pa napisao uvažavajući sve probleme koji postoje u društvu, jedan genijalan zakon. Ovaj zakon su pisali sami akteri, oni kojih se najviše tiče dejstvo tog zakona. Dakle, mladi i njihova udruženja. Takođe priliku su imali i narodni poslanici, preko 1.000 ljudi je pisalo ovaj zakon, zbog toga on ima jako malo nedostataka ili ni malo.
Dakle, Ministarstvo radi svoj posao, Odbor za omladinu takođe radi svoj posao, milim za Odbor Narodne skupštine i ovim se ništa spektakularno neće rešiti. Nije ideja ovog zakona da za mesec dana svi problemi mladih budu rešeni, ali jeste jedan korak i jeste oruđe u rukama mladih da se bore više za svoje interese. To je poenta ovog zakona, zbog toga ga treba izglasati. Hvala vam.

Zahvaljujem. Nema osnova za repliku.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo na učešće u raspravi, prema rasporedu narodnih poslanika prijavljenih za reč u načelnom pretresu i dajem reč narodnoj poslanici Mariji Bugarčić.

Hvala. Uvažena predsednice, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ja neću kao prethodni kolega da pričam o ljubavnoj poeziji, to ću ostaviti za neko drugo mesto. Smatram da parlament nije mesto za to.
Predlog ovog zakona sam po sebi ništa ne znači i ništa ne donosi u ovoj zemlji. Neće poboljšati život mladih ljudi, neće obezbediti mladim ljudima nova radna mesta i neće smanjiti nezaposlenost mladih u ovoj zemlji. Neće omogućiti mladima ni osnovno ljudsko pravo, pravo na sreću.
Ovo na prvi pogled, gospođo ministre, uopšte ne izgleda ni kao zakon, vi ste ga tako interpretirali na početku, više izgleda kao neka poema, tako ste ga i vi interpretirali na samom početku današnje sednice.
Mi smo najstarije evropsko društvo sa najvećim procentom mladih koji žele da odu iz ove zemlje. Druga smo zemlja na svetu, a prva u Evropi u kojoj mladi ljudi žele da odu iz ove zemlje. Tu je problem.
Mlad čovek kada završi fakultet u ovoj zemlji ima dve želje: ili da ode iz ove zemlje ili, ako je već osuđen da ostane u ovoj zemlji, onda da se zaposli u nekom od vaših ministarstava ili u nekoj drugoj državnoj instituciji. To je ono što boli mlade ljude u ovoj zemlji. Prema poslednjim istraživanjima, mi smo zemlja u kojoj kofere pakuju najinteligentniji, najobrazovaniji i to je negde oko 24% doktora nauka i magistara ove zemlje, koji imaju u planu da napuste ovu zemlju. Mislim da ćemo u tom pogledu, kao i poslednjih 20 godina, imati veliki problem.
Kako raste stepen obrazovanja, tako raste i procenat ljudi koji žele da odu iz ove zemlje, pa bih vas molila da malo objasnite na koji način će Vlada Republike Srbije i vi, kao nadležni ministar, usporiti tu tendenciju i smanjiti broj ljudi koji žele da odu iz ove zemlje.
Talas emigracije ćemo tek osetiti za par godina i iseljenje ćemo takođe osetiti kada procenat radnog stanovništva opadne i tada nam uopšte neće trebati ovaj zakon, tada ćemo imati zemlju u kojoj žive samo penzioneri. Svi odlaze iz ove zemlje sa idejom da se možda jednog dana vrate, da će možda u ovoj zemlji jednog dana biti bolje. Ne vidim da će u ovoj zemlji biti bolje sa ovakvom strategijom za mlade.
Svako od nas i u ovoj sali, a i u Srbiji, ima nekoga ko živi preko: brata, sestru, prijatelja, rodbinu. Svaka treća majka u Srbiji želi svoje dete da vidi, jer njeno dete ne živi u ovoj zemlji, suočava se sa činjenicom da je ovo izgubljena zemlja, da je ovo zemlja koja nema budućnost i da ne brine o svojoj budućnosti. Između srca i razuma preovlada razum u svakom pogledu i kaže joj da će njenom detetu sigurno biti bolje u nekoj drugoj zemlji, u kojoj se poštuju institucije, u kojoj se poštuju ljudska prava i u kojoj, najzad, mlad čovek ima pravo na sreću.
Ovo je godina mladih, pričali smo na početku o tome, tačnije od 12. avgusta prošle godine do 12. avgusta ove godine je međunarodna godina mladih. Mislim da smo ugrabili poslednji trenutak da usvojimo ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu.
Ono što je zajedničko za sve mlade u Srbiji je da ne mogu da planiraju svoju budućnost. Ono što nedostaje mladoj generaciji u našoj zemlji je nada, nada za neko bolje sutra, za neku bolju Srbiju, za neku bolju zemlju i uređeniji sistem. Sa ovakvom politikom i ovakvim odlivom mozgova mislim da nećemo, nažalost, daleko dogurati. Već decenijama unazad Ministarstvo za nauku pokušava da utvrdi koliki je broj mladih, pametnih, visokoobrazovanih koji su napustili ovu zemlju, ali ni dan-danas nemamo taj podatak, još od devedesetih godina na ovamo.
