Dame i gospodo, moram da izrazim zadovoljstvo što je ponovo potpredsednik Vlade tu, jer nadam se da je otkrio ko je juče pisao onakve zakone gde se navodi da navodno postoji sud Evropske zajednice. Kao što znate, u Lisabonskom ugovoru postoji samo sud EU i to je skandalozno da mi iz opozicije moramo da vam ukazujemo na takve greške u tom evropskom pravu na koje se toliko pozivate.
Vratio bih se na ovaj zakon. Ponovo vidimo iste aktere kao juče. Ponovo vidimo da su glavni poverioci strane banke, tj. banke iz EU koje rade na teritoriji Republike Srbije samo što se danas ne spominje Evropska investiciona banka, ne spominje se Narodna banka Srbije već se radi o javnom preduzeću "Srbijagas" koje se, isto kao i Republika Srbija i Narodna banka Republike Srbije, zadužuje kod banaka iz EU koje su prisutne u monopolističkoj formi na teritoriji naše države.
Zaključak iz toga nije čudan a to je da su kamate lihvarske, da su velike i već u obrazloženju zakona vidimo da su one negde preko 5% što ćete priznati da je takođe skandalozno, jer euribor je negde oko 1%, a marža 4,19%, što je i sada neprihvatljivo kao što smo rekli juče. Na primer, ruski kredit za infrastrukturu je bio negde oko 3% a sada vidite šta će se desiti ako, ne daj bože, euribor kao pre nekoliko godina dođe na 5 ili 6%. Imaćemo takozvane evropske kredite od 8 ili 9%, možda i dvocifrene, sve je moguće.
Radi se o sumi koja je velika i za budžet i za naše građane koji pune taj budžet, negde oko 180 miliona evra plus 30 miliona, što znači da je glavnica negde oko 210 miliona evra, bez kamata, bez troškova, tako da mislimo da je trebalo ipak sa jednom opreznošću prići ovakvom olakom zaduživanju, ovako olakoj obećanoj brzini ulaska u EU jer ona nam donosi samo ovako štetne kredite, porast nezaposlenosti, porast inflacije i dalje urušavanje političkog i ekonomskog sistema Republike Srbije.
Konkretno, u članu 1. Predloga zakona vidimo da je tu "Banka Inteza", "Societe General bank", "Hypo Alpe Adria bank" i "Erste bank", a tu je i "Komercijalna banka". Ne bi se začudili da u nekom budućem periodu i ona bude dokapitalizovana, u stvari prodata Evropskoj banci za obnovu i razvoj. To nije neka tajna. Naš kolega iz stranke, gospodin Ivan Ninić je više puta pisao o tome da će verovatno doći do prodaje "Komercijalne banke" takozvanim evropskim prijateljima i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Dakle, kada pogledate taj član 1. videćete da se u stvari radi o preslikanoj vezi, stanju na finansijskom tržištu Republike Srbije, a to je da preko 75% drže banke iz EU i zato postoje ovako lihvorske i najveće kamate u Evropi. Verovatno je samo Moldavija na toj žalosnoj negativnoj listi pre nas.
Takođe, ugovor o kreditu je zaključen 6. jula 2011. godine, garancija prema članu 2. se mora aktivirati u roku od mesec dana i, naravno, ona će se prema članu 2. platiti iz budžeta.
Posebno je neprihvatljivo i to je još jedna vrsta dokaza o kakvom se finansijskom tržištu radi trenutno u našoj zemlji, član 3. U članu 3. se navodi da će sve ove banke, znači banke iz EU, "otplatu kredita" citiram "indeksirati u dinarima prema valutnoj vrednosti evra". Šta to znači? Znači da faktički u Republici Srbiji postoji dvovalutni sistem. Postoji zvanična valuta, to je dinar i nezvanična, faktička, valuta to je evro. Umesto da se postupi sa jednom vrstom državničke i ekonomske odgovornosti i da se jednostavno forsira ta zvanična valuta Republike Srbije – dinar, mi dozvoljavamo da strane banke iz EU, faktički podrivaju poverenje u dinar, podstiču inflaciju i priznaje se postojanje dvostrukog valutnog sistema.
Zašto je to opasno? Opasno je zato što, evro je dobar i to nije nikakva tajna za velike izvoznike kao što su Nemačka i Francuska, možda se može primeniti u mini državama kao što je Crna Gora ili tako nešto, ali za srednje države evropske, kao što je Srbija, Češka, čak i Poljska evro je poguban. Najbolji je primer Grčke, gde ste videli šta se desilo, kakva je kriza nastala zato što postoji politički projekat, a politički projekat je evro. Jer, ako ne postoji budžet koji podržava evro, ili je on minimalan kao što je budžet EU, ako ne postoje jedinstveni porezi na evropskom nivou, a ne postoje, onda je ta valuta jednostavno jedna vrsta političke volje a ne ekonomskih okolnosti. U tom smislu, primena evra, čak i u ovom faktičkom vidu, a ne daj Bože da Srbija uđe u tu evro zonu, je pogubna za naše izvoznike, za standard, za inflaciju, za spoljni dug i za sve ono što su doživele zemlje poput Grčke i zemlje nekog srednjeg nivoa.
Pametni ljudi u EU koji su iskusili taj tzv. raj u koji treba Srbija da uđe su protiv evra. Na primer, guverner poljske Nacionalne banke je za Finantional Times 25. maja 2011. godine decidirano rekao da Poljska neće prihvatiti evro. Mađarska je u martu 2011. godine odbila pakt za evro. Takođe, možda i najpoznatiji ekonomista sa prostora bivše Jugoslavije, gospodin Mensinger, koji je dugo bio guverner Centralne banke Slovenije je rekao da ga evro podseća na utopiju kakvo je bilo bratstvo i jedinstvo u bivšoj SFRJ.
To su činjenice, to je nešto što se ne treba skrivati od naše javnosti i zato je ovaj član 3. ovog predloga zakona štetan jer, faktički, uvodi i podržava dvovalutni sistem u Republici Srbiji. Nije nikakva tajna da to dovodi do urušavanja naše privrede, to je čak priznao i novi guverner u intervjuu u NIN-u, pre sedam dana, gde kaže da čak u jednoj Turskoj, koja nam u ničemu ne može biti uzor, se zabranjuje indeksiranje kredita u stranoj valuti. Tako da, ne vidim zašto ne bismo pokazali jednu vrstu hrabrosti, jednu vrstu, konačno, jednog stava dostojanstvenog prema EU, ako ni u čemu drugom, makar u toj vrsti ultimatuma da se tako beskonačno i bezrazložno zaduživanje mora vršiti u evrima.
