PETO VANREDNO ZASEDANJE, 29.06.2011.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Izvinjavam se što sednica nije počela u 14,30 časova. Razlog je što u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine i Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija rasprava se kao jedinstveni pretres obavlja i o amandmanima i dužni smo da dostavimo amandmane narodnim poslanicima da mogu da rade tokom jedinstvenog pretresa. S obzirom da imam informaciju da su kopirani primerci stigli i da će svakog trenutka biti podeljeni po sali, možemo nastaviti rad.

Dakle, zajednički jedinstveni pretres o predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine i Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres, od 12. i 13. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa za Evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa URS (G17 plus-Zajedno za Šumadiju) – 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih, po ovim tačkama dnevnog reda, predstavljaju narodni poslanik Petar Jojić, poslanička grupa SRS, narodni poslanik Radoslav Milovanović, poslanička grupa ZES.

Saglasno članu 192. stav 3. i članu 193, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički i jedinstveni pretres o Predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine i Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Pre nego što pitam da li žele reč predstavnici predlagača, narodni poslanici Nenad Konstantinović i Boško Ristić, obaveštavam Narodnu skupštinu u skladu sa članom 90, kako smo za danas već produžili rad posle 18 časova, obaveštavam vas da ćemo nakon okončanja zajedničkog jedinstvenog pretresa otvoriti i pretres o sledećim tačkama dnevnog reda.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Nenad Konstantinović, želi reč? Da.

Izvolite. Narodni poslanik Nenad Konstantinović.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Ovaj predlog odluke izradio je Administrativni odbor u saradnji sa stručnom službom, odnosno sa generalnim sekretarom.

Radili smo na tome zajedno i imali smo jednu ozbiljnu raspravu pred Administrativnim odborom. Imali smo određene dileme i ovaj predlog koji se nalazi pred vama je plod dogovora generalnog sekretara stručne službe i članova Administrativnog odbora koji su učestvovali u izradi ove odluke.

Započeli smo proces reforme Skupštine Srbije donošenjem Zakona o Skupštini, zatim donošenjem Poslovnika i ovo je treći najvažniji akt koji je potreban da Skupština donese i koji treba da omogući da u Skupštini Srbije na jedan noviji i moderniji i efikasniji način organizujemo i stručnu službu kako bi omogućili da sve ono što dolazi u Skupštinu u narednom periodu, a to je ogroman broj zakona koji moramo usvojiti u procesu pridruživanja EU, možemo na najbolji i najefikasniji način da usvojimo.

Samim Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom unet je niz novih instituta u rad Skupštine Srbije i potrebno je da predvidimo ovom odlukom o organizaciji rada poslove neke nove kojima će se baviti skupštinska služba. Svi poslovi kojima ima potrebe skupštinska služba da se bavi pobrojani su u ovoj odluci i oni su razvrstani u sektore. Da bi smanjili sam skupštinski aparat i pojednostavili, učinili ga efikasnijim i bržim, ovom odlukom predlažemo formiranje četiri sektora. Dakle, pored Kabineta predsednika Skupštine, Generalnog sekretarijata, predlažemo postojanje četiri sektora, a ne sedam sektora kao što je to bilo do sada i kao što je u staroj odluci. To su sektor za zakonodavstvo, sektor za međunarodne odnose, sektor za opšte poslove i sektor za održavanje objekata Narodne skupštine.

Video sam da postoji nekoliko amandmana podnetih od strane predstavnika SRS. Mislim da je kolega Sreto Perić podneo jedan amandman i koleginica Vjerica Radeta koji pretpostavljaju uvođenje jednog novog sektora koji bi bio sektor za poslaničke klubove, odnosno sektor za poslove poslaničkih klubova. Ova dva amandmana neću prihvatiti u ime predlagača. Smatram da treba da postoje ova četiri sektora i da u sektoru za zakonodavstvo su nabrojani svi poslovi koji su potrebni za kvalitetno obavljanje poslova zakonodavstva. Samo zakonodavstvo predviđa sve ono što je potrebno uraditi u procesu donošenja jednog zakona i sektor za zakonodavstvo će biti na raspolaganju i poslaničkim grupama i odborima i, u krajnjem slučaju, svim poslanicima da pomogne u radu.

Ono što smo mi kao poslanici proteklih nekoliko godina uočili a to je da nemamo dovoljnu podršku stručne službe, ne iz razloga što stručna služba to ne želi da nam pruži, nego zato što prosto nije u mogućnosti da to pruži, iz razloga jedne zastarele organizacije, a sa druge strane što mi u stručnoj službi nemamo dovoljan broj ljudi.

Podsetiću da smo mi po broju zaposlenih prema broju narodnih poslanika na poslednjem mestu u Evropi. Dakle, naš parlament ima najmanje zaposlenih u odnosu na broj poslanika. Nažalost, mi nemamo finansijskih mogućnosti da povećamo broj zaposlenih u Skupštini Srbije. Probali smo tokom ove godine da se uvedu neki novi poslovi koji su nam potrebni za obavljanje elektronskog parlamenta, ali to je bio neki maksimum za 2011. godinu – eventualno 10 novih zaposlenih koji će obavljati poslove vezane za AT i poslove interne revizije.

Postoji jedno potpuno novo mesto, koje ranije nije postojalo, a ovde se pojavljuje kao posao u okviru generalnog sekretarijata, a to je interna revizija. Nadam se da ćemo ove godine uvesti i izabrati internog revizora, odmah posle donošenja ove odluke o organizaciji. Zatim, nakon odluke o sistematizaciji radnih mesta, izabraćemo internog revizora koji će raditi u Skupštini Srbije i kontrolisati trošenje sredstava iz skupštinskog budžeta.

Ono što je svakako novina u Sektoru za zakonodavstvo je to što će se Sektor za zakonodavstvo baviti poslovima harmonizacije propisa sa propisima EU. Mislimo da je važno da Skupština ima jaku službu za zakonodavstvo, koja će svaki zakon koji dođe u Skupštinu Srbije analizirati i tu analizu ponuditi svim narodnim poslanicima bez obzira kojih su odbora članovi ili kojih poslaničkih grupa i ukazati nam u toj analizi da li je eventualno taj zakon koji Vlada predlaže u koliziji sa nekim drugim zakonom, odnosno sa pravnim sistemom. Isto tako je važno i da se napravi provera da li su svi ti zakoni u skladu sa standardima EU.

Mi znamo da postoji obaveza Vlade i da Vlada i obično ministri potpisuju jednu izjavu kada šalju zakon u Skupštinu, da oni jesu u skladu sa pravom EU, ali, prosto, smatramo da je to potrebno proveriti. Imali smo slučajeve da dolaze i neki zakoni koji nisu u skladu sa propisima EU.

Sektor za međunarodne odnose smo posebno izdvojili kao jedan od četiri velika sektora iz prostog razloga što Skupština Srbije predstavlja, odmah iza predsednika Republike i Ministarstva inostranih poslova, instituciju ili organ koji se bavi ozbiljno međunarodnim odnosima. Skupštinska međunarodna politika je od izuzetnog značaja za našu zemlju, naročito u situaciji u kojoj se mi nalazimo i tome smo hteli da poklonimo značajnu pažnju.

