PETO VANREDNO ZASEDANJE, 29.06.2011.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 61 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, odnosno u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu 84 identifikacione kartice poslaničkim jedinicama ubačeno, a da je u sali prisutno vizuelno utvrditi lako još jedan broj narodnih poslanika, te postoje uslovi propisani za rad Poslovnikom Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici – narodni poslanik Branko Ružić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova, Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja i Dragana Šutanovca, ministra odbrane, da prisustvuju i Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Tanja Miščević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Dragan Marković, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Jelena Marjanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Danica Bajić, direktor Odeljenja za međunarodnu kulturnu, prosvetnu, naučnu, tehnološku i sportsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova, Milorad Perić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Ljiljana Milić, viši savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Miljana Mandić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 6. do 11. dnevnog reda, odnosno zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o saradnji u oblasti borbe protiv kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, prosvete, stručnog usavršavanja, komunikacija, omladine i sporta između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroka, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine u oblasti obrazovanja, kulture i sporta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 6. do 11. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 170, a shodnu članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije (G 17 plus i ZZŠ) - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Takođe molim službu Narodne skupštine da obavesti pozvane predstavnike Vlade Republike Srbije da mogu da uđu i učestvuju u sednici Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Jovan Palalić, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Vlajko Senić, poslanička grupa URS (G17 plus i Zajedno za Šumadiju); narodni poslanik Božidar Delić, poslanička grupa SRS.
Da li imamo još obaveštenja o ovlašćenim predstavnicima? (Ne.)
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o saradnji u oblasti borbe protiv kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, prosvete, stručnog usavršavanja, komunikacija, omladine i sporta između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroka, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine u oblasti obrazovanja, kulture i sporta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju.
Pre nego što kako Poslovnik propisuje – da li predstavnik predlagača želi reč, sačekaćemo da predstavnici predlagača uđu u salu, da bi mogli biti pitani. U zgradi su i pitanje je samo trenutka da ih služba uputi u salu Narodne skupštine.
Zamolićemo predstavnike medija da dozvole članu Vlade, mi razumemo da je potrebno da obaveštava i javnost u saradnji sa medijima, ali je neophodno da bude sa nama ovde u sali za sednice.
Molim službu da ministru dostavi karticu da može da učestvuje u raspravi.
Pitam da li predstavnik predlagača, ministar odbrane, želi reč, uz opasku da smo u pisanoj formi dobili sva obrazloženja?
Da li želite reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za kulturu i informisanje narodna poslanica Jelena Trivan, predsednica Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za omladinu i sport narodni poslanik MIlan Vučković, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Molim vas da se prijavite u elektronski sistem da bih mogla da vam dam pravo na reč, da koristite na osnovu člana koji propisuje da u ovom delu sednice predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa imaju pravo na reč, svojih 20 minuta ili dva puta po 10 minuta.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanici, molim vas da pratite tok sednice. Dva puta sam pitala da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Vaše pravo da se ne identifikujete u elektronskom sistemu za glasanje ne dolazi uopšte u pitanje, kao i vaša obaveza da pratite tok sednice.
Striktnom primenom Poslovnika ne biste mogli da dobijete pravo na reč, jer ne pratite tok sednice i smatrate da imate prava da učestvujete u sednici onda kada vam odgovara, a ne kada to Poslovnik kaže, što smatram izuzetno lošom praksom.
Vraćamo se na deo sednice u kojem pravo na reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
 Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku jedna ozbiljna primedba na način na koji su spojene ove tačke dnevnog reda. Ovo apsolutno nema nikakvog osnova u Poslovniku, spojiti teme koje se odnose na bezbednost, na organizovani kriminal, na kulturu, omladinu i sport samo zato što je neko procenio da će se time ubrzati sednica i da će to biti način da se obrazloži tako što se odnosi na ratifikacije, apsolutno je neprihvatljivo.
Na ovoj sednici ima dosta ozbiljnih tema. Jedna od njih, o kojoj ću govoriti, sasvim sigurno je zavređivala da bude posebna tačka dnevnog reda i da se o njoj ozbiljno rasprava, a to je ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju.