Do čega će nas dovesti ovaj član 3. kao i ostali krediti koji se indeksiraju u evrima? Dovešće do inflacije koja je od januara do marta bila negde oko 14%, dovešće do deficita od 1,4 milijardi evra, od čega će sigurno preko 700 miliona evra ići ka bogatim zemljama EU, jer nas je na to dovela fraza – EU nema alternativu. Znači, preko 56% spoljne trgovine se vrši sa EU i, naravno, do evropskog standarda u pravom smislu reči, a ne ovog virtuelnog duga od 22 milijarde evra u martu ove godine. To je ta svetla budućnost koja nas čeka, kao što je u Mađarskoj, gde je dug već prestigao tu cifru od 100 milijardi evra. Vidimo da se čak i oni osvešćuju i pokušavaju da vode neku nezavisnu politiku u odnosu na EU i MMF.
Šta se u međuvremenu dešava u periodu od januara do marta ove godine? Jedini koji su imali prihode, koji su imali neki skok aktivnosti su oni koji posluju na finansijskom tržištu Republike Srbije, a to su banke iz EU. Na primer, upravo ova "Sosijete Ženeral" banka koja se pominje u Predlogu zakona je zaradila 25 miliona samo od kamata i provizija u ova tri meseca, "Unikredit" koja se takođe pominje – 34 miliona evra, a "Erstebanka" – 14 miliona evra.
Dok je narod sve više i više siromašan, dok raste nezaposlenost i spoljni dug, strane banke iz EU se bogate. To je činjenica koju niko ne može da ospori. To je i kontekst ovog zakona, to je kontekst ovog zaduživanja i svega onoga što će uslediti, ili se već desilo u vezi zaduživanja kod ovih banaka.
Čak je i gospodin najevropljanin koji je dobio tu nagradu, gospodin Dugalić, sekretar Udruženja banka priznao da su kamate u republici Srbiji u proseku na kredite 12,43%, što je skandalozno, a najblaže rečeno, lihvarski i zelenašenje.
Jedino ko hvali ove nakaradne uslove zaduživanja je predstavnik MMF u Republici Srbiji, gospodin Bogdan Lisovik, koji je posetio Privrednu komoru u aprilu ove godine i zatražio je da se prodaju javna preduzeća, da se otpuste radnici i, naravno, najlepše se izrazio o stanju u bankarskom sektoru.
Radi se o vrlo jasnom Predlogu zakona koji je štetan, koji je jedino koristan za banke monopoliste na teritoriji Republike Srbije – za "Erste banku", za "Sosijete Ženeral" banku, za "Hipo Alpe Adria" banku. Ne vidim zašto ne postoji jedna vrsta političke i ekonomske volje koja postoji čak u zemljama EU, kao što je Mađarska, a vidimo da i u Grčkoj postoji početak takve volje, da se tim bankama i tim lihvarskim kamatama stane na put.
Nemam iluzije da vi smete da uvedete porez, ekstra porez, tzv. tranzicioni porez koji bi trajao recimo tri godine i gde bi se oporezovale upravo te banke lihvari, koji bi svakako, u svakom pogledu pomogao starim građanima, penzionerima, onima koji se školuju, onima koji koriste zdravstvenu zaštitu. Međutim, očigledno je da nemate hrabrosti za takav jedan korak. Sve dok takva politika bude u ekonomskom delu Vlade Republike Srbije, neće nam biti bolje. Ova fraza – EU nema alternativu, mogla bi da se prevede na konkretan život i na konkretne ekonomske uslove "zaduživanje kod evropskih banaka nema alternativu". Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, počeću sa kraja vaše diskusije. Interesuje me jedna stvar – zašto je Albanija bitna za Srbiju? U kom smislu je to Albanija za Srbiju bitna zemlja? Kao sused, to poštujemo. Ali, ne znamo da se zvanična država rukovodi takvom politikom. -da li zbog ekonomskih odnosa iz prošlosti, da li zbog ovog duga od 10 miliona dolara koji ćete da naplatite, mi nemamo ništa protiv toga što ste uspeli da napravite sporazum, daj bože da to uspete da naplatite, ili možda najava iz Vlade, da ćemo KiM da delimo sa Albanijom?
Zbog čega je to Albanija za Srbiju bitna? Zbog suficita koji je u trgovinskim odnosima sa njom pravite? Da li nekada, da li sada ili u perspektivi računate da će to tako da bude? Albanija za Srbiju uopšte nije bitna država, ali Srbija sa Albanijom objektivno ima probleme. Pokazuje se da vi niste kompetentni da te probleme rešavate na adekvatan način, zato što ste pobornik i podržavate politiku koja je direktno suprotstavljena interesima Republike Srbije na delu teritorije koji se graniči sa državom Albanijom.
Što se tiče ovog sporazuma sa Albanijom, vi kažete da ćete da naplatite 10 miliona dolara od njih, mene interesuje kako to može da bude prihod budžeta Republike Srbije? Recimo, sticajem okolnosti znam da jedna fabrika, jedno preduzeće iz Vladičinog Hana ima potraživanja prema Albaniji od 120 hiljada dolara.
Mene interesuje da li će Republika Srbija, da li je uopšte to preduzeće "Južna Morava" fabrika čeličnih užadi koja je u kolapsu, da li dug tog preduzeća ulazi u ovaj dug od 10 miliona dolara koji ćete da naplatite, da li će svoje obaveze prema toj fabrici, u tom trenutku kad dođu te pare država da izmiri prema Vladičinom Hanu ili tom preduzeću, jer verujte mi za Vladičin Han u kom su prosečne plate po glavi stanovnika 2.000 dinara. Tih 120 hiljada dolara zaista će biti od velikog značaja. Interesuje me na osnovu kog sporazuma, ili ovog memoranduma, ovo treba da bude prihod budžeta Republike Srbije. Da li će Vlada Republike Srbije do kraja da iskrčmi pare koje će eventualno kroz ovaj sporazum da naplati? To je ono što me interesuje. Ne bih više da se zadržavam na ovom sporazumu, ali eto iskreno kao čovek koji ovde živi voleo bih da Srbija da izmiri svoja potraživanja, odnosno namiri svoja potraživanja sa tom za vas bitnom Albanijom.
Ono što je takođe, vrlo važno jeste da ste nekako banalizovali sve ovo. Čini mi se da su vam to poslanici rekli. Kažete danas vi – kad se gas ne plaća više ga nema. Znači, kakva je praksa u Srbiji? Kad gas ne plaćaš, "Srbijagas" dođe pa te kupi. Smeje se gospodin do vas, pretpostavljam da zna gde je "Agroživ", gde je srpska fabrika stakla u Paraćinu, MSK, kako se to beše zove iz Kikinde, Azotara Pančevo. Sad su u sav genijalni, pametni menadžerski, da kažem, sastav iz "Srbijagasa" sve te fabrike progledale i procvetale.