Videćete da u ovim odlukama postoje i delovi koji razrađuju zakon zaposlenima u državnoj upravi i mi smo prosto pokušali da i ovom odlukom naglasimo da će generalni sekretar doneti određene pravilnike i uputstva. Oni su postojali i ranije a sada će biti ponovo doneti, uz saglasnost Administrativnog odbora u kojima će biti precizirano na koji način se ljudi zapošljavaju u Narodnoj skupštini. Ne samo da je potrebno da ispunjavaju sve zakonske uslove, već ćemo pokušati da predvidimo vrlo jasnu proceduru kako proces zapošljavanja ide na konkursu i koji će se i kakvi razgovori obavljati sa svima onima koji se prijave da se zaposle u Narodnoj skupštini. To iz razloga da ne bi došli u situaciju, a imali smo takve situacije i Skupština je bila u proteklom periodu i tužena od strane nekih koji nisu izabrani, odnosno zaposleni u Skupštini a smatrali su da ispunjavaju uslove baš isto onako kao i neki koji su na određena mesta izabrani.

Da bi to u budućnosti izbegli, biće vrlo precizno uređeno na koji način se zapošljava u Narodnu skupštinu i naravno, na koji način se vrši napredovanje u okviru Narodne skupštine, odnosno vrednovanje rezultata pre nego što neko bude napredovao u budućnosti.

Ova odluka je bila, kao što sam rekao, predmet rasprave na Administrativnom odboru. Razgovarali smo o njoj i na kolegijumu koji je zakazala predsednica Skupštine i na kojoj su bili prisutni predsednici odnosno šefovi poslaničkih grupa i potpredsednici parlamenta i tada nije bilo značajnijih primedaba.

Što se konkretno amandmana tiče, amandman koji je podnela koleginica Vjerica Radeta na Glavu 1, tačka 2. stav 2. – ona je predložila da se briše. Taj amandman predlagač ne prihvata i smatramo da je dobro precizirati da je stručna služba dužna da obavlja stručno, kvalitetno, efikasno, ekonomično, nepristrasno i politički neutralno svoj posao.

Amandman kolege Petra Jojića kojim se u Glavi 4. menja predlog odluke u tački 12. stavu 4. alineji 2, tako što bi se posle reči: "zaposlenih" praktično stavila tačka a izbrisala alineja 3, takođe predlagač ne prihvata. Smatramo da i odseci, pored sektora i odeljenja, su potrebni stručnoj službi. Takvu informaciju sam ja dobio i takav zahtev od stručne službe i od generalnog sekretara. Po zakonu, moguće je da postoje i odseci i stručna služba smatra da je potrebno da postoji odsek gde bi bilo najmanje pet zaposlenih a ne da budu samo velike organizacione jedinice kao što je odeljenje sa najmanje osam zaposlenih.

Glava 4. Predlog odluke u tački 13. posle alineje 2. dodaje se nova alineja 3, sektor za poslove poslaničkih grupa. Predložila je koleginica Vjerica Radeta. Objasnio sam da ne prihvatamo taj amandman. Ne želimo povećanje broja sektora jer smatramo da je dovoljno četiri sektora, a da su u Sektoru za zakonodavstvo sadržani ovi poslovi.

Isto to obrazloženje važi i za amandman kolege Srete Perića, koji je predložio da se u Glavi 4. Predloga odluke, posle tačke 15. doda nova tačka 15a, koja bi takođe podrazumevala sektor za poslove poslaničkih grupa.

Amandman kolege Vlatka Ratkovića na tačku 16. kojim se briše alineja 3. takođe ne prihvata predlagač.

(Vjerica Radeta, s mesta: Ne mogu da verujem.)

Koleginice, poverujte, to se dešava.

Dakle, alineja 3. u tački 16. predviđa da stručna služba obavlja poslove analize predloga zakona. Duboko smatramo i verujemo da je potrebno da se svaki zakon koji uđe u Skupštinu analizira od strane stručne službe i ta analiza da svim narodnim poslanicima na uvid. Takođe, stručna služba treba da analizira i da li je taj zakon eventualno usklađen sa pravnim sistemom naše zemlje i sa Ustavom. Dakle, taj amandman ne prihvatamo.

Amandman kolege Vlatka Ratkovića na tačku 23. stav 2. kojim on predlaže da se briše stav 2. takođe ne prihvatamo. U stavu 2. razređeno je ono što je predviđeno tačkom 23. stav 1. i odnosi se na potrebu da se, pre nego što se zaključi ugovor sa nekim ko se zapošljava u Skupštinu, naknadno vrednuju rezultati rada.

Amandman na tačku 24. koji je podneo kolega Vlatko Ratković prihvatamo. To je amandman da se izbriše odredba da poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja obavlja Administrativni odbor do konstituisanja Narodne skupštine. Kolega Ratković smatra da je to nepotrebno i da to već stoji u Poslovniku i to je tačno. Već stoji u Poslovniku i mislimo da ne mora da se ponavlja i u ovoj odluci.

Amandman kolege Srđana Mikovića na tačku 16, da se alineja 3. promeni i da se stručna služba bavi poslovima analize predloga zakona i drugih opštih akata a da se izostavi precizna odredba da se bavi i usklađenošću sa ustavnim i pravnim sistemom takođe ne prihvatamo. Smatramo da stručna služba treba u okviru analize i time da se bavi.

Amandman koleginice Vjerice Radete na glavu 5 Predloga odluke, tačka 20, stav 4, kojim bi se uskladio, kako stoji u obrazloženju, vrši se pravno-tehnička redakcija Predloga odluke, aktom iz stava 3. ove tačke bliže se uređuje sastav i način rada konkursne komisije. Ovo rešenje koje koleginica Radeta predlaže mislim da je to u zakonu tako definisano ili u nekoj staroj odluci. Namerno smo istakli šta je to što je potrebno da sadrži taj pravilnik, prosto da ne bude nekih proizvoljnih tumačenja. Dakle, opet se radi o tome na koji način treba voditi razgovor i na koji način vršiti zapošljavanje, tako da taj amandman ne prihvatamo.

Kolega Branko Ružić i koleginica Gordana Čomić podneli su u istovetnom tekstu amandmane na tačku 22, gde se rok za donošenje drugih akata faktički produžava sa 30 na 90 dana. Ovaj amandman u istovetnom tekstu Branka Ružića i Gordane Čomić predlagač prihvata.

Zahvaljujem se malobrojnim poslanicima na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Gospođo potpredsedniče, s obzirom da imamo Predlog odluke koja je trebala da bude doneta još pre pet godina, jer predlagač u svom predlogu navodi da je bila zakonodavna obaveza Narodne skupštine da obrazuje ovu komisiju još 1. januara 2006. godine, s obzirom na stanje u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i na podatke koji se često iznose i u javnosti, a i mišljenje samog Zaštitnika građana, očigledno da je stanje u kazneno popravnim domovima tj. zavodima nezadovoljavajuće.