Mi smo više puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljali o politici Republike Srbije prema raznim bezbednosnim integracijama. U krajnjoj liniji, sutra ćemo imati ovde jednu sednicu koja će se odnositi na to pitanje.
Bez obzira na to što su razlozi koji su inicirali tu raspravu bili potvrđivanje različitih ugovora koje je Republika Srbija imala sa NATO paktom nikada nije bilo ozbiljne rasprave u Narodnoj skupštini o ovoj problematici. Naravno sagledano u kontekstu ukupne bezbednosne politike Republike Srbije i uloge koju NATO pakt ima upravo u odnosu na ono što se tiče pretnji po bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče ovog samog sporazuma on ima niz odredaba koje su izuzetno problematične. Čak u članu 2. direktno zadiru i u suverenitet Republike Srbije. O tome želim upravo da u ovoj raspravi i govorim. U obrazloženju ovog predloga zakona dat je jedan istorijat razvoja odnosa Republike Srbije sa NATO paktom, sa naglaskom, u krajnjoj liniji to je rečeno i od najviših predstavnika Vlade i vojske da će se u narednom periodu ti odnosi produbiti kroz učešće o individualnom akcionom planu partnerstva. Dalje onim drugim programima koje NATO pakt ima. Na tragu toga je i predlog ovog sporazuma koji je potpisan između, ovde već bivšeg generalnog sekretara i ministra odbrane Republike Srbije.
Prvo pitanje je da li je nama bilo neophodno i šta je razlog i koja je korist za Republiku Srbiju od potpisivanje jednog ovakvog sporazuma. Kroz niz odredaba, a pogotovo obrazloženju ovog zakona kaže se da je neophodno da Srbija dobije veliki deo informacija koje su po standardizaciji NATO pakta proglašene za tajne, koje su neophodne Republici Srbiji u procesu reforme i vojske Srbije, a na osnovu rada grupa Srbije NATO za reformu odbrane.
Koliko je nama svima poznato, veliki broj savezničkih publikacija ili ugovora o standardizaciji je javan i ne možemo, niti smo dobili ikakvu informaciju koje su to dodatne informacije koje su Srbiji potrebne da bi sprovodila neophodne reforme i učestvovali u ovom procesu. Takvo obrazloženje nismo dobili, a bilo bi vrlo važno da ga ovde dobijemo.
Ponavljam, na sajtu ovog vojnog saveza imate mogućnost pristupa velikom broju ovih zajedničkih publikacija ili ugovora o standardizaciji.
Ključni problem je način zaštite ovih informacija. Ovde imamo direktan uticaj i zadiranje u suverenitet Republike Srbije. Kaže se u članu 2. – Vlada Republike Srbije prihvata obavezu da svi njeni državljani u obavljanju službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup vojnim informacijama, razmene u okviru aktivnosti od strane Nacionalnog saveta. Podvrgnuti su odgovarajućoj bezbednosnoj proveri. U krajnjem slučaju, ne bismo imali ništa protiv toga da se način bezbednosne provere sprovodi po zakonodavstvu Republike Srbije, ali se u daljim odredbama govori da će se u postupku bezbednosne provere biti određeno kako da se utvrdi da li pojedinac, lice koje ima mogućnost da dođe do informacije da li je to lice, ceni se njegova lojalnost i pouzdanost. Očigledno iz spektra sporazuma lojalnost i pouzdanost je tema NATO pakta, jer teško je da zamislimo da lica koja obavljaju službene dužnosti, državni funkcioneri, nemaju lojalnost prema Republici Srbiji. Naravno, hipotetički je to moguće, ali pretpostavlja se da rade u dobroj meri u interesu Republike Srbije i da samom činjenicom da su na odgovornim državnim funkcijama imaju određene i patriotske pobude da obavljaju u najvećoj mogućoj meri svoju dužnost.
Međutim, činjenica da se u čitav ovaj proces provere i procene lojalnosti ubacuje Kancelarija za bezbednost NATO, koja će zajedno sa nadležnim organom Republike Srbije međusobno utvrditi, to se govori u članu 5, da je strana primalac spremna da informacije koje dobije zaštiti, govori o tome da će se NATO pakt preko svojih institucija direktno mešati u procenu koje lice može dođe u posede informacije koja se njega tiče i ona će procenjivati lojalnost i pouzdanost državnih službenika Republike Srbije.