Ono, gospodine Đeliću, o čemu ste vi govorili a ticalo se ovog kredita i "Srbijagas" i njegovog položaja i značaja, možda je moglo da se odnosi, ali da danas razgovaramo o garancijama za 55 miliona dolara koje se odnose na kredite na konkretne programe i projekte, to su novci za koje država trebala da da garanciju i oni bi se odnosili na direktne investicije "Srbijegasa". SRS nema nameru da podrži garanciju za tekuću likvidnost u iznosu od 210 miliona dolara, odnosno evra, dolara, nije ni bitno, sasvim svejedno.
Poučeni iskustvom sa Vladom, sa odnosom prema javnim preduzećima, sa dešavanjima u javnim preduzećima, sa manirima koji tamo vladaju mi zaista nemamo poverenja niti znamo u šta će taj novac sve da ide. Podaci o dugovanjima, potraživanjima, odnosno obavezama i potraživanjima "Srbijagasa" su različita. Jedni pričaju jedno, drugi pričaju drugo. Kaže se da "Srbijagas" ima potraživanja u vrednosti oko 500 miliona evra, ali isto toliko i dugova.
Dvesta dvadeset miliona kažu da duguju dugoročno, sve ostalo su kratkoročna dugovanja. Sad je vrlo interesantna jedna stvar. Devedeset posto, kaže direktor Bajatović da duguju fizička lica, odnosno da fizička lica 90% svojih obaveza prema "Srbijagasu" izmiruju. Znači, "Srbijagas" nema suštinski problem sa fizičkim licima, "Srbijagas" 10% u tim dugovanjima nisu zanemariva i poštujemo i to, ali suštinski problem "Srbijagasa" ne prave fizička lica, prave pravna lica. Ko ne funkcioniše? Menadžment, država i institucije ili je nešto treće u pitanju. Opštine ne mogu da kupe, ako im pokrajine duguju ne mogu ni pokrajinu da kupe kao što su kupili Azotaru itd. U čemu je problem? Šta to država kupuje? Socijalni mir, deo političkog kolača. O čemu se radi? Sad će taj menadžment iz tog javnog preduzeća da upravlja Azotarom itd, itd. ovim firmama koje su kupili. Kupili su ih zato što su im dugovali. Dugovali su im zato što su nesposobni bili u finansijskom smislu da izmire svoje obaveze, pa ih je "Srbijagas" koji grca u problemima, uzeo da ih unapredi i stavi u funkciju. U takvoj državi živimo. Sad takvoj kompaniji treba da damo garanciju za još 200 miliona. Kako da ne?
Duboko verujemo da se velika većina i vas kojih nema večeras tu, a glasaće za ovakav zakon sa ovakvim stvarima ne slaže. Ali ono zašta zaista imamo argumente da verujemo jeste, kako koji zakon uđe u proceduru tako prepoznate kako se koja stranka sprema za izbore. što u smislu pozicije, što u smislu finansijskog pripremanja. Setite se lokalnih izbora po nekim vojvođanskim opštinama i ponašanju "Srbijagasa", konkretno u Vrbasu. Više je vozila "Srbijagasa" bilo angažovano nego privatnih vozila svih ostalih stranaka, ne možemo to da podržavamo i finansiramo. To su loši maniri.
SRS je protiv toga, može to da vam se sviđa ili ne, ali to je zaista tako i nećemo da učestvujemo u svemu tome. Da ste ovde došli da zahtevate podršku za 55 miliona odnosno za četiri ili pet tih garancija koje se odnose na konkretne investicije pa da onda pričamo o energetskoj stabilnosti sistema, jedno drugo u perspektivi itd, da vam dajemo pare za likvidnost? Vama? To je ravno samoubistvu, jer ste se pokazali kakvi ste domaćini i kako upravljate onim što vam je narod indirektno poverio na izborima, ali nadamo se da će se završiti na sledećim izborima, da će umeti ljudi da cene. Kako ste raspolagali njihovom voljom, njihovom i našom imovinom.
To je jedan deo priče vezan za ovaj set zakona o kojem razgovaramo. Gospodin Buha je potpuno u pravu. Ne postoji lokalna samouprava koja bi definisala svoja komunalna, da kažem zahvatanja ili takse, kako ste ih vi ovde napisali. Ne može gospodin Đelić, žao mi je, bilo bi genijalno da nam odgovori, kad se plaća zahtev, a kad se plaća rešenje koje dobiješ na osnovu tog zahteva. Faktički ili suštinski kad platite 2.000 za zahtev vi plaćate što ste podneli zahtev, a onda još 9.000 platite kad vam na konto tog zahteva napišu rešenje ili bilo kakav akt za koji ste podneli zahtev. Vi to tako možete, ali ako je to sistem da se puni budžet, ako je to sistem ili moderan, evropski kako vi volite da kažete metod da se ubiru prihodi onda smo mi zaista ugasili. Onda ova država ne treba da ide u 21, nego u 17. vek, pošto vi pričate o unapređenju, afirmaciji, standardima, tekovinama razvijenog sveta.
U čemu je problem da se donese jedan ozbiljan zakon o republičkim administrativnim taksama? Kakav primer vi dajete lokalnim samoupravama? Da li vam je sada jasno zašto su komunalne takse osam miliona u firmama ili firmama lokalnih samouprava. Zato što nema reda u državi ne može da ga ima i na lokalnom nivou. Gospodin Buha u ime SRS sve primedbe koje je izneo u tom kontekstu zaista stoje i zaista je u pravu, uopšte neću ulaziti u visinu taksi, jer na hiljadu druga deset hiljada za isti posao. Pretpostavljam da ta od 10 hiljada dinara posao treba da plaćaju likvidna i sposobna preduzeća u Srbiji o kojima smo ovde juče govorili za koje povlačimo 200-300 miliona evra da im finansiramo likvidnost. Za drugo zaista niti mogu uzimaju pare niti na kraju krajeva neko daje pare. Zato smatramo da živimo u državi besmisla, jednostavno sistem je obesmišljen.
Postavlja se pitanje da li zaista više bilo šta diskutovati i komentarisati. Zbog vašeg pristupa poslu i odnosa prema državi. Kako građani da dožive ozbiljnu državu? Ako vi predstavljate i promovišete na ovakav način. Pogledajte porez ovaj prvi, izmene i dopune poreza na dohodak građana. Ne mogu poreske izmene, ne može država ovako parcijalno da se bavi porezima. Ovo je stihija, ad hok sad ćemo ovo, sutra ćemo ono. Krpi rupu tamo gde se voda pojavi umesto da se promeni bure i onda tražimo odgovore zašto nam se dešava ovo što nam se dešava.
Zamislite sad ovo. Gospodin Đelić kaže, kako je to malopre rekao, podsticaj u poljoprivredi, pazite on je ove izmene i dopune našao da nazove delimično podsticajno u poljoprivredi.