Rekli smo da ćemo u načelu prihvatiti ovaj zakon, podneli smo amandmane na članove 13, 16, 22. i 24, ali imamo jednu dilemu na član 18, koji kaže da lokalne samouprave mogu, u okviru svojih ovlašćenja i potreba, osnovati kancelariju za mlade. Plašim se da ovim članom 18. ne dođe do zloupotrebe. Postoji opravdana bojazan da, ukoliko zakon ostavi potpunu slobodu u lokalnim samoupravama, neće doći do obezbeđivanja i otvaranja kancelarija za mlade.
Rekli ste na početku da ste otvorili 123 kancelarije za mlade. Mislim da je to faktičko stanje i da na terenu funkcioniše negde oko 30 kancelarija za mlade. Izdvojila bih kao pozitivan primer Kancelariju za mlade u Beogradu, koja je jedan od najboljih primera u Srbiji i Kancelarija za mlade u Beogradu ima svoje projekte, otvorila je info-rum, koji znate šta znači mladim ljudima u Beogradu. Ali, to nije dovoljno zato što, kako vi kažete u vašem načelu u članu 6, a to mi je omiljeno načelo u ovom zakonu – načelo jednakih šansi. Pitala bih vas kako je moguće da mlad čovek ima jednaku šansu u Beogradu, u Vladičinom Hanu, u Surdulici, u Lučanima? Molim vas da mi objasnite na šta ste tačno mislili kada ste rekli "načelo jednakih šansi".
Recimo, vi imate u Boru primer Kancelarije za mlade, gde je na čelu te kancelarije vaš partijski drugi ili kako ga već zovete i on je čovek koji je iznad 30 godina, znam da nije u zakonu to precizirano, ali trebali ste da imate u vidu i tu činjenicu, koji samo sedi u kancelariji i prima platu koja je na godišnjem nivou negde oko 306.000 dinara i apsolutno nijedan projekat, ništa nije uradio za sve ove godine.
Imate u Nišu Savet za mlade koji dobro funkcioniše, ali meni je impozantno da recimo Kancelarija za mlade u Vlasotincu, u Požarevcu, gde god ste vi u vlasti ima više odobrenih projekata, više para nego kancelarije gde vi niste na vlasti. Plašim se da kancelarije za mlade u Srbiji ne postanu partijski plen vaše stranke, jer danima gledamo vas iz G 17 plus, a i deluje mi kao da smo mi svi na mitingu G 17 plusa koji treba da slušamo vaš promotivni materijal i propagandu za predstojeće izbore.
To je faktičko stanje u Srbiji. interesuje me u članu, podneli smo i amandmane na te članove, u članu 16, o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, da li postoji izveštaj Saveta za mlade, kome će ovim saveti slati izveštaje na osnovu svog rada. predložili smo i da mandat u ovim savetima bude ograničen na period od četiri godine iz prostog razloga što mladi ljudi, imaćemo učešće više mladih ljudi u ovim savetima, a ne da se ustoliče jedni isti ljudi i onda kakvu afirmaciju imaju drugi mladi iz cele Srbije da učestvuju u ovom savetu.
Član 24. nam je poprilično konfuzan. Kaže da će ministar bliže određivati način i odobrenje, programe i dodelu sredstava. Plašim se da ne dođe do zloupotrebe iz razloga što će dobijati samo one kancelarije gde je sada G 17, pošto ste vi predstavnica G 17 plusa, da će dobijati kancelarije koje imaju u svom sastavu nekoga iz G 17 plus, a onda koje nemaju neće dobiti.
Takođe me interesuje ovo, da mi odgovorite ako možete, imam ovde projekciju budžeta za period od 2009. do 2014. godine koji ste doneli kada ste usvojili Strategiju za mlade. Dobro je što svake godine od 2009. pa do 2014. godine rastu sredstva koja se opredeljuju za mlade. Interesuje me da li vi kao ministarka imate monitoring nad ovom projekcijom budžeta i da li je ovo stvarno stanje, da li puni budžet ovako kako je ovde navođeno u ovoj projekciji budžeta?
Pošto ću ostaviti kolegi Ranđeloviću vreme, na kraju bih htela da kažem da ovaj zakon neće poboljšati uslove života mladih, neće im omogućiti nova radna mesta, neće im omogućiti ništa bolje, neće im omogućiti da kupe svoj prvi stan. Ovaj zakon je možda dobar zato što je početak nečega što će otvoriti neku novu nadu za mlade, što sam na početku govorila, neki novi preokret za mlade u ovoj zemlji iskreno se nadam da u pisanju ovog zakona nisu učestvovale kolege iz PUPS, na početku je govorio moj kolega, jer vidimo dobro kakvu su nam zemlju ostavili, sa najvećom korupcijom. Jedino što su uradili u prethodnom periodu je da su mlade ljude vodili u ratove. Hvala.