Ovo je apsolutno neprihvatljivo za Republiku Srbiju i ne vidim nikakav interes da Republika Srbija sa ovakvim odredbama ulazi u odnose sa ovim vojnim savezom.
Ostaje, naravno, takođe nejasna stvar u preambuli ovog ugovora šta se podrazumeva da je Republika Srbija kooperativna partnerska država. Više puta smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljali o ulozi NATO pakta, ne samo u skorijoj istoriji koja je bolna za građane Republike Srbije, ovde smo se više puta vraćali i žrtvama i bombardovanju i materijalnoj šteti nego činjenici da u ovom trenutku NATO pakt, preko svoje uloge koju ima na prostoru KiM, direktno preti po bezbednost Republike Srbije, činjenicom da učestvuje u obuci kosovskih bezbednosnih snaga i faktički učestvuje u stvaranju vojske.
Više puta sam o tome ovde u Narodnoj skupštini govori i smatram da je to jako važno, da je taj segment krajnje praktičan. U odnosu sa tim vojnim savezom moramo sa njim da raspravimo. To je tema koja će se direktno u budućnosti ticati bezbednosti Republike Srbije.
Ne možemo sada hipotetički da razmišljamo koliko će NATO pakt ostati na prostoru KiM tj. KFOR. Najave iz Lisabonske deklaracije prilikom poslednjeg samita ili strategije govore o povlačenju. Možda će se povući za 10, 15 godina, ali će ostaviti stvorenu vojsku lažne države kosovo.
Ako pratite izjave predstavnika tih tzv. institucija dole, oni apsolutno smatraju da se u toku 2012. godine ulazi u proces stvaranje vojske kosova. Naravno, ostala je ta odredba koja govori da će procenu o tome da li su te tzv. bezbednosne snage dostigle određeni kapacitet i nivo dati sam NATO pakt, ali je to činjenica sa kojom će se Srbija suočiti za dve godine, za pet godina, za 10 godina, da na prostoru svoje teritorije, svi smatramo da je Kosovo naša teritorija, imamo naoružane snage i pitanje je kako ćemo se mi prema toj činjenici odnositi u situaciji kada će se i sam KFOR jednog dana odatle povući. Protiv koga su to snage uperene i šta je njihov cilj i zašto su stvorene? To je uloga koju NATO pakt ima na prostoru KiM.
Znam da su predstavnici Vlade i ministri ukazivali na to, međutim to je bilo apsolutno nedovoljno, apsolutno neprihvatljivo da se u atmosferi kada se obučavaju ove snage, bez obzira na ulogu koja im se trenutno daje, ali vidimo tendenciju da se ide ka stvaranju vojske, ulazi u dublje procese i saradnju sa ovom organizacijom je prosto kaže se da je predviđeno da NATO ima izvršni autoritet u odnosu na bezbednosne strane kosova do one ne postignu pun operativni kapacitet, o čemu će odlučiti sam NATO. Može da odluči za godinu dana ako politika NATO bude da odatle povuče svoje snage i ode na neke druge prostore u svetu.
Smatramo da je vrlo bitno zbog dugoročne zaštite bezbednosnih interesa Republike Srbije ovo pitanje ozbiljno shvatiti i uzeti u obzir prilikom izrade svih ozbiljnih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti, ali o tome smo više pričali kada je bila rasprava o izveštajima, samim pripremama i kada je u pitanju sama Vojska Republike Srbije.
Sve ovo je jako povezano i sve ovo jako utiče na naše odnose sa ovim vojnim savezom. Smatramo da ni na koji način ne treba da idemo u dalje produbljivanje odnosa sa NATO paktom dok ovu stvar ne raspravimo jer zaista teško je logički objasniti da vi ulazite u dublje faze odnosa u okviru partnerstva za mir i programe koje NATO pakt ima, individualni nacionalni partnerstva, koncept operativne sposobnosti.
Možda ćemo čak učestvovati i u određenim operacijama pod vođstvom NATO pakta, dok on obučava snage koje prete, direktno prete po bezbednost Republike Srbije.