Znate šta su napisali u zakonu? Porez na prihod od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod ima neznatno učešće u strukturi prihoda budžeta. I sad takvi prihodi treba da predstavljaju, odnosno oslobađanje od tih prihoda treba da predstavljaju podsticaj u poljoprivredi. Da ga čovek pita deset godina, kakav je posed u Srbiji kad je poljoprivreda u pitanju? Da ga čovek pita šta je strategija u ovoj državi kad je poljoprivreda u pitanju? Kakva je struktura subvencija? Kome se daju subvencije? Kada se daju subvencije? Ako bi dao odgovor neko normalan i ozbiljan, da nisu fraze i floskule, evo ja ću povući sve što sam rekao i javno ću da se izvinem.
Juče smo mu rekli, znate zašto jedemo paradajz iz Turske? Zato što su nam ovo podsticaji u poljoprivredi. Zato jedemo pasulj iz Azerbejdžana ili Kazahstana. Zato uzimamo jabuku iz Makedonije, a iz Čačka bacamo jabuke, trule ili što ostane damo za rakiju poljoprivrednicima. Zato što su nam ovo podsticaji u poljoprivredi.
Mi smatramo da država mora da napravi presek i da zauzme stav kakvu će poresku politiku da vodi. Ovo jeste tačno da će neznatnu poresku evaziju da naprave. Ali znate kako se u mom kraju kaže – kap po kap vir se vir. Pa imate pad prihoda od PDV, zato što imate pad potrošnje.
Sa druge strane imate pad uvoza. Imate inflaciju, koja nominalno možda i napravi veće prihode od PDV, ali realno ih obara i smanjuje. Vi to nećete da prikažete, jer vam statistički odgovara da napravite avanturu s tim i da prikazujete rast. Imate problem u ubiranju prihoda sa imovinom, zato što imate neefikasne poreske administracije na lokalnom nivou. Zato što ljudi ne shvataju značaj ubiranja tog poreza. Čekaju transferna sredstva koja im Mlađan Dinkić obećava, a znaju i sami da ih neće biti i žive u fikciji.
Imate pad broja zaposlenih, pa imate pad ovoga, pa imate pad onoga. Kad se to sve skupi na kraju odakle pare u budžet. Nema para u budžetu. Onda se pojavi budžetski deficit od toliko procenata i naš vrli potpredsednik nas poredi sa Britanijom. Kaže pa vidite u Britaniji je deficit veći duplo, 6, 8%, kod nas je 4%. Tako je. Ali Britanija to sebi može da priušti, a Srbija ne može da priušti ono što u Britanija radi jedna mesna zajednica. Ali ne zato što Srbija ne vredi, nego što je aktuelna vlast napravila takvom kakva jeste.
Na kraju, ja se zaista nadam da će se na sledećim i posle sledećih izbora sa ovom politikom raskrstiti, da će se poreskom politikom u ovoj državi baviti ozbiljni ljudi. Napraviti svemu tome jedan ozbiljan pristup. To će obezbediti sigurnost fiskalnog sistema u ovoj državi kroz vreme i moći ćemo da živimo život dostojan čoveka u 21 veku, a ne da živimo u fikcijama i izmaglicama koje nam gospodin potpredsednik zajedno sa svojom ekipom i svitom nudi poslednjih deset godina. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Dame i gospodo, kada je reč o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana složiću se sa mojim kolegama da su zaista u pitanju vrlo male, pre svega tehničke promene. Iako je porez na dohodak građana vrlo značajan segment politike javnih prihoda koji se reflektuje na mnoge druge segmente, pre svega ekonomsku efikasnost, tržište rada, konkurentnost i niz drugih stvari.
Ako pođemo od činjenice da porez na dohodak građana učestvuje u strukturi javnih prihoda koji su povezani u vezi sa ekonomskim, socijalnim i drugim faktorima u jednoj nacionalnoj privredi onda zaista moramo da konstatujemo i izrazimo žaljenje što je Vlada propustila još jednu priliku da način i korak ka reformama ovog segmenta. Reforme poreza na dohodak građana očigledno biće još dugo vremena, bar za ovu vladu, tema koja će da se zaobilazi. Pre svega, govoreći o ovom predlogu zakona, mogli da kažemo i govorimo o tome šta je to vlada propustila da uradi u nedostatku volje i političke hrabrosti.
Oslanjajući se na samo jedan primer i ovog predloga zakona, o njemu je govorio i ministar Đelić, a govorio je i moj kolega Stevanović. Naime, ministar Đelić je rekao da se država umesto da prihoduje, ona se odlučila da daje podsticaje poljoprivredi, a što nije tačno, što je u neku ruku i smešno. Naime, i ovim izmenama oslobađanje poljoprivrednika, poreza na katastarski prihod za 2012. godinu, kao što je to učinjeno i u periodu od 2004. do 2011. godine, prezentuju se kao značajan podsticaj za ulaganje u poljoprivredu. Sasvim pogrešno. To će vam potvrditi svi poljoprivredni proizvođači, jer ova stavka u ukupnom porezu jednog poljoprivrednika je najmanja. Uostalom, to priznaje i sam predlagač zakona koji kaže da je učešće ovog prihoda u ukupnoj strukturi prihoda budžeta vrlo mala, odnosno zanemarljiva.
Tako, na primer, poljoprivredni proizvođač koji poseduje oko 30 ha na ovu stavku izdvaja svega dve, tri hiljade dinara, dok na stavku nadoknade za navodnjavanje i odvodnjavanje odlazi čak oko 80% ukupnih izdataka. Zbog toga ovo nikako ne može da se nazove podsticajem za poljoprivredu i nikako ne bi mogli da se složimo sa konstatacijom koju je izneo ministar Đelić, tvrdeći da će ovo biti podsticaj koji će omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da na tržište plasiraju kvalitetne proizvode. Potrebno je mnogo više od ovog, a složićete se, ušteda od dve, tri hiljade dinara nije dovoljna.
Kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, moramo da konstatujemo da visina pojedinih taksi i dalje je ostala ista, nepromenjena, odnosno da ona se drastično odražava na i onako nizak standard građana. Možda smo upravo ovim izmenama očekivali da će vlada napraviti korak ka njihovom smanjenju, a pogotovo zbog teške ekonomske situacije u kojoj danas žive gotovo svi građani Srbije. Međutim, to se nije desilo. Doduše, ima jedan izuzetak koji se odnosi na naknadni upis u matične knjige rođenih, koji se oslobađa plaćanja taksi. Postavlja se pitanje, da nije u pitanju Dekada Roma da li bi se Vlada odlučila na ovaj korak. Pre svega, postavlja se pitanje zašto se odlučila pre svega tek sad na takav jedan korak.