Za poslednjih 13 godina, od 1998. godine, doneta su dva zakona o izvršenju krivičnih sankcija i to 1997. i 2005. godine, a doneto je više izmena i dopuna ovog zakona. Te izmene su vršene 2001. godine, zatim izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kazne zatvora za organizovani kriminal 2009. godine, izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2011. godine. Ovakvim čestim izmenama i dopunama zakona materija izvršenja krivičnih sankcija je dovedena do haosa.

Zatvorski službenici i osuđenici više ne znaju koji zakon i koju odredbu kog člana zakona treba da primene i koji je na snazi. Neposredni izvršni niti imaju vremena da uče i pamte koji propis se sada primenjuje i rade po svome, rutinski.

Predlagači zakona nemaju jasnu koncepciju kako oblast izvršenja krivičnih sankcija da bude uređena. Brzo menjanje zakona zahteva promenu i podzakonskih akata. Izvršenje krivičnih sankcija treba urediti i uskladiti sa 30 podzakonskih akata u ovom trenutku. Od 2005. godine još nije doneto 10 podzakonskih akata, iako se izmene i dopune donose. Ako se ovome doda da je za više od duplo uvećan broj osuđenika od 2000. godine do danas, uz normativnu neuređenost, stanje u zatvorima nije nikakvo iznenađenje.

Sada u pravno uređenim država traži da se kazna zatvora izriče samo ako se na drugi način ne može delovati preventivno. U sprečavanju kriminala kod nas je to najbitnija sankcija.

Prema odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kada se govori o ovoj odluci i zbog čega se ona predlaže i šta treba da radi i koji je zadatak te komisije koja će biti formirana vidi se da se uvodi zatvorsko odeljenje sa pojačanim nadzorom, zavodi otvorenog tipa, poluotvorenog tipa, zatvorenog tipa, zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. U ovim zavodima pokrivaju se sve kategorije zatvorenika i nema potrebe za zatvorenim odeljenjem sa pojačanim nadzorom. Kako će da izgleda koja vrsta osuđenika i sl, zatvorena odeljenja sa pojačanim nadzorom u zatvorenom zavodu sa posebnim obezbeđenjem. Pored ovih odeljenja postoji i posebno odeljenje za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.

Ono što je novina to jeste da se uvodi psi za drogu i eksplozivna sredstva. Postavlja se pitanje obučavanja pasa, održavanje i obnavljanje i slično, ne nošenje službenog pištolja itd. To su akti koji su morali biti doneti, ali istovremeno morali su biti i primenjeni.

Karakteristike dosadašnjih normativnih propisa o izvršenju krivičnih sankcija i izmena i dopuna poslednjih deset godina u Srbiji se uvode represivne mere, od zakona do zakona. Takva represija u zatvorima vodi do destabilizacije duševnih oboljenja pojedinih zatvorenika. Velika se greška pravi što se zatvorenici ne odvoje po kategorijama. Uslov svih uslova je da se mora vršiti obavezna klasifikacija i kategorizacija osuđenika po ličnim svojstvima i vrstama izvršenih krivičnih dela. Zato se ukazala potreba da se ova odluka predloži i da se donese.

U Srbiji su sada svi zatvori opšteg tipa i u njima su smešteni osuđenici od najlakših izvršnih krivičnih dela, pa do najtežih. Svi su pomešani. U takvom organizovanju i uslovima zatvori su postali škola kriminaliteta, a blizu 50% zatvorenika je ili zavisno ili je u vezi sa upotrebom droge.

U našim zatvorima ne postoje programi za lečenje zavisnika od droge. Pomešani su dileri i zavisnici i u takvim uslovima dileri u zatvorima uslovno prodaju drogu uz pomoć službenika u zatvorima.

Uvođenjem ćelijskog sistema osuđenici se zatvaraju sve vreme u ćelije kao u kaveze sa blindiranim vratima sa pravom od pola sata šetnje u toku 24 časa. Ovo je model američki i on nije human i na ovaj način zatvorenici sa kojima se ne radi po utvrđenom programu i sadržaju, koji treba da obezbedi pre svega socijalizaciju zatvorenika, sa osuđenicima se ne radi po programu, a veliki broj takih zatvorenika postaju povratnici i povrat je efekat koji se vidi, da se sa osuđenicima u zatvorima ne postupa kako bi trebalo.

Mere usamljenja i izolacije su mere iz 19. veka, kao ćelijski sistem.

U zatvorima se stvara atmosfera straha i nemira i iznuđene reakcije, jer su uplašeni, budući da je poznato da ljudi u strahu preduzimaju tzv. preventivne napade radi svoje zaštite. Otuda i izjava jednog osuđenika na kratku kaznu, da ga plaši to što je smešten u sobi sa osuđenikom koji je osuđen na kaznu zatvora od 40 godina, jer ovaj može da ga ubije i na spavanju, i po važećem zakonu ne može više da dobije od dve dosuđene kazne. Zato osuđenici koji su osuđeni na teže kazne ne bi smeli da budu smešteni u iste prostorije sa zatvorenicima koji su osuđeni za sitna krivična dela.

Prema godišnjem izveštaju Ministarstva pravde iz 2007. godine, broj osuđenika na 40 godina zatvora je bio 19. Broj osuđenih na period od 15-20 godina je bio 33 osuđenika i od 10-15 godina – 144 zatvorenika. Prema statističkim podacima, broj osuđenika u zavodima za izdržavanje kazne zatvora u Srbiji, kreće se oko 12 i po hiljada osuđenika.

Sedamdesetih godina prošlog veka u kazneno-popravnom domu Niš je bilo smešteno i uposleno oko tri i po hiljade osuđenika, a u KP domu Požarevac uvek iznad tog broja. Pored toga, postoji i 25 okružnih zatvora.

Prema mojim saznanjima valja proveriti – okružni zatvor u Beogradu nije u punoj zatvorskoj funkciji, već je prosto bio izdavan preduzeću "Minel Šreder". Sada jer navodno poluprazan. Ako je to tako, što nadležni ne vode računa da se taj objekat namenski koristi?

Kada su u pitanju zatvori, sredstva javnog informisanja su nedavno objavila da su zatvori u Vojvodini pretrpani. Tako u okružnom zatvoru u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, kao i u kaznenim zavodima u Somboru, Sremskoj Mitrovici. Zatvorenici su nezadovoljni zdravstvenom zaštitom i osnovim uslovima života koji podrazumevaju sopstveni krevet i postelju svakom osuđeniku. Ovo je sve to pokazalo najnovije istraživanje iz februara meseca ove godine.

U Sremskoj Mitrovici trenutno boravi 1900 osuđenika, a kapacitet je 1200 osuđenika. Zatvorenici imaju poseban problem sa grejanjem u toku zime i kupanjem. Najizraženiji problemi su u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, gde nemaju toplu vodu, ona je samo od šest do sedam časova. Od 80 osoba, 76 nema struju tamo gde borave. Većina osuđenika je izjavila da u Subotici jako malo vremena provode na čistom vazduhu.

Takođe, istraživanje je ukazalo i na problem narkomanije u vojvođanskim zatvorima i uživanje narkotika, a to potvrđuju u svim zatvorima. Najizraženije je u Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici. Naveli su da drogu kupuju u zatvorima jedni od drugih.

