Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas evo u ovom zajedničkom pretresu imamo više tačaka koje praktično počinju od borbe protiv kriminala, pa preko diplomatskih pitanja, trgovine, zatim kulture, sporta i završavaju se sa Sporazumom o bezbednosnim informacijama između Srbije i severnoatlanske organizacije, odnosno NATO pakta.
Odmah na početku da istaknem stav SRS. Kad su u pitanju razni ovde zakoni o potvrđivanju sporazuma, pošto se ovde radi o državama koje nisu priznale KiM, naš stav po ovom pitanju je poznat. Međutim, kad se radi o ovom zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i NATO koji je gospodin ministar potpisao 1.10.2008. godine, a o kome mi raspravljamo 2011. godine, stav SRS je apsolutno negativan i protiv. Mislim da, evo pokazalo se i u Skupštini, nismo jedinstveni u tome stavu. Nismo sami u tom stavu. Danas 85-90% građana Srbije se protivi učlanjenju Srbije u NATO pakt, a posebno ovo angažovanje NATO pakta u Libiji nas podseća i ova agresija na Libiju nas podseća na ne tako davne…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz dužno poštovanje za argumentaciju koja će se koristiti, ipak vas molim da govorimo o Sporazumu koji je potpisan od strane Vlade 2008. godine, a sad je predmet ratifikacije. Da pokušamo da se držimo teme bez Libije i političkih stavova koji su suviše udaljeni od teme koja je neposredno tema dnevnog reda.)
To je itekako povezano, to su sve bezbednosna pitanja koja su vezana za NATO pakt..
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisu bezbednosna pitanja. Rat u Libiji i članstvo zemalja u NATO paktu koje su priznale Kosovo ili nisu priznale Kosovo, one koje nisu jesu članice, one koje jesu neke jesu, a neke nisu, nisu tema ovog dnevnog reda. Molim vas o Sporazumu koji je na dnevnom redu.)
Ipak, ako je to za vas humanitarna intervencija, mi iznosimo stav SRS…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas upozoravam. Upozoravam vas da namerno kršite odredbe Poslovnika i da vređate i mene, kao predsedavajuću, zato što govorite stvari koje ne možete da znate. Ne možete da znate šta ja mislim o tome šta i kakav karakter ima intervencija u Libiji. Moj posao je da primenjujem Poslovnik, vaš posao je da primenjujemo Poslovnik. Tema dnevnog reda, član 106. koji mene obavezuje da vas prekinem i podsetim, a vas obavezuje da ga primenjujete ili da zajedno učestvujemo u nepopularnom procesu izricanja mera opomene.)
Da, da, samo vi radite svoj posao.
Ovo je četvrti inače sporazum koji je potpisan sa NATO paktom. Počelo je od onog sporazuma o tranzitu trupa Vuka Draškovića i tad je objašnjenje bilo da se ne bi ponovila 2004. godina, da je eto potrebno da obezbedimo tranzit NATO snaga, kako bi pravovremeno mogle da zaštite sebe na KiM. Zatim, smo imali onaj čuveni SOFA sporazum, koji je potpisan od strane predsednika države. Nedavno imali smo sporazum o kodifikaciji, standardizaciji i usvajanje kodifikacionog sistema NATO pakta. Mi danas imamo Sporazum o bezbednosti informacija i kodeksu postupanja. Pre tri godine, na jednom naučnom skupu, u kome su učestvovali i predstavnici Ministarstva odbrane, jedan od njih je na pitanje novinara o stavu Ministarstva odbrane o stavu Srbije i šta se radi u Ministarstvu, rekao da je u toku tiho učlanjenje Srbije u NATO pakt. Na jednom naučnom skupu od ove godine, upotrebljen je jedan drugi izraz, kaže, puzeća integracija u NATO.