Podsetiću da u strategiji nacionalne bezbednosti, najvažnijem strateškom dokumentu koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila, rečeno je da je proglašenje nezavisnosti Kosova najveća bezbednosna pretnja po Republiku Srbiju i to je tačno. Mi se sa tim slažemo. Ali, tu pretnju nije proizveo sam taj čin nego činjenica da se tamo stvara određena oružana sila, koja će možda imati neprijateljske namere prema Republici Srbiji u nekom trenutku i mi o tome moramo da razmišljamo. I tu oružanu silu obučava, sprema i formira NATO pakt.
Prema tome, u tom smislu i ovaj sporazum apsolutno, uz kažem ona pitanja koja se postavljaju oko zaštite informacija, pogotovo koje su to informacije i za šta su one potrebne Republici Srbiji u procesu odbrane - mi nismo iz samog teksta dobili nikakvo obrazloženje.
U javnosti se u poslednje vreme potenciralo još jedna pitanja, koje kažem, opet je ostalo na nivou izjava i bez obrazloženja i unosi određene zabune i nejasnoće, a to je najava izmene teksta Kumanovskog sporazuma, koji bi se odnosio na temu koja se tiče prisustva naših snaga u zoni vazdušne bezbednosti i kopnene zone bezbednosti.
Nisam siguran da će se ta stvar samo na tome završiti i, sasvim sigurno, da ukoliko se uđe u ovakav jedan proces koji je dosta opasan, jer u samom Kumanovskom sporazumu ima stvari, bez obzira na činjenicu što mi znamo posle čega je on usvojen, ima stvari koje jesu u dubokom interesu Republike Srbije, jer se govori o granicama Republike Srbije prema Albaniji i Makedoniji, jer se govori o mogućnosti prisustva srpskih snaga na prostoru KiM i jer se, u krajnjoj liniji, govori o mogućnosti da KFOR štiti i razoružava snage koje su direktna pretnja po bezbednost starih potpisnica, u krajnjoj liniji ovde, i Republike Srbije.
Vrlo složena i vrlo kompleksna pitanja koja su predmet rasprave. Mi smo, govorim ovde kao predsednik DSS, govorili da je, pored činjenice da je neophodna ova ozbiljna rasprava sa NATO paktom, pre produbljivanja ili razmatranja dalje saradnje u okviru Partnerstva za mir i učestvovanje u nekim drugim programima, raspraviti ovo pitanje koje tiče direktno bezbednosti Republike Srbije. Takođe, smatramo da Republika Srbija treba da podrži sve one bezbednosne integracije koje doprinose ostvarivanju univerzalnih načela koji se odnose na bezbednost i koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.
Smatrali smo da Srbija treba da podrži ideju koja je došla od predsednika Ruske Federacije, Dimitrija Medvedeva, koja se odnosi na novi okvirni sporazum o bezbednosti u Evropi, jer se on direktno tiče interesa Republike Srbije, jer govori o priznanju statusa vojno neutralne države. Govori da ne može unilateralno da se rešavaju bezbednosni sporovi mimo svih učesnika sporazuma, jer garantuje teritorijalni integritet svih zemalja koje su pristupile tom sporazumu. U krajnjoj liniji, sasvim sigurno može doprineti povećanjem mira i bezbednosti na čitavom prostoru Evrope.
Takođe, smatramo da Republika Srbija, ta inicijativa je došla ovde u Narodnu skupštinu, treba da bude posmatrač u organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti. U krajnjoj liniji, da bude prisutna u svim institucijama i svim forumima gde se raspravlja o bezbednosti kao jedna vojna neutralna zemlja.
Mislimo da bismo time doprineli, naravno, sarađujući sa svima i učestvujući i u ovoj saradnji sa NATO paktom u okviru Partnerstva za mir, ali sarađujući sa svim koji mogu da doprinesu zaštiti bezbednosnih i odbrambenih interesa Republike Srbije.