Prema istraživanju pokrajinskog ombudsmana, ispitanici u vojvođanskim zatvorima nisu krili neformalni odnos sa stražarima, ali i prekomernu upotrebu sile. Najveći problem predstavlja prenaseljenost i prenatrpanost u našim zatvorima.

Ministarstvo pravde je do sada više puta najavljivalo početak izgradnje novog zatvora u Pančevu, prema odavno utvrđenom projektu je odavno planirano da se zida na sadašnjoj zatvorskoj ekonomiji, ali od toga još uvek nema ništa. To je ministar pravde nagovestio i obećao.

U svakom slučaju odluka će imati određenih efekata, ali samo onda, gospođo Čomić, ukoliko u komisiju budu ušli predstavnici opozicije. To je jedan od uslova. To je u zapadnim zemljama i praksa. Sigurno je da bi opozicija na objektivan način bila uključena, ali na objektivan način obaveštavala javnost i ovaj parlament.

Gospođo Čomić, oslanjamo se, i ovo sve vodi, i kada je donošen zakon i sada ove novele, kada je u pitanju način izvršenja krivičnih sankcija za lakša krivična dela, prema sporazumu između tužioca i osuđenog, to vrlo lako preuzimamo od Amerike. Ove zemlje Evrope i EU to ne preuzimaju od Amerike, ove standarde.

Samo nekoliko reči. Da li je u Americi u pitanju zločin, odmazda – električna stolica je napravljena od fine hrastovine, a smrtonosna injekcija je u stvari jedna mašina. Na početku druge decenije prošlog veka u Americi postoji muzej zločina i kazni koji je u Vašingtonu. To je soba za pogubljenje. U toj sobi se nalaze i drugi instrumenti smrti koji su danas na raspolaganju izvršiocima pravde u Americi. Verujem da ovo nećemo mi usvajati.

Prvo sredstvo, omča za vešanje, na kojoj se danas može videti da je prilično odradila, gasna komora, ali ne prava, već autentična kopija je napravljena specijalno za ovaj muzej u Vašingtonu. Ovde nedostaju samo puške i streljački stroj. Tu je i smrtonosna injekcija za koju se sa iznenađenjem otkriva da je mašina smrti sa dosta prekidača. U tom muzeju na tabli države Tenesi piše da je "Nju selo" 1916. godine 125 osuđenika osuđeno.

Električna stolica u Americi je uvedena pred kraj 19. veka i prvi put je primenjena 1890. godine. Uprkos velikom broju zločina i ubistava, 14 hiljada ubistava u Americi je 2009. godine bilo. Godišnje se izrekne po nekoliko stotina najtežih kazni. Prošle godine su pogubljena 52 lica. U 2010. godini 45 lica. U ćelijama smrti, gde je danas oko 3200 osuđenika, osuđenici u proseku provode do 12 godina, a neki i po više, i do 30 godina, da bi čekali da se nad njima izvrši smrtna kazna.

Vidite, u Americi je uvezena i giljotina iz Francuske. Prema tome, bilo je primedbi i od strane osuđenika. Žalili su se na pravično suđenje u poslednje vreme i nezavisnost suda. Dugo i neosnovano se drže u pritvorima bez izricanja odgovarajuće presude. Problemi se javljaju i kod postavljanja advokata po službenoj dužnosti, iako i sam okrivljeni ima pravo da bira advokata.

Prema tome, potrebno je da se preduzmu hitne mere, da se iz Odbora za pravosuđe, formira komisija koja će obići sve zatvore i zavode i utvrditi činjenično stanje. Po mom mišljenju, prave podatke možete dobiti jedino ukoliko u tu komisiju uđu članovi opozicije. Inače, od tog posla neće biti ništa.

Šta reći za 2003. godinu. U 2003. godini, po uredbi Vlade, protivno Ustavu, protivno zakonu, Krivičnom zakonu, protiv Zakonika o krivičnom postupku je lišeno 12 i po hiljada građana.

Postavlja se pitanje koliko je od tih građana optuženo i osuđeno? Za koja krivična dela? I drugo pitanje, koliko je Srbija morala da plati štete nevino i nezakonito određivanje i držanje u pritvoru građana Srbije njih ukupno 12.500. Bilo ne ponovilo se.

Mi smatramo, da i budući Zakonik o krivičnom postupku treba da bude jedan dobar zakon ali zakon koji će regulisati ovu materiju da se ne menja svake godine. Reforma u zatvorima mora biti sprovedena. Ovo je dobro što je zamišljeno, samo kako će to u praksi da izgleda videćemo. U svakom slučaju za državu, za prava osuđenih je od velikog značaja. Ali vidite gospođo potpredsedniče, kada je u pitanju određivanje pritvora, dozvolićete mi samo da spomenem da u našem nacionalnom zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu ni jedne države u Evropi nema slučaja da je neko u zatvoru skoro devet godina, kao što je dr Vojislav Šešelj, da mu nije doneto rešenje o određivanju pritvora, da to rešenje nadležno veće nije produživalo pritvor, da nije sagledavalo razloge zbog pritvora? Da li postoje razlozi ili ne? Jedinstven u svetu jeste držanje u zatvoru jednog političara, predsednika SRS u Hagu skoro devet godina bez odgovarajućeg rešenja i bez ikakvog zakonskog osnova. To naše nacionalno pravo i zakonodavstvo, na šta se i EU poziva, a i nacionalna zakonodavstva Evrope, to upravo i ne podržavaju već osuđuju.

Jedan Holanđanin je bio optužen dva puta za govor mržnje i dva puta taj sud u Holandiji oslobađa ga od te optužbe. Ali vidite dr Vojislavu Šešelju su iz Beograda i još neki sa strane iz nevladinih organizacija natovarili govor mržnje koji blage veze nema sa njegovim postupanjem. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.

Da li se još neko javlja za reč?

Narodna poslanica Judita Popović, poslanička grupa LDP.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici LDP podržava odluku o obrazovanju komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Svesni smo toga da je mnogo ranije trebalo da se donese ova odluka. S obzirom da je Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet još septembra 2005. godine. Međutim, nisu bila predviđena pravila na osnovu kojih je komisija mogla da se oformi. Nije predviđeno šta sve predstavlja nadležnost te komisije, tako da faktički komisija nije mogla ni da se osnuje ni da se formira.

Ipak je prošlo nekih šest godina do realizacije odluke, odnosno odluka je stigla pred ovaj parlament posle punih šest godina. Dobro je to što je ipak stigla odluka. I dobro je što će ona predstavljati jedan opšti akt o obrazovanju komisije, tako da će nadležni odbori predložiti svoje kandidate za članove te komisije, izabrati predsednika i krenuti sa radom u smislu poboljšanja položaja pozicije svih onih ljudi i svih građana koji se nalaze na izdržavanju krivičnih sankcija.