Gospodo, i od predstavnika ovog parlamenta, od kolega narodnih poslanika, u dva navrata sam imao priliku da čujem da će Srbija brzo postati članica NATO pakta. Zbog toga, ne samo u ime SRS već u ime ovih 85-90% građana koji se tome protive, iznosim naš stav. Ako su to mogli da iznesu i predstavnici Ministarstva, ali i narodni poslanici, ponavljam, to je rečeno na parlamentarnoj Rouz – roc seminaru u Skoplju, a i prošle godine na Parlamentarnoj skupštini NATO pakta u Varšavi. Čak na pitanje predsedavajućih Parlamentarne skupštine o tome, kako će Srbija postati članica NATO i kolika je podrška od strane građanstva Srbije, naš kolega je rekao da je podrška 25%, ali da neće biti referenduma u Srbiji, da o tome neće raspravljati Skupština i da će o tome Vlada doneti takav stav.
To što sam čuo je apsolutno suprotno od svega onog što se govori ovde u Skupštini. To je suprotno i Rezoluciji o vojnoj neutralnosti iz 2007. godine. Potpuno je opravdano kad ovde iznosimo takav stav, jer smo ga čuli na više mesta. Treba da ovaj naš stav čuju i građani Srbije. Mi govorimo da se prema nama, prema našoj državi, u međunarodnoj zajednici primenjuju dvostruki standardi i to je tačno. Često puta čujemo da govori i vladajući deo, a gotovo uvek govori opozicija.
Vidite, i mi koji smo pogođeni, kada se prema nama primenjuju dvostruki standardi, spremni smo da primenjujemo dvostruke standarde i svedoci smo takvog ponašanja ove skupštine. Dok sa jedne strane sve što dođe od NATO pakta, svaki predlog, svaki sporazum, bez ikakvog problema prođe ovde u Skupštini, ova inicijativa koja traje već dve godine i normalno je što ministar nema saznanja o tome jer to je inicijativa samo prema ovom parlamentu, da parlament formira parlamentarnu delegaciju i to u ulozi posmatrača, za praćenje aktivnosti ODKB. Razgovori koji su bili u Skupštini sa šefovima svih poslaničkih grupa ili velikih poslaničkih grupa, niko nije odbio i nije bio protivan da se formira ta delegacija. Više inicijativa i više pisama, a do toga nije došlo.
Gospodin ministar kaže da nema ništa protiv toga. Svako razuman kaže – ako ste vojno neutralni, pokažite da ste neutralni, budite prisutni i kod jedne i kod druge strane, a mi, ovakvim ponašanjem, upravo pokazujemo da smo se već svrstali, jer sve inicijative sa druge strane odbijamo. Tamo bi bili samo posmatrači, a naša delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta je u svojstvu pridruženog člana i to, na kraju krajeva, nije problem, jer pratimo sve aktivnosti te parlamentarne delegacije.
Nešto što bi svaki čovek prihvatio, svaki čovek koga biste sreli na ulici, a ne predstavnici i izabrani predstavnici građana ovde u Skupštini, ovde takva inicijativa jednostavno ne može da prođe.
Što se tiče samog sporazuma, svaki sporazum i svaki zakon o potvrđivanju ovih sporazuma, kada se o njima raspravlja, kaže se da je to zbog Partnerstva za mir. Kada je gospodin ministar objašnjavao 2008. godine rekao je da je ovo neophodno da bismo mogli da napravimo neke još korake dalje u našim aktivnostima koje su vezane za Partnerstvo za mir. Vidite, ministar je sporazum potpisao 2008. godine, mi treba da ga ratifikujemo 2011. godine, a u međuvremenu nikakvih problema nije bilo u sprovođenju tih aktivnosti koje su vezane za Partnerstvo za mir.
U samom sporazumu Partnerstva za mir se nigde ne spominje, ali ono se spominje kada je u pitanju obrazloženje, jer kada je NATO pakt u pitanju, mi sve pokušavamo da objasnimo time što nam je to potrebno radi Partnerstva za mir.