Kao što vidimo, ovim zakonom uveden je veliki broj taksi koje do sad nisu postojale. Neke takse opravdano zbog usklađivanja sa drugim zakonskim propisima. Međutim, neke su se tu našle i neopravdano. Takođe, evidentna je njihova neusaglašenost, pošto ih predlažu različita ministarstva. Da vas podseti, visina takse treba da odražava troškove organa za obavljanje poslova i radnji u vezi sa taksenom obavezom. To je ustvari trošak državnog organa za obavljanje tog posla, a što nije slučaj sa ovim taksama. Iako je ministar Đelić u svom uvodnom izlaganju rekao da će sad konačno da se zna šta se tim taksama plaća, mi moramo da konstatujemo da se tek nakon ovog neće znati šta se plaća, odnosno da građani neće znati šta kojom taksom plaćaju, odnosno šta se kojom taksom i koji se troškovi pokrivaju.
Sledeći zakon o kome ću malo govoriti je zakon o davanju garancije RS u korist banaka Inteze, Sosijete Ženeral, Hipo Alpe Adrije, Erste banke, Komercijalne i Unikredit banke po zaduženju "Srbija gasa".
Zakon takođe potvrđuje činjenicu da će ekonomska situacija u zemlji, koja je takva kakva jeste, ići na ruku poslovnim bankama, dok god se država i javna preduzeća budu neodgovorno ponašali i ulazili u izuzetno nepovoljne kreditne aranžmane. Davanje garancija za celokupni iznos kredita sa takvim kreditnim uslovima je zaista neodgovorno. Kamatna stopa koja predstavlja tromesečni euribor plus kamatna marža od 4,19% na godišnjem nivou je velika, uostalom, sličnu konstataciju je izneo i ministar Đelić. Zaista je neobjašnjivo da se ulazi u kreditne aranžmane, gotovo po pravilu, uvek sa istim bankama koje s druge strane uvek nude nepovoljne kreditne uslove.
Nameće se zaključak da je u ovoj državi gotovo sve podređeno bankama, što je zaista neverovatno. Postavlja se pitanje - gde je tu privreda, odnosno, gde u takvom okruženju i u takvim pravilima koje je Vlada sama nametnula, sama je učestvovala u njihovom kreiranju, pozicionirati privredu? To je jedno, pre svega, možemo da kažemo bahato ponašanje države, bahato ponašanje menadžmenta pojedinih javnih preduzeća koje je zasnovano na kratkoročnim projekcijama uz odsustvo bilo kakve analize dugoročnih efekata takvih poteza.
Umesto ozbiljne analize i traganja za povoljnijim kreditnim aranžmanima, ako se oni ne mogu izbeći, a neću sada da ulazim u to zašto je zaduživanje postala jedina opcija u ovom slučaju, nameće se utisak da se prihvata prvi kreditni aranžman koji se ponudi, iako nije tako, ali prosto se stiče takav utisak, ne bi li se ugasio požar, poslovne banke pri tome zaradile, a poreski obveznici sve to lepo isfinansirali.
Da ponovimo kao i juče, izražavamo sumnju da će preduzeće, u ovom slučaju preduzeće Srbijagas biti u stanju da vrati kredit. Izvesniji je scenario da će aktivirati garancije Republike Srbije i kada se predlažu ovakvi zakoni nikada ne treba zaboraviti da se garantuje budžetskim sredstvima, da se garantuje novcem poreskih obveznika. To su razlozi neki, o drugim razlozima su govorile moje kolege i govoriće, zbog kojih SRS neće da podrži ove predloge.

Narodni poslanik Vladan Jeremić ima reč.

Činjenica je da već godinama slušamo najave o poreskoj reformi. Takođe smo i svedoci toga da, kako koje izmene i dopune poreskih zakona stignu u parlament, da je jasno da se to čekanje na poresku reformu  u Srbiji praktično pretvara u "čekanje Godoa".
Neki od ovih važnijih poreza u Srbiji jesu uređeni na način kakav jeste u svetu ili EU na dobit, PDV, akciza, carina, itd, ali jedan nije, a to je onaj koji bi, u principu, trebalo da bude nekakav osnovni cilj svake reforme poreskog sistema, a to je upravo porez na dohodak građana. Sad ono što se nameće kao ključno pitanje jeste svakako da li Vlada zaista ima nekakvu nameru da se ozbiljno pozabavi sa pitanjem oporezivanja građana ili ne? Ono što jeste činjenica, to je da je porez na dohodak građana svakako važan fiskalni oblik u sistemu javnih prihoda Srbije, a da sve ono što se dešavalo u periodu od 2001.-2009. godine, kada su usvajani novi propisi u oblasti oporezivanja dobiti preduzeća, poreza na imovinu, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, akciza, poreza na promet od 2005. godine i čuvenog PDV, da je izvršena promena tog nekog institucionalnog okvira u domenu pomenutih javnih prihoda. Međutim, i kada je usvajan zakon o porezu na dohodak građana jasno je da nije izvršen nekakav suštinski zaokret u toj politici oporezivanja dohotka fizičkih lica, već je praktično došlo samo do reafirmisanja tog tzv. mešovitog sistema oporezivanja koji se danas primenjuje u Srbiji, a retko se u tom obliku može susresti u nekim savremenim poreskim sistemima.
Jasno je iz ove uvodne napomene da je reforma poreza na dohodak građana zapravo najvažnija poreska reforma pred kojom se Srbija nalazi u ovom narednom periodu.
Za razliku od nekih drugih poreskih oblika, pri oporezivanju dohotka građana u svetu postoji ta izražena raznolikost i to je posledica, pre svega, brojnih složenih uticaja ovog poreskog oblika i na ekonomsku efikasnost i na tržište rada i na međunarodnu konkurentnost, pre raspodele dohodaka itd. Pri tom je izuzetno važno naglasiti da se taj nekakav stvarni, realni, ekonomski i socijalni efekti primene određenog oblika oporezivanja mogu naravno značajno razlikovati od onih predviđanja koja bi mogla da pruži neka teorija. Zbog toga je, pogotovo za zemlju kakva je Srbija, jako bitno da se pre donošenja odluke o izboru određenog oblika oporezivanja dohotka građana u Srbiji detaljno proanaliziraju i prednosti i nedostaci svakog od njih i to ne samo u tom teorijskom delu, već ono što je mnogo značajnije, a to je u praktičnom delu i iz iskustava zemalja koji su taj oblik primenile itd.
