Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku jedna ozbiljna primedba na način na koji su spojene ove tačke dnevnog reda. Ovo apsolutno nema nikakvog osnova u Poslovniku, spojiti teme koje se odnose na bezbednost, na organizovani kriminal, na kulturu, omladinu i sport samo zato što je neko procenio da će se time ubrzati sednica i da će to biti način da se obrazloži tako što se odnosi na ratifikacije, apsolutno je neprihvatljivo.
Na ovoj sednici ima dosta ozbiljnih tema. Jedna od njih, o kojoj ću govoriti, sasvim sigurno je zavređivala da bude posebna tačka dnevnog reda i da se o njoj ozbiljno rasprava, a to je ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju.
Mi smo više puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljali o politici Republike Srbije prema raznim bezbednosnim integracijama. U krajnjoj liniji, sutra ćemo imati ovde jednu sednicu koja će se odnositi na to pitanje.
Bez obzira na to što su razlozi koji su inicirali tu raspravu bili potvrđivanje različitih ugovora koje je Republika Srbija imala sa NATO paktom nikada nije bilo ozbiljne rasprave u Narodnoj skupštini o ovoj problematici. Naravno sagledano u kontekstu ukupne bezbednosne politike Republike Srbije i uloge koju NATO pakt ima upravo u odnosu na ono što se tiče pretnji po bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče ovog samog sporazuma on ima niz odredaba koje su izuzetno problematične. Čak u članu 2. direktno zadiru i u suverenitet Republike Srbije. O tome želim upravo da u ovoj raspravi i govorim. U obrazloženju ovog predloga zakona dat je jedan istorijat razvoja odnosa Republike Srbije sa NATO paktom, sa naglaskom, u krajnjoj liniji to je rečeno i od najviših predstavnika Vlade i vojske da će se u narednom periodu ti odnosi produbiti kroz učešće o individualnom akcionom planu partnerstva. Dalje onim drugim programima koje NATO pakt ima. Na tragu toga je i predlog ovog sporazuma koji je potpisan između, ovde već bivšeg generalnog sekretara i ministra odbrane Republike Srbije.
Prvo pitanje je da li je nama bilo neophodno i šta je razlog i koja je korist za Republiku Srbiju od potpisivanje jednog ovakvog sporazuma. Kroz niz odredaba, a pogotovo obrazloženju ovog zakona kaže se da je neophodno da Srbija dobije veliki deo informacija koje su po standardizaciji NATO pakta proglašene za tajne, koje su neophodne Republici Srbiji u procesu reforme i vojske Srbije, a na osnovu rada grupa Srbije NATO za reformu odbrane.
Koliko je nama svima poznato, veliki broj savezničkih publikacija ili ugovora o standardizaciji je javan i ne možemo, niti smo dobili ikakvu informaciju koje su to dodatne informacije koje su Srbiji potrebne da bi sprovodila neophodne reforme i učestvovali u ovom procesu. Takvo obrazloženje nismo dobili, a bilo bi vrlo važno da ga ovde dobijemo.
Ponavljam, na sajtu ovog vojnog saveza imate mogućnost pristupa velikom broju ovih zajedničkih publikacija ili ugovora o standardizaciji.
Ključni problem je način zaštite ovih informacija. Ovde imamo direktan uticaj i zadiranje u suverenitet Republike Srbije. Kaže se u članu 2. – Vlada Republike Srbije prihvata obavezu da svi njeni državljani u obavljanju službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup vojnim informacijama, razmene u okviru aktivnosti od strane Nacionalnog saveta. Podvrgnuti su odgovarajućoj bezbednosnoj proveri. U krajnjem slučaju, ne bismo imali ništa protiv toga da se način bezbednosne provere sprovodi po zakonodavstvu Republike Srbije, ali se u daljim odredbama govori da će se u postupku bezbednosne provere biti određeno kako da se utvrdi da li pojedinac, lice koje ima mogućnost da dođe do informacije da li je to lice, ceni se njegova lojalnost i pouzdanost. Očigledno iz spektra sporazuma lojalnost i pouzdanost je tema NATO pakta, jer teško je da zamislimo da lica koja obavljaju službene dužnosti, državni funkcioneri, nemaju lojalnost prema Republici Srbiji. Naravno, hipotetički je to moguće, ali pretpostavlja se da rade u dobroj meri u interesu Republike Srbije i da samom činjenicom da su na odgovornim državnim funkcijama imaju određene i patriotske pobude da obavljaju u najvećoj mogućoj meri svoju dužnost.
Međutim, činjenica da se u čitav ovaj proces provere i procene lojalnosti ubacuje Kancelarija za bezbednost NATO, koja će zajedno sa nadležnim organom Republike Srbije međusobno utvrditi, to se govori u članu 5, da je strana primalac spremna da informacije koje dobije zaštiti, govori o tome da će se NATO pakt preko svojih institucija direktno mešati u procenu koje lice može dođe u posede informacije koja se njega tiče i ona će procenjivati lojalnost i pouzdanost državnih službenika Republike Srbije.