Prethodni kolega poslanik je govorio i o strategiji odbrane Republike Srbije, govorio je i o tome da je neprihvatljivo produbljivanje saradnje sa NATO paktom i zbog toga što NATO pakt obučava bezbednosne snage ili, da kažem da svi razumeju, vojsku Kosova i Metohije. Ako se onda kaže da je značaj ovog sporazuma zbog Partnerstva za mir, da, sporazum je potpisan od ministra ranije, ali posle toga je usledilo i otvaranje misije Republike Srbije u NATO paktu u Briselu, ali kada se kaže da nam se ovim sporazumom omogućava nesmetano učešće u uspostavljanju mehanizma Partnerstva za mir, a onda kaže – školovanje pripadnika u NATO školi u Nemačkoj, zatim – na NATO koledžu u Rimu i posebno učešće pripadnika naše vojske i snaga bezbednosti u komandama i ustanovama NATO pakta. Šta će oni tamo da rade? Da je ovde rečeno, a mogli smo to da vidimo i na onoj prošloj zatvorenoj sednici, gde se sve školuju pripadnici naše vojske i kada bi bilo obezbeđeno da se pripadnici naše vojske školuju, kako u školama koje pripadaju određenim vojnim savezima, a isto tako i u nekim drugim školama nekih drugih zemalja, možda bi to u određenoj meri bilo prihvatljivo, jer, na kraju krajeva, treba da upoznamo i taktiku i način školovanja i obučavanja i u drugim vojskama.
Ovo takođe podrazumeva da ćemo se mi u tim NATO školama sresti i sa oficirima vojske tzv. republike Kosovo. Da li je to prihvatljivo da se naši oficiri školuju zajedno sa teroristima sa KiM? I naš predsednik nije otišao na neke međunarodne skupove na kojima su bili prisutni predsednik i predstavnici KiM. Tako da ovo objašnjenje, gospodine ministre, koje ste dali mom uvaženom kolegi iz DSS, to podelite i sa predsednikom države, jer ako kažete da je to šteta, onda bih ja trebalo da izvučem logičan zaključak da je šteta što predsednik Srbije nije otišao na takve skupove, jer da je otišao tamo, to bi bilo dobro za Republiku Srbiju. Eto, ja podržavam tu inicijativu i taj postupak predsednika države kada nije hteo da sedi za istim stolom sa predstavnicima kvazi republike KiM.
Šta god vi mislili, gospodo iz ministarstva, naš strah i naše obrazloženje koje smo ovde dali treba da shvatite kao jednu dobronamernu kritiku. Posle svega što smo čuli i u ovoj skupštini i od strane predstavnika ministarstva, verujemo da, kada se svi ovi sporazumi potpišu, više uopšte neće biti jednog dana važno da li je Srbija članica NATO pakta, jer će se ona faktički ponašati kao da je članica NATO pakta, kada bude potpisala sve sporazume koje su potpisale NATO zemlje. Obrazloženje da je to potpisalo 64 ili više drugih država, za nas uopšte nije bitno. Ne vodimo računa o drugim državama. Jesmo za dobrosusedsku saradnju, jesmo za razvijanje ekonomskih, kulturnih i svih drugih veza, ali mi prvenstveno ovde razmišljamo i vodimo računa samo o svojoj otadžbini, o svojoj državi, o Republici Srbiji. Za naš ovakav stav imamo podršku većine građana Srbije. Vi ćete verovatno u vašem komentaru reći da niko ne govori o NATO paktu, a mi kažemo – nekada nije važno šta se govori, mnogo je važnije šta se radi, a i kroz ovaj sporazum i kroz neke druge stvari mi osećamo da se radi upravo na tome da Srbija bude NATO partner, možda ne NATO članica, ali bude država koja se ni po čemu neće razlikovati od drugih NATO članica. To nam, na kraju krajeva, potvrđuju ti potpuno nepotrebni dvostruki standardi sa kojima opet vi i ministarstvo nemate dodira, ali koji se primenjuju ovde u Skupštini od strane vladajuće većine, kada je u pitanju organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Zbog toga, ne samo kada je u pitanju ovaj sporazum, možda će ih biti više, mi ćemo uvek iznositi stav SRS. Nikakav sporazum sa NATO paktom, jer svaki sporazum sa NATO paktom je direktna i prst u oko građanima Srbije, i to onom većinskom delu građana Srbije koji će se, nadam se, na sledećim izborima znati opredeliti između onih koji bi da uvedu Srbiju u NATO pakt i onih kojima je samo Srbija i njena bezbednost na prvom mestu.