Neophodno je da se uvaže sve karakteristike privrede kakvu, nažalost, imamo u Srbiji, njene potencijalne razvojne ambicije, odlike poreske administracije, nivo poreskog morala, itd. Dakle, brojni su nedostaci postojećeg modela oporezivanja dohotka građana u Srbiji. Jasno je da sve to upućuje na potrebu jedne njegove temeljne reforme, ali, ponavljam opet reforme koje je zasnovana pre svega na odlikama privrede, odlikama poreske administracije i sa druge strane se smatra da bi za Srbiju bilo najpogodnije rešenje da se svi ti aspekti uključe prilikom izrade jednog takvog suštinskog i radikalnog informisanja poreskog sistema i sve to bi, kao rezultat trebalo da uslovi donošenje jednog jednostavnijeg sistema poreza na dohodak građana koji bi, na kraju krajeva, stimulisao ekonomski rast koji je preko potreban rad.
Činjenica je da ovakve nazovi zakonske izmene u smislu ili u vidu ovakvih izmena i dopuna zakona jednostavno unose određenu nesigurnost, neizvesnost u privredno okruženje i otuda je zaista neophodno da se na jedan duži rok ustanovi takav ekonomski održiv sistem poreza na dohodak građana.
Naravno da veliki problem predstavlja i činjenica da jedan od najvažnijih makroekonomskih faktora, iako nam je premijer Cvetković pre par dana saopštio da smo ostvarili makroekonomsku stabilnost i da će biti još bolja naredne godine, ali svakako da na izdašnost tog poreza na dohodak građana predstavlja stopa zaposlenosti, a podaci su, kada je o Srbiji reč, poražavajući jer je stopa nezaposlenosti na izuzetno visokom nivou. Sam podatak o učešću poreza na dohodak u BDP Srbije koji iznosi oko 5% dovoljno govori o situaciji u kojoj se nalazimo.
Odgovor na pitanje – kakvi bi efekti poreske reforme mogli da nastanu, može se dati isključivo na osnovu jedne pravne analize, a ne na osnovu ovakvih kozmetičkih predloga o izmenama i dopunama poreskih zakona. Ono što je suština jeste da se takva analiza pre svega zasnuje na realnom stanju u privredi u državi, a ne na prikazima ili direktivama i praksama nekih drugih zemalja.
Na kraju, vraćam se zapravo na početak, pitanje je da li ova vlada ima snage i želje da suštinski i radikalno informiše poreski sistem. Nažalost, mislim da i meni i najvećem broju građana Srbije je jasno da je odgovor odričan, a procenat da će doći do reforme poreskog sistema je otprilike identičan procentu po ulasku Srbije u EU, dakle gotovo nikad. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Koliko imam vremena?
(Predsednik: Dvadeset minuta.)
Znači, u tri sata i dvadeset minuta, u odloženom prenosu. Dobro.
Na početku da dam uputstvo, pošto imamo samo pet poslanika vlasti, šest iz SRS. Postavlja se pitanje ovde – ko je vlast, a ko opozicija?
Nema čak ni predstavnika Vlade, ko da ste Vlada u senci, ne znam. Znači šest poslanika SRS je dovoljno da sredi kompletnu tu koalicionu vlast od G 17 pa da ne ređam dalje itd. Dobro je, bez obzira u koliko sati se bude gledalo, biće na Jut jubu, nemojte da se sekirate, gledaće ljudi ovo. naši snimaju pa će da prikažu sve to, da bude ljudima jasno ko pokazuje veliko interesovanje, brigu za ono što se dešava u Srbiji, pa čak kad je u pitanju garancija od 200 miliona evra. Vidite, SRS je uporna u sprovođenju svoje ideologije pa nam nije teško i u ovo nevreme da pričamo, da iznosimo naše stavove, a ovi koji su vlast, naročito poslanici koji daju podršku svojoj vladi, reformisanoj, njih baš briga. Oni smatraju čim je ušlo u dnevni red, biće izglasano. Šta će da bude izglasano? Nije ni bitno šta bude izglasano. Važno da je evropski. Znači, evropski se zadužujemo po svim osnovama.
Moram da vas podsetim, danas je Vidovdan, velike se akademije dešavaju u ovom trenutku, organizacije Srpske pravoslavne crkve u znak sećanja šta je bilo 1389. godine, a u 18,00 časova mi smo bili prisutni na jednoj akademiji gde smo podsetili građane da je 2001, zamislite gospođo Đukić-Dejanović, 2001. na ovaj dan današnji uhapšen Slobodan Milošević i isporučen Haškom tribunalu. Nadam se da niste zaboravili ko je Slobodan Milošević. Dobro. On je isporučen i ja sada dolazim do zaključka, sreća njegova što je bio 2001. da je bilo 2010. ili 2011. njega bi verovatno isporučio Ivica Dačić. Tu se desio neki tektonski poremećaj. Vidite, sve što se započne na Vidovdan loše se završi.
Mi smo jutros krenuli sa Zakonom o mladima…
(Predsednik: Hoćete molim vas da govorite o temi.)
Jeste, jeste, četiri zakona imamo.
(Predsednik: A kada je kod poremećaja tektonskih na današnji dan, molim vas nemojte davati doprinos svojim učešćem u raspravi.)
Vidite, na Vidovdan 1389. godine desio se sumrak civilizacije. Srbi nejaki morali da štite zapadnu Evropu.
(Predsednik: Imate mogućnost da govorite o temi koja je na dnevnom redu.)
Pa i gas dobijamo sa tih prostora, ima veze. Takođe i 2001. godine tektonski poremećaj, je rečeno – samo da isporučimo ovoga jednoga i svima će da nam svane i sada se otprilike isto kaže – samo da damo garanciju za 200 i nešto miliona našem dragom "Srbijagasu", jer su napravili velike troškove povodom izbornih kampanja, da li se sećate gospođo Đukić-Dejanović, u opštini Vrbas, Ravno Selo itd. tamo je bilo zapošljavanje ljudi samo da se glasa za SPS, kažite koji je član?
(Predsednik: Član 103. Ustava vam daje pravo da govorite, ali ne neistinu i ne možete biti odgovorni za ono što izgovarate kao poslanik, ali ja vas zaista molim da ne iznosite neistine.
Gospođo Đukić-Dejanović, imamo snimljeno kakva je bila kampanja.
(Predsednik: Molim vas da ne iznosite neistine. Možete razgovarati, odnosno učestvovati u raspravi na temu koja je na dnevnom redu bez tako širokih ne samo zahvata nego tendencija da očigledno pošaljete političke poruke koje najviše štete vama i vašoj političkoj opciji.)
Nemojte vi da se sekirate za moju političku opciju. Moja politička opcija se bliži 90-om procentu naklonosti građana. Nemojte vi da se sekirate za nas, ja samo moram da dam strukturu zašto moramo da damo garanciju jednom javnom preduzeću od 200 i nešto miliona evra. Zašto? Zašto to preduzeće nije izmirilo obaveze? Pokušavam da nađem strukturu troškova tog preduzeća, pa se tu nalaze automobili, zapošljavanje partijskih kadrova, obećanja, sprovođenje izbornih kampanja…
(Predsednik: Morate znati da ne rade svi onako kako ste vi radili u poziciji da radite.)
