Hvala gospođo predsednice, pa da iskoristim samo svoje pravo na repliku i da pojasnim neke stvari. Gospođa Radeta me je pomenula.
Jedan od uslova da se formira vlast u Beogradu je bio i taj da se formira kancelarija za mlade koja pre tri godine u gradu Beogradu nije ni postojala. I nikako u tom trenutku nije bio uslov da to bude neko iz LDP, nego samo da se formira ta kancelarija koja nije ni postojala u tom trenutku.
Ne znam što se meni ministarka ceo dan smeje, ne znam šta ja to toliko smešno govorim, ali prosto to je bio jedan od uslova i to sam samo htela da pojasnim svim prisutnima. Hvala.

Razumeli smo da je vaš uslov bio da se formira kancelarija, tako da prosto ne znam u čemu je smisao replike. Razumeli smo.
Gospođo Vjerice, nema osnova za repliku, ne.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, ponoviću, ovaj predlog zakona poslanici SNS ne mogu da prihvate, s obzirom da se ne radi o zakonu, već se radi o deklaraciji.
To je da vas podsetim rekao čak i član vaše stranke uvaženi gospodin koji je takođe naravno u posebnom kontekstu rekao da se ne radi praktično o zakonu, nego više o deklaraciji. Ovaj zakon ne sadrži ni jednu pravnu normu i zaista se ne može podvesti pod izraz – zakon.
Formalno, međutim, suštinski, ponoviću, ovaj zakon ne tretira ključne probleme mladih u Srbiji kao što su obrazovanje, problem zapošljavanja, problem odlaska mladih stručnjaka i drugih mladih ljudi u inostranstvo, kao ni probleme bolesti zavisnosti od kojih boluje nekoliko stotina hiljada ljudi, mladih ljudi u Srbiji.
Naravno, niko ne očekuje da ove probleme reši ovo ministarstvo i meni je to sasvim jasno, ali mi nije jasno da Ministarstvo omladine i sporta nije našlo za shodno da ove ključne probleme uvrsti u zakon koji govori o zaštiti mladih ljudi.
Prema tome, ponavljam, niko ne očekuje da Ministarstvo omladine i sporta reši probleme zapošljavanja, probleme bezbednosti, probleme odlaska mladih u inostranstvo ili probleme bolesti zavisnosti ili probleme obrazovanja, za to su nadzorna druga ministarstva, ali je sasvim logično da u zakonu o mladima budu one društvene oblasti, one teme koje opterećuju mlade u Srbiji. Samo se o tome radi da pojasnim.
Pomenuću još jednom u vezi jednakih šansi, moram da pomenem još jednom mlade izbeglice i mlade raseljene ljude sa KiM i izbeglice iz Hrvatske, BiH i raseljene mlade ljude sa KiM. Oni nisu jednaki sa ostalim mladim ljudima koji žive u Srbiji. Oni u znatno manjem broju završavaju škole i fakultete i imaju nisko samopoštovanje, manje su komunikativni, oni su povučeni i nisu dovoljno socijalizovani.
Veliki broj njih živi u siromaštvu, a jedan broj njih živi i u kampovima. Mladi na KiM i Srbi i nealbanci u srpskim enklavama takođe ne mogu imati jednake šanse sa ostalim mladima u Srbiji i to se naravno podrazumeva.
Njihove misli su uperene ka tome šta će sutra biti sa KiM, šta će biti sa njihovom sudbinom, gde će oni i njihovi roditelji ako se dese novi sukobi na KiM. Ovo moram da ponovim, jer nažalost, u ovom zakonu se ti mladi ljudi ne tretiraju.
Nešto malo o slobodnom vremenu mladih ljudi o čemu je bilo vrlo malo reči. Polovina srednjoškolaca, njih 47% po ispitivanjima Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, slobodno vreme provodi sa vršnjacima, zatim u TV, mobilni telefon ili uz kompjuter. Svaki peti srednjoškolac se bavi sportom, mali broj čita knjige, a oko 50% njih nije nikada otišlo ni u pozorište, ni u muzeje.
Malo o sportu i rekreaciji, s obzirom da je i to vaša nadležnost a i opšti interes u Srbiji, sa prelaskom iz detinjstva u adolescenciju, vrlo se menja pojam sporta kod tih mladih ljudi. Sport postaje, ne samo igra, zabava, već postaje obaveza i to je problem zbog čega mnogi mladi ljudi prilikom prelaska na fakultete uglavnom prestaju da se bave sportom. Naravno, to je uslovljeno i nekim drugim stvarima kao što je činjenica da na fakultetima mladi nemaju mogućnosti da se bave sportom, jer je 1998. godine praktično ukinuta nastava fizičkog vaspitanja na fakultetima i sada se vi trudite i mi se trudimo da tu nastavu vratimo, s obzirom da je to jedan od elemenata socijalizacije mladih ljudi i rešavanja svih drugih problema koji oni imaju u slobodnom vremenu. Nastava u srednjim školama je katastrofalna, dobro znate, dva časa u proseku nedeljno, što je nedopustivo i što dovodi do teških zdravstvenih problema mladih ljudi koji ih prate celog života.
Postoji još jedan problem, to je tzv. rana profesionalizacija sporta, a to je ono da samo deca koja imaju bogate roditelje mogu da se bave nekim sportovima, a druga deca nemaju tu šansu, tzv. elitizam u sportu koji je takođe vrlo teška pojava.
Deca su suviše rano suočena sa selekcijom u sportu i umesto da sport bude masovna aktivnost, sport postaje sve više prestižna aktivnost i privilegija bogatih roditelja.
Pomenuću na kraju da je sport jedina garancija, tvrdim da mladi ljudi ne krenu lošijim putem i zato se mora što više raditi na uvođenju više časova sportske nastave, fizičkog vaspitanja u srednjim školama i ponovno uvođenje fizičke nastave na fakultetima.
Dakle, sve su ovo problemi koji opterećuju ovaj predlog zakona koji je u stvari deklaracija i upravo zato poslanici poslaničke grupe SNS ovakav predlog zakona. Hvala.