Mislim da je ovo jednostrano okretanje ka samo jednom vojnom savezu, nešto što neće sigurno doprineti da se bezbednosni interesi Republike Srbije zaštite. U krajnjoj liniji, imali smo primere da su i članice ovog vojnog saveza međusobno ratovale. Ko nam sutra garantuje da i Republika Srbija, ukoliko njeni interesi ne budu zaštićeni, ili neko proceni da Srbija ugrožava njene interese, i ako se misli da će NATO pakt biti bezbednosni kišobran za sve koji su njegovi članovi, neće doći u takvu situaciju da primenjuje silu. To se nikad ne zna. Balkan kao jedno područje velikih turbulencija političkih i bezbednosnih, primer je gde je bezbednost važna i gde Srbija sa svim iskustvima koje ima, mora da vodi računa na koji način se prema tome odnosi.
U svakom slučaju, ovaj predlog sporazuma koji po nama direktno zadire u dobrom delu, a u krajnjoj liniji, imamo i zakon koji se odnosi na zaštitu podataka, naš zakon koji je ovde usvojen 2009. godine i sasvim sigurno možemo u najvećoj mogućoj meri zaštiti sve ono što se tiče, kada su u pitanju odnosi sa bilo kim u okviru razmena bezbednosnih informacija, možemo primeniti i naše pravo. Ali, prethodno moramo ovu temu učešća NATO pakta na prostoru KiM raspraviti da bi bilo šta i na bilo koji način učestvovali u daljim odnosima. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Osamnaest minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč ministru odbrane, Draganu Šutanovcu, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu o načinu rada danas i sutra. Na osnovu člana 87. danas ćemo raditi duže od 18,00 časova. Kada završimo pretres po zajedničkom načelnom pretresu koji je trenutno u toku, preći ćemo na sledeću celinu, jedinstvenom pretresu. Danas ćemo imati u raspravi druge dve tačke jedinstvenog pretresa – odluke o organizaciji Službe Narodne skupštine i odluke o obrazovanju Komisije za izvršenje krivičnih sankcija. Nakon završnog pretresa i o ovoj celini, završićemo rad za danas.
Sutra, u četvrtak 30. juna, u 10,00 časova je zakazana sednica na aktuelne teme na predlog i zahtev poslaničke grupe SRS, a od 16,00 do 19,00 časova, na osnovu obaveze i Poslovnika Narodne skupštine, o tome da svakog poslednjeg četvrtka Vlada odgovara na pitanja narodnih poslanika, odvijaće se radni dan od 16,00 do 19,00 časova, postavljanje poslaničkih pitanja i odgovaranja. O daljem toku rada za ovu nedelju i sledeću ćete biti obavešteni tokom sednice, u svakom slučaju, na vreme.
Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ceneći ovaj parlament i znanje poslanika, smatrao sam da je neophodno da imamo uvodno izlaganje za potvrđivanje sporazuma koji ima pet tačaka i koji staju na jednoj strani. Naprosto ćete svi koji budete želeli da pročitate, vrlo olako shvatiti da se ne radi ni o kakvoj zaveri niti o nekim stvarima, koje ne daj Bože, Srbiju vode bliže ili dalje u odnosu na severno-atlansku alijansu.
Ovaj sporazum je timski koje imaju potpisane sve zemlje članice NATO ali i oko 40 zemalja koje nisu članice NATO i koje su u statusu kao što je i Srbija. Taj sporazum treba da omogući da razmenjujemo informacije i sa zemljama koje nisu u NATO, jer uređuje način na koji se informacije razmenjuju, na koji se čuvaju i način na koja određena službena lica imaju mogućnost da dođu u dodir sa tim zakonom, sa tim dokumentima.
Činjenica je da postoji Zakon o zaštiti tajnih podataka. Moram da se zahvalim što je pomenut ovde. Taj zakon o zaštiti je upravo urađen po najvišim standardima EU koja koristi NATO standard u tom smislu. Tako da, mi već radimo po tom pitanju i po tom standardu i tu nije ništa novo.
Činjenica je, takođe, da ovim ugovorom, odnosno sporazumom se predviđa da se izvrše određene bezbednosne provere za ona lica koja dolaze u dodir sa poverljivim dokumentima. Moram da kažem, pošto se i same vrše bezbednosne provere za sve one koji rade u sistemu bezbednosti – u vojsci, u policiji, u bezbednosnim agencijama tako će se vršiti ta provera i za te koji budu dolazili u dodir sa tim podacima koji budu razmenjivani.