Kada sam ja bio u poziciji da radim?
(Predsednik: Pa, kada ste bili ministar, na primer.)
Tada smo bili zajedno.
(Predsednik: Molim vas, nemojte samnom da vodite dijalog. Molim vas, nismo bili zajedno.)
Molim vas, to je bilo mnogo lepo vreme kad smo bili zajedno u koaliciji.
(Predsednik: Ako ste radili tako kako sada pričate, a pretpostavljam da pričate iz svog iskustva, onda nismo radili na isti način.)
Tada smo se borili protiv NATO pakta, gospođo Đukić-Dejanović, čuvali KiM da bude u sastavu Republike Srbije, bili smo svi patriote, sećate se, narod je rekao na referendumu, ne stranoj čizmi, to je mnogo lepo vreme i ja se ponosim na to vreme. Što se vi stidite tog vremena?
Da vidimo kakva je ta struktura troškova, tog preduzeća i zašto mi moramo danas, pošto vidite kako je rečeno, nema alternative, ja sam znao da nema alternative kada je u pitanju Evropa, a sada sam čuo da nema alternative kada je u pitanju garancija, kada je u pitanju ovo i ono, ja ne volim da živim u društvu koje je bez alternative, u osnovi demokratije se nalazi mogućnost izbora, a to znači više alternativa.
Da li je ovo jedini način da se izađe iz ovih problema? Nije. Ima boljih načina. Zašto ste izabrali ovaj način? Ja vam pričam 11 godina da vodite državu u dužničko ropstvo i pitanje je čije su pare, čiji je osnivački kapital kod ovih banaka. Mi još nismo dobili odgovore vezano za Kipar. Sećate se, od kada je već tražim odgovor na pitanje, čarapa na glavu pa promašena zgrada Narodne banke, sećate se kada su 2001. godine došli neki na vlast, svi su jurili za tim kovčegom na Kipar, i Velimir Ilić je ovde priznao kako se on interesovao, pa onaj Bogavac iz DB, pa Batić, pa Fija, pa Mlađan Dinkić. Gde su te pare, molim vas? Prvo je bilo, možemo odmah da podignemo milijardu i 700 miliona, a onda se licitiralo na kom egzotičnom ostrvu se nalaze te pare. Ja moram da proniknem u skrivene tokove novca i šta se sve finansira zaduživanjem? Opstanak vlasti. Zašto treba štititi ovakvu vlast, zašto ići u zaduženja koja treba da omoguće opstanak ove koalicije, ove vlasti i ove samoubilačke politike koja glasi – idemo ka zapadu, a na zapadu se nalazi ambis i uvek je Srbija pogrešila kada se okrenula prema zapadu. Svaki političar na ovoj teritoriji koji je verovao zapadu je stradao ili pokojnik.
Molim vas, to je jedno iskustvo, to nije nagađanje, to je bolno iskustvo koje preživljava ovaj narod.
U ono drago vreme, gospođo Đukić, vama i meni, dakle, kada smo bili u koaliciji, bio sam zadužen da napravim kalkulaciju troškova vezano za gas. Pošto ste me sada presekli, neću da vam kažem kakva je ta kalkulacija, to ću na nekom lokalnom mediju da objasnim građanima u čemu se ogleda ta velika podvala.
Da krenemo na ovaj prvi zakon koji je na dnevnom redu, a tiče se poreza na dohodak građana, dve epohalne stvari se tu dešavaju. Prva epohalna stvar jeste da nam je rečeno da od 2002. godine na ovamo u suštini ne postoji katastarski prihod kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Moram da vam kažem da on stvarno ne postoji. To sada može neko teoretski da razmatra na 10 ha zemljišta kada se obradi, kada se saniraju svi ti troškovi, pa kada se proda roba, koliki je taj prihod, ali to je sada imaginacija. Zašto? Imaginacija iz jednog prostog razloga, dok nije bilo traktora u Srbiji, svaki kvadratni santimetar poljoprivrednog zemljišta je obrađen. Od kada je Tito izvršio industrijalizaciju ušli su traktori, 50% poljoprivrednih površina se ne obrađuje u Srbiji i to je činjenica.
Mi nemamo katastarski prihod kod poljoprivrednog zemljišta. Ta kategorija treba da se izbaci iz knjiga. Zašto? Ova Vlada priznaje, ko se registruje, upali traktor i obradi zemljište, ima toliko i toliko dinara i država ga čašćava što obrađuje poljoprivredno zemljište. Kada bi postojao katastarski prihod, država ne bi vršila tu vrstu subvencije.
Ništa epohalno se nije desilo. Katastarski prihod na poljoprivredno zemljište ne postoji, on je nemoguća kategorija ili što bi rekli ekonomisti gubitak na supstanci. Kada su troškovi mnogo veći nego prihod, kraj priče i nema šta da se oporezuje i nema potrebe neko da plaća, pogotovu kada se pogleda kakva je demografska slika da u selima sa nekoliko hiljada ha katastarskih površina imamo dva ili tri domaćinstva i tamo se nalaze uglavnom stari ljudi kojima je potrebna pomoć i koji nemaju ni mogućnosti da obrade zemlju, jedino mogu da gledaju kroz prozor kako im imovina propada i da ih boli duša.
Ništa epohalno vi niste uradili. Vi ste samo praktično omogućili vašom politikom da se sela intenzivno prazne, a da se prigradska naselja šire i da dobijamo novu kategoriju socijalnih slučajeva. Kada u jednoj državi neko ko ima 10 hektara poljoprivrednog zemljišta u toku godine obradi to sve, ima i uzgoj stoke itd, itd. i na kraju godine podvuče crticu i vidi da je u minusu, onda nešto nije u redu sa sistemom u državi, a ne sa onim čovekom koji marljivo obrađuje svoju imovinu. Zato nije ni čudo što i u Banatu imamo sirotinjska domaćinstva na poprilično velikoj površini zemljišta koja se, navodno, vodi kao njihovo i daje im neki katastarski prihod.
Znači, sistem je truo. Ovo je sistem koji obezbeđuje rad. Ovo je sistem koji kaže čoveku – nemoj da radiš, imaćeš minuse, dođi u prigradsko naselje, budi socijalni slučaj, ali je važno da imaš mobilni telefon, da imaš lap-top, da posle 24 časa gledaš one ludačke emisije na ovim televizijama, da nalaziš svoje duhovno zadovoljstvo. Ne treba da gledaš decu, ne treba da gledaš familiju, treba da budeš individualista, u najbrutalnijem zapadnoevropskom smislu reči. Borim se iz petnih žila da to ne pobedi u Srbiji, da to ne pobedi u pravoslavlju, i to je moje legitimno pravo. Ta vrsta individualizma ne sme da zaživi u Srbiji. To se neće sviđati onima što ulaze u diskoteke, što učestvuju na paradama, neće da se sviđa onima koji streme EU. Mi nismo predodređeni kao narod za takve stvari. Onda ispada, kada na hrast nakalemite bananu, niti će biti hrasta, niti banane, nego ima da se osuši. Mi se sušimo kao narod, upravo zbog te pogrešne politike i pogrešnog pelcovanja. Sve svoje snage usmeravam u drugom smislu.