Ja bih rekla nekoliko reči o tome kakva je trenutno situacija u našim ustanovama u zavodima gde se izvršavaju te krivične sankcije. Očigledno postoji određeni pomak i očigledno postoji neki pozitivni napredak u ovim zavodima. S obzirom, da postoji ozbiljna pravna regulativa koja reguliše način izvršenja krivičnih sankcija, a postignuta je i jedna doza transparentnosti, dakle mnogo se lakše može izvršiti uvid šta se dešava u našim zatvorima. Dobro je to što i civilni sektor, dakle organizacije civilnog sektora imaju mogućnosti pristupa ovim zavodima, zatvorima, dakle mogu da izvrše jednu nezavisnu kontrolu i mogu da o tome izveste javnost ukoliko primete neke negativnosti i neke nepravilnosti.

Dakle, to je ono što je dobro u funkcionisanju naših zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Međutim, postoje i neke nepravilnosti i postoje neke negativne pojave koje još uvek nisu otklonjene. Ali s obzirom da mi ovaj postupak posmatramo kao jedan proces u okviru sveobuhvatne reforme pravosuđa, tako očekujemo da protekom vremena mnogo šta se promeni i u ovoj oblasti.

Posebno bi skrenula pažnju na to da postoji određena preopterećenost naših zatvora. Ta preopterećenost premašuje 5.000 osoba od onih predviđenih 7.000 koliko bi po evropskim standardima naše ustanove mogle da daju priliku, odnosno mogućnost da se izvršavaju krivične sankcije u određenim zatvorima. To znači da skoro duplo više zatvorenika, osuđenika imamo od onoga što naši zatvorski kapaciteti omogućuju. To je nedopustivo. I na tome i te kako mora da se radi.

Pored toga imamo problem i sa službenicima, odnosno sa osobljem koje je zaposleno u ovim zatvorima. Te službenike bismo podelili u dve grupe. Jedna grupa bi predstavljala zaposlene koji su zaduženi za prevaspitanje, a drugu grupu bismo svrstali u onu koja je zadužena za obezbeđenje. Sad imamo mali broj i ovih koji bi trebalo da se potrude oko toga da prevaspitaju ona osuđena lica, koja će pre ili kasnije jednog dana izaći iz tih ustanova. Normalno od njihovog rada zavisi u kojoj meri će oni biti u mogućnosti da se ponovo reaktiviraju i uključe u redovan normalan život. A kad a vi imate nedovoljan broj radnika koji su zaduženi za tako osetljiva pitanja i tako osetljiv rad, teško možete da očekujete i neke druge rezultate.

Prema tome, tu bi trebalo daleko više da se potrude nadležni, sva ministarstva koja imaju određene nadležnosti nad zatvorima, moraju da na tome mnogo više porade i mnogo više sredstava izdvoje za prevaspitavanje osuđenih lica.

S druge strane, mi imamo problem i sa ljudima koji rade u ovim zatvorima, a trebalo bi da obezbede neki mir, odnosno, redovno funkcionisanje ovih ustanova, ali zbog toga što ih je mali broj i s obzirom na činjenicu da na jednog, recimo radnika, obezbeđenja dođe od 100 do 150 osuđenika, dozvolićete to je preveliki broj i to je jako veliko opterećenje za te ljude koji nisu ni adekvatno nagrađeni za svoj rad, predstavlja izuzetno veliki stres i izuzetno veliki napor.

Prema tome, i jedna i druga grupa ljudi koji su zaposleni u zatvorima morali bi biti na mnogo bolji način tretirani i u pogledu materijalne naknade a i u pogledu zapošljavanja, odnosno povećanja broja ljudi koji će da im se pridruže jednog dana na tom ozbiljnom i osetljivom poslu koji obavljaju. Kada posmatramo kategoriju lica koja se nalaze u ovim ustanovama onda bismo mogli da zaključimo da je u stvari najveći broj onih osuđenika koji su osuđeni na kratke zatvorske kazne od tih 12 hiljada koje sam spomenula otprilike devet hiljada ih je osuđeno na kraće zatvorske kazne. To je dobra vest, što znači da se ne radi o osuđenim licima koja su izvršila izuzetno teška krivična dela.

Kada govorimo o drugoj vrsti kategorije lica koja se nalaze u ovim zatvorskim ustanovama, mogli bismo napomenuti da je jako veliki broj onih koji su pritvoreni ili prekršajno kažnjeni. Čini mi se da je najveći problem oko smeštaja ljudi koji su u nekom procesu pred sudom, upravo oni koji su osuđeni, odnosno kojima je izrečena pritvorska mera. Ta pritvorska mera nažalost se veoma često izriče od strane suda i to je možda jedan od razloga zašto imamo tako veliki broj pritvorenih lica a to se ne koristi kao krajnja i nužna mera da bi se obezbedilo prisustvo lica koje je procesuirano nego kažem najčešće je to po nekom automatizmu što je inače u našem sudu poprilično česta pojava.

Mislim da bi trebali mnogo više pažnje da posvetimo, dakle, pored toga na koji način funkcionišu ove zavodske ustanove i na to koji način se završava svaki sudski postupak krivični postupak, odnosno prekršajni postpuak i na koji način se primenjuju one mere koje obezbeđuju prisustvo lica protiv kojeg se vodi određeni prekršajni ili krivični postupak. Dakle, ne možemo odvojeno da posmatramo rad ovih zavodskih ustanova od rada suda, to je jedna harmonizacija uopšte rada državnih institucija i samo zajedničkim radom mogu da se postignu određeni efekti. Ukoliko bi možda bolja saradnja bila između te dve institucije, možda bi i manja bila prenaseljenost u ovim zatvorima i možda bi manje opterećenje bilo za one ljude koji su zaposleni u tim zatvorima.

Ne bismo mogli da izgubimo iz vida ni činjenicu da su lica osuđena lica pored toga što imaju određene obaveze prema društvu, samim tim što su izvršila krivična dela, imaju i određena prava u smislu zaštite njihovih ljudskih prava a između ostalog i zaštitu zdravlja. Tu je, takođe, jedan od većih problema koji se pojavljuje u zatvorima, s obzirom da je za lečenje ovih osuđenih lica, pre svega nadležno Ministarstvo pravde a ne Ministarstvo zdravlja. Samim tim i naknada koja se isplaćuje lekarima i ostalom osoblju koje se stara o zdravlju osuđenika, često mnogo manja od one naknade koja je predviđena za lekare koji rade u bolnicama ili drugim zdravstvenim ustanovama sa građanima koji se nalaze na slobodi. Možda bi i tu trebalo da se nađe neki modus da se prevaziđe taj problem i da se obezbede sredstva da i ta lica koja se nalaze na izdržavanju kazne imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Prema tome, kad smo nabrojali sve ove nedostatke koji su inače najvidljiviji u zatvorima u Srbiji, mislim da je dobro da se uočava i volja Vlade, odnosno ministarstava u čijoj nadležnosti se nalaze i ove ustanove. Ta volja se između ostalih ogleda i u tome što je razrađena jedna strategija, a donet je i Akcioni plan da bi se prevazišli ti nedostaci i u smislu kapaciteta i u smislu adekvatne nagrade odnosno davanja podrške zaposlenima u tim ustanovama. Očekuje se da budu određeni pomaci do 2015. godine, s obzirom da smo i do sada mogli da uočimo da ima nekih promena, možemo biti optimistični da će to ići mnogo brže. Međutim, čini mi se da će ova komisija koja će se oformiti od strane dva parlamentarna odbora takođe doprineti i toj strategiji Akcionom planu, jer jako je bitno da parlament ima određenu moć kontrole nad izvršavanjem ovih krivičnih sankcija.