Nema nikakve dileme da lojalnost i pouzdanost mora pre svega da se iskazuje prema državi Srbiji, prema ovome, što se kaže, i definisano je zakonom o svom poslodavcu. Niko od ljudi koji rade u sistemu odbrane ne treba da bude lojalan i pouzdan nijednoj drugoj državi, pre svega Srbiji, ali mora da bude posvećen nečemu što zovemo mir i da bude posvećen nečemu što se zove kodeks ponašanja, u odnosu na ono što se potpisuje.
Ne postoji zaista ni jedan segment ovoga sporazuma koji tretira Kumanovski sporazum ili tretira KiM i tretira našu neutralnost ili bilo šta od onih svih pitanja koja se često ovde pominju. Ali, moram da kažem da ukoliko ovakav sporazum ne bi prošao ratifikaciju u parlamentu Srbije, to bi značilo da se Srbija izoluje u sistemu odbrane, što bi bilo jako loše po bezbednost svih građana Srbije i oni koji su afirmativni i oni koji su protiv, naprosto bezbednost građana je nedeljiva i ne možemo je posmatrati iz političkog ugla u odnosu na simpatije prema nekoj organizaciji.
Sa druge strane zaista ne znam, kada govorite o ponudi koja je stigla iz Moskve, nisam imao priliku da pročitam nikakvu zvaničnu ponudu ni jednom prilikom, niti da vidim koje su zemlje u to uključene. Ne znam koje zemlje u okviru organizacije su ratovale ili ratuju. Mogu da se setim koje su zemlje ratovale koje su bile u drugom paktu svojevremeno, ali ovaj dokument koji se danas ratifikuje i koji ima samo pet članova koje možete staviti na jednu stranu komotno kucanu, ne tretira ni jedno od tih pitanja i ne treba niko od građana Srbije, pogotovo od vas poslanika za koje smatram zaista da imate veoma veliko iskustvo da se sekiraju i da ima neku nervozu vezano za potvrđivanje ovog sporazuma.
Podsećam, mi smo 2006. godine pristupili Partnerstvu za mir, ne sećam se kao parlamentarac da je u to vreme premijer Vojislav Koštunica izašao u parlament i obrazložio zbog čega mi pristupamo tom partnerstvu. Niko se tada nije obratio parlamentu i rekao da je Srbija strateški orijentisana prema tom partnerstvu. Smatrali smo da je to jedna logičan sled stvari, ono što je u stvari zbunjujuće je, da oni koji su tada bili najveći zagovornici udruživanja u to partnerstvo danas imaju najviše negativnih komentara, ali naprosto klica je posejana 2006. godine i verujem da najveća krivica u odnosu na ono što vi smatrate da je loše, upravo leži u onima koji su te godine to i učinili.
No, bez obzira da ne bi analizirali dalje istoriju događaja, želim da kažem da ovaj sporazum ni na koji način ne obavezuje Srbiju, u smislu dostavljanja bilo kojih informacija. Mi štitimo naše interese na način na koji je to neophodno, a ovaj sporazum podrazumeva da, ukoliko nekome dostavimo naše informacije da i on bude u obavezi da štiti naše interese na način kojim je definisano ovim sporazumom, kao što smo mi u obavezi da štitimo i njihove interese na našim, kojim je definisano ovim sporazumom.
Dakle, ne postoji ni jedna jedina tačka u sporazumu koja ugrožava bezbednost, naprotiv, ovde se radi o jednoj integraciji sa nekih 68 zemalja, koje su potpisnice ovog sporazuma i koji treba da omogući da sa svima njima razmenjujemo veliku količinu informacija, koje su neophodne nama, ali ne samo nama. Danas, nije nikakva tajna da sistem odbrane vrši reforme koje su čak i bolje nego u nekim zemljama, koje su odavno u NATO-u. Nije nikakva tajna da nama sa istoka i sa zapada dolaze naši partneri u želji da čuju i razmene naša iskustva, da vide kako smo mi uspeli da u tako kratkom vremenskom roku završimo jedan veliki proces profesionalizacije.
Nije nikakva tajna da smo dobijali čestitke i postoji u zvaničnim beleškama i od predstavnika istočnih vojski, konkretno naših generalštaba ruske vojske, a i od zapadnih vojski, svi oni žele sa nama da sarađuju i ne vidim što bi mi onemogućavali danas Srbiji iz želje da se izolujemo i da u toj izolaciji naprosto, mi bi najviše izgubili, a sa druge strane ima 68 zemalja koje su potpisnice tog sporazuma, a mi smo sa ove strane sami.