Da li razvijamo sela? Ne razvijamo sela. Nama su važni koridori, da njima tutnje hladnjače, kamioni EU, kako bi njihova roba što pre otišla i osvojila neka tržišta. Kao predstavnik jedne nacionalne stranke, za mene je najvažnije da bude zadovoljan naš građanin i da mu se garantuju ista prava i u nekom selu 50 kilometara od varošice kao i ovome u beogradskom krugu dvojke. Da li je to moguće? Nije moguće u punom kapacitetu, ali država ne sme ni jedan član ni jednog zakona da donese iz koga bi se videla ta vrsta socijalne, ekonomske, političke i bilo koje druge vrste diskriminacije. Protiv toga se borim parlamentarnim sredstvima.
Naravno da moje reči nisu ugodne za vaše uši. To namerno radim. Zašto to ne bih radio namerno? Hoću da skrenem pažnju, malo mi je 80% popularnosti SRS. Želimo da skratimo popularnost, kao u vreme Pašića, kada je to bila maltene jednostranačka skupština, gde su listom građani glasali za poslanike SRS. I dan danas po selima postoje zadužbine radikalskih poslanika, bolnice i škole. To mi hoćemo da se vrati i sve radimo da se to vrati.
Druga stvar koja se dešava u ovim izmenama zakona o porezu na dohodak građana, vidite, vi ste prinuđeni, godinama ste se pripremali, a sada ste prinuđeni da statistički pređete sa jednog oblika izračunavanja inflacije, kao rast cena na malo, na indeks potrošačkih cena. Zašto? Zato što u indeksu potrošačkih cena malo pondera vuče i mali je uticaj onih cena koje su u nadležnosti države. Znači, ono što država određuje cene, to malo utiče na indeks potrošačkih cena, te se tako fiktivno prikazuje niža inflacija od one koja realno jeste.
Izvinite molim vas, da je ovaj obrazac utvrđivanja inflacije primenjen 2000. godine, mi ne bismo imali onakvu inflaciju. Znači, u pitanju je matematička kategorija. Ona je interesantna. Za koga? Interesantna je za one koji duguju bankama, jer imaju obavezu pošto su ljude naterali da uzimaju kredite za stanove, lizing itd. U međuvremenu su ljudi izgubili posao i onda su oni zainteresovani da smanje svoju odgovornost. Njihova bi se odgovornost mnogo više videla u kategoriji rast cena na malo, ali se zato ide na potrošačke cene, smanjuje se njihova odgovornost, oni ne utiču na rast inflacije, nego utiču neki drugi faktori. Tako da, oni koji otplaćuju stan, imaće zadržanu ratu itd, ali niste rešili problem, oni su u međuvremenu izgubili posao. To što ste mu spasili tu ratu ili zamrzli na neki nivo, slaba je vajda, izgubili posao ljudi, nemaju da prežive, a kamo li da izmire svoje obaveze.
Beograd nije reprezent za celu Srbiju po svojim prihodima. I dalje ste nastavili u ovom zakonu da ne pravite razliku šta su prihodi, a šta su primanja, pa član 10. i član 1. međusobno ne pričaju. Član 10. treba da izuzme iz obračuna poreza na dohodak građana sve ono što se izuzima, a što je napisano u članu 9. Tu do kraja niste sproveli tu operaciju. Zašto? Zato što suštinski ne pravite razliku između toga šta je prihod, a šta su primanja.
Jednostavno, pobrkalo se to, mene to i ne čudi, obzirom da je gospodin Đelić jedva ubo zakone koji su na dnevnom redu. Napravio je 16 materijalnih grešaka obrazlažući ova četiri zakona. Dobro, to nije prvi put kada je u pitanju Boža. I kada su ga častili sa jagnjetom, on je pobrkao i uzeo šarplaninca. Znate taj vic o Boži Đeliću?
Da pričamo dalje o ovom zakonu o porezu na dohodak građana. Nije mi jasna ova kombinacija sa volonterima. Zašto mi nije jasna? Ako od obračunatog poreza se odbije 40%, kome to ide? Da li to predstavlja prihod volontera? Prema vašoj formulaciji – ne. Kada ga uhvate ovi Gutini iz Uprave prihoda, da vam ne pričam šta će da ispadne u tumačenju.
Idemo dalje. Što se tiče Zakona o republičkim administrativnim taksama, moram da vam skrenem pažnju da niste tu najgori, niti ste izmislili rupu na saksiji. Ova operacija indeksiranja ili ofrlje određivanja iznosa administrativne takse je krenula u ovoj zgradi 1993. godine i idejni tvorac tog koncepta i rodonačelnik je bio opozicioni poslanik Miroljub Labus. Tada su na dnevnom redu bile sudske takse za Savezni sud, za saveznu državu i savezne administrativne takse. On je dao ideju ljudima o indeksaciji. Onda se to zaledilo u našem pravnom sistemu i videli ste i sami da su prihodi po osnovu republičkih administrativnih taksi postali impozantan prihod budžeta Republike Srbije. To ne sme da se desi. To mora da bude simbolično i da obuhvata samo troškove evidentiranja, a ne ono što pišete u obrazloženju – trošak usluge koju država pruža građanima. Nema država obavezu da pruža uslugu. Država ispunjava svoje nadležnosti, svoje poslove mora da obavi. Te takse moraju da budu niže da bi omogućile svakom pojedincu da ima dostupnost državnim organima na jeftin način, a vi ste od toga napravili akcizu, PDV ili ne znam koji drugi strašan poreski prihod. Onda se čitaju nenormalni podaci u pogledu iznosa tih taksi. Taksa nije naknada za uslugu, zapamtite, nego država nema para, rešila je problem i kako da se obezbede pare – diži do neba sve redom, akcize, poreze, zaduženja itd. Ako neko počne da kritikuje, kažu – ti si protiv penzionera, ti si protiv zdravstva, ti si protiv dece, ti si protiv školstva…
(Predsednik: Ili protiv poštovanja vremena.)
Iskreno se kajem što sam vam uzeo dve sekunde.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a niko nema želju, a ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika, da uzme učešće u raspravi, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd, Societe General Srbija a.d. Beograd, Hypo-Alpe-Adria bank a.d. Beograd, Erste Bank a.d. Novi Sad, Komercijalne banke a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o regulisanju duga Republike Albanije prema Republici Srbiji (tač. 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda).
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.