Dajem reč gospođi ministar, izvolite gospođo Marković.

Ja sam ovde čula od pojedinih poslanika da ministarstvo nije obratilo pažnju ili da se pitaju, ima li Ministarstvo omladine i sporta svesti o stvarnim problemima mladih.

Pretpostavljam da je to retorsko pitanje, naročito zato što svest o tome je vidljiva u nacionalnoj strategiji za mlade koju je donelo ministarstvo i gde smo uključili tolika druga ministarstva u želji i pokušaju da se ovi problemi reše.

Kao što rekoh, pitanje bezbednosti mladih, narkomanije, zdravlja mladih, nije u direktnoj nadležnosti ovog ministarstva, kao što nije ni pitanje točenja alkohola, ili sličnih tema, zato što jednostavno to je u nadležnosti drugih ministarstava. Pri tom, mi nismo, niti ćemo bežati od odgovornosti od takvih tema, čak naprotiv, mi smo krajnje proaktivno u domenu koji je nama dostupan ovim temama se bavili.

Reći ću vam da je unazad mnogo zajedničkih projekata rađenih sa udruženjima građana, naročito oko vršnjačke edukacije da mladi postanu svesnu problema sa kojima se sreću i načinom, da postanu svesni i načina na koje ih mogu rešiti.

Pomenula sam omladinsko preduzetništvo i reći ću vam da je Vlada imala brojne pokušaje zapošljavanja mladih, prvih šansi itd. Međutim, ono što jeste u nadležnosti ovog ministarstva, to je neformalna edukacija mladih i mi smo, na primer, upravo kroz aktivnosti koje smo imali zajedno sa udruženjima građana, pokušali da ih pitamo zajednički da pričamo o narkomaniji, kao što vidite ovo je jedan od lifleta, polno prenosivim bolestima, pričajmo o sidi itd. To smo radili, npr, sa omladinom JAZAS-a na nivou cele Srbije, ali radili smo i mnoge, mnoge slične projekte. Ne želim sada da budem optužena da se na ovom mestu hvalim time što je ministarstvo uradilo. Oni koji su sa nama radili, oni to vrlo dobro znaju.

Dopustite mi samo, zarad javnosti, za one koji nisu bili u prilici da pročitaju elemente zakona, da pomenem šta je ono što mi u ovom predlogu zakona definišemo kako finansiranje programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora. Tu su barem u 11. tačaka dodirnuti i pomenuti ovi problemi, kojima mi ne možemo na najdirektniji način da se bavimo, ali niti ćemo žmuriti, niti žmurimo, čak ćemo i finansirati aktivnosti koje doprinose rešavanju tih problema. Na primer, u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za finansiranje programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora, kojima se obezbeđuju uslovi za razvoj i unapređivanja omladinskih aktivnosti, kroz podsticanje mladih da aktivno učestvuju u društvenim tokovima. Podstiču se i udruženja mladih. Takođe, mladi se informišu o pitanjima od značaja za mlade i izdaju publikaciju od značaja za mlade.

Reći ću vam da su u konsultativnom procesu sami mladi identifikovali tri ključna problema koja ih tište. Prvi problem neće iznenaditi nikoga od vas, nije iznenadio ni mene, a to je nezaposlenost. Drugi problem, koji su sami mladi identifikovali, bio je problem ne informisanosti, nedovoljnog informisanja mladih ljudi. Treći problem jeste problem kvalitetne ponude za provođenje slobodnog vremena. To su tri ključna problema koja su sami mladi identifikovali. Mi na ovaj način pokušavamo, između ostalog, time što ćemo ih informisati o pitanjima od značaja za njih, da im pomognemo. Mi, takođe, planiramo finansiranje projekata od javnog interesa, koji podstiču kariorno vođenje i savetovanje mladih, i organizuju obuke, seminare i manifestacije od značaja za zapošljavanje, samo-zapošljavanje i preduzetništvo mladih.