Ministarka ima reč.
Izvolite gospođo Samardžić.

Hvala uvažena predsedavajuća. Pošto je bilo dosta pitanja koja je narodna poslanica Bugarčić postavila, iskoristiću priliku da na neke od njih odgovorim, pošto će biti prilike i da na druge odgovorim kada bude rasprava u pojedinostima.

Pošto ste pitali na koji način planiramo da sprečimo kao Vlada odliv mozgova, ne mogu naravno da govorim u ime cele Vlade, ali mogu da vam kažem kao predsednik Fonda za mlade talente šta je ono što Republika Srbija preduzima od kada je ovaj fond u nadležnosti Ministarstva za omladinu i sport, a to je od 2008. godine. Od tada pa do danas uloženo je 1,2 milijarde dinara u stipendiranje studenata koji studiraju u Srbiji, do hiljadu najboljih i studenata koji studiraju u inostranstvu. Takođe, nagrađujemo i učenike srednjih škola koji su osvojili neke od najznačajnijih mesta na republičkim, međunarodnim i svetskim takmičenjima, ove godine ih je bilo preko 700.

Ukupno smo do sada preko šest hiljada mladih ljudi nagradili i na ovaj način pokušavamo da im stavimo do znanja da se rad isplati. Međutim, mi i pratimo one koje stipendiramo, pa ću vam reći da su oni koji su 2008-2009. godine dobili stipendiju od ministarstva, većina njih je diplomirala, imamo izveštaje da su diplomirali i ispunili svoje odgovorne obaveze, a od toga 282 mlada stručnjaka su već našla posao. Na taj način, ne kažem da će ovaj zakon nužno naći posao za mlade, to nije ni njegova svrha, niti su sami mladi koji su učestvovali u izradi zakona to od nas tražili. Neće naravno pronaći ni stambene mogućnosti za te mlade, ali kao što rekoh bar je 282 stručnjaka iz te generacije koji spadaju među najbolje već našlo posao.

Ne znam na osnovu kog broja i kog istraživanja ste utvrdili da funkcioniše tačno 38 lokalnih kancelarija za mlade. Ponoviću vam da ih je 107 lokalnih akcionih planova usvojeno, to je naravno na osnovu angažovanja ljudi iz kancelarija za mlade, ali mogu da vam navedem primer da je u projektu omladinskog preduzetništva učestvovalo 98 kancelarija za mlade.

Pomenuli ste Lučane, pošto ste odatle verovatno vrlo dobro znate kako izgleda u Požegi. Tamo na primer ima izvanredna lokalna Kancelarija za mlade koja jako dobro sarađuje sa đačkim parlamentima. Na primer, đački parlament iz Požege, iz gimnazije gde ima takođe ljudi iz Lučana, koji inače nema kancelariju za mlade, zato verovatno niste ni svesni šta sve kancelarije za mlade rade, ali recimo zajedno je Kancelarija za mlade uspela da sa đačkim parlamentima renovira jednu česmu. Bila sam impresionirana naporom koji su mladi ljudi za to uložili, dobili sredstva, obezbedili način da se nešto što je od ranije postojalo tako osveži. Mislim da je to jako lepo. Pomenuću kasnije i šta sve druge kancelarije za mlade rade.

Primera radi, rekli ste da je to mehanizam zapošljavanja koalicije ili moje pojedinačne stranke, a kao izvanredan primer naveli ste lokalnu Kancelariju za mlade u Beogradu. Moram da vas podsetim da je član LDP, mladi član LDP koordinator te kancelarije za mlade. Kako možete javno da tvrdite da se to samo odnosi na naše koalicione omladince i kako možete da tvrdite da se sredstva dobijaju samo od strane onih koji pripadaju koaliciji?

Postavili ste pitanje da li imamo monitoring. Odmah ću vam reći da mi je veoma žao što niste pročitali izveštaj koji je Vlada usvojila i koji se odnosi na primenu akcionog plana povodom strategije gde se baš tačno kaže u kojim projektima, sa koliko sredstava su učestvovale što nevladine organizacije, što kancelarije za mlade, što ministarstva. U našoj strategiji tada je učestvovalo i u akcionom planu 18 ministarstava i svi oni imaju svoj doprinos u okviru primene strategije i naravno svoj budžet.

Poslednje što sam htela je da ja vas pitam, rekli ste da prema poslednjem istraživanju 24% doktora nauka želi da napusti zemlju. molim vas da mi kažete prema kom istraživanju, na kolikom je uzorku to rađeno i ko je to radio, kada ga već citirate na ovako važnom mestu? Hvala.