Jako je dobro to što će parlamentarci zajedno sa organizacijama iz civilnog sektora moći da tu transparentnost još pojačaju i da učine znatno vidljivijim svaku vrstu zloupotrebe koja može i koja se vrši u zatvorima. Čini mi se da ne možemo da pričamo o tome da će već sutra da se mnogo šta promeni. To ne znači da od danas, kad mi o ovoj odluci raspravljamo, ne možemo da očekujemo mnogo veću vidljivost i mnogo jaču saradnju Parlamenta i ovih zatvorskih ustanova.

Ne bih volela da govorim o tome i nekim konkretnim nepravilnostima i zloupotrebama koje se svaki dan mogu uočiti, odnosno koje se prezentiraju preko medija. Mislim da to neće u znatnijoj meri da poboljša situaciju u našim zatvorima. Međutim, ukoliko se formalizuju stvari i ukoliko pravna podloga, odnosno pravni okvir i pravna regulativa daju prostora uz sve ove vrste nadzora i kontrole, mi možemo očekivati da će situacija da se promeni i u onim pojedinačnim slučajevima. Izvršavanje krivičnih sankcija sama po sebi predstavlja jednu jako osetljivu problematiku i temu. Sama po sebi daje mogućnosti za ogromne zloupotrebe i za priliku za često kršenje ljudskih prava. Iz tog razloga, moramo biti veoma oprezni i veoma konkretni kad se donose zakoni, kad se kontroliše sprovođenje tih zakona.

Prema tome, i ova odluka skupštinska će biti jedan od tih načina da se postignu određeni ciljevi, nezavisno od toga ko tu odluku predlaže, da li vlast ili da li se sa tim saglašava opozicija ili ne. Bitno je samo da se promeni situacija oko koje možemo da se složimo da nije baš najbolja, ali normalno da treba da se radi kako bismo poboljšali stvari.

Normalno je i to da ko god radi, taj i greši i normalno je da ko god radi u tako teškim uslovima u kojima rade zaposleni u zatvorima i te kako mogu da pogreše, ali to ne znači da te greške mogu jednostavno da se zapostavljaju.

Rekla bih samo još nekoliko reči o tome da, nažalost, ova parlamentarna komisija neće imati prilike da kontroliše i rad organa MUP u toku policijskog pritvora. Svedoci smo toga da se često krše ljudska prava upravo u policijskom pritvoru, ali to je opet jedna druga tema i oko toga takođe bi trebalo da se i te kako potrudimo da se promeni društvo, da se promeni odnos vlasti, Vlade, da se promeni odnos ministarstva prema toj problematici. Tu moraju da se uključe, pored ministra i ostali članovi Vlade, kao i svi ti zaposleni koji rade neposredno na terenu, dakle, rade po sekretarijatima unutrašnjih poslova, jer čini mi se da ni jedno krivično delo, ni jedan osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela ne može da bude na taj način obrađivan, na taj način ne smeju da mu se krše ljudska prava, kao što je to rađeno u jednom vremenskom periodu, a to je, čini mi se, jedan od tih posledica jedne opšte društvene paralize, jednog opšteg problema sa našim institucijama, o čemu mi, i te kako, vrlo dobro znamo da postoje.

Prema tome, LDP će podržati ovu odluku, sa očekivanjima da će ova odluka biti samo jedan od koraka za jednu buduću reformu i ove oblasti zavodskih sankcija.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč da koristi svoje pravo u ovom delu sednice?

Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe ZES, SRS i Nova Srbija.

Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih narodnih poslanika.

Dajem reč narodnom poslaniku Radoslavu Milovanoviću, a posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Radoslav Milovanović

Za evropsku Srbiju
Poštovana podpredsednice Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je još jedna odluka vrlo važna za jačanje integriteta Narodne skupštine Republike Srbije, a i za jačanje civilizacijskih tekovina našeg društva.

Svedoci smo svakog dana da se ovde u skupštini političke stranke dele na evropske i one koje nisu za Evropu. Ima nekih koje jesu za evropske integracije, ali na žalost, kada se donose zakoni kojima se jačaju ljudska prava i kojima se poboljšava život naših građana, oni nisu u sali kada je dan za glasanje. Uopšte nije važno da li je politička stranka zainteresovana za evropske integracije, važno je koliko je ona zainteresovana za jačanje ljudskih prava i u tom domenu tekovine ove skupštine su Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od opšteg značaja, Agencija za borbu protiv korupcije i poverenica za rodnu ravnopravnost.

Danas imamo predlog odluke o obrazovanju komisije za izvršenje krivičnih sankcija i dobro je bilo sagledano stanje mojih prethodnika, ono kako je sada u zatvorskim ustanovama. Inače, ovo je zakonska obaveza iz januara 2006. godine, ovaj sastav Narodne skupštine je sada uvrstio u dnevni red i spreman je da ovo sprovede u delo i ja ću, kao i predstavnici DS, glasati za ovu odluku.

Šta je važno i šta je bitno, pre svega što se tiče ove odluke, a onda ću se posvetiti pitanju roda i rodne ravnopravnosti u okviru ove komisije.

Sastav ovakve komisije će biti tri člana iz Odbora za pravosuđe i dva člana iz Odbora u čijem su delokrugu pitanja iz ove oblasti, to je Odbor za rodnu ravnopravnost, rad i socijalnu politiku, Odbor za smanjenje siromaštva, za zdravstvo i međunacionalne odnose. Pošto smo malopre imali jedan deo zakonskih predloga vezan za još jednu državnu instituciju, ja ću samo par reči, a da ne skrenem iz konteksta, da pohvalim rad Ministarstva odbrane. To je dobar primer kako se reformiše jedna institucija. Malo ljudi u Srbiji zna da je na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325, Ministarstvo odbrane i Vlada Republike Srbije su usvojili Nacionalni akcioni plan i da smo mi, kao država, jedna od 20-ak u svetu koja je usvojila ovaj akcioni plan. Akcioni plan se bazira, pre svega, na principu uloge roda u bezbednosnim strukturama, a ono što je vrlo važno, to je jedan od sledećih zadataka Narodne skupštine, da formira nacionalni odbor koji će praktično sprovoditi nadzornu ulogu u radu ovih službi.

Druga stvar koja je vezana za rad ove komisije koju obrazuje skupština jeste, nešto je rečeno u prethodnoj diskusiji, komisija vrši kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, sagledava stanje, status i položaj lica koja su lišena slobode, predlaže mere za otklanjanje nedostataka, ima uvid u evidenciju, razgovara sa pritvorenicima i pritvorenicama i sarađuje sa međunarodnim organizacijama.

S obzirom na značaj ovakve jedne odluke, nadam se da će svi poslanici u skupštini Srbije glasati za ovakvu jednu odluku, a ja istovremeno pozivam medije da pomognu Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim važnim reformskim procesima. Odluka o obrazovanju ove komisije nije samo nešto što je nama neko stavio u zadatak, da bi se mi pridružili EU, to je jedna civilizacijska tekovina i tako treba posmatrati ovu tematiku.