Ovo je apsolutno neprihvatljivo za Republiku Srbiju i ne vidim nikakav interes da Republika Srbija sa ovakvim odredbama ulazi u odnose sa ovim vojnim savezom.
Ostaje, naravno, takođe nejasna stvar u preambuli ovog ugovora šta se podrazumeva da je Republika Srbija kooperativna partnerska država. Više puta smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljali o ulozi NATO pakta, ne samo u skorijoj istoriji koja je bolna za građane Republike Srbije, ovde smo se više puta vraćali i žrtvama i bombardovanju i materijalnoj šteti nego činjenici da u ovom trenutku NATO pakt, preko svoje uloge koju ima na prostoru KiM, direktno preti po bezbednost Republike Srbije, činjenicom da učestvuje u obuci kosovskih bezbednosnih snaga i faktički učestvuje u stvaranju vojske.
Više puta sam o tome ovde u Narodnoj skupštini govori i smatram da je to jako važno, da je taj segment krajnje praktičan. U odnosu sa tim vojnim savezom moramo sa njim da raspravimo. To je tema koja će se direktno u budućnosti ticati bezbednosti Republike Srbije.
Ne možemo sada hipotetički da razmišljamo koliko će NATO pakt ostati na prostoru KiM tj. KFOR. Najave iz Lisabonske deklaracije prilikom poslednjeg samita ili strategije govore o povlačenju. Možda će se povući za 10, 15 godina, ali će ostaviti stvorenu vojsku lažne države kosovo.
Ako pratite izjave predstavnika tih tzv. institucija dole, oni apsolutno smatraju da se u toku 2012. godine ulazi u proces stvaranje vojske kosova. Naravno, ostala je ta odredba koja govori da će procenu o tome da li su te tzv. bezbednosne snage dostigle određeni kapacitet i nivo dati sam NATO pakt, ali je to činjenica sa kojom će se Srbija suočiti za dve godine, za pet godina, za 10 godina, da na prostoru svoje teritorije, svi smatramo da je Kosovo naša teritorija, imamo naoružane snage i pitanje je kako ćemo se mi prema toj činjenici odnositi u situaciji kada će se i sam KFOR jednog dana odatle povući. Protiv koga su to snage uperene i šta je njihov cilj i zašto su stvorene? To je uloga koju NATO pakt ima na prostoru KiM.
Znam da su predstavnici Vlade i ministri ukazivali na to, međutim to je bilo apsolutno nedovoljno, apsolutno neprihvatljivo da se u atmosferi kada se obučavaju ove snage, bez obzira na ulogu koja im se trenutno daje, ali vidimo tendenciju da se ide ka stvaranju vojske, ulazi u dublje procese i saradnju sa ovom organizacijom je prosto kaže se da je predviđeno da NATO ima izvršni autoritet u odnosu na bezbednosne strane kosova do one ne postignu pun operativni kapacitet, o čemu će odlučiti sam NATO. Može da odluči za godinu dana ako politika NATO bude da odatle povuče svoje snage i ode na neke druge prostore u svetu.
Smatramo da je vrlo bitno zbog dugoročne zaštite bezbednosnih interesa Republike Srbije ovo pitanje ozbiljno shvatiti i uzeti u obzir prilikom izrade svih ozbiljnih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti, ali o tome smo više pričali kada je bila rasprava o izveštajima, samim pripremama i kada je u pitanju sama Vojska Republike Srbije.
Sve ovo je jako povezano i sve ovo jako utiče na naše odnose sa ovim vojnim savezom. Smatramo da ni na koji način ne treba da idemo u dalje produbljivanje odnosa sa NATO paktom dok ovu stvar ne raspravimo jer zaista teško je logički objasniti da vi ulazite u dublje faze odnosa u okviru partnerstva za mir i programe koje NATO pakt ima, individualni nacionalni partnerstva, koncept operativne sposobnosti.
Možda ćemo čak učestvovati i u određenim operacijama pod vođstvom NATO pakta, dok on obučava snage koje prete, direktno prete po bezbednost Republike Srbije.
Podsetiću da u strategiji nacionalne bezbednosti, najvažnijem strateškom dokumentu koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila, rečeno je da je proglašenje nezavisnosti Kosova najveća bezbednosna pretnja po Republiku Srbiju i to je tačno. Mi se sa tim slažemo. Ali, tu pretnju nije proizveo sam taj čin nego činjenica da se tamo stvara određena oružana sila, koja će možda imati neprijateljske namere prema Republici Srbiji u nekom trenutku i mi o tome moramo da razmišljamo. I tu oružanu silu obučava, sprema i formira NATO pakt.