Znači, svaka vrsta izolacije po pitanju bezbednosti ne znači da će nas mimoići problem koji može da naiđe. Nabijanje glave u pesak je onoliko dobro ukoliko čuvate samo glavu. Ali mi želimo da čujemo celokupan organizam i mislim da je ovo jedno od sasvim prirodnih i neophodnih stvari. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na repliku, dva minuta, narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Više smo puta ovde polemisali o činjenici da je Republika Srbija 2006. godine pristupila partnerstvu za mir. Ruku na srce treba reći da je 14. decembra okvirni sporazum potpisao predsednik republike Boris Tadić, ali je činjenica da 2006. godine, pristupanju partnerstvu za mir, Srbija je dobila mogućnost, vi to takođe dobro znate, a verujem i veliki broj poslanika, da sama određuje obim saradnje jer je to taj program omogućava odnosa sa NATO paktom. Mi možemo da kažemo taj nivo će biti da ne učestvujemo ni u jednom programu, taj nivo će biti da učestvujemo u samo nekim ciljevima ili hoćemo najdublju moguću saradnju.
U raspravi koju sam danas pokrenuo upravo se o tome radilo. Mi ne možemo da produbljujemo saradnju, niti da stvaramo nove ugovore sa tim savezom koji nam pravi problem po našu bezbednost, kako ste u krajnjoj liniji definisali ostatak nacionalne bezbednosti. Da partnerstvo za mir je mera za našu saradnju sa NATP paktom ali ne možemo da produbljujemo saradnju niti da pravimo nove ugovore ukoliko imamo problem koji se tiče naše bezbednosti a u kom direktno NATO pakt učestvuje i to je suštinska stvar, mislim više puta je to pitanje pokrećemo ali radi javnosti Srbija kaže, mi želimo u ovom obimu da učestvujemo.
Može danas da kaže mi nećemo dalje da učestvujemo dok ne vidimo šta vi radite kad su u pitanju kosovske bezbednosne snage i to nije izolacija. Verujem da je to partnerski odnos, da se kaže, mi osećamo pretnju u odnosu na to što vi radite, obučavajući kosovske bezbednosne snage. Hoćete li to i dalje raditi ili nećete? Vi kažete hoćemo, pa mi nemamo interes da učestvujemo u tome dalje sa vama.
Što se tiče, pomenuli ste da je nešto stiglo u skupštinu, verujem da vi to ne znate, stigao je iz Parlamentarne skupštine, organizacije vojne parlamentarne bezbednosti predlog
(Predsedavajuća: Dva minuta. Zahvaljujem.)
….. predlog da učestvuje u parlamentarnom radu ovog vojnog saveza. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem i molim sve narodne poslanike koji će dobijati pravo na repliku, zbog dobre prakse i zbog toga što ima osnova za repliku, da pokušamo da svoja političke stavove izložimo ne obmanjujući javnost. Ugovor koji trenutno razmatramo je donet 2008. godine.
Molim vas, da ne govorimo o stvarima koje grubo su u sukobu sa činjenicama sadržanim tačkama dnevnog reda, sve ostalo je moguće. Promovisati svoje političke stavove u okviru Poslovnika, sve činiti ali nije dozvoljeno govoriti mimo činjenica koje su sadržaj i tema dnevnog reda. Samo to ne treba da bude u sukobu, sve ostalo je naravno parlamentarna debata.
Ministar odbrane, Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Samo kratko, nemam želju da imam repliku nego naprosto da pojasnim.
