Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođa ministar, poštovani poslanici, kada smo u poslaničkom klubu dogovarali kakav ćemo stav zauzeti i ko će govoriti o ovom zakonu, ja sam mislio da ne pričamo o ovom zakonu. Svake godine dobijem oko 700 brucoša i onda sebi kao pedagogu postavljam pitanje smem li da im kažem istinu o dezorijentisanom društvu gde nemaju perspektivu i na drugoj strani, imam li pravo da im to prećutim.
Neki moji studenti su me pitali, kažu, čuli smo da zakon o mladima ide, da će biti u Skupštini, hoće li on doneti neka poboljšanja i hoćemo li imati neke koristi i hoće li nam biti bolje. Moj odgovor je bio – neće.
Naravno, želim da pozdravim entuzijazam gospođe ministarke, ona se zaista trudi odgovorno vršeći svoj posao da da i objašnjenje ovakvog jednog zakona koji je samo skup načela koja nikoga ni na šta ne obavezuju.
Moram da se osvrnem i na izlaganje koleginica i kolega, posebno iz G17 plus, jer je tamo nešto praksa, da kada se kod njih ideja rodi, da o tome moraju da se pričaju isključivo hvalospevi. Onda i pitanje za koleginice i kolege, znaju li oni uopšte šta je zakon? Zakonom se nešto reguliše i taj akt sadrži pravne norme koje sadrže dispoziciju i sankciju.
Ovo što mi imamo pred sobom je deklaracija. Ako ste želeli da kažete skup želja koje u našoj državi ne prate mogućnosti, onda je trebalo da napišete deklaraciju, jer ako zađemo u sam meritum zakona, vidimo da nas zakon uči tome ko je mlad i da proklamuje načela koja su već proklamovana Ustavom. Čemu zakon kada već piše u Ustavu. Dalje, da se vratim na ono što sam rekao o prirodi jednog takvog akta, treba tome i da služi, a ne da u kratkim crtama prepričava Ustav i ne donosi ništa novo.
Recimo, reč "može", to je opet ono pitanje koje sam postavio i sebi i ostalim koleginicama i kolegama, na šta ovaj zakon obavezuje?
Dakle, jedinice lokalne samouprave mogu a i ne moraju da urade nešto po ovom zakonu. Da li je odgovorno stavljati takve zakone pred Skupštinu? Mi smo, naravno, pokušali da amandmanima nekako to poboljšamo i promenimo, ali jednostavno, nekada je nešto nemoguće promeniti, jer što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Hvala na pažnji.