Prema tome, u tom smislu i ovaj sporazum apsolutno, uz kažem ona pitanja koja se postavljaju oko zaštite informacija, pogotovo koje su to informacije i za šta su one potrebne Republici Srbiji u procesu odbrane - mi nismo iz samog teksta dobili nikakvo obrazloženje.
U javnosti se u poslednje vreme potenciralo još jedna pitanja, koje kažem, opet je ostalo na nivou izjava i bez obrazloženja i unosi određene zabune i nejasnoće, a to je najava izmene teksta Kumanovskog sporazuma, koji bi se odnosio na temu koja se tiče prisustva naših snaga u zoni vazdušne bezbednosti i kopnene zone bezbednosti.
Nisam siguran da će se ta stvar samo na tome završiti i, sasvim sigurno, da ukoliko se uđe u ovakav jedan proces koji je dosta opasan, jer u samom Kumanovskom sporazumu ima stvari, bez obzira na činjenicu što mi znamo posle čega je on usvojen, ima stvari koje jesu u dubokom interesu Republike Srbije, jer se govori o granicama Republike Srbije prema Albaniji i Makedoniji, jer se govori o mogućnosti prisustva srpskih snaga na prostoru KiM i jer se, u krajnjoj liniji, govori o mogućnosti da KFOR štiti i razoružava snage koje su direktna pretnja po bezbednost starih potpisnica, u krajnjoj liniji ovde, i Republike Srbije.
Vrlo složena i vrlo kompleksna pitanja koja su predmet rasprave. Mi smo, govorim ovde kao predsednik DSS, govorili da je, pored činjenice da je neophodna ova ozbiljna rasprava sa NATO paktom, pre produbljivanja ili razmatranja dalje saradnje u okviru Partnerstva za mir i učestvovanje u nekim drugim programima, raspraviti ovo pitanje koje tiče direktno bezbednosti Republike Srbije. Takođe, smatramo da Republika Srbija treba da podrži sve one bezbednosne integracije koje doprinose ostvarivanju univerzalnih načela koji se odnose na bezbednost i koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.
Smatrali smo da Srbija treba da podrži ideju koja je došla od predsednika Ruske Federacije, Dimitrija Medvedeva, koja se odnosi na novi okvirni sporazum o bezbednosti u Evropi, jer se on direktno tiče interesa Republike Srbije, jer govori o priznanju statusa vojno neutralne države. Govori da ne može unilateralno da se rešavaju bezbednosni sporovi mimo svih učesnika sporazuma, jer garantuje teritorijalni integritet svih zemalja koje su pristupile tom sporazumu. U krajnjoj liniji, sasvim sigurno može doprineti povećanjem mira i bezbednosti na čitavom prostoru Evrope.
Takođe, smatramo da Republika Srbija, ta inicijativa je došla ovde u Narodnu skupštinu, treba da bude posmatrač u organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti. U krajnjoj liniji, da bude prisutna u svim institucijama i svim forumima gde se raspravlja o bezbednosti kao jedna vojna neutralna zemlja.
Mislimo da bismo time doprineli, naravno, sarađujući sa svima i učestvujući i u ovoj saradnji sa NATO paktom u okviru Partnerstva za mir, ali sarađujući sa svim koji mogu da doprinesu zaštiti bezbednosnih i odbrambenih interesa Republike Srbije.
Mislim da je ovo jednostrano okretanje ka samo jednom vojnom savezu, nešto što neće sigurno doprineti da se bezbednosni interesi Republike Srbije zaštite. U krajnjoj liniji, imali smo primere da su i članice ovog vojnog saveza međusobno ratovale. Ko nam sutra garantuje da i Republika Srbija, ukoliko njeni interesi ne budu zaštićeni, ili neko proceni da Srbija ugrožava njene interese, i ako se misli da će NATO pakt biti bezbednosni kišobran za sve koji su njegovi članovi, neće doći u takvu situaciju da primenjuje silu. To se nikad ne zna. Balkan kao jedno područje velikih turbulencija političkih i bezbednosnih, primer je gde je bezbednost važna i gde Srbija sa svim iskustvima koje ima, mora da vodi računa na koji način se prema tome odnosi.
U svakom slučaju, ovaj predlog sporazuma koji po nama direktno zadire u dobrom delu, a u krajnjoj liniji, imamo i zakon koji se odnosi na zaštitu podataka, naš zakon koji je ovde usvojen 2009. godine i sasvim sigurno možemo u najvećoj mogućoj meri zaštiti sve ono što se tiče, kada su u pitanju odnosi sa bilo kim u okviru razmena bezbednosnih informacija, možemo primeniti i naše pravo. Ali, prethodno moramo ovu temu učešća NATO pakta na prostoru KiM raspraviti da bi bilo šta i na bilo koji način učestvovali u daljim odnosima. Hvala.