Neučestvovanje odnosno, nestratifikovanje pripadnika vojske Srbije po pitanju razmene informacija odnosno mogućnosti školovanja, edukacija, treninga itd je upravo najlošija moguća opcija u sistemu odbrane. Ne postoji gora odluka koja bi nas vodila ka izolaciji nego ta da se mi izolujemo recimo iz školstva. Da se izolujemo iz mogućnosti obuke, iz mogućnosti treninga, iz saznavanja novih veština ratovanja, borbe protiv organizovanog kriminala koji se danas tretira i kao bezbednosni problem i vojske protiv sajber kriminala itd, itd. Svaka želja da se danas Srbija naće među zemljama razvijene EU i da konačno pristupimo Evropi, a na način da se izolujemo po bilo kom pitanju je naprosto ne prihvatljiva. Imam potpuno poverenje u sve oficire vojske Srbije da su časni i pošteni ljudi i nemam sekiraciju da su lojalni i pouzdani pre svega državi Srbiji, ali takođe sam potpuno ubeđen, kao što je veliki broj srpskih naučnika svoju potpunu afiramciju steklo na zapadu, kao što je veliki broj naših umetnika da kažem intelektualaca školovani na zapadu oni neće biti manje Srbi od toga što su tamo završili škole i napustili Srbiju ili bili na kursevima ili na treninzima itd.
Mislim da ne postoji zaista nikakva bojaznost, ova priča o kojoj govorite sada kosovske snage, podsećam da je ta aktivnost od stane NATO odnosno Kvora nastala nakon 2008. godine a ne pre. Mi kada smo pre toga potpisivali tog nije ni bilo. Znači, ta vrsta brige koju iskazujete danas naprosto ne može da bude u odnosu na ovaj sporazum koji je iz 2008. 1. oktobra a pripreman je još u vreme vlade Vojislava Koštunice čiji sam i ja bio član, svi smo zajedno radili i pripremali se da taj sporazum potpišemo i nije nikakva tajna da je to jedan od sporazuma koji je potpisan i predat upravu u vreme vlade Vojislava Koštunice, predao ga je ministar spoljnih poslova gospodin Vuk Jeremić. Znači, pričati o nekim sekvencama u kojima verovatno građani ne prate nisu baš u toku vi biste imali obavezu da pričate ono što je istina.
Treća je stvar, šta je stiglo u parlament Srbije, zaista bilo bi totalno neprirodno da se ja bavim time. Nisam na autorizovan da kontrolišem poštu koja stiže u parlament Srbije. Ukoliko je neko pozvao parlamentarce da u nečemu učestvuju, sigurno nisam taj koji vas je sprečavao. Naprotiv, mislim da je krajnje vreme da učestvujete, kao što učestvujete u drugim aktivnostima, slobodno. Svako učešće koje doprinosi bezbednosti građana Srbije je, što se nas tiče, uvek dobrodošlo. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na repliku i ovim završavamo dug replika. Dva minuta je. Narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Upravo, gospodine ministre, o tome je i reč. Zaista, nije isto stanje kada je u pitanju bezbednost Republike Srbije pre proglašenja nezavisnosti Kosova i posle toga. Aktivnosti koje su bile pre toga su jedan način posmatranja naše bezbednosne pozicije, a posle toga je nešto sasvim drugo. Uloga NATO pakta se upravo posebno ogleda posle tog događaja, kada je on počeo da sprovodi ono što je pisalo u odbačenom Ahtisarijevom planu.
Pitanje je da li mi možemo da vodimo jednu politiku prema tom vojnom savezu, koja je bila do tog trenutka, na isti način i posle događaja koji je bio u februaru mesecu, a koji se direktno tiče našeg suvereniteta i naše bezbednosti. Mi mislimo da ne možemo. Prosto, to je jedan važan događaj po našu bezbednost. Mi kažemo da sada u svetlu tog događaja vi treba da definišete koji su naši zadaci. Niko ne govori da mi ne treba da obučavamo naše oficire. Nisu to svi zadaci koje vi ovde predviđate da učestvuje, deklarisani stav, da učestvujemo sutra ne znam ni ja gde.
Znači, mi moramo definisati šta je našem sistemu odbrane potrebno u toj saradnji. Verujem da je to nešto što je naš interes. Lično mislim i tu se politički razlikujemo, da posle događaja ne treba da produbljujemo saradnju u drugim segmentima partnerstva za mir i programima koji nas vode sutra ka učešću verovatno u nekim NATO operacijama ili učešću u nečem što mislim da u ovom trenutku nije bezbednosni interes RS. Sve što doprinosi jačanju našeg sistema odbrane, apsolutno sa svima i u okviru Partnerstva za mir. Hvala.