Što se tiče aspekta roda koji je vrlo važan i koji sam hteo da stavim u centar pažnje svog izlaganja, podsećam da u Srbiji, kao i u većini zemalja u svetu, žene čine manjinu opšte zatvorske populacije. Zbog toga su sistemi izvršenja krivičnih sankcija, režimi u zatvorskim ustanovama, skoro u potpunosti dizajnirani za većinsku mušku populaciju, počev od arhitekture zatvora, režima, uslova života, procedura o bezbednosti i upotrebu mera prinude objekata za zdravstvenu zaštitu, kontakata sa porodicom, rada i ostalih oblika tretmana.

Postoji samo jedan ženski zatvor i on se nalazi u gradu Požarevcu. Samo da vam kažem da je zgrada iz 1874. godine i zahvaljujući dobrom radu upravnice tog zatvora unapređena je organizacija u samoj zatvorskoj ustanovi, ali ono što nedostaje i ono gde je potrebna pomoć države jeste povećanje broja komandirica za otprilike 20% i razvoj postpenalne zaštite. To je ono o čemu treba voditi računa. Šta će zatvoreniku ili zatvorenici nakon odlaska iz zatvora da rade i sa čime će sve biti suočeni, sa raznim izazovima od porodice do društva, od teškoće da nađu posao itd.

Vrlo je važno voditi računa o međunarodnim standardima ljudskih prava koje su primenjivane na zatvorenice. Na međunarodnom planu retko se ukazuje na specifičnost položaja žena osuđenih na kaznu lišenja slobode. Svi postavljeni standardi o položaju zatvorenika uglavnom važe za oba pola. Čak i dokumenti koji regulišu samo ženska ljudska prava, npr. konvenciju o eliminisanju diskriminacije žena i tehnička deklaracija i platforma delovanja ne sadrže odredbe koje se odnose na žene u zatvorima.

S obzirom na to da nema posebnih dokumenata za žene zatvorenice važe kao i za mušku zatvorsku populaciju univerzalna deklaracija organizacije UN o ljudskim pravima.

Na nacionalnom planu, većina zemalja usvojila je standardna minimalna pravila i u svoje zakone unela, pored ostalog odredbe koje se tiču osuđenih žena. Istraživanje ženske zatvorske populacije, istraživanja su pokazala sledeće – da su žene osuđenice uglavnom iz siromašnijih slojeva, da su nezaposlene sa nižim stepenom obrazovanja, da imaju decu koju izdržavaju, da je većina žena zatvorenica bila izložena nekom obliku nasilja i zlostavljanja pre dolaska na izdržavanje kazne, da su žene koje su bile u zatvoru mnogo više stigmatizirane i osuđivane od strane porodice i zajednice od muškaraca, da su potrebe žena u zatvoru drugačije od potreba muškaraca, s obzirom na to da jedino one brinu o deci i imaju druge obaveze u okviru porodice, da su zdravstvene potrebe žena u zatvorima drugačije od zdravstvenih potreba muškaraca i imaju veze sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem žena, da su posebno osetljive na zlostavljanje u zatvorima. U nekim zemljama visoka je stopa mentalnih bolesti među ženama osuđenicama upotreba narkotika i sklonost ka samoubistvima. Posebne potrebe imaju maloletne osuđenice, žene sa invaliditetom, žene strane nacionalnosti, žene koje pripadaju različitim manjinama.

Ono što treba da bude glavna uloga ove komisije koju će obrazovati Narodna skupština Republike Srbije jeste da se pozabavi situacijom u zatvorima, smeštajem u kazneno-popravnim zavodima, zatim da vodi brigu o rodnoj osetljivosti, da vidi da li postoje specijalne zatvorske bolnice za osuđenice, da vodi računa kako se sprovode lični pretresi, ishrana, higijenski paketi i sve ostalo, kako ide sa korišćenjem slobodnog vremena, kakva je zdravstvena zaštita, kakve su posete dece i sve one druge stvari.

Mislim da je nadležnost komisije velika, ponavljam da je to civilizacijska tekovina i da se time daje jedna nova nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije. Još jednom pozivam medije da isprate sve ovakve aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije, da se ne bave samo poslanicima i koliko popiju kafe i koliko se parkiraju, već jednostavno da se pozabave ovakvim stvarima jer i mi kao društvo napredujemo, malopre sam pričao o Ministarstvu odbrane, mislim da ćemo donošenjem ovakvih odluka i ovakvih zakona poboljšati, pre svega ljudska prava, a i bolji život građana u našoj zemlji. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Devet minuta i 25 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanika Miko Munjić, posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kada poslanici vladajuće većine budu doneli odluku o formiranju ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i kada u praksi budu zaista i formirali tu komisiju ništa, apsolutno ništa se neće promeniti bitno u ovoj oblasti, dakle, u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Biće to jedno samo puko zadovoljenje forme i ništa više. Suštinski se u oblasti izvršenja krivičnih sankcija neće ništa promeniti, postojaće komisija koju će ova skupštinska većina odrediti i izabrati baš onako kako i izabira i ostale komisije, odbore, agencije itd. ali ništa se značajno u ovoj oblasti neće dogoditi.

Zašto je to tako? Obaveza da se formira komisija koja će pratiti izvršenje krivičnih sankcija postoji još od 1. januara 2006. godine. Dakle, 1. januara 2006. godine bili ste u obavezi, shodno Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija da formirate komisiju koja će imati kontrolu ulogu i koja će vršiti kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Pet i po godina mi ne možete da zadovoljite jednu običnu formu, jednu najprostiju formu i da formirate jednu običnu skupštinsku komisiju. Pet i po godina vama je smetalo, kako kažete u obrazloženju za donošenje ove odluke to što u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija nije bliže određeno ko predlaže komisiju, zatim nije bliže određeno koji su to kriterijumi za izabir ove komisije, zatim koji su zadaci te komisije i koja su sredstva koja su potrebna za rad te komisije.

Dakle, pet i po godina trebalo je da se odredi ko će to da predloži, koji su kriterijumi i koja su sredstva potrebna za rad ove komisije.

Izvinite gospodo iz vladajuće većine, a ko je to trebao da promeni ovaj zakon? Ko je trebao da vam predloži komisiju? Ko je trebao da vam predloži kriterijume? Ko je trebao da vam predloži zadatke koje će imati ova komisija i najposle ko je trebao da kaže koja su to sredstva potrebna za rad ove komisije? Da li ste očekivali da vam opozicija to predloži? Ne, niste vi sigurno očekivali da vam to neko iz opozicije predloži, znali ste ko treba, ali drugi su razlozi bili za to, što to niste uradili do sada. Ali, pet i po godina je prošlo i evo znate šta se desilo? Došao Štefan File u Beograd i pitao vas - dokle ste stigli sa kontrolom izvršenja krivičnih sankcija, dokle ste stigli i jeste li formirali komisiju?

Normalno, rekli ste da pet i po godina to niste učinili, i čovek vam naredio, i ono što nije moglo da se uradi za pet i po godina, evo preko noći i preko dana može da se uradi. Evo nam u skupštinskoj proceduri odluke o formiranju i obrazovanju komisije za izvršenje krivičnih sankcija.