Takođe, mi podstičemo neformalno obrazovanje mladih u oblastima omladinskog sektora i razvijamo kvalitet neformalnoj obrazovanja mladih. Jedan od poslanika je pomenuo da se od mladih traži, kada nakon izvesnog vremena čekaju na birou za zapošljavanje, da već time što su završili fakultete imaju nekakvo radno iskustvo ili imaju neke posebne sposobnosti koje se od njih u konkursima traže. Upravo na ovaj način, kroz neformalno obrazovanje, kroz elemente volontiranja mi pokušavamo da nadomestimo bar to pitanje nedostatka iskustva.

Ono što takođe ovaj zakon predviđa, jeste da se finansiraju projekti koji vrše društveno osnaživanje mladih, naročito kod podsticanja voluntarizma i omladinskog rada i izgradnju kapaciteta udruženja mladih. Mladi se podstiču za aktivno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, negovanje zdravih i bezbednih stilova života, kao i za zadovoljenje potreba mladih u oblasti kulture, što isto smatramo od ogromnog značaja. Podstiče se aktivnost mladih u oblastima omladinskog sektora na lokalnom nivou, kroz podršku realizacije lokalnih akcionih planova za mlade i programa i projekata lokalnih kancelarija za mlade.

Reći ću vam da je na konkursu ove godine za pomoć u primeni lokalnog akcionog plana 68 lokalnih samouprava dobilo sredstva iz republičkog budžeta da bi pomoglo upravo, ne platama koordinatora kancelarija za mlade, nego aktivnostima koje sprovode lokalni akcioni planovi.

Ono što se takođe predviđa u okviru finansiranja jeste sprovođenje istraživanja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji. Važno nam je da se realizuju i afirmišu projekti međunarodne saradnje u oblastima omladinskog sektora i da se pruža podrška mladim talentima kroz nagrađivanje, stipendiranje i usavršavanje učenika i studenata.

Poslednje što sam htela da kažem u okviru ovog javnog interesa jeste da mi ovim zakonom definišemo i šta bi se finansiralo iz pokrajinskih budžeta i budžeta lokalne samouprave, na taj način, takođe, precizirajući ono što je u javnom interesu. U ovom smislu se nadam da sam bar delimično odgovorila na vaša pitanja, a biće prilike kada budemo razgovarali o elementima zakona u pojedinostima. Još jednom se puno zahvaljujem svima onima koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, bilo da su to činili dobrovoljno, čak i oni koji nisu to činili, svejedno, ako su bili zainteresovani, a ja se nadam da će rasprava o amandmanima samo doprineti kvalitetu zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospođi ministarki i naravno njenom timu na aktivnom učešću danas u radu.
Reč ima gospodin Nikola Krpić.

Gospođo ministarka, kao ovlašćeni predstavnik moje partije, PUPS, želim još jednom da potenciram zalaganje PUPS da se pitanja i problemi mladih urede na najbolji mogući način. Bez obzira na neke teške reči koje su danas izrečene od pojedinih poslanika na račun PUPS, ja lično i svi mi iz PUPS, a verujem i sa penzionerima u Srbiji, a njih je milion i 600 hiljada, izražavamo veliku zabrinutost za status mladih. Svakako da ovaj zakon pruža šansu da se mladi organizuju onako kako je u zakonu i rečeno.
Ukoliko su svi stariji krivi za ratove 90-tih godina, za korupciju i drugo, osuđivati nemuštim jezikom jednu populaciju starih, smatram i protestujem da nije u redu. Može se kritikovati vlast tog vremena, može i politika i političari tog vremena, ali ne svi stari, pogotovo PUPS koja je, kao što svi znaju, formirana tek 2005. godine. Ko još može poverovati da su roditelji i dedovi ili svi stari ljudi, penzioneri i drugi, želeli i učestvovali da šalju svoju decu i unučad u rat? Pitanje za mladu koleginicu poslanika koja je ovo rekla - znate li, draga koleginice, da vi potvrđujete da su i vaši roditelji vodili i krivi što su mladi išli u rat? Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima Lidija Dimitrijević, još minut i po.

Pokušaću u preostalih minut i po vremena da odgovorim na ono na šta sam u prepodnevnom delu sednice prozvana od strane gospođe ministra. Da, kada bude rasprava o rebalansu budžeta ja ću ponoviti da u svim državnim organima, ali Ustavom priznatim državnim organima, gde god postoji potreba za stručnim kadrovima iz određenih oblasti, SRS smatra da neće biti problema da se takvi ljudi zapošljavaju. Zašto bi bilo? Ali, isto tako SRS će amandmanima tražiti ukidanje agencija, zato što mi smatramo da će se na taj način, ukidanjem tih organa koji nisu Ustavom priznati, uštedeti mnogo novca i onda će taj novac stajati na raspolaganju, moći će da se plasira u mnoge projekte koji će učiniti to da život mladih ljudi u Srbiji bude mnogo kvalitetniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine Ivanji daću vam reč, samo da obavestim da smo do 18,10 časova u direktnom prenosu, a obavestiću vas kad će početi odložen prenos, nemam još uvek informaciju.
Reč ima gospodin Željko Ivanji.