Dakle, ono što niste mogli da uradite pet i po godina, kada vam narede ovi vaši iz EU, onda možete odmah. Zaista je čudna ta vaša moć, ta EU i pojedini predstavnici te EU, imaju nad vama. Vi često radite i mnogo više nego što vam oni traže. Vrlo često se dešava, da donosite i one propise da radite i one stvari koje vam ni oni nisu naredili.

Podsetiću i vas, a posebno građane Srbije da je to ista ona EU, koja je nemo ćutala kada su njeni predstavnici govorili da je ova Srbija, ova i ovakav jedan svet idiot, a to su njihove reči, da su Srbi, gomila, kako oni kažu, nesrećnih prostaka, koji ne znaju za čari tog najlepšeg zapadnog društva., i koji o tom zapadnom društvu imaju tek da uče prve reči. To su otprilike bile njihove reči kada je u pitanju Srbija i srpski narod.

Došao je File i dao nalog da se formira Komisija za praćenje izvršenja krivičnih sankcija, a ti koji vam dadoše te naloge da formirate agencije, mnoge odbore, mnoge komisije, pa i ovu komisiju, Komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija su isto tako nemo ćutali, kada je onaj Dejvid Gompert izjavio, Srbi su virus koji treba uništiti.

Vi njih sada slušate, i radite sve što vam oni kažu i narede. To su isti oni koji žele da uklone iz Srbije one koji navodno govore govorom mržnje. To su oni ustvari koji su nas bombardovali govorom ljubavi, ali preko osiromašenog uranijuma. To je ta EU, u koju vi hrlite. Zato i ne treba nikoga da čudi što ustvari građani Srbije listom već nisu za EU. Čuli smo podatke da 80 posto građana Srbije ne želi da se uđe u EU. Ne želi da čuje ni reč EU, a pogotovo NATO pakt.

Vi hoćete da nas ubedite da ćete preko noći uraditi nešto što niste mogli pet i po godina da uradite, da ćete preko noći formiranjem neke komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija popraviti stanje u ovoj oblasti. Evo, čuli ste malopre predlog mog uvaženog kolege Petra Jojića. Dajte da opozicija to uradi. Dajte da opozicija sama izvrši uvid u stanje naših zatvora i da taj uvid dostavi ovde Skupštini Srbije. Ima to u praksi drugih evropskih zemalja gde to opozicija radi. Verujte da bi u tom slučaju nalaz takve jedne nezavisne komisije, koja bi izvršila uvid u stanje izvršenja krivičnih sankcija, bio mnogo adekvatniji, mnogo bolji i mnogo pravedniji. Jasno je svima vama, kao što je i nama jasno, da je stanje u našim zatvorima katastrofalno. Jasno je da u zatvorima širom Srbije umesto pet do šest hiljada, koliki su kapaciteti zatvora, ima vrlo često i do 12 hiljada pritvorenih lica.

Međutim, nije to osnovni problem koji vi dosta dugo i vrlo često krijete od očiju javnosti, ima tu nešto drugo, nešto sasvim drugo i veće što se krije iza brega. Postavljam pitanje - koji su stvarni razlozi što su zatvori u Srbiji toliko prepuni? Da li je to povećan broj? Da li je to zaista zbog povećanog broja krivičnih dela i zbog povećanog broja izvršilaca krivičnih dela, ili je u pitanju nešto drugo? Ima li vaše odgovornosti što je to tako?

Daću vam samo jedan mali primer. Setite se one tzv. parade, koju ste nazvali parada ponosa. Podsećam vas da su bezbednosne procene u to vreme bile da je to parada vrlo velikog rizika, mnogo većeg rizika od derbija "Partizan" – "Crvena zvezda". Uprkos tome, umesto da tako nešto zbog bezbednosnih razloga otkažete, vi ste svesno išli na to, znajući da vrlo lako može da dođe do kritičnih situacija, kao što je uostalom i došlo.

Dalje, postavljam pitanje koliko je političkih neistomišljenika u našim zatvorima? Da li će komisija koju budete formirali imati snage da utvrdi i ovako neke činjenice, neke činjenice koje vam se sigurno neće dopasti, a naići ćete u našim zatvorima na tako nešto? Koliko je bilo montiranih procesa koji pune naše zatvore? Zašto je tako malo uslovnih otpusta? Zašto se sudovi tako malo usuđuju da pozitivno rešavaju na zahteve o uslovnim otpustima? To je jedno od pitanja kojima se sigurno treba pozabaviti i koje ova komisija u svom radu treba da istraži. Da li će ona biti nepristrasna u tome, nisam siguran. Ko to diktira i odakle se to diktira?

Dalje, da li je tačno da u nekim sudovima u Srbiji procenat negativnih odluka po zahtevima o uslovnim otpustima ide i do 97%? I na to ćete naići obilazeći srpske zatvore. Zbog čega je to? Međutim, važno je da ste vi u strategiji predvideli da do 2015. godine bude izgrađeno još zatvora u Srbiji. Gde je tu edukacija mladih? Gde je ulaganje u njihovo zapošljavanje? Gde je više para za zapošljavanje mladih, za zapošljavanje uopšte? Gde je više para za poljoprivredu itd, itd? Vi se hvalite da će u Srbiji do 2015. godine biti više zatvora.

Jednostavno ova Vlada izgleda želi da ostane upamćena kao jedna vlada čija su najveća dostignuća mnogo kontejnera, mnogo kontejnera sa pet zvezdica, čija su dostignuća narodne kuhinje za mnogo gladnih i beskućnika, čija su najveća dostignuća 400 hiljada otpuštenih sa posla, mnogo ne ispunjenih obećanja i, evo, sad na kraju, čija će dostignuća biti da se diče sa mnogo više novih zatvora. E, to su vaša dostignuća.

Znate, još su taze sećanja šta je sve ova Vlada, kada se formirala, obećavala. Obećavala je mnogo toga. Sećate se i ranije Vlade, sećate se onog premijera koji je rekao penzionerima - hoćete li penzije ili ćete radna mesta za vaše unuke? Bilo je to krajem 2003. godine kada ste obećavali brzi ulazak u EU do 2007. godine. Verovatno se sećate i toga. Ni posle formiranja ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ništa neće biti bolje, biće sigurno isto kao što je bilo, a možda i gore.

Na kraju, smatram da će i ova vlada, kojoj će navodno ova komisija pomoći u stvari u svom radu, jer jednostavno pomaže resorno ministarstvo na neki način, biti upamćena kao jedna vlada koja faktički postoji kao vlada koja ima dve ruke, jedna je duža, a jedna je kraća. Ova duža ruka služi da se uzima i ona doseže svuda. Ova kraća, pošto je kraća, znate, ona daje samo onim najbližim, vama najbližim. Verovatno ova vlada to vrlo dobro i radi. Ona daje samo onima koji su njoj blizu. Što rekli Piroćanci, i ova vlada, kao i sve dosadašnje od 2001. godine, kako dojde na vlast svaka vlada zagrebe, pa pobegne. Vi ste dosta zagrebali, samo što još niste pobegli. Hvala.